Sombor.info

U sklopu projekta „Čisto iz lјubavi – River CleanUp Collective“ koji realizuje Humanitarna organizacija “Čepom do osmeha” sa kompanijom “Lidl” prošle subote, 02. septembra 2023. godine u Apatinu je održana ekološka akcija čišćenja priobalјa Dunava kod apatinske Marine. U akciji čišćenja koja je počela u ranim jutarnjim satima učestvovalo je 17 volontera, a odvojeno je oko 730 kilograma otpada u kojem je bilo PET i staklene ambalaže, limenki ali i velika količina starog najlona i nameštaja. Deo otpada će biti razvrstan i recikliran, a procenjena težina reciklažnog otpada je 311 kilograma, dok je težina prikuplјenog komunalnog otpada oko 420 kilograma. Novac dobijen od prodaje sakuplјenog reciklažnog otpada ide u humanitarne svrhe i biće iskorišćen za kupovinu jednog od pomagala za decu sa smetnjama u razvoju.

Među reciklažnim otpadom koji je prikuplјen u apatinskoj ekološkoj akciji bilo je 76 kilograma PET ambalaže, 220 kilograma stakla i 15 kilograma limenki. Iz Humanitarne organizacije “Čepom do osmeha” se zahvalјuju Udruženju sportskih ribolovaca „Bucov“ iz Apatina na čelu sa Darijom Matić, na podršci u realizovanju ekološke akcije.

-Iznenađena sam količinom građevinskog najlona, starih stolica i staklene ambalaže od alkoholnih pića koje smo zatekli na obali Dunava kod apatinske Marine. Apelujemo na sportske ribolovce i kampere da se potrude da ne proizvode otpad, a ukoliko ga naprave, treba i da ga pokupe za sobom, rekla je Vanja Petković nakon uspešno realizovane akcije u Apatinu.

Izvor: Radio Dunav

Šta sve treba da znate o kreatinu?

U finalu nedavno završenog turnira u Sinsinatiju Novak Đoković okrenuo se ka svom timu i uzviknuo da želi kreatin. Reč je o suplementu koji mnogi sportisti koriste i koji pomaže u poboljšanju performansi.

Šta je kreatin i koja je njegova svrha?
Kreatin je supstanca koja se prirodno nalazi u ćelijama naših mišića i pomaže im da proizvode energiju, posebno prilikom dizanja teškog tereta ili vežbi velikog intenziteta. Kreatin je takođe dodatak za poboljšanje performansi u teretani.

Studije pokazuju da može da poveća mišićnu masu, snagu i performanse u vežbanju. Pored toga, čini se da može pomoći u smanjenju šećera u krvi i poboljšanju funkcije mozga, mada su za to neophodna dodatna istraživanja.

Osnovna definicija kreatina

Kreatin je poput amino-kiselina koje su osnovna građa proteina. Proteini pomažu u izgradnji mišića i kostiju i, između ostalog, obnavljaju oštećena tkiva. Kreatin je prirodni izvor energije koji pomaže skeletnim mišićima da se savijaju, pomaže stabilno snabdevanje mišića energijom da bi radili kako treba, posebno dok vežbate.

Otprilike polovina zaliha kreatina u telu dolazi iz ishrane, posebno hrane bogate proteinima kao što su crveno meso (svinjetina, teletina i govedina), plodovi mora (riba i školjke), mleko (kravlje, kozje, ovčje). Drugu polovinu telo proizvodi prirodno u jetri, bubrezima i pankreasu. Ti organi isporučuju oko 95 odsto kreatina skeletnim mišićima koji ga potom koriste tokom fizičke aktivnosti. Ostatak ide u srce, mozak i druga tkiva.

Na tržištu postoje brojni suplementi kreatina koje mnogi uzimaju jer dosta vežbaju ili ne dobijaju dovoljno kreatina kroz hranu. Suplementi kreatina mogu se naći u formi praha, tableta, kapsula, tečnosti, energetskih pločica.

Funkcija kreatina u organizmu

Sportisti često uzimaju suplemente kreatina kako bi poboljšali snagu i performanse, ali starije osobe i vegetarijanci takođe mogu imati koristi od ove supstance.

Kreatin može poboljšati zdravlje i atletski učinak na nekoliko načina. U vežbama velikog intenziteta njegova primarna uloga je da poveća zalihe fosfokreatina u mišićima. Kreatin takođe pomaže da dobijete veće mišiće jer vam omogućava da više nego inače uradite u jednoj sesiji treninga, što je ključni faktor za dugoročni rast mišića. Uz to, od kreatina raste količina vode u mišićnim ćelijama, te one dobijaju veći volumen, a to se takođe odražava na rast mišića. Kreatin može povećati ukupnu mišićnu masu i smanjenjem razgradnje mišića.

