Sombor.info

Stručnjaci za sajber bezbednost uputili su ozbiljno upozorenje vlasnicima Android uređaja zbog aplikacija koje ih prate i prikupljaju lične podatke.

U novoj istrazi koju je sproveo potrošački portal Which? u saradnji sa kompanijom Hexiosec, analizirano je 20 popularnih aplikacija iz oblasti društvenih mreža, onlajn kupovine, fitnesa i pametne kuće, kako bi se utvrdilo koje su aplikacije „jedu“ podatke korisnika.

Među njima su se našle aplikacije kao što su WhatsApp, Facebook, TikTok, Instagram, Amazon, AliExpress, Ring Doorbell i Strava – koje su zajedno preuzete više od 28 milijardi puta širom sveta - piše Nova.

Urednik portala Which?, Hari Rouz, izjavio je:

„Milioni nas svakodnevno koristi aplikacije za sve, od praćenja zdravlja i kondicije do onlajn kupovine. Iako mnoge deluju kao da su besplatne, naše istraživanje je pokazalo da korisnici zapravo plaćaju svojim podacima, često u zastrašujuće velikim količinama.“

Analiza je pokazala da sve aplikacije traže tzv. rizična odobrenja, i to često bez stvarne potrebe, što znači da korisnici treba da budu mnogo pažljiviji pri davanju saglasnosti.

Istraživanjem je utvrđeno da je kineska aplikacija Xiaomi Home, koja podatke šalje direktno u Kinu, tražila više dozvola nego bilo koja druga, čak 91. među njima je bilo i pet rizičnih dozvola, uključujući pristup mikrofonu i lokaciji, što može rezultirati „zastrašujuće preciznim reklamama“ koje iskaču korisnicima.

Samsung SmartThings je tražio 82 dozvole, Facebook 69, dok je WhatsApp bio nešto umereniji sa 66.

Posebno se istakao Temu, koji je, prema rečima stručnjaka, agresivno slao marketinške mejlove. U domenu društvenih mreža, TikTok je tražio mogućnost snimanja zvuka i pristup fajlovima na uređaju.

Otkriveno je i da je 16 od 20 aplikacija pokušavalo da kreira prozore koji se pojavljuju preko drugih aplikacija, što znači da mogu prikazivati iskačuće poruke čak i kada su obaveštenja isključena.

Ipak, neka rizična odobrenja mogu imati smisla, na primer, pristup mikrofonu kod aplikacija kao što su WhatsApp i Ring Doorbell u skladu je sa njihovom funkcionalnošću.

Hari Rouz ponovo je naglasio:

„Naše istraživanje još jednom pokazuje koliko je važno da proverite šta tačno odobravate kada preuzimate novu aplikaciju.“

U odgovoru na istraživanje, portparol kompanije Meta (koja poseduje WhatsApp, Facebook i Instagram) izjavio je da nijedna od njihovih aplikacija „ne koristi mikrofon u pozadini niti mu pristupa bez učešća korisnika“.

Tiktok je poručio da su privatnost i bezbednost „ugrađeni u svaki njihov proizvod“, kao i da aplikacija „prikuplja informacije koje korisnik dobrovoljno unosi, uz tehničke podatke koji podržavaju funkcionalnost aplikacije, bezbednost i korisničko iskustvo“.

Temu je naveo da se podaci o tačnoj lokaciji koriste kako bi se „automatski popunila adresa na osnovu GPS-a“.

„Temu rukuje korisničkim podacima u skladu sa lokalnim i međunarodnim propisima i vodećim praksama u industriji. U potpunosti smo posvećeni ispunjavanju regulatornih zahteva u Velikoj Britaniji i kontinuiranom unapređenju transparentnosti i izbora korisnika“, dodali su.

Amazon je, s druge strane, objasnio da se dozvole koriste za omogućavanje korisnih funkcija, poput „vizuelizacije proizvoda u prostoru putem kamere telefona ili pretrage govornim unosom“.

Na kraju, Samsung je poručio:

„Svesni smo važnosti privatnosti i zaštite podataka. Sve naše aplikacije, uključujući SmartThings, razvijene su u skladu sa zakonima o zaštiti podataka i smernicama kancelarije poverenika za informacije (ICO). Naši telefoni koriste Googleov Android operativni sistem, koji korisnicima po difoltu omogućava kontrolu nad pristupom podacima. U potpunosti poštujemo Googleove smernice za operativni sistem, uključujući i SmartThings. Ova aplikacija koristi isključivo dozvole koje su neophodne za njen rad i pružanje optimalnog korisničkog iskustva.“

Drevni kineski biljni čaj od cimeta, zelenog čaja, đumbira i kurkume, koji se preporučuje u tradicionalnoj kineskoj medicini, poboljšava cirkulaciju, jača imuni sistem, aktivira metabolizam i pomaže u eliminaciji toksina, što ga čini idealnim jutarnjim ritualom za one koji su spremni da uvedu novu pozitivnu naviku u svoju rutinu.

