Prema istraživanju Deca Evrope na internetu koje je realizovano u školama u Srbiji krajem 2018. godine gotovo polovina dece uzrasta od 9 do 10 godina ima profil na društvenim mrežama, iako je minimalna starosna granica, propisana od strane društvenih mreža, obično 13 godina. Više od polovine učenika uzrasta od 14 do 17 godina videlo je na internetu slike krvi i nasilja, upotrebu droge, sadržaje koji promovišu mršavosti i druge štetne sadržaje.
Gotovo svi srednjoškolci iz Vrbasa imaju profile na više društvenih mreža koje uglavnom koriste za komunikaciju. Gimnazijalci najviše koriste instagram i snepčet, vrlo retko sami nešto objavljuju ili komentarišu. Prema njihovim rečima, uglavnom samo prate sadržaj koji ih interesuje.
"Trudim se da stvarno minimalno komentarišem baš zato da ne bih izazvala sebi neki problem. I ne postavljam često, možda nekad stavim neku sliku recimo mojih ljubimaca ili prirode ili tako nešto, ali jako retko kačim sebe." kaže jedna gimnazijalka.
Njen vršnjak Vlado komentariše da nisu društvene mreže odgovorne da postavljaju granice, već roditelji i korisnici mreža.
"Ja koristim samo Redit. Gotovo nikad ne objavljujem, ali ponekad nešto komentarišem, uglavnom na svakih par dana kada me neka tema zanima. Moji vršnjaci prilično često kače razne fotografije sebe i drugih. Mislim da bi roditelji morali da nauče decu kako da budu bezbedni na internetu, ne da neko drugi njima to određuje. Naravno da bi trebalo da se ograniči da se ne kači ništa ilegalno i slično, ali nije to problem isključivo društvenih mreža, već je više problem u mentalitetu ljudi."
Način na koji se koriste društvene mreže i šta se na njima izdvaja, može imati veliki uticaj na samopouzdanje i ličnost deteta u razvoju, ističe defektolog Maša Vujačić iz Re-edukativnog centra "UMA" iz Vrbasa.
"Ono što je karakteristično za taj razvojni period jeste da se akcenat sa porodice i roditelja prebacuje na vršnjake, odnosno, jako je važno šta misle vršnjaci, drugari, da se oseća ta neka pripadnost vršnjačkoj grupi, da se deca dopadnu svima. Znači, to je ono što je bitno i ako nisi aktivan na društvenim mrežama, ako ne pratiš sve i jednog jutjubera, influensera, blogera i slično, ako ne pristaješ na tik-tok izazove - ti si onaj koji će najverovatnije biti izopšten, a to dalje utiče na samopouzdanje i uopšte na razvoj ličnosti. Zato imamo decu koja su depresivna, anksiozna... Takođe, postoji taj socijalni momenat gde ako sva deca imaju telefone i društvene mreže, a vi ste jedan roditelj koji svom detetu zabrani, opet će to dete biti izopšteno i onda opet postoji opasnost od toga kako će se to dete razvijati, kako će to uticati na njega, na njegovo samopouzdanje, na njegov odnos sa vršnjacima..."
Maša Vujačić savetuje da uvek mora postojati odrasla osoba koja ima uvid u to šta dete prati na društvenim mrežama.
"Odnos poverenja između deteta i roditelja se ne gradi u pubertetu, on nastaje i razvija se mnogo ranije, od najranijeg uzrasta kada roditelj nastoji da detetu bude podrška, da dete bude uvereno da ima neku "sigurnu luku". Čak i ako se desi nešto loše ili ako napravi neki nestašluk, dete mora biti uvereno da uvek može reći roditeljima kako bi zajednički rešili nastali problem. Tako će dete i kasnije biti sigurno i umireno da ima podršku u rešavanju problema, makar oni bili i u virtualnom svetu," ističe Maša.
Stručnjaci naglašavaju da neretko upravo roditelji sami pomeraju granicu korišćenja interneta time što malom detetu u najranijem razvoju daju lični telefon za gledanje crtanih filmova. Uz to, budući da dete uči po modelu, ukoliko vidi majku ili oca da neprestano drže telefone u rukama, shvatiće to kao model za ponašanje i kasnije to rezultirati brojnim negativnim uticajima na razvoj deteta i njegove ličnosti.
Izvor: RTV
