Sombor.info

Do sada je u Srbiji izrečeno 14 doživotnih kazni zatvora od 2019. godine

Izmena Krivičnog zakonika uvodi kaznu doživotnog zatvora za teške zločine

Marton Rabotka (37) iz Srbobrana osuđen je 14.novembra na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva svoje majke Mirjane. Na glavnom pretresu suda u Somboru doneta je prva nepravosnažna presuda doživotne kazne zatvora u ovom sudu. Do sada, od 2019.godine, u Srbiji je doneto čak 14 doživotnih kazni - piše Blic.

Naime, izmenom Krivičnog zakonika svakom ko ubije dete ili trudnu ženu preti kazna doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta. Takođe, ista kazna preti i svakome ko obljubi dete koje od posledica tog zločina podlegne povredama. Pored njih, na doživotni zatvor mogu da budu osuđeni i oni koji tokom pljačke ili razbojništva ubiju, ali i oni koji ubiju vojno lice, tužioca, sudiju ili policajca zbog posla koji obavljaju. Takođe, doživotni zatvor preti i onome ko ubije člana porodice kojeg je pre toga zlostavljao.

Od 2019. godine do sada je osuđeno ukupno 14 osoba na doživotni zatvor, a Ilić je poslednji u nizu. Većinu ovih zločinaca povezuje jedna stvar - porodično nasilje.

14.Marton Rabotka

Marton Robotka (37) iz Srbobrana, optuženi za brutalno ubistvo svoje majke Mirjane Robotke (79) osuđen je 14.novembra na doživotnu robiju.

Prema navodima optužnice, zločin se dogodio u noći između 7. i 8. januara ove godine u porodičnoj kući u Srbobranu, gde su majka i sin živeli zajedno. Telo nesrećne žene pronađeno je u jutarnjim satima sa vidnim povredama na glavi i telu.

Stanovnici ulice u kojoj se desio zločin i dalje su potreseni. Jedan od komšija ispričao je da je Marton rano ujutru, oko 6.30, izašao iz kuće i rekao mu da mu je majka umrla.

13.Aldina Lakota

Četrdesetogodišnja Aldina Lakota osuđena je na doživotnu robiju za ubistvo 26 godina starije svekrve u Dubnici kod Sjenice.

Bajra Lakota

Smatrajući da je ona kriva što je morala da se rastane sa mužem i decom, Aldina je prošlog maja u porodičnoj kući nakon svađe svekrvi zadala preko 120 uboda nožem od kojih je nesrećna žena na licu mesta preminula.

12. Saša Ilić

Saša Ilić (46) zvani Kapetan ubio je vanbračnu partnerku Gordanu Durković (56) 21. aprila 2023. godine u večernjim satima, u stanju teške alkoholisanosti.

Kako su pričale komšije, Saša je bio poznat u selu kao Kapetan, a više vremena je proveo u zatvoru nego na slobodi.

Kako je za "Blic" rekao Predrag Momčilović iz Centra za socijalni rad u Leskovcu, Gorana je Ilića prijavila tri ili četiri puta za nasilje, ali kad god bi postupak bio pokrenut, ona bi odustala.

Apelacioni sud je prilikom donošenja odluke imao uvid da se radi o osobi koja je više puta osuđivana za nasilje u porodici kao i način, upornost i bezobzirnost koju je ispoljavao prilikom izvršenja krivičnog dela.

Zbog toga, Sud je preinačio odluku leskovačkog Višeg suda kojom je bio osuđen na 20 godina i Ilića poslao na doživotnu robiju.

11. Bojan Jovičić

Bojan Jovičić (43) iz Novog Sada, osuđen je na doživotnu robiju zbog teškog ubistva na svirep način i iz koristoljublja. On je ubio svog sugrađanina, Jovana Janićijevića (46), 24. januara 2023. godine u novosadskom naselju Adice.

On je u iznajmljenom automobilu došao u Ulicu Nova u Adicama, nakon što se prethodno sa žrtvom dogovorio da se sastanu. On je Janićijeviću naneo 11 ubodnih i 26 reznih rana, a napad je trajao pet minuta. Žrtva je preminula usled krvarenja.

Nakon toga, Jovičić je od žrtve uzeo 45.000 evra, presvukao se i napustio Srbiju.

10. Miroslav Marković

Miroslav Marković (55) je prvostepenom presudom osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva bivše partnerke Sanje Manoilov (47) u centru Pirota.