Na sve to, suplementi kreatina povećavaju zalihe fosfokreatina u mozgu, što može povoljno uticati na zdravlje ovog ključnog organa u našem telu, pa i ublažiti simptome nekih neuroloških bolesti.

Kreatin u suplementaciji

Unošenje kreatina kroz suplemente je veoma popularno među sportistima i bodibilderima. Koriste ga za uvećanje mišića, povećanje snage i poboljšanje performansi vežbanja.

Kada uzimate ove suplemente, povećavate zalihe fosfokreatina u telu. To je svojevrsni vid uskladištene energije u ćelijama. To pomaže vašem telu da proizvede više molekula visoke energije koji se zove adenozin trifosfat (ATP). ATP se često naziva energetska valuta tela. Kada imate više ATP-a, vaše telo može bolje da radi tokom vežbanja. Kreatin takođe menja nekoliko ćelijskih procesa koji dovode do povećanja mišićne mase, snage i oporavka.

Šta je kreatin monohidrat i kako se koristi?

Najčešći suplement kreatina je kreatin monohidrat. To je dodatak ishrani koji povećava performanse mišića u kratkotrajnim vežbama otpora visokog intenziteta, kao što su dizanje tegova, sprint i vožnja bicikla.

Razlike između kreatina monohidrata i drugih formi kreatina
Čini se da drugi oblici kreatina nemaju tako pozitivne efekte kao kreatin monohidrat.

Međutim, postoje i druge prednosti korišćenja različitih vrsta kreatina – na primer, tečni kreatin je zgodan i lak za konzumiranje u pokretu, dok praškasti kreatin može biti odličan za manju potrošnju.

Da li je kreatin štetan?

Neki ljudi veruju da kreatin nije bezbedan i da ima mnogo neželjenih efekata. Međutim, naučni dokazi ne podržavaju te tvrdnje. Zapravo, kreatin je jedan od najviše testiranih suplemenata na svetu i ima odlične rezultate što se tiče bezbednosti.

Studije pokazuju da većina može bez bojazni da uzima suplemente kreatina, ali da je oprez neophodan ako ste trudni ili dojite, ako imate dijabetes, bolest bubrega, bolest jetre. Ako imate bipolarni poremećaj, kreatin takođe može povećati rizik od manije. Razgovarajte sa stručnjakom pre uzimanja kreatina da biste bili sigurni da je bezbedan za vas.

Da li kreatin šteti bubrezima?

Iako uzimanje kreatina možda neće pomoći svim sportistima, dokazi sugerišu da generalno neće škoditi ako se uzima prema uputstvima. Mada su ranija istraživanja upućivala na to da kreatin može pogoršati disfunkciju bubrega kod ljudi sa bubrežnim poremećajima, čini se da kreatin ne utiče na funkciju bubrega kod zdravih ljudi.

Takođe, kreatinin se u potpunosti uklanja iz tela putem bubrega. Ovi organi filtriraju kratinin i onda ga izbacuju iz tela kroz urin. Ako funkcija bubrega nije normalna, nivo kreatinina u krvi će se povećati.

CK u krvi – Šta je kreatin u krvi i zašto je važan

Kreatin je hemikalija koju proizvodi telo i služi za snabdevanje mišića energijom. Test CK u krvi se radi da bi se videlo koliko dobro rade vaši bubrezi.

Šta znači povećana kreatin kinaza u krvi?
Povećana kreatin kinaza u krvi obično znači oštećenje mišića, uglavnom srca, te može da ukaže na infarkt miokarda, ali i neurološka oštećenja i generalno oštećenja mišića posle neke povrede.

Kako smanjiti CK u krvi?

Višak kreatinina može ukazivati na ozbiljna zdravstvena stanja, ali i biti privremena nuspojava određenih faktora ili stanja životnog stila. Ako vaš lekar utvrdi da vam je nivo kreatinina visok, promene u navikama i ishrani mogu pomoći da to smanjite. To, između ostalog, znači manji unos proteina, a više vlakana, ostavljanje cigareta, manje soli i alkohola.

Kako se pravilno pije kreatin?

