Sombor.info

Karfiol, povrće iz porodice krstašica, sve je popularniji među ljubiteljima zdrave hrane, i to s dobrim razlogom.

Bogat je nutrijentima, siromašan kalorijama i ugljenim hidratima, a njegova redovna konzumacija povezuje se s nizom zdravstvenih koristi. Samo jedna šolja sirovog karfiola obezbeđuje više od 75 odsto preporučene dnevne doze vitamina C, što ga čini namirnicom koju vredi uvrstiti u jelovnik, piše Health.com.

Pomoć pri mršavljenju i održavanju telesne težine

Karfiol je idealna namirnica za sve koji žele da smanje telesnu masu ili da je održavaju. Jedna šolja sirovog karfiola sadrži oko 2 grama vlakana i gotovo 100 grama vode, što daje osećaj sitosti i pomaže u kontroli apetita. Vlakna usporavaju varenje, stabilizuju energiju i podstiču zdrave prehrambene navike, prenosi Index.

Prirodna zaštita od upala

Bioaktivni spojevi iz karfiola dokazano smanjuju upalne procese. Antioksidansi neutrališu slobodne radikale i pomažu da se spreče oštećenja ćelija, čime se smanjuje rizik od hroničnih bolesti i usporavaju procesi starenja.

Impresivan nutritivni profil

U samo jednoj šolji sirovog karfiola nalazi se više od 75 posto preporučene dnevne doze vitamina C, ključnog za sintezu kolagena, apsorpciju gvožđa, jačanje imuniteta i obnovu DNK. Karfiol je bogat i vitaminom K koji podržava zdravlje kostiju te holinom, važnim za pamćenje, spavanje i funkciju mišića. Sadrži i manje količine vitamina B grupe, magnezijuma, mangana, fosfora i kalijuma.

Smanjen rizik od hroničnih bolesti

Istraživanja pokazuju da povrće iz porodice krstašica smanjuje rizik od bolesti srca, raka i čak ukupne smrtnosti. Prirodne supstance iz karfiola štite krvne sudove od upala, a pojedina istraživanja sugerišu da mogu usporiti rast ćelija raka debelog creva.

Podrška zdravoj varenju

Većina ljudi ne unosi preporučenu dnevnu količinu vlakana, a karfiol je jednostavan način da se taj nedostatak nadoknadi. Vlakna hrane dobre bakterije u crevima, smanjuju upale i podstiču redovnu probavu, što doprinosi zdravlju digestivnog trakta.

Usporavanje starenja uz sulforafan

Karfiol sadrži sulforafan, moćni prirodni spoj koji može blagotvorno uticati na gene uključene u procese starenja. Sulforafan podstiče detoksikaciju, smanjuje upale, štiti DNK i može usporiti kognitivni pad povezan sa godinama.

Zamena za ugljene hidrate

Za sve koji prate ishranu s niskim udelom ugljenih hidrata, karfiol je savršena alternativa klasičnim prilozima. Pirinač od karfiola omogućava značajno smanjenje kalorija i ugljenih hidrata bez gubitka zapremine obroka. Na primer, 3⁄4 šolje pirinča od karfiola sadrži samo 15 kalorija, dok ista količina kuvane bele riže ima oko 242 kalorije.

Prirodna potpora detoksikaciji

Enzimi u karfiolu pomažu organizmu u razgradnji i uklanjanju toksina, čineći ga odličnim saveznikom u održavanju zdrave detoksikacije tela.

Mogući rizici

Karfiol sadrži FODMAP ugljene hidrate koje neki ljudi teže vare. Kod osoba s osetljivim digestivnim sistemom, odnosno kod onih sa sindromom iritabilnog creva (SIC), nagli porast unosa može izazvati gasove, nadutost, bol u stomaku ili dijareju.

Kako ga uvrstiti u ishranu?