Sanja je ubijena nasred ulice u centru grada dok je brala voće. Miroslav, koji je imao zabranu prilaska i komuniciranja sa žrtvom, prišao joj je sa leđa i upucao je.

Kako su mediji pisali, ona se više od godinu dana borila da pobegne od nasilnika.

9. Miloš Nikolić

Miloš Nikolić iz Zaječara osuđen je za ubistvo devojčice Petre Vladulović.

Veštačenje je utvrdilo da je devojčicu, sa 1.63 promila alkohola u krvi, više puta udario po glavi i telu. Ona je sa teškim povredama prevezena u Zdravstveni centar u Zaječaru gde je preminula.

Uhapšena je i Petrina majka, Jelena Todorovska, koja je znala da njen vanbračni suprug tuče devojčicu, ali to nije prijavila policiji. Njoj se na teret stavljalo krivično delo - zanemarivanje i zapuštanje maloletnog lica.

8. Kapetan Vojske Srbije - S.S.

Na doživotnu kaznu zatvora, Viši sud u Leskovcu je poslao i kapetana Vojske Srbije, S. S, zbog silovanja svoje maloletne ćerke u periodu od novembra 2019. do maja 2022. godine.

Prilikom odlučivanja o vrsti i meri kazne, Sud je imao uvid u brojne otežavajuće okolnosti koje se odnose na način i vreme izvršenja krivičnog dela, ličnost optuženog, odsustvo empatije, kao i težinu posledica krivičnog dela, nalazeći da ne postoje olakšavajuće okolnosti.

7. Goran Džonić

Penzionisani vatrogasac Goran Džonić je osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva svojih rođaka, tročlane porodice Đokić iz Aleksinca - Gorana (57), Gordane (56) i njihove ćerke Lidije (25) koje se dogodilo 26. septembra 2021. godine.

6. Dejan Pavlović

Dejan Pavlović (46) iz Vranja je osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva supruge Slavice.

On je žrtvu usmrtio 2023. godine nakon rasprave. Povrede joj je naneo nožem u predelu stomaka, a povredio je i ćerku (12) koja je pokušala da obrani majku.

5. Novosađanin M. J.

Novosađanin M. J. (84) osuđen je na doživotni zatvor zbog obljube deteta. On je 7. maja 2020. godine u Novom Sadu silom i pretnjom prinudio dete rođeno 2012. godine da ga oralno zadovolji. Dečaku je pretio da će ga baciti u Dunav.

Okrivljeni je na izricanje presude doveden iz Okružnog zatvora na Klisi u invalidskim kolicima, u kojima je uveden i u sudnicu.

Međutim, odlukom Apelacionog suda njemu je preinačena kazna zatvora na 20 godina robije.

4. Virdžinel J.

Virdžinel J. (37) osuđen je na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva žene R. K. (87) u Požarevcu. On je u toku noći 4. i 5. januara 2023. godine provalio u kuću žene gde ju je zatekao kako leži u krevetu. Tada joj je pretio da će je ubiti nožem za klanje svinja ako ne bude dozvolila da ima odnos sa njom. Kako je video da neće uspeti u svojoj nameri, on je ženu ubo nožem.

Nakon ubistva, nameravao je da pobegne u Rumuniju, ali je uhapšen u okolini Vršca.

3. Radomir Blagojević

Radomir Blagojević (53) osuđen je na doživotnu robiju jer je suprugu Zoricu Kalinić (66) 13. jula 2020. godine zapalio živu.

Blagojević je žrtvu sačekao u zgradi u kojoj je stanovala, prišao joj je i polio benzinom iz kanistera koji je unapred pripremio, a potom je zapalio.

Zorica Kalinić je nakon dva dana preminula od posledica povreda.

Mesec dana pred ubistvo, Blagojević je silovao ženu R. N, koju je optužio da laže i rekao da bi "više voleo da je ona na Zoričinom mestu".

2. Dejan Dabović

Dejan Dabović je osuđen na kaznu doživotnog zatvora jer je u decembru 2019. godine ubio devojku Dušanku Jocović u Novom Sadu.

On je svoju žrtvu ubio nakon što je raskinula dugogodišnju emotivnu vezu.

1. Ninoslav Jovanović - Malčanski berberin

Prva kazna doživotnog zatvora izrečena je u julu 2021. godine kada je Apelacioni sud u Nišu pravosnažno osudio Ninoslava Jovanovića (48), poznatijeg kao Malčanski berberin, za otmicu i produženo krivično delo - silovanje.