Jutro, a posebno uravnotežena ishrana, ključno je za postavljanje tona celom danu jer obezbeđuje stabilan dotok glukoze u mozak, čime se poboljšavaju koncentracija, raspoloženje i energija. Bez doručka nivo šećera u krvi opada, što dovodi do umora, razdražljivosti i smanjene produktivnosti tokom dana. Ipak, kineska medicina za dobro jutro preporučuje i čaj za koji se tvrdi da može poboljšati fizičko, emocionalno i mentalno zdravlje, prenosi Tportal.

Kinezi ga piju vekovima zbog njegovih neizostavnih blagodeti, a danas ga vole svi koji brižno neguju svoj „wellness“ način razmišljanja.

Ovaj biljni čaj, zasnovan na principima kineske medicine, sadrži cimet, zeleni čaj, đumbir i kurkumu, začine bogate protivupalnim, digestivnim i antioksidativnim svojstvima. Ova jednostavna jutarnja navika poboljšava cirkulaciju, podstiče hidrataciju, optimizuje apsorpciju hranljivih materija, jača imuni sistem, aktivira metabolizam i pomaže u izbacivanju toksina.

Sastojci:
1 litar vode
1 štapić cimeta (ili ½ kašičice ako je u prahu)
2 kesice zelenog čaja
3–4 kriške svežeg đumbira
½ kašike kurkume u prahu
Kašičica organskog meda za zaslađivanje (po želji)

Priprema:
Sve sastojke stavite u lonac.
Prokuvajte vodu.
Sipajte u staklenu posudu i procedite kroz cediljku.

Biljni čaj čuvajte u frižideru i svako jutro popijte jednu šolju nakon što ga zagrejete u mikrotalasnoj pećnici oko 30 sekundi.

Iskustva onih koji su probali ovaj drevni napitak uglavnom su veoma pozitivna, jer tvrde da im smanjuje želju za grickalicama tokom jutra, što pomaže u održavanju linije i daje dodatnu energiju za početak dana.

Penzija za nekog predstavlja suton života, a za nekog početak novog “zlatnog doba”. Iako mnogi misle da izbor između ove dve mogućnosti zavisi samo od finansija, u agencijama za nekretnine tvrde da više ima veze sa životnim stavom. Jer, neki ljudi “prodišu” tek kada odu u penziju i baš tada žele da im sve bude potaman, pa i stan ili kuća u kojoj će provesti starost, piše portal 4zida.rs.

Zato baš u ovom periodu mnogi odlučuju da menjaju životni prostor. Jedni se samo presele u komšiluk, da bi deci oslobodili veći stan, ali ima i onih koji odluče da odu u manje mesto, na planinu ili čak u neki drugi grad, koji smatraju privlačnim i koji obezbeđuje bolji život sa manje novca.

U inostranstvu su omiljene lokacije sa toplom klimom poput Floride, koja prednjači na listi najpoželjnijih mesta za starije od 65 godina u SAD, dok su najpopularnije evropske destinacije Portugal, Španija, Austrija, Italija i Slovenija.

U regionu, penzioneri vole da starost provedu u Ohridu i Trebinju, a oni koji mogu da biraju, u Srbiji se odlučuju za Vrnjačku, Soko banju ili Koviljaču, kao i za Zlatibor, Novi Sad, Niš, Sremske Karlovce, a u poslednje vreme i Sombor.

Kakve stanove kupuju i koje lokacije traže?

Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida kaže da se kod dela kupaca starijih od 65 godina primećuje jedan specifičan obrazac - ne žele drastičnu promenu sredine.

Najčešće kupuju nekretnine u istom delu grada u kom su živeli poslednjih 20 ili 30 godina, jer se penzioneri ne odriču lako infrastrukture na koju su navikli - apoteka, pijaca, lekar, a mnogi od njih ni komšija. To je razlog zašto se "penzionerske zone" u Beogradu praktično ne menjaju godinama. Penzioneri najčešće kupuju jednosobne i dvosobne stanove do 55 kvadrata, i to kao deo životnog restrukturiranja - smanjuju kvadraturu, povećavaju komfor i smanjuju troškove održavanja.