Može se jesti sirov, kuvan, pečen ili uklopljen u različita jela. Odličan je u smutijima i zobenim kašama, pečen sa maslinovim uljem i začinima ili kao zamena za pirinač i krompir. Osim klasičnog belog, dostupan je i ljubičasti, zeleni i narandžasti karfiol, bogatiji antioksidansima.

Izbacivanje besa kada smo ljuti deluje razumno. Opšteprihvaćeno je da to može da nam pomogne da ga ugušimo, poput ispuštanja pare iz ekspres lonca.

Ali ova uobičajena metafora je obmanjujuća, prema meta-analitičkom pregledu iz 2024. godine.

Istraživači sa Državnog univerziteta Ohaja analizirali su 154 studije o besu, pronalazeći malo dokaza da izbacivanje besa pomaže. U nekim slučajevima, to bi moglo da poveća bes, piše Science alert.

„Mislim da je zaista važno razbiti mit da ako ste ljuti, treba da "se izduvate" – da ga izbacite iz grudi“, rekao je glavni autor i naučnik za komunikacije Bred Bušman kada su rezultati objavljeni prošle godine.

On smatra da izbacivanje besa može zvučati kao dobra ideja, ali nema ni trunke naučnog dokaza koji bi podržali teoriju katarze.

To ne znači da bes treba ignorisati.

Razmišljanje nam može pomoći da razumemo zašto se ljutimo i da se pozabavimo osnovnim problemima. Takođe može pomoći u emocionalnoj validaciji, važnom prvom koraku ka zdravoj obradi emocija.

Međutim, izbacivanje besa često ide dalje od razmišljanja.

Studija ukazuje na to da mnogi ljudi takođe pokušavaju da izbace bes fizičkim naporima, što može ponuditi zdravstvene koristi, ali možda vas neće smiriti u tom trenutku.

Pregledane studije obuhvatile su ukupno 10.189 učesnika, koji predstavljaju različite uzraste, polove, kulture i etničke grupe. Rezultati pokazuju da je ključ za obuzdavanje besa smanjenje fiziološkog uzbuđenja, kažu autori, od samog besa ili od inače korisne fizičke aktivnosti koju bi on mogao inspirisati.

„Da biste smanjili bes, bolje je baviti se aktivnostima koje smanjuju nivo uzbuđenja“, rekao je Bušman i dodao da čak ni trčanje nije efikasna strategija jer povećava nivo uzbuđenja i na kraju je kontraproduktivno.

Istraživanje je delimično inspirisano popularnošću „soba besa“, gde ljudi plaćaju da razbijaju predmete u nadi da će osloboditi bes, rekla je prva autorka Sofi Kjervik, naučnica za komunikacije na Univerzitetu Virdžinija Komonvelt.

„Želela sam da razotkrijem celu teoriju izbacivanja besa kao načina suočavanja sa njim“, objasnila je Kjervik i dodala da je cilj bio da se pokaže da je smanjenje uzbuđenja, a zapravo i njegovog fiziološkog aspekta, zaista važno.

Tim je osmislio pregled na osnovu Šahter-Singerove dvofaktorske teorije, koja opisuje bes (i sve druge emocije) kao dvodelni fenomen, od kojih svaki sadrži fiziološku i kognitivnu komponentu.

Prethodna istraživanja su se često fokusirala na kognitivni ugao, prema Kjerviku i Bušmanu, poput ispitivanja kako kognitivno-bihejvioralna terapija može pomoći ljudima da prilagode mentalna značenja koja su u osnovi njihovog besa.

Istraživanja pokazuju da to može da funkcioniše, kažu oni, ali pregled takođe baca važno svetlo na alternativni put za smirivanje besa. Štaviše, standardne kognitivno-bihejvioralne terapije nisu efikasne za sve tipove mozga.

Njihova studija je ispitala aktivnosti koje povećavaju i smanjuju uzbuđenje, od boksa, vožnje bicikla i trčanja do dubokog disanja, meditacije i joge.

