Sombor.info

U ponedelјak, 22. decembra 2025. godine, u 12.00 časova, u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ (Legat Miroslava Josića Višnjića, Kralјa Petra I 11) biće upriličeno uručenje nagrade „Golub”.

U zbirci poezije „Džek Keruak u kupaćim gaćama” glasno progovara jedan pobunjeni i probuđeni glas žene koja se, sputana okovima patrijarhalnih obrazaca, čitav život nalazi u „režimu samoodbrane“ i „taloži trangeneracijski gnev u donjem delu stomaka“. Bilo da je u ulozi devojke, supruge, lјubavnice ili ćerke, njena uloga je uvek ona koju sama za sebe ne bi birala – da bude ona druga, nevolјena i nevažna... Mesto lirske junakinje u svetu određeno je kao vrsta nesrećnog usuda u kojoj su odnosi sa lјudima nestalni i besmisleni, a sami junaci nestabilni, nedovršeni i izgublјeni. U stalnoj potrazi između smislenog života i želјe za njegovim okončanjem, autorka nam bez imalo ulepšavanja, sa dominantnom notom gorčine i rezigniranosti, otkriva kako izgleda svet žene koja je primorana da u tašni istovremeno nosi „noževe i karmin“. - Danijela Repman

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 19. decembar

Velika količina soli u kiselom kupusu može ozbiljno ugroziti zdravlje hroničnih bolesnika, posebno onih sa povišenim krvnim pritiskom i problemima s bubrezima.

Kiseli kupus je fermentisani kupus karakterističnog kiselog ukusa, nastao procesom mlečne fermentacije. Bogat je vitaminima i mineralima i često se koristi u tradicionalnim jelima, bilo sirov ili kuvan.

Šta je kiseli kupus i zašto je toliko popularan

Veoma je popularan u domaćoj kuhinji, ali uprkos brojnim zdravstvenim prednostima, nije pogodan za sve.

Velika količina soli u kupusu je glavni problem zbog koga bi trebalo da budete oprezni prilkom konzumacije.

Zašto kiseli kupus sadrži veliku količinu soli?

Za kiseljenje kupusa koristi se velika količina soli, koja se ne uklanja u potpunosti čak ni pranjem listova pre upotrebe. Upravo ta so može predstavljati ozbiljan problem za osobe koje pate od hroničnih bolesti - piše B92.

Prekomeran unos soli može dovesti do:

povišenog krvnog pritiska,
dodatnog opterećenja bubrega,
zadržavanja viška tečnosti u organizmu,
taloženja soli u zglobovima i krvnim sudovima.

So takođe remeti ravnotežu između natrijuma i kalijuma, što može izazvati grčenje mišića, naročito vrata i kičme.

Nemir u rukama i nogama kao znak viška soli

Jedna od čestih posledica viška soli u ishrani jeste nemir u rukama i nogama. Ovaj simptom se često javlja upravo zbog poremećaja odnosa kalijuma i natrijuma u organizmu.

Ako se kiseli kupus ipak jede, preporučuje se potpuno izbacivanje dodatne soli iz ostalih obroka tokom dana.

Povezanost prekomernog unosa soli i rizika od raka

Sve veći broj istraživanja ukazuje na moguću vezu između prekomerne upotrebe soli u ishrani i povećanog rizika od pojedinih vrsta raka.

Iako je kiseli kupus nutritivno vredna i zdrava namirnica, osobe sa:

povišenim krvnim pritiskom,
bolestima bubrega,
problemima sa zadržavanjem tečnosti
trebalo bi da ga jedu sa velikim oprezom ili da ga u potpunosti izbegavaju.

Umerenost je ključ zdravlja – čak i kada je reč o tradicionalnim i "zdravim" namirnicama.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da novi soj virusa gripa vrši ozbiljan pritisak na sisteme zdravstvene zaštite širom Evrope, navodeći da najmanje 27 od 38 evropskih zemalja pod okriljem SZO prijavljuje visoku aktivnost virusa.