Njegova žrtva bila je devojčica (12), a ovaj slučaj je celu Srbiju podigao na noge u periodu od 20. decembra kada je devojčica nestala, pa sve do 5. januara dok nije uhapšen.

On je preminuo u zatvoru 7. jula 2022. godine tokom izdržavanja robije

Obaveštavaju se građani Apatina, daće se u okviru akcije uređenja grada vršiti odvoz džakiranog lišća sa javnih površina od 24.11.2025. do 28.11.2025. godine.

Akcija obuhvata isključivo odvoz sakupljenog lišća sa drveća, koje treba biti upakovano u vreće (džakove). Ostali otpad se neće odvoziti u okviru ove akcije (šut, građevinski otpad, kabasti otpad i sl.).

Odvoz se vrši po ustaljenom rasporedu odvoza komunalnog otpada, s tim da vreće (džakove) sa lišćem treba ostaviti uz ivicu puta, kako bi bile što uočljivije.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 19.11.2025. godine, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18 i 65 godine, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu na akciju koju organizuje Crveni krst Sombor.

Zimski meseci donose kratke dane, hladnoću i manje sunčeve svetlosti, a mnogi tada osećaju pad energije, pospanost ili manjak motivacije. Taj osećaj nije nimalo neobičan — zimska tromost ima stvarne biološke uzroke.

Dobra vest je da nekoliko jednostavnih, svakodnevnih navika može značajno ublažiti umor i pomoći telu da se lakše prilagodi sezoni, piše Times of India.

Manje sunčeve svetlosti remeti naš biološki sat

Sunčeva svetlost ključna je za regulaciju cirkadijalnog ritma — unutrašnjeg biološkog sata koji određuje kada treba da spavamo, a kada da budemo budni.

Zimi je svetlosti manje, pa telo proizvodi više melatonina, hormona koji podstiče pospanost.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu BMC Public Health, manjak dnevne svetlosti povećava pospanost tokom dana i istovremeno narušava kvalitet noćnog sna.

Dug boravak u zatvorenom prostoru dodatno pogoršava ovaj problem.

Jednostavne navike poput otvaranja zavesa odmah nakon buđenja ili kratke jutarnje šetnje mogu pomoći da mozak brže prepozna početak dana i vrati se u svoj prirodni ritam.

Nizak nivo vitamina D dodatno pojačava umor

Vitamin D nastaje kada je koža izložena sunčevoj svetlosti, pa je zimi njegov nivo često niži. Nedostatak ovog vitamina povezuje se sa umorom, slabošću mišića i padom raspoloženja, a može doprineti i razvoju simptoma sezonskog afektivnog poremećaja (SAD).

Da biste održali zdrav nivo vitamina D:

Provedite bar kratko vreme napolju kad god je moguće.
Jedite masnu ribu, jaja i obogaćene mlečne proizvode.
Uzimajte suplemente samo po preporuci lekara.
Zimsko vreme može narušiti kvalitet sna

Iako duže noći mogu podstaći raniji odlazak na spavanje, kvalitet sna zimi često opada.

Ako je soba previše topla ili hladna, san može postati plitak i isprekidan.

Stručnjaci savetuju da spavaća soba bude hladnija, mračna i tiha, te da idete na spavanje i budite se u isto vreme, čak i vikendom.

Dosledan ritam pomaže stabilizaciji energije tokom dana.

Manjak svetlosti utiče i na raspoloženje

Zimi opada nivo serotonina, neurotransmitera koji reguliše sreću i koncentraciju. Niži serotonin može izazvati tromost, gubitak motivacije i promene raspoloženja.

Pomažu vrlo jednostavne navike:

Održavajte društvene kontakte.
Slušajte muziku koja vas opušta.
Idite u kratke šetnje ili se lagano istežite.
Telesna aktivnost prirodno podiže serotonin i smanjuje zimsku potištenost.

Ishrana i navike koje vraćaju energiju

• Teški, ugljenim hidratima bogati obroci mogu povećati pospanost, zato je zimi važno birati hranu koja postepeno otpušta energiju.
• Najbolji izbor su ovsene pahuljice, jaja, sočivo, zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi i citrusi.
• Ne zaboravite ni hidrataciju – dehidracija se često "maskira" kao umor.
• Ako možete, izbegavajte kofein kasno popodne, da ne biste poremetili san.