„Bilo je zaista zanimljivo videti da progresivno opuštanje mišića i samo opuštanje uopšte mogu biti jednako efikasni kao i pristupi poput meditacije“, rekla je Kjervik. Te aktivnosti smanjenja uzbuđenja uključivale su jogu, progresivno opuštanje mišića, kao i dijafragmalno disanje.

„Bilo je zaista zanimljivo videti da progresivno opuštanje mišića i samo opuštanje uopšte mogu biti jednako efikasni kao i pristupi poput meditacije“, rekla je Kjervik.

Zatim je dodala da "joga, koja može biti uzbudljivija od meditacije, i dalje predstavlja način smirivanja i fokusiranja na dah koji ima sličan efekat u smanjenju besa.

Umesto pokušaja da se bes izrazi, istraživači preporučuju da se on "potkopa" smanjivanjem temperature. Taktike smirivanja za koje je već dokazano da ublažavaju stres takođe mogu oduzeti besu fiziološko gorivo.

Naučnici otkrili vezu između metabolizma šećera i reakcije na alkohol, otvarajući novu mogućnost lečenja bolesti jetre i zavisnosti.

Alkohol otima metabolizam šećera u telu, proizvodeći unutrašnju fruktozu koja pojačava zavisnost i oštećenje jetre. Blokiranje ovog procesa može pomoći u lečenju poremećaja upotrebe alkohola i bolesti jetre.

Naučnici su otkrili iznenađujuću biološku vezu između načina na koji telo obrađuje šećer i načina na koji reaguje na alkohol. Ovo otkriće ukazuje na moguću novu strategiju lečenja bolesti jetre (ALD) i poremećaja upotrebe alkohola (AUD) - piše kuvar.in.rs.

U istraživanju objavljenom juče u časopisu Nature Metabolism, tim sa Univerziteta Kolorado Anšuc otkrio je da konzumiranje alkohola aktivira metabolički put koji uzrokuje da telo proizvodi sopstvenu fruktozu. Fruktoza je ista vrsta šećera koja se nalazi u zaslađenoj hrani i pićima. Ova unutrašnja proizvodnja šećera, koju pokreće enzim pod nazivom ketoheksokinaza (KHK), izgleda da podstiče dalju konzumaciju alkohola, a istovremeno ubrzava oštećenje jetre.

Blokiranje KHK smanjuje konzumiranje alkohola i štiti jetru

Naučnici su primetili da su miševi kojima nedostaje KHK pokazali značajan pad sklonosti i unosa alkohola. U višestrukim eksperimentima – uključujući modele dobrovoljnog pijenja i nagrađivanja ovi miševi su konzumirali manje alkohola i pokazali smanjenu moždanu aktivnost u regionima povezanima sa zavisnim ponašanjem.

Još značajnije, kada je KHK blokiran genetikom ili lekovima, oštećenje jetre povezano sa alkoholom je praktično eliminisano. Jetra ovih miševa je pokazala manje nakupljanja masti, upale i ožiljaka. Rezultati ukazuju na to da poremećaj metabolizma fruktoze može ne samo zaustaviti već i sprečiti progresiju bolesti jetre povezanih sa alkoholom.

- Naši nalazi pokazuju da alkohol ne samo direktno oštećuje jetru, već otima metabolizam šećera u telu na način koji pogoršava navike pijenja i pogoršava oštećenje jetre - rekao je Miguel A. Lanaspa, doktor veterinarske medicine, doktor nauka, vanredni profesor na Univerzitetu Kolorado u Anšucu i glavni autor. „Ciljajući metabolizam fruktoze, možda ćemo moći da prekinemo ovaj ciklus i razvijemo nove tretmane i za zavisnost od alkohola i za bolesti jetre.“

Zajednički putevi između štete od šećera i alkohola

Pošto i bolest jetre povezana sa alkoholom i steatozna bolest jetre povezana sa metaboličkom disfunkcijom (MASLD) uključuju procese vođene fruktozom, studija ukazuje da terapije usmerene na blokiranje metabolizma fruktoze mogu pomoći širokom spektru pacijenata sa problemima jetre povezanim sa alkoholom ili ishranom.