"Penzioneri retko kupuju stan „od nule“, jer njihova kupovna moć u Srbiji uglavnom ne dozvoljava da samostalno finansiraju kupovinu manjeg stana u gradu. Umesto toga, najčešći scenario je da prodaju veći porodični stan, trosoban ili veliki dvosoban, i kupuju manji i funkcionalniji, često bliže deci ili zdravstvenim ustanovama. Dakle, kupovina je najčešće rezultat zamene kvadrata za bolju pristupačnost i jednostavnije održavanje", objašnjava Mihajlović.

Zbog toga većina penzionera u Beogradu ostaje ili prelazi u delove grada koji im omogućavaju jednostavan i praktičan način života: Zvezdara, Čukarica, Voždovac, Mirijevo i pojedini blokovi Novog Beograda.

Mihajlović kaže da biraju naselja sa dobrim domovima zdravlja, frekventnim autobuskim linijama i stabilnim cenama nekretnina. Cene kvadrata u tim zonama, koje se kreću približno od 2.000 do 3.000 €/m², omogućavaju da se prodajom većeg stana obezbedi manji, a da im deo novca ipak ostane, što je čest motiv.

Prema podacima PIO fonda u glavnom gradu živi 393.646 korisnika penzija, a svaki sedmi na Novom Beogradu (57.500). Opštine u kojima su najbrojniji su i Palilula, sa 41.690, Čukarica sa 40.880, Zemun sa oko 39.600 i Zvezdara i Voždovac sa po 35.500 penzionera.

Penzoneri vole i Sombor i Sokobanju

Agentica za nekretnine Katarina Lazarević kaže da najstariji najčešće kupuju vikendice u blizini velikog grada, na Fruškoj gori, Slankamenu, Banji Koviljači ili Sokobanji i da gravitiraju ka mestima gde imaju komociju.

Značajan udeo na tržištu, kao kupci nekretnina, zauzimaju i povratinici iz inostranstva, odnosno ljudi koji su penziju zaradili od Evrope, preko Amerike i Kanade do Australije, a starost žele da provedu u zemlji u kojoj su rođeni i gde su im rodbina i prijatelji.

"Neki se odlučuju za Niš i okolinu, ali i za druge veće gradove, Novi Sad i Beograd, mada ima i onih koji, biraju manje gradove, poput Sombora. To je grad koji ima mir i jednu božanstvenu sredinu, gde postoji pozorište, muzej, filmski festival, divni restorani i banja u bizini. Iako je udaljen od Beograda i nije toliko pristupačan, on ima neku posebnu energiju. Mađarska je blizu, imaju opremljene ambulante, dom zdravlja i život je upola jeftiniji. Stan pritom izgleda kao najluksuzniji stan u Beogradu sa cenom koja je mnogo niža. Ljudi su fini, uredne su ulice, nema kriminala, ali to nije za mlade", ukazuje Lazarević.

Prema podacima specijalizovanog portala 4zida, u Somboru je prosečno oglašena cena kvadrata za stan oko 1.000 evra, dok je za kuću potrebno izdvojiti upola manje - oko 500 evra po kvadratu. U ponudi ima više od 160 oglasa za prodaju stanova u Somboru i 238 za prodaju kuća.

U Sokobanji je kvadrat oko 1.700 evra stan, dok je u kućama u proseku oko 670 evra. Vrnjačka banja je skuplja, sa oko 1.900 evra po kvadratu za stanove i oko 970 evra za kuće. Jedno od mesta koje penzioneri takođe vole, zbog blizine Dunava, Fruške gore i Novog Sada su i Sremski Karlovci, a u gradu srpske duhovnosti i kulture kvadratni metar stana je oko 1.530 evra, a kuće 1.546 evra.

Na Zlatiboru, gde takođe vole da provedu starost devizni penzioneri prosečna cena kvadrata je oko 2.050 evra, a u kućama 1.490 evra.

"Kada dolaze iz inostranstva, stariji se najčešće odlučuju za mesta odakle im je poreklo i gde imaju nekog od rođaka. Oni koji su radni vek proživeli u Kanadi i Americi vole Beograd, ali ne kupuju ništa luksuzno. To je najčešće jednoiposoban, ili dvosoban stan i to najčešće bez garaže, jer kolima ionako ne mogu da se voze. Uglavnom kupuju kompletno namešten stan, ako može i sa viljuškama i kašikama. Oni koji dolaze iz Nemačke, najčešće traže nekretnine u mestima u kojima su odrasli ili tamo grade kuće", kaže Lazarević.

Privreda i građani stavili su, zarad garancije otplate kredita, pod hipoteku 223.593 nepokretnosti procenjene vrednosti 8.208,6 milijardi dinara, što je gotovo 70 milijardi evra, pokazuju podaci Baze nepokretnosti pri Narodnoj banci Srbije za period od oktobra 2015. do marta 2025, piše N1.