Ako jedete uobičajenu balansiranu hranu, svaki dan unosite jedan do dva grama kreatina. Vaše mišićne zalihe kreatina su tada verovatno pune od 60 do 80 odsto. To je moguće povećati uzimanjem suplemenata. Treneri obično preporučuju fazu punjenja kreatinom kako biste brzo povećali zalihe mišića. Tokom te faze konzumirate relativno veliku količinu kreatina tokom kratkog perioda da biste brzo zasitili mišiće. Uobičajeni pristup je uzimanje 20-25 grama kreatina dnevno tokom pet do sedam dana. Ta doza se obično deli na četiri ili pet porcija od pet grama tokom dana.

Nakon faze punjenja možete održavati zalihe kreatina uzimanjem manje doze, od tri do pet grama dnevno, mada je sve individualno.

Nuspojave kreatina i kako ih izbeći

Keratin je generalno bezbedan, s tim što, kada se uzima oralno, neželjeni efekti mogu biti dehidracija, stomačni problemi i grčevi u mišićima. Kada se nanese na kožu, kreatin može izazvati neželjene efekte kao što su crvenilo i svrab.

Najbolji kreatin za povećanje mišićne mase

Od više dostupnih vrsta kreatina koje postoje pokazalo se da je najbolji kreatin monohidrat. On je i proveren i generalno bezbedan, a i efikasno povećava mišićnu masu.

Kako piti kreatin i protein?

Sportiste često muči dilema kako uzimati kreatin i protein jer konzumiraju i jedno i drugo. Stručnjaci kažu da možete koristiti oba paralelno, s tim što je protein najbolje uzimati odmah nakon treninga kako bi se vaše telo popravilo, a kreatin možete uzimati bilo kada, sve dok ga uzimate ispravno.

Izvor: nova.rs

Nema sumnje da svet tehnologije napreduje neverovatnom brzinom, što svakako uključuje i veštačku inteligenciju. Međutim, neki od rezultata su prilično zastrašujući. Neki chat botovi pokušavaju da dobiju pristup nuklearnim kodovima, dok drugi ubeđuju ljude da treba da raskinu sa svojim partnerima.

Jedan momak je čak uspeo da generiše AI kopiju sopstvenog glasa i pokazao kako se može koristiti za provaljivanje bankovnog računa sa samo najosnovnijim ličnim podacima. Zatim, naravno, postoji zabrinutost mnogih oko toga koje vrste poslova AI može ukrasti ljudima.

Povrh toga, sada postoji PimEies, platforma za pretragu slika koja koristi veštačku inteligenciju, a ljudi pišu da je to „najjezivija veb lokacija na Internetu“.

"San svakog stalkera"

Osnovna funkcija je da postavite svoju (ili nečiju) fotografiju na sajt i on pretražuje internet da pronađe bilo koju drugu vašu sliku koja je na mreži, tako da u teoriji možete videti sva mesta na internetu na kojima su vaše slike postoje.

Neki misle da bi to mogao biti odličan alat za pretraživanje slika na internetu, dok drugi kažu da je to sajt iz snova "svake uhode". Novinar Unilenda napravio je kratak test. Koristio je besplatnu verziju i svoju sliku snimljenu kompjuterskom kamerom, a sajt je postavio osam slika za tri sekunde.

Prve dve su bile njegove slike, ali preostalih šest su bile slike drugih ljudi koji su ličili na njega. Uz naknadu, sajt bi mogao da izvrši mnogo detaljniju pretragu, zbog čega su ga neki ljudi opisali kao koristan alat.

Međutim, kada smo samo mi odlučili da testiramo sajt, on se nije pokazao tako efikasnim. Ona je našem reporteru poslala 11 slika, od kojih je samo jedna njena fotografija. Ostalih 10 nisu bili ni na koji način povezani sa njom.

Komentari korisnika su podeljeni

Komentari ljudi na Internetu su podeljeni. Jedna osoba je rekla da je sajt uznemirujući, ali i vredan jer je pronašla osobu koja je koristila njene slike bez pristanka.

Neko drugi je rekao da je postavio sliku sebe kao devetogodišnjaka i da je sajt ispravno identifikovao njegove slike kao odrasle osobe. On je sugerisao da bi to moglo biti veoma korisno za prijave nestalih dece.

Međutim, ljudi su otkrili da ova tehnologija funkcioniše i obrnuto. Druga osoba je rekla da je nedavno postavila svoju sliku i da je PimEies prepoznala njenu sliku na mreži kada je imala 10 godina.