"Intenzivan porast broja slučajeva gripa izazvanih novim dominantnim sojem virusa A(H3N2) širi se Evropom, stavljajući zdravstvene sisteme u nekoliko zemalja pod ozbiljan pritisak", saopštila je SZO, prenosi londonski Gardijan.

SZO je u sredu saopštila da je prijavljena visoka ili veoma visoka aktivnost virusa gripa u šest zemalja, uključujući Irsku, Srbiju, Sloveniju i Veliku Britaniju.

SZO navodi da je sezona gripa ove godine počela otprilike četiri nedelje ranije nego prethodnih godina i poziva stanovništvo da obuzda prenošenje virusa vakcinacijom, ostajanjem kod kuće ako se ne osećaju dobro i nošenjem maske u javnosti u slučaju pojave simptoma respiratorne infekcije.

SZO je saopštila da novi sezonski grip čini do 90 odsto svih potvrđenih slučajeva gripa u evropskom regionu, ali je dodala da nema dokaza da ovaj soj prouzrokuje teže oblike bolesti.

"Grip se javlja svake zime, ali ova godina je malo drugačija. To pokazuje kako samo mala genetska varijacija virusa gripa može da izvrši ogroman pritisak na naše zdravstvene sisteme", izjavio je Hans Anri Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.

SZO je saopštila da su prvi podaci dobijeni iz Velike Britanije potvrdili da vakcina protiv gripa smanjuje rizik od infekcije novim virusom soja A(H3N2) sa teškim simptomima i uprkos tome što možda neće sprečiti infekciju vakcinacija ostaje najvažnija preventivna mera.

"Ovo je posebno važno za ljude izložene većem riziku, uključujući starije, osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima, trudnice i decu", navodi se u saopštenju SZO i naglašava da su zdravstveni radnici prioritetna grupa jer zaštitom sopstvenog zdravlja štite i zdravlje pacijenata. Kluge je rekao da se očekuje da će ovogodišnja sezona gripa dostići vrhunac krajem decembra ove ili početkom januara naredne godine.

Farmeri širom Srbije prosipali su danas mleko, jer su prevoznici (prekupci) otkazali prevoz mleka do mlekara, izjavio je predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević.

On je agenciji Beta kazao da prevoznici otkazuju prevoz mleka jer mlekare neće da prime tu namirnicu zbog viška, pri čemu je višak nastao uvozom.

Palamarević je rekao da je u selu Bresnica kod Čačka na farmi proizvođača Miloša Trajkovića ispod krava prosuta današnja proizvodnja, odnosno 220 litara mleka, jer mu je juče otkazan otkup, dok je po drugim gazdinstvima prosuto još 1,5 tona - piše Danas.

„Tražimo od Ministarstva poljoprivrede da zaštiti domaću proizvodnju i uvođenje prelevmana, odnosno zaštitne uvozne takse na mleko u prahu, tvrde sireve i mleko“, rekao je Palamerević.

Pozvao je sve proizvođače mleka na sastanak u nedelju, 21. decembra u hotelu Ravni gaj u opštini Knić da se dogovore naredni koraci, od kojih su potencijalni, kako je rekao, prosipanje stajnjaka ispred trgovinskih lanaca, naročito stranih i na kapije mlekara.

Palamarević je kazao da su imali sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, kom su prisustvovali i prerađivači mleka, te da im je predočena situacija u kojoj se nalaze proizvođači mleka.

„Upozorili smo ministra poljoprivrede Dragana Glamočića na sve ovo, tu su bili i prerađivači mleka gde smo im jasno objasnili o čemu se radi. Mlekare se i dalje ophode na isti način prema proizvođačima kao i već 30 godina, a to je iskorišćavanje proizvođača do poslednje pare“, rekao je on.