Kada građani podižu stambeni kredit u banci, u najvećem broju slučajeva pod hipoteku se stavlja upravo stan ili kuća koji se kupuju iz kredita.

Ali, garancija za otplatu može da bude i neka druga nepokretnost, poput roditeljske kuće ili drugog stana koju dužnik već ima u vlasništvu.

Kada je reč o privrednicima, oni pod hipoteku stavljaju nepokretnosti i za druge vrste kredita – investicione, one za likvidnost, obrtna sredstva.

Ukupna vrednost svih tih nepokretnosti stavljenih pod hipoteku, kojih je trenutno 223.593, iznosi prema oceni procenitelja – gotovo 70 milijardi evra.

U Bazu nepokretnosti, koju je Narodna banka Srbije formirala u oktobru 2015. godine kada je počelo izveštavanje banaka, a zaključno s podacima dostavljenim do 20. marta 2025, uneti su podaci o 223.593 nepokretnosti, čija je procenjena vrednost 8.208,6 milijardi dinara, što iznosi pomenutih 70 milijardi evra.

U Bazi nepokretnosti ne nalaze se informacije o nepokretnostima koje su predmet kupovine iz stambenog kredita – već podaci o nepokretnostima koje su date kao obezbeđenje za taj kredit, pojašnjavaju u NBS.

Reč je o bazi podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i kreditima obezbeđenim hipotekom.

“U Bazi nepokretnosti nalaze se podaci o nepokretnostima koje predstavljaju sredstvo obezbeđenja kredita odobrenih od strane banaka, pri čemu pomenute nepokretnosti obuhvataju kako stambene, tako i komercijalne nepokretnosti.

Reč je nepokretnostima koje su date kao sredstvo obezbeđenja različitih vrsta kredita odobrenih i privredi i stanovništvu – ne isključivo stambenih kredita, već i investicionih, kredita odobrenih za likvidnost i obrtna sredstva i dr, pri čemu pomenute nepokretnosti ne moraju nužno biti predmet kupoprodajnih transakcija koje su finansirane iz kredita”, objašnjavaju za portal N1 u NBS.

Baza nepokretnosti ne sadrži podatke o nekretninama čija kupovina nije finansirana iz kredita.

“Treba imati u vidu i da je u pomenutoj Bazi nepokretnosti fokus na procenjenim vrednostima nekretnina, odnosno na vrednostima koje daju ovlašćeni procenitelji za hipotekarne kredite, a ne na kupoprodajnim vrednostima nepokretnosti.

S tim u vezi, prilikom obračuna prosečne vrednosti nepokretnosti iz Baze nepokretnosti, treba imati u vidu i dodatne podatke navedene u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2024. godini, prema kojima se od ukupne procenjene vrednosti svih nepokretnosti iz Baze nepokretnosti koja je iznosila 8.208,6 milijardi dinara, 80,8 odsto vrednosti odnosi na komercijalne nepokretnosti, dok se preostali deo odnosi na stambene nepokretnosti (koje čine 75,3 odsto ukupnog broja nepokretnosti unetih u Bazu nepokretnosti – 223.593)”, navodi NBS.

To znači da bi prosečna procenjena vrednost stambenih nepokretnosti iz Baze nepokretnosti bila značajno niža od vrednosti koja se dobija prostim deljenjem ukupne procenjene vrednosti sa ukupnim brojem nepokretnosti.
Čije nepokretnosti više vrede

Dakle, u Bazi nepokretnosti, od oktobra 2015. zaključno s podacima dostavljenim do 20. marta 2025, uneti su podaci o 223.593 nepokretnosti, čija je procenjena vrednost 8.208,6 milijardi dinara.

Najveći broj unetih podataka odnosi se na stambene nepokretnosti – 75,3 odsto ukupnog broja nepokretnosti.

To znači da se od pomenute 223.593 nepokretnosti – 168.364 odnosi na stanove i kuće koji su procenjeni radi uspostavljanja hipoteke na njima kao sredstva obezbeđenja stambenih kredita.

Preostalih 55.229 su komercijalne nepokretnosti.

Međutim, iako čine čak 75,3 odsto ukupnog broja nepokretnosti pod hipotekom upisanih u ovu bazu, kada je reč o njihovoj vrednosti (udelu u pomenutih 8.208,6 milijardi dinara, tj. 70 miliona evra) ubedljivo je dominantno učešće komercijalnih nepokretnosti kao sredstva obezbeđenja – čak 80,8 odsto.

To znači da je 55.229 komercijalnih nepokretnosti pod hipotekom procenjeno na 6.632,5 milijardi dinara (što je oko 56,49 milijardi evra), a da se preostali iznos od 1.576,1 milijardu dinara (što je oko 13,43 milijarde evra) odnosi na vrednost 168.364 stanova i kuća koje su građani stavili pod hipoteku zarad podizanja stambenog kredita.