Saobraćajna nesreća koju je u nedelju izazvao vozač "fijata", vozeći u suprotnom smeru na auto-putu Miloš Veliki, veoma je zabrinula javnost. Prema rečima Damira Okanovića, predsednika Komiteta za bezbednost saobraćaja, da je vozač "fijata" preživeo, pitanje je da li bi mu, s obzirom na dosadašnju praksu, bila izrečena zatvorska kazna.

Komentarišući kako je do konkretne nesreće moglo da dođe, Okanović je naglasio da na bilo kojoj tački auto-puta neko može da uradi polukružno i krene u suprotnom smeru, ali „podrazumeva se da niko normalan to neće uraditi“.

„Takve stvari mogu da se urade i nenamerno, kada je loša signalizacija. Imali smo do nedavno problem na petlji kod Hitne pomoći Beograd. Na mestu uključenja ka Gazeli, bilo je račvanje na kome ste mogli greškom da uđete u suprtoni smer i odete ka Nišu, u suprtonom smeru. Dugo smo molili upravljača puteva da se postavi signalizacija“, rekao je Okanović i dodao da je bilo potrebno dve godine da se taj konkretni problem sanira.

Što se tiče namernog ulaska u suprotni smer, motivi mogu da budu razni, nabrojao je – da li je to samoubilački čin, želja da se snimi neki sadržaj, želja za dokazivanjem, ponašanje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci…

„U svakom slučaju, tu bi sistem trebalo da reaguje vrlo strogo. Problem je bio što smo nedavno videli jednu veoma poznatu ličnost, koja po ko zna koji put kršila zakon, pod zabranom vozila kola, a onda su ga dva dana kasnije svi mediji opet zatekli za volanom. Kada javnost vidi da možete da se ponašate tako bahato, biću slobodan da kažem – da se sprdate sa državom – kakva je to poruka za sve ostale?“, upitao je on.

U takvim okolnositma, procenio je, ne treba da budemo šokirani kada vidimo da neko dozvoli sebi da uđe u suprotnu traku auto-puta, kako bi imao sadržaj za TikTok ili Instagram.

„Na signalizaciju se žale i stranci“

U poslednje vreme imamo mnogo problema sa saobraćajnom singalizacijom, dodao je.

„Tu su i dobri primeri – kada iz pravca Šida dolazite pred Beograd, račvanje za centar grada i obilaznicu je jako lepo obeleženo i vozači nemaju problem. Ali silazak sa auto-puta Miloš Vleiki na obilaznicu – ljudi uopšte nisu znali kuda da idu. Veliki broj vozača nam se žalio, čak i ljudi koji tuda redovno prolaze bili szu zbunjeni. Stranci su se žalili jer im navijagacija kaže jedno, a znakovi drugo. I upravljači puta bi trebalo da povedu računa o tome“, objasnio je.

Problem je što je naša putna administracija jako spora, a to je nešto što bi trebalo da se rešava u minutima, a ne mesecima, naglasio je Okanović.

Zatvorske kazne retke

Da nije došlo do ove tragedije, Okanović je mišljenja da vozač koji je vozio u suprotnom smeru ne bi bio previše strogo kažnjen.

„I ako je sudija u mogućnosti da mu izrekne zatvorsku kaznu, mislim da se to ne bi desilo. Moramo da shvatimo da u određenim situacijama sistem mora da deluje vrlo oštro, da bi sprečio da se ubuduće i drugi tako ponašaju“, naglasio je on.

Nezgoda koja se odigrala u nedelju mogla bi da se kvalifikuje kao vožnja u suprotnom smeru tamo gde su fizičke razdelne trake, ali i kao nasilnička vožnja, pojasnio je Okanović.

„Mišljenja sam da bi u sudskoj traci ipak lakše prošla ova prva verzija, gde je prosto i blaža kazna. Za nasilničku vožnju predviđeno je 30 do 60 zatvora, ali u velikom broju slučajeva sud izriče kaznu rada u javnom interesu, koja je praktično izvršiva, i opet počinioci najtežih krivičnih dela ne odu u zatvor, a javnost dobije veoma lošu poruku“, upozorio je on.

Vozač o kome je reč je u suprotnom smeru, inače, vozio čak šest kilometara, a teško je povredio dve osobe.

„Da je vozač preživeo, ovo bi bilo okarakterisano kao teško delo protiv bezbednosti saobraćaja. Opet je pitanje da li bi dobio zatvor da niko nije poginuo“, smatra Okanović.

On se osvrnuo i na ponašanje učesnika u saobraćaju nakon te nezgode.