- Ovo otkriće ističe neočekivanu vezu između metabolizma šećera i alkohola - rekao je dr Richard Johnson, profesor na Univerzitetu Kolorado u Anšucu i koautor studije. Ovo otvara uzbudljive mogućnosti za razvoj tretmana koji ciljaju zajednički put koji je u osnovi i metaboličkih i alkoholom povezanih bolesti jetre.

Sve u svemu, nalazi otkrivaju obećavajući novi put za lečenje zavisnosti od alkohola i bolesti jetre, dva zdravstvena izazova koja trenutno imaju ograničene efikasne terapije.

U svetu ljubavi i intime pojavljuju se seksualni trendovi koji mogu delovati bezazleno, ali zapravo štete odnosima. Vanesa Marin, seksualna terapeutkinja s skoro 20 godina iskustva, upozorava na nešto što nikako ne bi praktikovala – testiranje partnera i glumljenje orgazma.

Vanesa naglašava da partner nikada ne sme da bude posramljen ili kritikovan zato što je inicirao seksualni kontakt. Čak i ako u tom trenutku nemate želju, važno je sačuvati partnerovo samopouzdanje i poverenje.

Još jedna situacija koju je terapeutkinja navela na svojoj listi stvari koje nikada ne bi uradila u vezi jeste prestanak iniciranja seksualnog odnosa kao testa ili trika za partnera, što postaje trend. Vanesa ističe da je ovo apsolutno neprihvatljivo i da se ovakve vrste testova nikada ne bi trebalo dešavati.

Trend prestajanja iniciranja seksa da bi se partner „testirao“ sve je popularniji, ali potpuno pogrešan. Takve igre ne donose ništa dobro i često stvaraju napetost i frustraciju u vezi. Vanesa upozorava: ove manipulacije su neprihvatljive i ne grade zdrav odnos.

Terapeutkinja priznaje da može biti frustrirajuće ako ste vi taj sa većim seksualnim nagonom, ali je važno zadržati perspektivu.

- Ovakvi testovi nikome ne čine dobro. Seks ne bi trebalo da bude igra uma - dodala je Vanesa.

Lažni orgazam – zašto to izbegavati

Lažiranje orgazma je još jedan problem koji narušava intimnost. Istraživanja pokazuju da veliki broj žena priznaje da to radi, ali Vanesa ističe da iskrenost u spavaćoj sobi stvara pravu povezanost. Lažni orgazam može stvoriti iluziju zadovoljstva, ali uništava poverenje i komunikaciju.

Kako sačuvati intimnost i poverenje

Otvoreno komunicirajte o željama i granicama.
Ne koristite seks kao test ili manipulaciju.
Budite iskreni u vezi sa svojim zadovoljstvom i potrebama.

Novi seksualni trend možda deluje intrigantno, ali za stabilnu i srećnu vezu važno je čuvati poverenje i iskrenost u spavaćoj sobi. Samo tako intimnost postaje iskustvo povezivanja, a ne igra moći ili skrivanja osećanja.

Vanesa Marin ovim savetima podseća da je iskrenost temelj svake zdrave veze i da bilo kakvi trendovi koji narušavaju tu iskrenost ne donose dugoročnu sreću.

Odbojkašice "Volejstarsa" uspešno su prebrodile još jedno gostovanje. One su u šestom kolu BPŠ Prve lige Srbije gostovale u Gornjem Milanovcu gde su u pet setova slavile nad ekipom Takovo Kansai Helios. Koliko je utakmica bila neizvesna govori i podatak da su čak tri seta igrana na razliku. Gošće su bolje otvorile meč i prilično lako su nakon prvog seta (17:25) povele. U naredna tri seta bilo je neizvesno. Gledaoci su mogli da uživaju, viđena je velika borba oba tima. Igralo se za svaki poen. Drugi set dobila je ekipa iz Kljajićeva sa 24:26, da bi domaćin naredna dva rešio u svoju korist, oba sa 27:25.