Kuće i stanovi pod hipotekom za stambene kredite
“U skladu s podacima o prvim procenama stambenih nepokretnosti, datih kao sredstvo obezbeđenja za stambene kredite unete u bazu nepokretnosti, prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru za Republiku Srbiju u 2024. godini iznosila je 1.597 evra”, navodi se u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema za 2024. godinu.

U izveštaju se navodi da je primetna značajna disperzija vrednosti stambenih nepokretnosti između regiona u Srbiji tokom 2024.

Tako je prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru u beogradskom regionu od 2.352 evra – znatno veća od prosečne procenjene vrednosti po kvadratnom metru u drugim regionima:

“S obzirom na to da se najveći broj procenjenih stambenih nepokretnosti odnosi na beogradski region, može se zaključiti da je prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru stambenih nepokretnosti u Srbiji u velikoj meri određena kretanjem vrednosti procena stambenih nepokretnosti u tom regionu. Takođe, u beogradskom regionu postoji disperzija prosečne procenjene vrednosti stambenih nepokretnosti po kvadratnom metru po opštinama, pa se tako po relativno nižim prosečnim procenama vrednosti izdvajaju prigradske opštine i opštine na periferiji grada”, ukazuje se u izveštaju.

S druge strane, prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru u opštinama u užem centru grada bila je iznad 3.200 evra (Savski venac – 3.797 evra, Stari grad – 3.539 evra i Vračar – 3.297 evra).

“Takva disperzija prosečnih procenjenih vrednosti po kvadratnom metru stambenih nepokretnosti nije zastupljena samo u beogradskom regionu već i u drugim regionalnim centrima – u Novom Sadu u odnosu na ostale opštine u Vojvodini (Novi Sad – 1.920 evra, ostale opštine regiona – 784 evra), u regionu južne i istočne Srbije (Niš – 1.337 evra, ostale opštine regiona – 819 evra) i regionu Šumadije i zapadne Srbije (Kragujevac – 1.120 evra, ostale opštine regiona – 942 evra).

Maksimalna pojedinačna vrednost procenjene stambene nepokretnosti po kvadratnom metru u 2024. registrovana je na teritoriji opštine Savski venac, a najniža kod nepokretnosti koja se nalazi u Vojvodini.

Rast broja procena – rast kredita

U odnosu na 2023. godinu, procenjene vrednosti stambenih nepokretnosti po kvadratnom metru u 2024. porasle su za 9,7 odsto u Srbiji, za 17,8 odsto u Vojvodini, za 12,7 dosto u regionu južne i istočne Srbije, za 8,4 odsto u regionu Šumadije i zapadne Srbije i za 7,1 odsto u beogradskom regionu.

Tokom 2024, na nivou Srbije ukupno je evidentirano 9.036 procena, što je za 3.179 procena više nego u prethodnoj godini.

“Navedeno povećanje broja procena odražava trend povećanja broja kupovine stambenih nepokretnosti sredstvima iz kredita. Prosečne procenjene vrednosti stambene nepokretnosti po kvadratnom metru od oktobra 2015. do kraja 2024. godine imaju trend rasta i za Republiku Srbiju i za sve pojedinačne regione. Na osnovu podataka iz baze nepokretnosti, prosečna procenjena vrednost stambenih nepokretnosti po kvadratnom metru može se utvrditi ne samo po regionima i opštinama već i prema godini izgradnje, vrsti nepokretnosti (kuća/stan), strukturi stanova i slično”, navodi NBS u izveštaju.

Novogradnja – starogradnja u 2024.

Prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru stambene nepokretnosti u novogradnji u 2024. iznosila je oko 1.920 evra u Republici Srbiji (2.585 evra u beogradskom regionu) i viša je od prosečne procenjene vrednosti starijih nepokretnosti, koja je iznosila 1.503 evra (2.299 evra u beogradskom regionu).

Takođe, primetno je da su prosečne procenjene vrednosti po kvadratnom metru stanova (1.935 evra u Srbiji i 2.448 evra u beogradskom regionu) znatno više od prosečnih procenjenih vrednosti po kvadratnom metru kuća (626 evra u Srbiji i 1.152 evra u beogradskom regionu).

Garsonjera ili četvorosobni: Čiji kvadrat više vredi

Posmatrano prema strukturi stanova, najviša prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru u Srbiji zabeležena je kod garsonjera (2.302 evra) i četvorosobnih i većih stanova (2.268 evra), dok u beogradskom regionu najvišu prosečnu procenjenu vrednost imaju četvorosobni i veći stanovi (2.810 evra), koji obično predstavljaju luksuzne nepokretnosti, a zatim slede garsonjere (2.782 evra).