„Videli smo na video snimcima da su se vozila hitnih službi jako teško probijala do lica mesta. Imamo ružnu naviku da čim se desi neki zastoj, odmah ulazimo u zaustavnu traku. Podsećam sve vozače, vožnja zaustavnom trakom je strogo zabranjena. Ukoliko dođe do saobraćajne nesreće, vozila hitnih pomoći se propuštaju tako što se vozila u levoj traci pomere skroz levo do ograde, a vozila iz srednje trake udesno – zahvate čak i zaustavnu traku da bi ovi iz hitnih sluzbi mogli da prođu između njih. Videli smo da su stranci savršeno dobro reagovali, ali naši vozači su problematični i zbog toga što su interventa vozila teško probijala“, podsetio je on.

Bolja komunikacija

Ukoliko neko krene da vozi suprotnim smerom, moguće je upozoriti ostale, ali za to je potrebna ekstremno dobra komunikacija između policije i upravljača puta, pojasnio je Okanović.

„Vi kao savestan građanin prijavite policijeiili policija vidi na kamerama da neko vozi pogrešnom trakom i odmah obavesti Puteve Srbije. Oni odmah emituju to obaveštenje na portalima koji su dostupni na putu. Međutim, njihov nivo komunikacije nije na tom nivou. Meni se čini da je to veoma dobra ideja, a ovo dokazuje da nam je i potrebna“, zaključio je on.

Izvor: n1info.rs

Vitamini su vrlo važni jer nam, između ostaloga, pomažu u održavanju općeg blagostanja.

Vitamin A posebno je neophodan za održavanje zdravih očiju, dobrog vida i zdrave kože te pomaže u borbi protiv infekcija, donosi WebMD. S obzirom na to da ljudsko telo ne može samo proizvesti vitamin A, moramo ga uključiti u svoju prehranu na druge načine, piše Index.hr.

Ako ne unosimo dovoljno vitamina A u svoju ishranu, postoji rizik od razvoja nedostatka ovog bitnog vitamina što s vremenom može dovesti do brojnih zdravstvenih problema, uključujući probleme s vidom ili pad imuniteta. Srećom, blage oblike nedostatka vitamina A možemo lečiti bez dugotrajnih problema.

Ozbiljan nedostatak mnogo je češći u zemljama koje se suočavaju s izazovnim socioekonomskim uslovima, kao i ograničenim pristupom hrani bogatoj vitaminom A. Ali, kako prepoznati da imamo nedostatak ovog vitamina? Manje poznati simptomi koji ukazuju na to su sledeći:

suva koža
suve i nadražene oči
noćno slepilo
poteškoće sa začećem
zaostajanje u rastu i razvoju
česte infekcije grla i prsnog koša
sporo zaceljivanje rana
problemi s kožom poput plihova ili akni

Ima li luksuznog smeštaja na Zlatiboru? Kad pitate internet - ima, kad pitate meštane - ne bi se složili u potpunosti. Kad treba da platite, deluje da krevet na ovoj planini košta kao malo bogatstvo. Cene dva vikend noćenja, za dvoje odraslih ljudi, prema onom što se nudi na Booking-u kreću se od pet do oko 20.000 dinara.

Ono što je svakako tačno i što može da se proveri pretragom ponuda na Booking-u, Trip Advisoru ili jednostavno, oglasima na Instagramu ili Fejsbujku, jeste da je ponuda apartmana za izdavanje na Zlatiboru jako velika. Čak i u luksuznije opremljenim objektima trodnevni smeštaj može da se nađe za 100 evra, sa besplatnim spa sadržajem, što govori da je cena jednog noćenja oko 33 evra.

Što se tiče samog Booking-a, najčešće cene dva vikend noćenja na Zlatiboru su oko šest, sedam, osam il deset hiljada dinara. Iako bi po nekoj logici moglo da se zaljuči da cena smeštaja zavisi od blizine centru gde se nalaze razni sadržaji za turiste i veštačko jezero, neki slučajevi govore i da nije tako, jer se na 400 metara od centra mogu naći apartmani od oko 6.500 dinara za dva noćenja za dve osobe, piše Nova ekonomija.

FOTO: Printscreen/Booking

Ako se u Guglovom pretraživaču ukucaju reči "hotelski brendovi Zlatibor", kao rezultat pretrage iskače Hotel Mona Plaza Zlatibor. Na portalu Trip Advisor, među 10 top hotela na Zlatiboru takođe se pojavljuju Mona Plaza, Buket, Olimp, Grand Hotel Tornik i stari poznati Hotel Palisad, koji je renoviran.