Male promene koje prave veliku razliku

Ujutru se odmah izložite prirodnom svetlu.
Vežbajte redovno, makar i lagano.
Održavajte spavaću sobu hladnom.
Jedite uravnotežene obroke.
Provodite vreme na otvorenom kad god možete.

Ako umor traje nedeljama ili se jave dodatni simptomi poput lošeg raspoloženja, gubitka apetita ili problema s koncentracijom, važno je razgovarati sa lekarom — kako biste isključili nedostatak vitamina ili poremećaje poput hipotireoze.

(Index.hr)

DA bi penzija bila ostvarena, porodica mora podneti zahtev i ispuniti propisane kriterijume.

Pitanje ko može da nasledi porodičnu penziju jedno je od najčešćih među građanima, a uslovi za ostvarivanje ovog prava jasno su određeni zakonom.

Pravo na porodičnu penziju postoji ako je preminuli ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju, odnosno ako je imao najmanje pet godina staža osiguranja. Izuzetak su slučajevi smrti prouzrokovane povredom na radu ili profesionalnom bolešću - tada porodica može ostvariti pravo bez obzira na dužinu radnog staža.

Da bi penzija bila ostvarena, porodica mora podneti zahtev i ispuniti propisane kriterijume koji se odnose na godine starosti, radnu sposobnost, izdržavanje od strane preminulog, kao i status školovanja kada je reč o deci.

Ko ima pravo na porodičnu penziju?

Supružnici i vanbračni partneri mogu naslediti penziju, pod uslovom da je brak ili zajednica trajala najmanje tri godine, ili da postoji zajedničko dete. Vanbračna zajednica se utvrđuje u sudskom postupku. Udovica pravo stiče sa navršene 53 godine, a udovac sa 58 godina, osim ako su potpuno nesposobni za rad - u tom slučaju godine nisu uslov.

Ako supružnici brinu o zajedničkom detetu koje takođe ostvaruje pravo na porodičnu penziju, mogu je koristiti i pre navedenih godina. Isto važi i za razvedene supružnike ukoliko imaju sudsku odluku o izdržavanju.

Prava dece

Deca mogu naslediti penziju do 15. godine života, bez obzira na to da li se školuju. Ako pohađaju srednju školu, pravo traje do 20. godine, a tokom studija do 26. godine. U slučaju prekida školovanja zbog bolesti ili služenja vojnog roka, pravo se može produžiti najduže do 27. godine.

Deca sa invaliditetom ostvaruju pravo sve dok traje njihova nesposobnost za samostalan život i rad.

Koliki je iznos porodične penzije?

Iznos porodične penzije zavisi od broja članova koji je koriste:
- jedan korisnik prima 70% iznosa penzije preminulog,
- dva korisnika 80%,
- tri 90%,
- četiri ili više korisnika ostvaruju puni iznos.

Deci koja su ostala bez oba roditelja pripada jedinstvena porodična penzija po oba osnova, ali do maksimalnog limita određenog zakonom.

Nasleđivanje inostrane penzije

Porodična penzija može se naslediti i iz inostranstva, ali o tome odlučuje država u kojoj je preminuli radio ili ostvario staž, uključujući i zemlje nekadašnje Jugoslavije.

(Biznis Kurir/Kamatica/Novosti)

Božur važi za biljku koja spada među najzahvalnije za održavanje, a njegovi raskošni cvetovi najlepši su ukras bašta i domova. Mogu da budu bele, roze, žute, crvene i ljubičaste boje, dok je plod u obliku meška s krupnim semenkama.

Postoji staro verovanje da donosi sreću ženama, ali i blagostanje u celu porodicu, a ova biljka je već vekovima deo istočne tradicionalne medicine gde se smatra da tera negativnu energiju i zle duhove.

Vreme za sadnju božura u vrtu je ili rano proleće ili od sredine septembra do oktobra, dok se u saksiji može saditi tokom cele godine.

Ono što je takođe važno naglasiti jeste da božur ne zahteva nikakvu posebnu negu, a ako se posadi na prikladno mesto svake godine će imati sve krupniji i bujniji cvat.

Značenje biljke

Značenje ovog cveća je višestruko, predstavlja sledeće vrednosti:

Čast, pogotovo za ljude koji donose čast celoj svojoj porodici kroz uspeh, bogatstvo
Romansu i romantičnu ljubav s posebnim naglaskom na ljubav između dvoje stranaca

Kada mlada bira cveće za svoj buket, savetuje se da obavezno u njega uvrsti i božure jer simbolizuju srećan brak i sklad bračnog para.