“Najviše stanova koji predstavljaju obezbeđenje po stambenim kreditima a procenjeni su u 2024. godini nalazi se u zgradama s pet (1.516), četiri (1.448) i tri sprata (1.134), što čini 51,6 odsto ukupnog broja procenjenih stanova (7.939) i ukazuje na to da u Srbiji ima najviše zgrada te spratnosti. Takođe, najviše navedenih stanova nalazi se na poslednjem (1.988) i pretposlednjem spratu (1.571), što čini 44,8 odsto ukupnog broja procenjenih stanova. Što se tiče zastupljenosti stanova prema spratnosti, najviše su zastupljene procene vrednosti za stanove na prvom (1.513), drugom (1.402) i trećem spratu (1.244), što predstavlja 52,4% ukupnih procena svih stanova”, navodi se u izveštaju.

Posmatrano po broju soba, u 2024. godini najviše su zastupljene procene vrednosti dvosobnih stanova (1.797 – prosečne površine 52,6 kvadratnih metara), dvoiposobnih (1.305 – prosečne površine 61,4 kvadratna metra) i trosobnih (1.207 – prosečne površine 70,8 kvadratnih metara), što predstavlja 54,3 odsto svih procena stanova.

Pod hipotekom veći broj manjih stanova

“Prosečna površina svih stanova čija je procena izvršena u 2024. iznosi oko 59,7 kvadratnih metara, dok je medijana 57 kvadratnih metara, što ukazuje na to da je veći broj stanova s manjom površinom dat u obezbeđenje hipotekarnih stambenih kredita”, pojašnjava se u izveštaju NBS.

Baza nepokretnosti formirana je na osnovu Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti sa ciljem, kako navode u NBS – unapređenja procesa procene vrednosti nepokretnosti pružanjem licenciranim proceniteljima i bankama potrebnih ažurnih podataka o vrednostima nepokretnosti čime se osigurava transparentnost i konzistentnost procena, a samim tim i ograničava uticaj kretanja na tržištu nepokretnosti na finansijsku stabilnost.

NBS od 2015. godine vodi tu bazu podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i o kreditima obezbeđenim hipotekom, a radi, kako se navodi – unapređenja osnova za kvalitetniju procenu vrednosti nepokretnosti, što doprinosi smanjenju rizika nastanka novih problematičnih kredita.

Bazi mogu da pristupe NBS, banke i licencirani procenitelji.

Kako je u toku sezona prehlada, virusa i gripa, zapušeni nos je mnogima problem ovih dana, što donosi otežano disanje.

Umesto da odmah krenemo ka lekovima, postoje jednostavni trikovi koji mogu olakšati disanje, poput jednog iz popularnog klipa, piše Zadovoljna.hr.

Prema viralnom videu koji dele korisnici, trik je izuzetno jednostavan i može se isprobati odmah kod kuće.

U videu se pokazuje da s dva prsta lagano podignete gornju usnicu prema gore i prema nosu — time se stimuliše područje iznad usne i disajni putevi, što nekim ljudima može pomoći da osete olakšanje u disanju.

U ovoj tehnici palac i prsti rade zajedno na malom pokretu koji može posredno rasteretiti sinuse i olakšati protok zraka kroz nozdrve.

Imajte na umu da takve metode nisu zamena za medicinski savet, ali mnogi ljudi na društvenim mrežama podelili su da im je trik barem kratkoročno pomogao ako imaju zapušeni nos.

Dobrovoljno vatrogasno društvo „Bački Breg“ nabavilo je novo vozilo za potrebe rada ovog društva. Reč je o kombiju marke „Renault Trafic“, koji će služiti dobrovoljnim vatrogascima za odlazak na intervencije, obuke, takmičenja, kao i druge aktivnosti u kojima ovo dobrovoljno vatrogasno društvo učestvuje.

Vozilo je obezbeđeno od sredstava koja su dodeljena na osnovu javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata dobrovoljnih vatrogasnih društava na teritoriji Grada Sombora. Pored kombija, ovim sredstvima finansirana je i nabavka nove pvc stolarije za zgradu vatrogasnog doma u Bačkom Bregu.