Na Zlatiboru se inače poslednjih godina intenzivno gradi, prostor oko nekadašnje autobuske stanice praktično je popunjen ogromnim objektima od više spratova, pravim zgradama.

Gradnja se proširila i na sam ulaz u naselje, kada se dolazi iz pravca Čajetine, kao i u Tić Polje koje se nalazi na suprotnoj strani magistrale, u odnosu na centralno zlatoborsko naselje. Pravo pitanje je zapravo, kolika će na kraju biti ponuda apartmana turistima i da li će samo to i Gold Gondola biti glavni sadržaji u ponudi, ako se izuzme zimski period i skijanje, pod uslovom da na planini ima snega.

FOTO: Printscreen/Booking

Takođe, na Zlatiboru je velika i ponuda apartmana koji su na prodaju. Opet najpre u pomoć pozivamo Gugl pretragu gde nam iskače da je na prodaju oglašeno 170 apartmana direktno od investitora u zgradi od osam spratova, zatim raznih ponuda za kupovinu gde se garantuje povrat investicije, bez angažovanja vlasnika.

Prema onome što može da se nađe na Halo oglasima, cene apartmana kreću se od 1.500 evra po kvadratu, do preko 2.000 o kvadratu za neke apartmane koji su luksuznije opremljeni.

Cene manjih vikendica u drugim zlatiborskim naseljima, poput naselja Vodice, kreću se i do preko 80.000 evra, ali je zapravo pitanje koliko se prodaju, budući da neke od njih stoje oglašene i po godinu dana, po nepromenjenoj ceni.

Izvor: direktno.rs

Naučnici u Americi prošle godine su utvrdili da jedan od najrasprostranjenijih i najčešće korišćenih lekova širom sveta - paracetamol - ima prilično bizaran, neželjeni efekat. Naime, tim istraživača sa Univerziteta u Ohaju otkrili su da upotreba paracetamola može da promeni vašu percepciju rizika i tako vas potencijalno dovede u opasnost.

Lek, u Americi poznat kao acetaminofen, koristi se i kao analgetik (olakšanje bola) i antipiretik (umanjenje groznice), a upravo za ovim medikamentom najčešće posežemo kada imamo povišenu temperaturu.

Ako se pridržavate prave doze, retko izaziva nuspojave, ali su naučnici sada došli do saznanju da su oni koji ga uzimaju skloniji riziku u odnosu na ljude koji su u eksperimentu uzimali placebo.

"Izgleda da paracetamol deluje tako da ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o preduzimanju rizičnih aktivnosti - jednostavno se ne osećaju toliko uplašeno", rekao je neuronaučnik Baldvin Vej, koator ove studije koja je objavljena u časopisu "Social Cognitive and Affective Neuroscience".

Studija je pokazala da paracetamol ima određene efekte na psihu, odnosno da smanjuje pozitivne i negativne emocije, uključujući i povređena osećanja, uznemirenost zbog patnje druge osobe, pa čak i sopstvenu radost.

U jednoj studiji 189 učesnika dobilo je ili 1.000 mg paracetamola - preporučenu dozu za lečenje glavobolje - ili placebo lek. Nakon što su sačekali da pilula deluje, autori studije zatražili su od ispitanika da na skali od 1 do 7 ocene koliko su neke akcije rizične po njihovom mišljenju. Oni koji su bili pod uticajem paracetamola davali su niže ocene u odnosu na grupu koja je dobila placebo, pritom ocenjujući aktivnosti poput skakanja padobranom, promenu karijere u 30-im, samostalno šetanje noću u nebezbednom kraju...

Inače, istraživači sa Univerziteta u Sidneju u aprilu 2021. sproveli su studiju koja je utvrdila da paracetamol daje najslabiji efekat kada se uzima za akutni bol u leđima, prenosi "The Sun".

"Iako je upotreba paracetamola široko rasprostranjena, njegova efikasnost u ublažavanju bola utvrđena je za samo nekoliko stanja, a njegova stvarna korist je često skromna. Dokazi visokog ili umerenog kvaliteta da je paracetamol bolji od placeba za ublažavanje bola bili su dostupni za samo 4 od 44 ispitana stanja koja prouzrokuju bol", istakli su australijski stručnjaci.