Izabranice trenera Vladimira Karanovića imale su više snage u poslednjem setu (8:15), ali i koncentracije, te su meč uspešno privele kraju. Nakon ovog kola Volejstars (5/1) je ostao na trećoj poziciji sa 15 bodova, koliko je skupila i drugoplasirana ekipa Omladinca iz Novih Banovaca. Lider prvenstva je ekipa Valjeva koja je zabeležila svih šest pobeda (16 bodova).

U narednom kolu Volejstars će pred domaćom publikom ugostiti ekipu Borca iz Čačka koji je u dosadašnjem takmičenju zabeežila svih šest poraza.

(somborsport.org)

U subotu 15. novembra pod nazivom "Na tragu bizona" na Fruškoj Gori na Grgurevcima održano je sedmo kolo Vojvođanske treking lige. Učešće na ligi je uzelo nešto više od 250 učesnika koji su mogli da biraju staze od 11, 21 i 25 kilometara. Članovi Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" su izabrali deonicu od 11 kilometara sa kumulativnim usponom od 350 metara.

Jelena Stanimirović je imala zapažen rezultat plasirajući se među deset najbržih žena u generalnom plasmanu. Daniel Šokac i Aleksandar Krneta, povratnik na trejl stazu, su uspešno savladali zadatu deonicu.

Kada napolju zahladi i hladnoća počne da prodire u zidove, često zanemarujemo jedno važno pitanje — kolika bi zapravo trebalo da bude temperatura u stanu. Iako nam je najvažnije da nam bude toplo, stručnjaci ističu da nije rešenje u tome da prostor pregrevamo, već da pronađemo balans između udobnosti, zdravlja i energetske efikasnosti.

Prema američkom Ministarstvu energetike (U.S. Department of Energy), preporučena temperatura u kući tokom dana iznosi oko 20 °C – to je nivo na kojem se većina ljudi oseća prijatno, a grejanje ne troši previše energije.

Istraživanja evropskog Instituta za širenje energetske efikasnosti (IDAE) navode da optimalna dnevna temperatura u zimskim mesecima za većinu domova iznosi između 21 i 23 °C, dok se u spavaćim sobama noću može spustiti na 15–17 °C bez narušavanja komfora, piše nova.rs.

Zašto ovaj raspon?

Ljudsko telo najbolje funkcioniše u umereno toplom prostoru: kada je prostor previše hladan, telo koristi više energije da održi temperaturu, što može povećati rizik od bolesti ili nelagodnosti; kada je prostor previše topao, vazduh postaje suv, što uzrokuje suve sluzokože i lošiji kvalitet sna.

Istraživanja pokazuju da se za svaki stepen iznad optimalne temperature potrošnja energije povećava za nekoliko procenata, što se direktno odražava na računu za grejanje.

Zašto ne održavati grejanje na 25–26 °C?

Grejanje iznad optimalne temperature ima nekoliko nedostataka: potrošnja energije naglo raste, što znači da ćete za svaki dodatni stepen plaćati znatno više. Pored toga, u prekomerno zagrejanim prostorijama vazduh se isušuje, povećava se rizik od statičkog elektriciteta, a ventilacija je loša.

Stručnjaci stoga preporučuju da se udobnost postigne slojevima odeće, dobrom toplotnom izolacijom i dobrim prozorima.