Grad Sombor godinama u nazad pomaže rad dobrovoljnih vatrogasnih društava na svojoj teritoriji putem godišnjeg javnog konkursa za finasiranje programa/projekata dobrovoljnih vatrogasnih društava, odnosno vatrogasnog saveza na osnovu kojeg se dodeljuju finansijska sredstva iz budžeta Grada Sombora. U skladu sa potrebama dobrovoljno – vatrogasnh društava od dodeljenih finansijskih sredstava fimnasira se redovno funkcionisanje i održavanje objekata doborovoljno vatrogasnih društava, nabavke opreme i goriva za intervenicije, registracije i održavanja vatrogasnih vozila, troškovi lekarski pregleda, osiguranja i obuke dovorovoljno vatrogasih jedinica.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. decembar

Kako se godina bliži kraju, mnogi od nas prirodno odvajaju vreme za razmišljanje o proteklim mesecima.

Međutim, nakon što praznično uzbuđenje splasne, neki ljudi mogu početi da se suočavaju s novogodišnjom tugom i da se fokusiraju na sve neispunjene ciljeve. O tome kako se ova tuga može ispoljiti, kako utiče na svakodnevni život i kako je držati pod kontrolom, govorio je psiholog Ravi Gil, prenosi Index.

„Uobičajen način da se prepozna tuga jeste posmatranje misli koje se javljaju i njihove učestalosti“, kaže Gil.

„Razmislite o tome koliko često razmišljate o stvarima koje niste uradili.“

On objašnjava da povremena negativna misao nije problem, ali da problem nastaje kada osoba zapadne u negativnu petlju.

„Ako se stalno vraćamo na mesto gde se negativne misli aktiviraju i zaglavimo u toj petlji, to je verovatno tuga.“

Tuga često može da zamagli rasuđivanje.

„Ako patite od tuge, možda nećete biti u stanju da sagledate da su ciljevi bili nerealni ili da je godina jednostavno bila zaista teška“, navodi Gil.

„Možda ćete imati poteškoća da uočite bilo šta pozitivno, jer postoji snažan fokus na negativno.“

To može dovesti do nagomilanog stresa.

„Kratkoročno, stres može biti prilično koristan jer nam pomaže da se osećamo motivisano i da obavljamo stvari“, kaže Gil.

„Međutim, ako dozvolite da se stres gomila tokom dužeg perioda, to može imati veoma negativan uticaj na vaše zdravlje.“

Šta može podstaći tugu?

„U ovo doba godine, kada se družite s prijateljima ili kolegama, mnogi ljudi počinju da razgovaraju o novogodišnjim odlukama, što vas prirodno može odvesti u prostor preispitivanja“, kaže Gil. „Možda ste početkom godine sebi rekli da ćete nešto uraditi drugačije ili da nećete upasti u iste obrasce ponašanja kao ranije, a sada imate osećaj da to niste ostvarili. To može izazvati mnogo tuge i ostaviti vas prilično obeshrabrenima.“

Pritisak i nerealna očekivanja vezana za samopoboljšanje mogu ljude gurnuti u negativnu spiralu poređenja.

„Ljudi stalno dele slike svojih uspeha na internetu i lako je upoređivati se s tim“, kaže Gil.

„Mnogi se uhvate u taj negativni krug i ideju da im ponestaje vremena.“

Zatišje između Božića i Nove godine, kao i poremećene rutine koje dolaze s praznicima, takođe mogu pojačati ova osećanja.

„Tokom tog perioda, kada nemate mnogo obaveza, možete pogledati po kući i pomisliti: ‘Evo onog projekta koji nisam uspeo da završim’, i upasti u negativno raspoloženje“, kaže Gil.

Pored toga, spoljašnji sezonski faktori mogu dodatno doprineti sumornom tonu.

„Tokom zime dani postaju kraći i mračniji, a manjak izloženosti prirodnom dnevnom svetlu značajno utiče na nivo serotonina“, objašnjava Gil.

„Serotonin je povezan sa ciklusom spavanja i budnosti, pa se prirodno osećamo usporeno i tromo, a motivacija za obavljanje stvari može da nestane.“

Kako upravljati tugom?

Dr Gil nudi nekoliko praktičnih saveta za suočavanje s ovim osećanjima. Prvi korak je promena načina razmišljanja.

„Iskoristite priliku da preoblikujete neke od negativnih misli i da odvojite sopstvenu vrednost od ishoda“, savetuje.

„Navedite nešto što je ove godine bilo vaše postignuće, a što možda niste prepoznali.“

Uspostavljanje dobre rutine takođe je veoma važno.

„Tuga često proističe iz straha od nepoznatog. Kada uvedemo strukturu i rutinu, stvaramo prostor psihološke sigurnosti jer znamo šta sledi“, objašnjava Gil.

„Tada se naš nervni sistem može opustiti i ne dolazi do nagomilavanja tuge.“

San bi takođe trebalo da bude prioritet.