Svima nam se to bar jednom dogodilo. Uđete u prostoriju i dočeka vas poznat, ali neprijatan miris. Onaj ustajali, memljiv miris koji obično vezujemo za podrume ili second hand prodavnice, ali koji svakako ne želite u svom domu. Ako ga ignorišete, velika je verovatnoća da neće nestati sam od sebe. Prema rečima Robin Marfi iz kompanije ChirpChirp Cleaning, važno je što pre otkriti uzrok. Rešavanje memljivih mirisa nije važno samo zbog prijatnog i zdravog prostora za život, već i zbog očuvanja doma na duže staze.

Prvi korak je da utvrdite odakle miris dolazi. Ovo su četiri najčešća razloga zbog kojih dom može da miriše na vlagu i ustajalost, kao i saveti kako da rešite problem - piše Nova.rs.

Tepisi zadržavaju mirise

Jedan od glavnih razloga zbog kojih su zid-do-zida tepisi izašli iz mode jeste to što lako upijaju i zadržavaju neprijatne mirise. Bilo da je reč o nezgodama kućnih ljubimaca, prosutim pićima ili dimu cigareta, naročito u starijim stanovima, miris se jednostavno zadrži.

Redovno usisavanje i temeljno čišćenje jednom godišnje ključni su za svež miris. Profesionalno dubinsko pranje tepiha može biti od velike pomoći. Ako je tepih veoma star, možda je najbolje rešenje da ga uklonite i zamenite podnom oblogom koja se lakše održava. Ako vam nedostaje osećaj mekoće pod nogama, birajte perive prostirke koje možete često prati.

Nedovoljna ventilacija

Loša ventilacija jedan je od najčešćih uzroka memljivog mirisa. Kada nema dovoljno svežeg vazduha, prostor brzo postaje ustajao. Povećanje protoka vazduha često rešava problem.

Ako vazduh u prostoriji stoji, a negde se zadržava vlaga, ta kombinacija stvara neprijatan miris. Otvorite prozore, makar i na kratko, ili koristite plafonski ili običan ventilator. U manjim prostorijama poput kupatila ili vešernice, proizvodi koji upijaju vlagu iz vazduha mogu biti veoma korisni.

Iako se može učiniti primamljivim da neprijatne mirise prikrijete osveživačima vazduha, stručnjaci upozoravaju da oni samo privremeno maskiraju problem i mogu dodatno zagađivati vazduh u zatvorenom prostoru.

Negde curi voda

Skrivena curenja često izazivaju memljive mirise, a da ih ne primetite na prvi pogled. Voda koja se zadržava u zidovima ili ispod poda može dugo stvarati neprijatan miris.

Ako prostorija koja je ranije mirisala sveže iznenada dobije ustajao miris koji ne možete da uklonite, možda je vreme da pozovete stručnjaka. Osim neprijatnog mirisa, curenje može ozbiljno oštetiti konstrukciju doma i loše uticati na zdravlje.

Pojava buđi

Buđ je ponekad vidljiva, na zidovima ili plafonu, ali to nije uvek slučaj. Može se pojaviti i na odeći, peškirima ili u ormarima, gde proizvodi karakterističan miris vlage. Natapanje takvih stvari u mešavini sirćeta i vode preko noći može pomoći da se miris ukloni.

Kupatila su posebno podložna razvoju buđi zbog vlage. Zato je važno da nakon tuširanja otvorite prozor ili uključite ventilator. Ako primetite buđ na zidovima ili tapetama, očistite je što pre sredstvom na bazi varikine, koje efikasno uništava gljivice.

Ako se buđ stalno vraća ili je ima mnogo, može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik. U tom slučaju, memljiv miris je najmanji problem i najbolje je potražiti profesionalnu pomoć.

Alkohol je stalni gost u društvenim situacijama, naročito tokom praznika. Ako se ne pije, kao da se ne učestvuje. Da bi se razbio ovaj koncept i potrošnja alkohola vratila na nivo užitka, a ne obaveze, nastao je Dry January.