Izvor: blic.rs

Prema istraživanju Deca Evrope na internetu koje je realizovano u školama u Srbiji krajem 2018. godine gotovo polovina dece uzrasta od 9 do 10 godina ima profil na društvenim mrežama, iako je minimalna starosna granica, propisana od strane društvenih mreža, obično 13 godina. Više od polovine učenika uzrasta od 14 do 17 godina videlo je na internetu slike krvi i nasilja, upotrebu droge, sadržaje koji promovišu mršavosti i druge štetne sadržaje.
Gotovo svi srednjoškolci iz Vrbasa imaju profile na više društvenih mreža koje uglavnom koriste za komunikaciju. Gimnazijalci najviše koriste instagram i snepčet, vrlo retko sami nešto objavljuju ili komentarišu. Prema njihovim rečima, uglavnom samo prate sadržaj koji ih interesuje.

"Trudim se da stvarno minimalno komentarišem baš zato da ne bih izazvala sebi neki problem. I ne postavljam često, možda nekad stavim neku sliku recimo mojih ljubimaca ili prirode ili tako nešto, ali jako retko kačim sebe." kaže jedna gimnazijalka.

Njen vršnjak Vlado komentariše da nisu društvene mreže odgovorne da postavljaju granice, već roditelji i korisnici mreža.

"Ja koristim samo Redit. Gotovo nikad ne objavljujem, ali ponekad nešto komentarišem, uglavnom na svakih par dana kada me neka tema zanima. Moji vršnjaci prilično često kače razne fotografije sebe i drugih. Mislim da bi roditelji morali da nauče decu kako da budu bezbedni na internetu, ne da neko drugi njima to određuje. Naravno da bi trebalo da se ograniči da se ne kači ništa ilegalno i slično, ali nije to problem isključivo društvenih mreža, već je više problem u mentalitetu ljudi."

Način na koji se koriste društvene mreže i šta se na njima izdvaja, može imati veliki uticaj na samopouzdanje i ličnost deteta u razvoju, ističe defektolog Maša Vujačić iz Re-edukativnog centra "UMA" iz Vrbasa.

"Ono što je karakteristično za taj razvojni period jeste da se akcenat sa porodice i roditelja prebacuje na vršnjake, odnosno, jako je važno šta misle vršnjaci, drugari, da se oseća ta neka pripadnost vršnjačkoj grupi, da se deca dopadnu svima. Znači, to je ono što je bitno i ako nisi aktivan na društvenim mrežama, ako ne pratiš sve i jednog jutjubera, influensera, blogera i slično, ako ne pristaješ na tik-tok izazove - ti si onaj koji će najverovatnije biti izopšten, a to dalje utiče na samopouzdanje i uopšte na razvoj ličnosti. Zato imamo decu koja su depresivna, anksiozna... Takođe, postoji taj socijalni momenat gde ako sva deca imaju telefone i društvene mreže, a vi ste jedan roditelj koji svom detetu zabrani, opet će to dete biti izopšteno i onda opet postoji opasnost od toga kako će se to dete razvijati, kako će to uticati na njega, na njegovo samopouzdanje, na njegov odnos sa vršnjacima..."

Maša Vujačić savetuje da uvek mora postojati odrasla osoba koja ima uvid u to šta dete prati na društvenim mrežama.

"Odnos poverenja između deteta i roditelja se ne gradi u pubertetu, on nastaje i razvija se mnogo ranije, od najranijeg uzrasta kada roditelj nastoji da detetu bude podrška, da dete bude uvereno da ima neku "sigurnu luku". Čak i ako se desi nešto loše ili ako napravi neki nestašluk, dete mora biti uvereno da uvek može reći roditeljima kako bi zajednički rešili nastali problem. Tako će dete i kasnije biti sigurno i umireno da ima podršku u rešavanju problema, makar oni bili i u virtualnom svetu," ističe Maša.

Stručnjaci naglašavaju da neretko upravo roditelji sami pomeraju granicu korišćenja interneta time što malom detetu u najranijem razvoju daju lični telefon za gledanje crtanih filmova. Uz to, budući da dete uči po modelu, ukoliko vidi majku ili oca da neprestano drže telefone u rukama, shvatiće to kao model za ponašanje i kasnije to rezultirati brojnim negativnim uticajima na razvoj deteta i njegove ličnosti.

Izvor: RTV

Vlada Srbije usvojila je povećanje akciza na gorivo za osam procenata koje će stupiti na snagu 1. oktobra. Ekonomisti najavljuju da će s većim cenama goriva poskupeti proizvodi i usluge - bukvalno sve, od špedicije i transporta do proizvoda na zelenim pijacama i u pekarama.