„San je jedno od zaista pozitivnih uporišta koje nam je svima potrebno za opšte resetovanje blagostanja“, kaže Gil.

„Ako uspemo da uspostavimo dobru rutinu spavanja, dobijamo najbolju moguću osnovu za upravljanje tugom.“

Važno je i da prestanemo da se upoređujemo s drugima.

„Imajte na umu da ljudi na društvenim mrežama uglavnom dele samo dobre stvari i mnogo toga izostavljaju“, kaže Gil.

„Ne prihvatajte sve što vidite zdravo za gotovo.“

U trenucima pojačane nelagode pokušajte s dubokim disanjem.

„Kada doživimo nalet tuge, negativne misli često preuzmu kontrolu i to može uticati na pravilno disanje“, objašnjava Gil.

„Pokušajte da usporite i regulišete dah sporim, dubokim udisajima.“

Na kraju, umesto velikih novogodišnjih odluka, postavite manje, mesečne ciljeve.

„Umesto da donosimo odluku za celu godinu, mislim da bi trebalo da ih podelimo po mesecima“, preporučuje Gil.

„Ako veliki cilj razložimo na male, ostvarive korake, to može doneti najveću promenu.“

Planiranje godišnjeg odmora je uzbudljivo, ali izbor pravog saputnika ključan je za uspeh putovanja.

Kaže se da tek na putu zaista upoznate nekoga, a astrologija nam otkriva da određeni horoskopski znaci, sa svojim specifičnim karakteristikama, mogu i najlepši odmor pretvoriti u test živaca, prenosi Index.hr.

Iako svako može imati loš dan, ova tri znaka poznata su po tome što su posebno zahtevni saputnici.

Devica

Device su majstori organizacije, ali na putovanju ta njihova vrlina može postati naporna. Njihov plan puta isplaniran je u minut i ne ostavlja nimalo prostora za spontanost.

Svako odstupanje od rasporeda za njih je izvor stresa, a njihovo kritičko oko primetiće svaku mrlju na posteljini ili presporu uslugu u restoranu. Iako sve to rade sa najboljom namerom – da sve bude savršeno – njihova stalna potreba za kontrolom i sklonost prigovaranju mogu iscrpeti i najstrpljivije saputnike.

Putovanje sa Devicom može se pretvoriti u niz zadataka koje treba obaviti, umesto u opuštajuće iskustvo. Njihova briga o detaljima, od higijene do budžeta, često zaseni svu zabavu. Ako niste spremni da sledite stroga pravila i slušate detaljne analize svakog propusta, odmor sa Devicom mogao bi vam ličiti na napornu radnu nedelju.

Blizanci

Odmor sa Blizancem je nepredvidiva avantura, ali ne uvek na dobar način. Njihova radoznalost je bezgranična, ali isto važi i za njihovu neodlučnost i nemir. U jednom trenutku žele da istražuju istorijske znamenitosti, u drugom da leže na plaži, a pet minuta kasnije već im je sve dosadno.

Ta stalna promena planova može biti izuzetno frustrirajuća i često rezultira time da se na kraju ne uradi ništa konkretno.

Njihova lepršavost može dovesti i do praktičnih problema – zaboravljenih karata, izgubljenih rezervacija ili kašnjenja na dogovore. Blizancima je potrebna stalna mentalna stimulacija i interakcija, što može biti naporno za saputnike koji žele mir i tišinu. Njihova energija je zarazna, ali ako niste spremni na haos, putovanje sa njima može vas potpuno iscrpeti.

Rak

Rakovi su u duši kućni tipovi i putovanja ih često izbacuju iz zone komfora. Oni žude za sigurnošću i poznatim okruženjem, pa se u novoj sredini mogu osećati anksiozno i povučeno. Nije retkost da Rak na odmoru više vremena provede žaleći se da mu nedostaje sopstveni krevet nego uživajući u novim iskustvima.

Njihova preosetljivost znači da i najmanji problem, poput lošeg vremena ili neljubaznog konobara, može da pokvari ceo dan.

Njihove česte promene raspoloženja mogu stvoriti napetu atmosferu. U jednom trenutku su srećni i zadovoljni, a već u sledećem tužni ili uvređeni zbog neke sitnice. Saputnici se često osećaju kao da moraju da hodaju po jajima kako ne bi povredili njihova osećanja, što opuštajući odmor pretvara u emocionalni napor.

Naravno, ovo su astrološke generalizacije i ne znači da će svaki pripadnik ovih znakova biti loš saputnik. Ključ svakog uspešnog putovanja leži u dobroj komunikaciji, strpljenju i kompromisu. Na kraju, najvažnije je mudro izabrati sa kim delite uspomene sa putovanja, bez obzira na horoskop.