Zaštita doma

Još jedan razlog za preciznu regulaciju temperature je zaštita strukture doma. Ako se prostor pregreje bez odgovarajuće ventilacije i izolacije, može doći do kondenzacije na hladnim zidovima i prozorima, što podstiče rast buđi i oštećenje materijala.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. novembar

Rotenburg, bajkoviti gradić u Bavarskoj, smešten je na „Romantičnoj ruti“ između Vircburga i Bavarskih Alpa, a mnogi ga smatraju najlepšim mestom u Nemačkoj. Ovaj grad od nešto više od 11.000 stanovnika izgleda kao da je iskoračio iz priče za laku noć — i to sa razlogom! Ovaj bajkoviti gradić svojevremeno je poslužio i kao inspiracija Diznijevim animatorima za stvaranje brojnih ambijenata u njihovim filmovima, a kuća iz koje potiče Pinokio gotovo je verna kopija jedne iz Rotenburga.

Gradić iz bajke

Šetnja kroz istorijski centar Rotenburga na Tauberu je živopisno putovanje kroz istoriju. Kaldrmisane ulice i šarene kuće sa drvenim okvirom i kule nanizane duž krivudavih ulica podsećaju na značaj srednjovekovnog Rotenburga, čiji je razvoj dostigao vrhunac u 15. veku, piše Punkufer.hr.

Grad je okružen zidinama koje danas nude prijatnu šetnju od četiri kilometra. Obilazak obično počinje kod jedne od pet gradskih kapija, Redertora. Zidovi takođe imaju 42 kule, od kojih u neke možete ući. Sa kule Kobolcel možete se uputiti ka srcu grada i njegovom najfotografisanijem delu – staroj četvrti Plenlajn.

Na samo nekoliko minuta hoda odavde nalazi se Srednjovekovni muzej zločina i mučenja, najveći te vrste u Evropi. U blizini je još jedan veoma poseban muzej, Nemački božićni muzej, gde se Božić slavi tokom cele godine. Kada se spoje magija Rotenburga u novembru i njegov čuveni decembarski vašar Rajterlesmarkt, Rotenburg zaista postaje zimska bajka.

Foto: Shutterstock/SCStock

Ali bez obzira u koje doba godine se ovde nađete, sigurno ćete sresti noćnog čuvara u crnom ogrtaču, koji će vam ispričati brojne anegdote iz duge istorije grada. Takođe će vam reći da su najveći neprijatelji grada bili pijanice – jer bi zaspali na straži, a grad bi mogao da izgori u trenutku nepažnje.

Ali, kako istorija kaže, Rotenburg je spasao pijani gradonačelnik. Nakon poraza u Tridesetogodišnjem ratu, 1631. godine grad je ipak oslobođen, zahvaljujući tadašnjem gradonačelniku koji je prihvatio neprijateljski izazov da popije više od tri litra vina u jednom gutljaju. Bokal se nalazi u kolekciji Carskog gradskog muzeja, a sećanje na ovaj događaj i danas živi kroz izvođenje Der Meistertrunk (Majstorov gutljaj), koje se tradicionalno izvodi na Dan svih duša.

Jedan je od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u Nemačkoj, koji se može pohvaliti gotskom i renesansnom gradskom većnicom, srednjovekovnom crkvom Svetog Jakova, čije Rigerove orgulje često ugošćuju soliste svetske klase, i pozorištem Topler, „najlepšim pozorištem u Bavarskoj“.

Šarmantna okolina Rotenburga takođe nudi mnoštvo uzbuđenja za svačiji ukus. Penjači, golferi, biciklisti i šetači će ovde pronaći svoje mesto. Gurmani neće biti ništa manje razočarani.

Enjoy ob der Tauber će vas razmaziti lokalnim specijalitetima, a restorani Schranne i Höll imaju najbolje domaće kobasice. Ne propustite Café Lebenslust gde će vam, kako i dolikuje bajci, biti posluženo piće od hibiskusa, latica ruže, mente i penušavog vina.

Rotenburg takođe ima svoj desert – Tauberkugeln, snežne kugle, koje su nekada pekli monasi i mešali sa rumom kako bi oterali loše raspoloženje tokom posta. Prvobitno napravljene od prhkog testa, a zatim uvaljane u šećer u prahu, danas postoje mnoge varijacije ove slatke poslastice, koje morate probati u tradicionalnom kafani Valtera Fridela.