Zbog povećanja akciza na naftne derivate za osam odsto, od 1. oktobra litar dizela će, umesto 204 dinara koštati 210, a cena benzina će sa 189, porasti na 195 dinara, rekao je za agenciju Beta, Nebojša Atanacković, stručnjak za energetiku.

Akcize kao vrsta poreza, svakako utiču na formiranje maloprodajnih cena akciznih artikala, a naftni derivati su sastavni element za određivanje cene gotovo svih proizvoda i usluga.

Ekonomisti za Nova.rs ističu da će poskupljenje goriva koje nam predstoji od 1. oktobra, sa sobom povući i mnoga druga poskupljenja.

“S poskupljenjem goriva, prvo poskupljuju transportne usluge, to je ‘broj jedan’. Špedicija, transport, saobraćajne usluge, to je prvo na udaru kada govorimo o poskupljenju nafte i naftnih derivata. Cena goriva utiče i na formiranje cena proizvoda široke potrošnje, a naravno, može da se odrazi i na cene na zelenoj pijaci, jer i proizvođači koriste gorivo da prevezu svoju robu”, rekao je ekonomista Saša Đogović.

On je slikovito opisao da se s povećanjem cene goriva, stvara “domino efekat”, usled koga dolazi do poskupljenja svega.

“Ono što bi država trebalo da uradi je da smanji svoj zahvat u strukturi cene nafte, da ga ne poveća u punom obimu. Na taj način bi se smanjio ili potpuno stornirao taj domino efekat povećanja cena u drugim delatnostima. Tako bi se onda smanjio i inflatorni tok, odnosno inflatorne tenzije”, naveo je Đogović i dodao da se “protiv inflacije ne možemo boriti jednokratnim davanjem pomoći građanima”.

Njegov stav je da bi država, umesto jednokratne pomoći građanima, taj novac trebalo da usmeri u produktivne investicije i subevencije poljoprivredi, da bi se, kako je rekao, na realnim osnovama gradila kupovna moć stanovništva.

“Ovako imamo stalnu trku, građanima se daje novac, povećava se novčana masa u opticaju čime se se ide na povećanje tražnje, a povećanje tražnje, vodi povećanju inflatornih tokova”, istakao je Đogović.

Nikezić: Skuplje gorivo – povećava inflaciju

Ekonomista i potpredsednik SSP-a Dušan Nikezić, za Nova.rs takođe kaže da će zbog povećanja akciza za gorivo, u Srbiji poskupeti veliki broj proizvoda, te da sva ta poskupljenja vode ka povećanju inflacije.

„Veća akciza na gorivo će svakako izazvati dodatni rast cena u Srbiji, jer će se povećanje transportnih troškova ugraditi u povećanje cena velikog broja proizvoda. Ako znamo da nas na jesen očekuju i dodatna povećanja cena struje i gasa, koji će takođe uticati na rast cena, jasno je da će inflacija u Srbiji ostati jedna od najvećih u Evropi i svetu. Podsetiću vas da je godišnja infacija u Srbiji trenutno 12,5 odsto, dok je u ratom razorenoj Ukrajini 11,3, u evro zoni 5,3, u Rusiji 4,4, a u Americi samo 3,2 odsto. Upravo zato Stranka slobode i pravde već godinu i po dana insistira da se sprovedu konkretne mere za borbu protiv inflacije, koje uključuju zabranu štampanja novca, proveru strukture cena 100 osnovnih proizvoda, uvođenje poreza na ekstra profit i ulaganje u srpsku poljoprivredu i energetiku. Ova vlast očigledno nema ni znanja ni volje da ih sprovede i zato će građani u Srbiji sve teže živeti“, zaključio je Nikezić.

Osim povećanja akciza na gorivo, Vlada Srbije je u istom predlogu Zakona o akcizama usvojila povećanje akciza za duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, a zakon će biti na snazi već od 1. oktobra ove godine.

Izvor: nova.rs

Na državnom putu Sombor - Apatin, kod mosta na kanalu DTD juče oko 15 časova dogodila se saobraćajna nezgoda, u kojoj je lakše povređen vozač automobila marke "škoda".

Vozač je bio sam u automobilu, saznaje RTV.

Vozač je iz Apatina, a pretpostavka je da je izgubio kontrolu nad upravljačem usled neprilagođene brzine kretanja i tako se zaleteo u drvo.

Inače, vozač je sleteo sa puta na već odavno poznatoj crnoj tački kod mosta na kanalu DTD, gde je u prethodnih deset godina bilo više saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom.