Sombor.info

Za sva domaćinstva koja papirni račun za struju zamene elektronskim i plate ga do 20. u mesecu, „Elektroprivreda Srbije“ omogućava popust od sedam odsto. Međutim, građani od strane EPS-a imaju i još neke opcije za popuste na račun za struju od 5 i 6 odsto. Koji popust šta znači, kako do njega doći i da li je to u vezi sa zonama i tarifama, objasnićemo u narednim redovima.

U zavisnosti od potrošnje struje na mesečnom nivou, potrošnja se deli u tri zone po boji- zelena u kojoj je potrošnja do 350 kilovat-sati, plava od 350 do 1.200 i na crvenu u kojoj je potrošnja veća od 1.200 kilovat-sati - piše Nova ekonomija.

U zavisnosti od potrošnje odnosno zone u kojoj je neko domaćinstvo, račun za struju se tako i obračunava.

Kada dođe vreme za naplatu računa, građani mogu da ostvare određene popuste i na taj način olakšaju sebi troškove.

To mogu uraditi tako što će izabrati elektronsku dostavu računa preko portala Uvid u račun i tamo se registrovati ili preuzeti istoimenu aplikaciju i ulogovati se u nju. Takođe, elektronsku dostavu računa mogu da omoguće tako što će popuniti zahtev za izdavanje elektronskog računa na šalterima u poslovnicama Elektroprivrede Srbije.

Procedura za izbor elektronskog računa je, kako navodi EPS, jednostavna a prednost je što građani dobijaju račun na mejl adresu koju navedu. Tako se štedi papir, ali i vreme i nema čekanja poštara.

Kada to urade, sledeći korak je plaćanje računa.

Ukoliko građani imaju elektronski račun i plate račun do 20. u mesecu, imaju pravo na popust od 7 odsto.

Osim ovoga, postoje i drugi popusti od 5 i 6 odsto. Popust od pet odsto važi za sve one koji račun plate do 28. u mesecu, dok popust od šest odsto važi za ona domaćinstva koja sama očitaju stanje na brojilu, pošalju podatke Elektrodistribuciji Srbije i plate račun do 20. u mesecu.

Važno je da građani znaju da domaćinstvo može da ostvari samo jedan popust i sami odlučuju koji će od ponuđenih iskoristiti. Dakle, jedno domaćinstvo može imati samo jedan od ova tri popusta u toku meseca i u zavisnosti od toga da li će očitati sami brojilo, platiti račun do 20. u mesecu ili do 28. zavisi i koliki će popust imati.

Gledano ekonomski, građanima odnosno domaćinstvima se isplati da račun izmire do 20. u mesecu i na taj način dobiju popust od sedam odsto na račun.

Šta je sa onima koji imaju mala mesečna primanja?
Vlada Srbije nedavno je donela i akt kojim se uređuje takozvani status energetski ugroženog kupca, odnosno svih onih koji imaju mala mesečna primanja ili penziju po članu domaćinstva. Time što dobijaju status energetski ugroženog kupca, ova domaćinstva mogu da ostvare dodatan popust na račun za struju.

Da bi se evidentirali kao energetski ugroženi kupci, građani moraju da u mestu gde žive odu u socijalni rad i tamo popune obrazac „ZEUK4“, a onda lokalna samouprava dalje rešava ovo pitanje u narednih 30 dana.

Uredba kojom je od sada moguće imati status energetski ugroženog kupca se primenjuje od obračuna penzija za decembar 2025. godine.

Do sada su penzioneri sa penzijama u visini od 27.711,33 dinara, koji imaju brojilo na svoje ime, imali status energetski ugroženog kupca. Sada, izmenom ove uredbe, olakšice će imati pored njih i ratni i civilni vojni invalidi i drugi korisnici prava u skladu sa propisima o boračko-invalidskoj zaštiti.

Građani koji ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, uvećanu novčanu socijalnu pomoć, dečji dodatak, uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica, prijavljuju se predajom zahteva u svojoj lokalnoj samoupravi, i time stiču pravo na umanjenje računa za struju, gas ili grejanje.

Kako su mediji pisali, na osnovu stečenog statusa energetski ugroženog kupca, penzioneri sa najnižim penzijama ostvarivaće popust od 1.000 dinara na računima za električnu energiju od oktobra 2025. do marta 2026.

Takođe, oni koji imaju status ugroženog kupca i koji imaju pravo na dodatan popust, ukoliko plate račun za struju do 28. u mesecu mogu da ostavre dodatan popust od pet odsto.

Za energetski ugrožene kupce u periodu od oktobra do marta neće važiti spuštanje granice između plave i crvene zone, sa 1.600 kWh na 1.200 kWh.

Procenjeno je tada da će sa ovom olakšicom penzioneri sa minimalnim penzijama i korisnici prava iz boračko-invalidske zaštite moći da umanje svoje račune za oko 1.500 dinara tokom grejne sezone.

Takođe, energetski ugroženi kupci ostvaruju i pravo na umanjenje računa za struju i prirodni gas bez obzira na ostvarenu mesečnu potrošnju tokom ove grejne sezone.

Zahtevi se rešavaju u roku od mesec dana, a mogu se podnositi tokom čitave godine.

Na osnovu čega možete imati status energetski ugroženog kupca?
Kriterijumi za sticanje statusa energetski ugroženog kupca su materijalni položaj, ukupan mesečni prihod domaćinstva, broj članova domaćinstva i imovno stanje.

Pored toga onaj ko ima pravo na novčanu socijalnu pomoć, uvećanu novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Članovi domaćinstva koji imaju pravo na penziju u mesečnom iznosu do i u visini iznosa od 27.711 dinara na koje se vodi račun za struju imaju pravo statusa energetski ugroženog kupca.

Ovaj status se može imati i na osnovu zdravstvenog stanja člana domaćinstva ali i statusa borca, vojnog invalida i slično.

U odnosu na broj članova domaćinstva, ukupan mesečni prihod domaćinstva određen prema podacima Minostarstva trgovine o vrednosti minimalne potrošačke korpe za tročlano domaćinstvo, može biti najviše:

1) do 25.362,52 dinara za domaćinstva sa jednim članom;

2) do 40.198,11 dinara za domaćinstva sa dva člana;

3) do 55.033,70 dinara za domaćinstva sa tri člana;

4) do 69.869,29 dinara za domaćinstva sa četiri člana;

5) do 84.704,88 dinara za domaćinstva sa pet članova;

6) do 99.540,47 dinara za domaćinstva sa šest članova;

7) za domaćinstva sa više od šest članova za svakog dodatnog člana dodaje se: 14.835,59 dinara.

Imovno stanje iz ove uredbe podrazumeva da domaćinstvo ne poseduje drugu stambenu jedinicu osim stambene jedinice maksimalne površine koja odgovara broju članova domaćinstva, a koja je utvrđena zakonom kojim se uređuje stanovanje i održavanje zgrada, uvećane za 10 metara kvadratnih (m2).

Ukupna površina stambene jedinice je:

1) za jednočlano domaćinstvo do 40 m2;

2) za dvočlano domaćinstvo do 58 m2;

3) za tročlano domaćinstvo do 66 m2;

4) za četvoročlano domaćinstvo do 74 m2;

5) za petočlano domaćinstvo do 87 m2;

6) za šestočlano i veće domaćinstvo do 96 m2.

Seosko domaćinstvo može imati u svojini jednu stambenu jedinicu i stiče status energetski ugroženog kupca bez obzira na površinu te stambene jedinice.

U vremenu u kojem se od ljudi očekuje da budu stalno nasmejani i zahvalni, buđenje bez osećaja potpune sreće može stvoriti dodatni pritisak, objašnjavaju psiholozi.

Sve postaje još teže kada se otvore društvene mreže i ugledaju tuđa „savršena“ lica i životi. Stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da sreća nije trajno stanje i da nas pojedini obrasci razmišljanja mogu udaljiti od istinskog zadovoljstva.

Sram, krivica i briga

Psihoterapeutkinja Tamika Luis (Tamika Lewis) kaže da su sram, krivica i stalna briga najveći neprijatelji sreće, jer nas drže zarobljenima u prošlosti ili budućnosti, umesto u sadašnjem trenutku, gde se zapravo nalazi radost. Ona preporučuje razvijanje saosećanja prema sebi, praktikovanje zahvalnosti i korišćenje mantre ho’oponopono – „Žao mi je. Molim te, oprosti mi. Hvala ti. Volim te.“ – koja pomaže da se otpusti krivica i podseti na samoljublje, prenosi Index.hr.

„Trebalo bi“ razmišljanje

Rečenice poput „Do sada sam trebalo da budem dalje u karijeri“ ili „Trebalo je da budem srećnija“ stvaraju pritisak i udaljavaju od sadašnjeg trenutka. Stefani Dalberg (Stephanie Dahlberg) savetuje: „Pokušajte da se vratite u ‘ovde i sada’. Pogledajte oko sebe i pronađite nešto što možete da cenite, čak i ako nije savršeno.“

Nepreduzimanje akcije

Mnogi ljudi ostaju u vezama ili poslovima koji ih ne ispunjavaju jer se plaše da ne pogreše, kaže psihoterapeutkinja Sadaf Sidiki (Sadaf Siddiqi). Strah od neuspeha često dovodi do paralize u donošenju odluka, pa ona savetuje male, svesne korake ka promeni, jer je „svaka greška deo procesa, a velike promene često nastaju iz sitnih pomaka“.

Nedostatak veze sa samim sobom

Kada ne poznajemo sopstvene granice i vrednosti, skloni smo da potvrdu tražimo spolja. Sidiki ističe da je snažna veza sa sobom ključ osećaja sreće. „To ne znači ignorisanje sopstvenih mana, već njihovo prihvatanje i učenje kako da se s njima živi.“ Samopoznavanje donosi jasnije granice i veći osećaj sigurnosti.

Upoređivanje s drugima

Posmatrajući tuđe naizgled savršene živote na društvenim mrežama, lako se zaboravlja da se vidi samo njihova najbolja verzija, upozorava Dalberg. Ona preporučuje ograničavanje vremena provedenog na internetu i započinjanje dana zahvalnošću, jer to pomaže povratku u realnost. Psihološkinja Šavon Mur-Loban (Shavonne Moore-Lobban) dodaje da „nije lako biti zadovoljan sopstvenim životom kada se stalno posmatraju tuđi vrhunci“.

Ignorisanje dubljih problema

Potiskivanje bola i trauma ne donosi mir. „Teške stvari koje nas preplavljuju ostaju u nama dok se s njima ne suočimo“, objašnjava Mur-Loban. Ona naglašava da se istinska sreća pojavljuje tek kada se sagleda ono što se krije ispod površine, dok je kod ozbiljnijih stanja, poput depresije, neophodna stručna pomoć.

Izolacija

U digitalnom dobu mnogi ljudi osećaju povezanost, ali ne i bliskost. „Povezani smo na mreži, ali ne i u stvarnosti“, kaže Luis. „Zapitajte se s kim ste se danas zaista povezali.“ Ljudima su potrebni stvarni odnosi, razgovori i osećaj zajedništva – upravo to hrani sreću.

Kako uneti više radosti u svakodnevni život

Prvi korak je namera. „Umesto da dan započnete spiskom obaveza, zapitajte se kako želite da se danas osećate“, savetuje Luis. Ako je odgovor mir, važno je razmisliti šta ga donosi.

Psihoterapeutkinja Sidiki poručuje: „Sreća nije konačno odredište. Ona su trenuci koje biramo usput.“ Kada se prestane sa potragom za stalnim zadovoljstvom i prihvati da su usponi i padovi sastavni deo života, lakše se pronalaze male radosti – i u njima trajna snaga.

Proteklog vikenda u Novom Sadu je održano Zimsko državno prvenstvo u plivanju za juniore i u apsolutnoj kategoriji. Za somborski "Polet" nastupio je mlađi junior Obrad Aperlić koji je plivao u tri discipline, na 50m, 100m i 200m prsno.

Prvog dana takmičenja, Obrad je plivao deonicu od 100m koju je otplivao u svom najbržem vremenu, što mu je bilo dovoljno za sedmo mesto. Dan kasnije nastupio je na upola kraćoj deonici. Imao je odličan nastup, dobro prolazno vreme, koje mu je donelo pobedničko postolje odnosno bronzano odličje. Poslednjeg dana prvenstva plivao je na 200m prsno gde je na kraju bio peti. Predstavnici SSK Polet ističu da je Obrad na ovom takmičenju nastupio uprskos povredi koju je imao, ali to mu nije smetalo da ispliva najbolja vremena na svakoj trci - piše somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 16. decembar

U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiolog Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” dr Dragana Plavša i dodala da lepra kod nas može da se registruje, ali samo kao importovan slučaj.

Bolest se inače teško prenosi i lako leči. Ona je za Tanjug rekla da nedavna pojava ove bolesti u Hrvatskoj i Rumuniji nije iznenađenje, jer se prema podacima Američkog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u svetu svake godine registruje oko 250.000 slučajeva lepre, što znači da neke zemlje imaju učestaliju pojavu.

"Međutim, mit je da je lepra visoko zarazna bolest. Uzrokovana je mikobakterijom lepre. To je bacil koji je spororastući, može da raste godinama, kažu i do 40 godina, tako da osobe praktično mogu da budu zaražene, ali da ispočetka nemaju nikakve simptome a kasnije kada se simptomi jave, kaže se da lepra najčešće zahvata kožu i nerve. Osobe koje se zaraze, kada su u jako bliskom kontaktu sa drugim osobama koje imaju već neke promene, taj kontakt mora da bude višemesečni", istakla je ona.

Doktorka je pojasnila da čovek ne može da se zarazi bližim jednokratnim kontaktom sa obolelim, već mora da bude u kontaktu više meseci da bi se zarazio.

"Lepra se danas jako lako leči kombinacijom antibiotika sličnih kao kod tuberkuloze. Mit je da je visoko zarazna i da se teško leči. Zapravo je suprotno, ljudi se jako teško zaraze i vrlo lako se leče", naglasila je ona.

Zdravlje je kombinacija genetike, navika i načina na koji se nosimo sa stresom i svakodnevnim izazovima. Neki ljudi prirodno deluju otpornije, ređe se razboljevaju i brže se oporavljaju kada ipak dođe do problema. Često imaju stabilnu energiju, dobru ravnotežu između obaveza i odmora te slušaju signale sopstvenog tela.

U astrologiji se veruje da određeni horoskopski znaci imaju izraženiju sklonost takvoj otpornosti.

Prema zvezdama, najzdraviji ljudi često se rađaju u ova četiri znaka.

Bik

Ljudi rođeni u ovom znaku poznati su po stabilnosti i snažnoj povezanosti s sopstvenim telom. Obično imaju dobar osećaj za granice i znaju kada treba da uspore. Ne iscrpljuju se nepotrebno i retko ignorišu znakove umora. Vole rutinu, što im pomaže da održe ravnotežu i stabilno zdravlje. Upravo ta umerenost često ih štiti od čestih bolesti.

Devica

Device su znak koji prirodno vodi računa o detaljima, uključujući zdravlje i svakodnevne navike. Ljudi rođeni u ovom znaku skloni su da posmatraju svoje telo i reaguju na promene. Često paze na ishranu, higijenu i redovan odmor. Ne vole haos, pa im odgovara organizovan stil života. Zbog toga se često uspešno nose s manjim zdravstvenim problemima pre nego što se pogoršaju.

Jarac

Ljudi rođeni u znaku Jarca poznati su po izdržljivosti i snažnoj disciplini. Iako znaju da rade puno, retko gube kontrolu nad sobom. Imaju visoku toleranciju na stres i retko paničare zbog manjih tegoba. Njihovo telo često se prilagođava zahtevnim okolnostima. Upravo ta mentalna i fizička otpornost povezuje ih s dobrim zdravljem.

Lav

Lavovi imaju snažnu životnu energiju i prirodnu vitalnost. Ljudi rođeni u ovom znaku često deluju puni snage i optimizma. Ne vole da se osećaju slabo, pa instinktivno brinu o sebi kada primete pad energije. Pozitivnim stavom lakše se nose s izazovima i stresom. Ta kombinacija energije i samopouzdanja često se odražava i na njihovo zdravlje, prenosi Index.hr.

Mnogi na to ne misle, ali stručnjaci ističu da određene navike u ishrani mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja kako starimo. Naše telo se s godinama menja, a sa ulaskom u pedesete godine posebno je važno usvojiti zdrave navike u ishrani.

Iako se možda još uvek ne osećate drugačije nego u četrdesetim, telo počinje da pokazuje fizičke znakove starenja, a potrebe za hranljivim materijama se menjaju. Zato je sada uravnotežena ishrana važnija nego ikad, piše portal EatingWell, prenosi metropolitan.si.

Namirnice koje treba ograničiti

Stručnjaci naglašavaju pet grupa namirnica koje bi posle 50. godine trebalo jesti ređe – ne zbog strogih zabrana, već zbog zdravlja i boljeg osećaja:

Pržena hrana

Pržena jela su bogata kalorijama, zasićenim mastima i jedinjenjima koja izazivaju upale. Redovno konzumiranje povećava nivo holesterola i rizik od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i srčane insuficijencije. Nutricionistkinja Megi Mun (Maggie Moon) savetuje da pržena hrana ostane retko zadovoljstvo, a ne svakodnevna navika.

Slatka pića

Gazirane i zaslađene napitke odrasli često piju svakodnevno, što povećava rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i drugih hroničnih stanja. Preterani unos šećera povezan je i sa povećanim rizikom za demenciju – jedna studija pokazala je 43% veći rizik kod osoba sa najvećim unosom šećera. Najjednostavniji način da smanjite šećer je da prvo izbacite zaslađene napitke.

Previše soli

So može opteretiti srce, posebno ako se godinama koristi u velikim količinama. Glavni izvori soli su:

prerađena hrana
konzerve,
suhomesnati proizvodi,
čips,
gotovi umaci
i prelivi

Visok krvni pritisak u srednjim godinama povezan je sa slabijim kognitivnim funkcijama i većim rizikom od demencije. Preporučeni dnevni unos natrijuma je do 2.300 mg, što prosečna ishrana često premašuje.

Beli hleb i rafinisano pecivo

Beli hleb i pakovana peciva sadrže puno rafinisanih ugljenih hidrata i malo vlakana, što izaziva nagle skokove šećera u krvi. Dugoročno, ovo povećava rizik od insulinske rezistencije i smanjene moždane funkcije. Bolja opcija je integralni hleb i dodatak povrća u sendvičima.

Alkohol

Ponekad čaša vina je u redu, ali sa starenjem telo sporije razgrađuje alkohol, pa njegovi efekti traju duže i jači su. Čak i jedno piće dnevno može smanjiti volumen sive moždane mase i doprineti opadanju kognitivnih sposobnosti. Pretirano konzumiranje povećava unos kalorija, rizik od osteoporoze i nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka.

Na šta se fokusirati posle 50. godine

Nutricionisti preporučuju sledeće navike za zdravo starenje:

Jedite raznoliko i šareno – voće i povrće svih boja smanjuju upale i štite srce i mozak.
Birajte nemasne izvore proteina – pomažu očuvanju mišićne mase i zdravlju kostiju.
Uključite više mahunarki – bogate su vlaknima i pomažu zdravlju creva i imunitetu.
Grickajte orašaste plodove – odličan su izvor zdravih masti, antioksidanata i vlakana; redovno konzumiranje povezano je sa boljim zdravstvenim ishodima u kasnijim godinama.

Teška saobraćajna nesreća u kojoj su učestvovali kamion i automobil, dogodila se večeras na putu Sombor-Bezdan.

Kako se navodi na Instagram stranici 192, došlo je do direktnog sudara kamiona i automobila.

Jedna osoba je teže, a druga lakše povređena u udesu teretnog i putničkog vozila koji se u popodnevnim satima dogodio na putu Sombor-Bezdan.

Nesreća se dogodila u 17.30 sati, a saobraćaj, na tom delu puta, bio je obustavljen do 19.45 sati.

Teške telesne povrede zadobio je vozač putničkog vozila, a lakše je povređen putnik u tom vozilu.

Rvački klub "Soko" Sombor objavio je izveštaj sa upravo održanog „Božićnog turnira 2025“ koji je održan u Zagrebu. Kako je objavljeno za reprezentaciju Srbije nastupio je i mladi somborski rvač Luka Zelić. Naime, Zelić je nastupio u kategoriji do 71 kg gde je stigao do finala gde je i zaustavljen (5.1) od grčkog reprezentativca. Na putu do srebrne medalje on je tehničkim tušem pobedio takmičare iz Hrvatske, Mađarske i Moldavije. Naša selekcija okitila se još i sa dve zlatne i jednom bronzanom medaljom. Na najviše pobedničko postolje popeli su se Benjemin Feher (110 kg) i Fodor Martin (80 kg), dok je Todor Aksentijević (92 kg) bio bronzani - piše somborsport.org.