„Suvi januar“ ili „bez alkohola“ je test koji se sastoji u pokušaju da se u potpunosti uzdrži od konzumiranja alkohola tokom celog meseca i da se vidi kako telo reaguje. Uz svečani mesec koji mu prethodi, u kojem se broj zdravica eksponencijalno povećava, ova ideja deluje kao dobar način za detoksikaciju i novi početak sa više energije i zdravlja. Zapravo, ne radi se o još jednom TikTok izazovu, već o pokretu koji je započeo 2012. godine sa snažnom zdravstvenom namerom - piše zadovoljna.rs.

Šta je Dry January i kako je nastao

„Ne razmišljaj o tome čega se odričeš, već o tome šta dobijaš ovim iskustvom“, slogan je kampanje za podizanje svesti o štetnosti alkohola koju promoviše organizacija Alcohol Concern, danas Alcohol Change UK, britanska humanitarna organizacija i grupa aktivista koja je 2013. godine počela da promoviše Dry January.

Ako vam je prva pomisao kada čujete za Dry January „a kako ću onda sa društvenim životom“, već tražite izgovor i deo ste svetske populacije koja pijenje vidi kao kulturni običaj.

Inicijativa je nastala upravo da preokrene takvo shvatanje. Kada je Emili Robinson, devojka sa ciljem da se pripremi za maraton, odlučila da se u januaru 2012. u potpunosti detoksikuje od alkohola i o tome javno govori u novinama i međunarodnim medijima, započela je put koji je podstakao sve više ljudi da učestvuju. Zahvaljujući njenoj promociji, broj učesnika je 2013. porastao na 4.000. Do 2025. godine bilo ih je više od 200.000.

Prava vrednost Dry January-a nije u dobijanju nagrade ili potvrde superiornosti, već u introspekciji i osluškivanju tela kako bi se bolje razumelo kako funkcioniše. Krajnji cilj nije da se 1. februara vrati starim navikama, već da se nešto nauči iz 31 dana bez čaše u ruci.

Zdravstvene koristi Dry January-a

Za mozak
Efekat alkohola na mozak je početna euforija praćena usporavanjem i poteškoćama u koordinaciji. To se dešava jer alkohol deluje kao depresor centralnog nervnog sistema, ometajući neurotransmitere i kratkoročno narušavajući ravnotežu, govor, pamćenje i rasuđivanje. Jedan mesec Dry January-a može da donese:

bolji kvalitet sna → stabilnije pamćenje i koncentraciju
smanjenje anksioznosti nakon pijanstva
regulaciju raspoloženja
veću mentalnu bistrinu, ne samo privremeno

Za srce i krvni pritisak
Alkohol utiče na autonomni nervni sistem i izaziva električni disbalans u srcu, što može dovesti do lupanja srca, aritmija i klasične „post-pijane“ tahikardije. Čak i nakon prestanka pijenja, narednog jutra i do 24 sata kasnije može se javiti povišen puls u mirovanju. Šta se zaista menja kada se alkohol ukloni ili smanji? Mesec dana bez alkohola jedan je od najjednostavnijih načina da se snizi krvni pritisak bez lekova, jer srce radi manje u „vanrednom režimu“, a više u ravnoteži.

bolja kardiovaskularna efikasnost
manji rizik od hronične hipertenzije
manji rizik od kardiovaskularnih problema ako se smanjenje nastavi
bolji oporavak nakon fizičkog napora
sniženje krvnog pritiska
bolja regulacija arterijskog pritiska

Za metabolizam, jetru i kontrolu telesne težine
Alkohol goji. To je kliše, ali u osnovi tačan, jer se u telo unose uglavnom šećeri i etanol koji ometaju metabolizam monopolizujući energiju organizma. Varenje šećera blokira sagorevanje masti i podstiče njihovo skladištenje, dok se etanol iz pića pretvara u toksični acetaldehid koji oštećuje ćelije i organe, posebno jetru, uz dugoročne rizike za srce, mozak i pankreas.