Značenje boja

Značenje koje cvet ima se malo menja zbog nijanse ili boje. Međutim, postoji nekoliko boja koje menjaju ono što božur znači, a to su:

Ružičasta je i najromantičnija boja božura -idealna za venčane bukete i uređenje stola
Bela ili svetlo ružičasta: prikazuje sramežljivi aspekat značenja, te može da znači žaljenje ili izvinjenje zbog neke neprijatnosti

Jarko crvena se najviše ceni u Kini i Japanu i povezuje se poštovanjem. Ujedno je i najznačajniji simbol bogatstva i prosperiteta u tim kulturama.

Jedna zanimljiva činjenica o ovom cvetu je da postoji verovanje da određen oblik božura, može da tera duhove i negativnu energiju.

Iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) redovno odgovaraju na pitanja pitanja svojih korisnika, a ona za koje procene da su od važnosti za veći broj korisnika izdvoje i javno objave u svom zvaničnom glasilu "Glas osiguranika".

U poslednjem broju izdvojeno je pitanje A. S. iz Bečeja koja navodi da je podnela zahtev za naknadu za tuđu pomoć i negu.

"Koliko iznosi ova naknada, kako se isplaćuje i na koliko se povećava", upitala je Fond PIO.

Odgovor Fonda PIO

Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije kome je zbog prirode i težine povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba navodi se u odgovoru Fonda PIO.

Kako se dodaje, u ovu kategoriju najčešće spadaju teško pokretne ili nepokretne osobe, slepa lica, oni koji ne mogu sami da se hrane, oblače ili kreću, kao i osobe sa demencijom i hronično oboleli na dijalizi - piše B92.

Naknada za pomoć i negu drugog lica se isplaćuje na mesečnom nivou i trenutno iznosi 33.171,53 dinara (oko 283 evra). Usklađuje se na isti način kao i penzije i nije uslovljena visinom drugih primanja, navodi se odgovoru.

Podsetimo, od 1. decembra ove godine najavljeno je novo povećanje penzija od 12,2 odsto.

Prosečna penzija će nakon novog usklađivanja iznositi 56.860 dinara, odnosno 485 evra.

U istom procentu usklađuju se i sva ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, saopšetno je ranije u zvaničnom saopštenju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO).

Alchajmerova bolest može da se razvija sporo, godinama, a blage i rane simptome mnogi zanemare misleći da prolaze kroz stresan period koji im troši energiju, pojačava umor i ometa ih u svakodnevnim obavezama. Ipak, te znakove ne bi trebalo ignorisati.

Ako prepoznate sebe ili neku blisku osobu u većini navedenih simptoma, važno je potražiti savet lekara.

Problemi sa spavanjem. Iako loše spavanje može biti povezano sa stresom, dugotrajne i uporne smetnje pri spavanju mogu biti rani znak Alchajmera.

Anksioznost i depresija. Ovi problemi kod starijih osoba često prate Alchajmerovu bolest i mogu biti jedan od prvih signala.

Problemi sa pisanjem i izgovaranjem reči. Osobe sa Alchajmerom teško pronalaze pravu reč u razgovoru, muče se sa vokabularom i često ponavljaju iste rečenice.

Gubitak interesovanja za hobije. Bolest pogađa deo mozga zadužen za motivaciju, pa osoba gubi volju za aktivnostima koje je nekada volela.

Dezorijentacija u vožnji. Često se izgube čak i kada voze poznatim ulicama ili idu na mesta na koja su ranije redovno odlazili.

Izbegavanje druženja. Kako im je sve teže da prate razgovor, posebno u društvu više ljudi, često se povlače i izbegavaju socijalne kontakte.

Stalna briga o pamćenju. Osećaj da “pamćenje popušta” i da ne mogu da se sete šta su hteli da urade može biti rani znak bolesti.

Problemi sa finansijama. Osoba više nije u stanju da vodi računa o novcu, računima i troškovima, što ranije nije bio problem.

Slabo pamćenje važnih događaja. Kada se neko ne može setiti bitnih stvari koje su se desile tog dana ili u protekloj nedelji, to je ozbiljan znak mogućeg početka Alchajmera.

Izvor:Večernji