Koristi Dry January-a za metabolizam i jetru uključuju:

smanjenje visceralne masti
manji stres za jetru
bolju kontrolu glikemije
bolju sposobnost metabolizovanja masti i šećera
bolji odgovor na insulin

Za mentalno zdravlje: anksioznost i samopouzdanje
Alkohol je odličan „odlagač“ anksioznosti i tenzija. U početku opušta, čini da problemi nestanu i popravlja raspoloženje. Imate naviku da popijete čašicu pre važnog sastanka kako biste bili manje napeti? Placebo efekat ili ne, često deluje – jer problem zapravo i ne postoji, već je u pitanju trema. Ali u većim količinama i uz pogrešnu naviku, alkohol postaje najbolji saveznik anksioznosti. Njegovo smanjenje pomaže da se izbegnu:

„povratna“ anksioznost (GABA/glutamat efekat)
razdražljivost i hipervigilnost
emotivni pikovi
loša regulacija raspoloženja
potreba da se „pije da bi se smirilo“

Pored toga, postavljanje izazova i doslednost odluci, čak i uz žrtvu i napor, ima snažan pozitivan efekat na samopouzdanje. Svesno istrajavanje u odluci uprkos iskušenjima gradi samokontrolu i sliku o sebi kao pouzdanoj i sigurnoj osobi.

Dve vrste Dry January-a: Soft ili hardcore

Tajna uspeha je izbegavanje beskrajnih aperitiva tokom prve dve nedelje. Posle toga postaje lakše. O tome govori i Tom Holand u popularnom podkastu On Purpose with Jay Shetty, gde objašnjava kako mu je Dry January promenio život, ali i koliko je početak bio težak.

Intenzivna verzija
bez alkohola 31 dan, uprkos rođendanima, aperitivima i poslovnim večerama
preporučuju se bezalkoholni kokteli, kombuha, gazirana voda
namenjena onima koji žele pravi „reset“ ili sumnjaju na „blagu“ zavisnost
Fizički efekti su vidljivi već posle 2-3 nedelje, mentalna jasnoća je snažnija i menja se psihološki odnos prema alkoholu.

Soft verzija
Blaga varijanta, odnosno svesno smanjenje unosa alkohola:

bez „binge“ opijanja
alkohol samo u posebnim prilikama, najviše dva puta nedeljno
ograničene količine (1 piće)
Namenjena je onima koji piju „iz društvene navike“ i žele da povrate kontrolu, izgube malo kilograma i osećaju se energičnije i mentalno bistrije.

Da li se isplati? Da

Uopšteno, da, iako naučni podaci pokazuju da je mesec dana premalo za velike fizičke promene.

„Ne postoje naučni dokazi da jednomesečna detoksikacija priprema telo za ostatak godine“, rekao je za Wired britanski hepatolog Gautam Mehta, koautor studije objavljene u British Medical Journal, koja pokazuje da apstinencija kod umerenih do težih konzumenata poboljšava insulinsku rezistenciju, telesnu težinu, krvni pritisak i faktore rasta povezane sa rakom.

Prava korist Dry January-a je promena ponašanja: oni koji ga praktikuju piju manje i šest meseci kasnije, jer postaju svesniji, prestaju da piju automatski i pažljivije biraju kada će piti. Prava vrednost je razumevanje koliko i zašto piješ. Ako se u februaru sve vrati na staro – šteta. Ako se makar malo promeni pristup, to je pobeda. Dugoročne koristi su daleko vrednije od jednog ili dva pića, naročito za telo i samopouzdanje.

Zima ne donosi samo niže temperature i kraće dane – za mnoge donosi i tišinu i osećaj praznine.

I, baš kada se očekuje radost, porodična okupljanja i slavlje, kod nekih ljudi javlja se suprotan efekat: pojačana tuga, anksioznost i osećaj usamljenosti. Zašto se zimska depresija često intenzivira uoči velikih praznika, kako da je prepoznamo i kako sebi da pomognemo, za RTS je govorio psihijatar i psihoterapeut prof. dr Vladimir Diligenski.

Zimski period i praznici kod dela ljudi ne donose osećaj radosti i euforije, već pojačano neraspoloženje, umor i bezvoljnost. Prof. dr Vladimir Diligenski objašnjava da takozvana praznična depresija nema sve karakteristike kliničke depresije, ali može biti veoma mučna za one koji je doživljavaju.

„Praznična depresija nema sve atribute depresivnosti nego praktično jedno loše raspoloženje. Očekivanje susreta sa najbližima i proslave praznika za dosta ljudi predstavlja stresnu situaciju i nešto što ih ubacuje u neraspoloženje“, navodi prof. dr Diligenski.

Prema njegovim rečima, iza takvog stanja često stoje nerešeni odnosi i unutrašnja preispitivanja.

„Iza toga obično stoje bračne svađe, loši odnosi ili osećaj da se ni od prošle godine ništa nije promenilo. Pojavljuje se i misao – svima je bolje, jedino meni nije, vreme prolazi, a ja sam i dalje isti“, ističe dr Diligenski.

Umor, nesanica i telesne tegobe kao najčešći simptomi
Pred praznike, kada se očekuju radost i optimizam, simptomi kod nekih ljudi mogu da se pojačaju. Kako objašnjava najčešće se javljaju umor, nesanica i različite telesne smetnje.

„Prvo se javlja osećaj umora vezan za depresivno neraspoloženje, zatim nesanica koja je skoro redovna, uz osećaj telesnih tegoba – bolovi u mišićima, zamor, osećaj iscrpljenosti i neraspoloženja bez vidljivog razloga“, navodi psihoterapeut.

Dodaje da je često reč o unapred poznatom obrascu.

„Pacijenti koji imaju sezonsku, odnosno prazničnu depresiju, znaju da im se to ponavlja godinama. Unapred osećaju da će im biti loše i žele da krenu sa nekom zaštitnom terapijom, jer je taj osećaj veoma mučan“, objašnjava profesor.

Svetlost kao terapija i iskustva iz kliničke prakse

Kada ljudi prepoznaju početne simptome, pomoć je, kako kaže, lakša i efikasnija.

„Lakše im je pomoći jer unapred prepoznaju simptome. Mi onda, uz terapijske procedure, pokušavamo da to popravimo“, ističe profesor uz napomenu da sezonski afektivni poremećaj nije redak, posebno u severnim zemljama.

„U Skandinaviji je taj procenat između 10 i 20 odsto, jer veliki broj ljudi živi u mraku i bez dovoljno svetlosti. Jedna od terapija je boravak u svetloj prostoriji, uz lampe jačine oko 5.000 luksa, po dva do tri sata dnevno, što može značajno da popravi stanje“, objašnjava profesor.

Iako ne postoji precizna domaća statistika, iskustvo iz prakse pokazuje da se pacijenti sa ovim tegobama javljaju svake godine.

„Taj sezonski afektivni poremećaj nije nimalo naivan. Nekada ima obeležja ozbiljne endogene depresije i javlja se upravo zimi – kada je hladno, nema svetlosti i ljudi manje izlaze napolje.“

Socijalni kontakti kao važan oblik prevencije

Profesor naglašava da kvalitet života u velikoj meri zavisi od socijalnih odnosa i aktivnosti.

„Kvalitet života je u socijalnim relacijama. Treba da biramo sa kim provodimo vreme i da taj izbor bude pozitivan. Dobro je da se uključimo u događaje, koncerte i aktivnosti koje se dešavaju pred praznike, da unapred isplaniramo prijatna iskustva“, ističe on.

Prema njegovim rečima, svako aktivno uključivanje u život ima antidepresivni efekat.

„Svaka socijalna aktivnost je antidepresivno ponašanje – druženje, odlazak na posao, vođenje računa o izgledu. Postoji mnogo stvari i događaja koji mogu da poprave raspoloženje“, zaključuje prof. dr Vladimir Diligenski.