Sombor.info

Zabrana pušenja u zatvorenim prostorima, kao što su kafići, restorani, kafane i svi ostali objekti zatvorenog tipa, koji nisu bili predviđeni 2010. godine, kada je Srbija dobila Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, očekuje se da uskoro zaživi u praksi. Ministarka Danica Grujičić naglašava da će sve isto važiti i za elektronske cigarete i da na ministarstvu ostaje da definiše pravilnik za "otvoren prostor".

„Ako je lokal sa svih strana zatvoren plastikom, to nije otvoren prostor. Moraju postojati ili otvoreni prozori ili formulisanje šta je to otvoren prostor, ali to može i nekim pravilnikom“, rekla je Grujičić, a prenosi „Blic“.

Duvanski dim je štetan, a cilj svega je zaštita zdravlja stanovništva.

„Imate veliki broj mladih ljudi koji jednostavno ne mogu ni da borave u klubovima, niti se osećaju dobro posle boravka u klubovima, u kafanama, u restoranima zato što zaista ne možete da dišete tamo od količine dima koja postoji“, kaže ministarka Grujičić.

95% obolelih od karcinoma pluća su pušači

Statistika jasno govori koliko loše nikotin utiče na pluća:

„A da ne govorimo o hroničnim plućnim bolestima iz kojih kasnije može da se razvije karcinom. S druge strane, imate uticaj na krvne sudove pre svega donjih ekstremiteta, odnosno nogu. Imate uticaj na koronarne krvne sudove srca“, rekla je Grujičić i dodala:

„Sada svi govore o tome: ‘Evo moj deda je pušio’, ali on je motao onaj prirodni duvan. I moj pradeda je pušio pa ne znam koliko dugo je živeo. Šta hoću da kažem, to što imate pojedinačne primere kako je neko dugo pušio pa živeo dugo i tako dalje, naravno da u svemu tome određenu ulogu igra i genetika ali generalno gledano to nam ne treba“, rekla je.

Elektronske cigarete takođe zabranjene u zatvorenom prostoru

Sve isto važiće i za elektronske cigarete.

„Ja znam da nikoga ne možemo naterati da prestane da puši, ista ova pravila važe i za elektronske cigarete. Ništa one nisu manje opasne, prema tome u zatvorenom prostoru da bude čist vazduh, a napolju će i onako kako hoćete ko hoće da sedi sa vama“, rekla je ministarka Grujičić gostujući na Prva TV.

Pušenje će prema sadašnjoj verziji Nacrta zakona biti zabranjeno u:

Restoranima
Kafanama
Kafićima
Svim objektima zatvorenog tipa
Na autobuskim stajalištima
Stadionima

Izvor: n1info.rs

Sve je veći broj stanovnika i porodica u Srbiji koji imaju potrebu za sistemom socijalne zaštite, a samo predhodne godine, prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu evidentirano je 707.188 korisnika centara za socijalni rad koji koriste neku od usluga ili prava iz socijalne zaštite.

Ako se uzme u obzir da u našoj zemlji, prema Popisu stanovništva iz 2022. živi 6.647.003 građana proizilazi da skoro svaki deveti stanovnik prima neku vrstu socijalne pomoći.

Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić, komentarišući ove podatke, kaže za Danas da je evidentiran broj korisnika prošle godine ujednačen u odnosu na 2021. godinu, ali da je povećanje u odnosu period od pre deset godina za osam odsto. Napominje da je od 2013. do 2018. godine broj korisnika rastao, da bi se 2018. godine postepeno smanjivao i poslednjih godina je ujednačen.

Socijalna pomoć za najugroženije stanovnike

– Najveći broj korisnika ima potrebu za materijalnom podrškom – novčana socijalna pomoć i jednokratne novčane pomoći, kao i dodatak za pomoć i negu drugog lica. Osim toga, povećana je i potreba za obezbeđivanjem zaštite dece, veliki je broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja, veliki broj starijih lica o kojima nema ko da brine, veliki broj lica sa intelektualnim i mentalnim teškoćama bez odgovarajuće porodične podrške i sl – navodi naša sagovornica.

Perić objašnjava ko su najčešći korisnici socijalne pomoći među decom, a ko među odraslima.

– Kada je reč o deci korisnicima, pored onih koji dolaze iz porodica koje su materijalno ugrožene, najveći broj dece korisnika centara za socijalni rad su deca čiji se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava, nešto manje je onih sa problemom u ponašanju i sukobu sa zakonom, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deca žrtve nasilja i zanemarivanja. Dok kod odraslih i starijih korisnika, pored materijalne ugrožnosti, veliki broj korisnika koji imaju potrebu za podrškom zbog invaliditeta, zbog toga što su žrtve nasilja, zanemarivanja ili u riziku od zanemarivanja, oni koji imaju potrebu za obezbeđivanjem smeštaja ili starateljskom zaštitom – naglašava direktorka Komore socijalne zaštite.

Ona dodaje da su problemi građana brojni, te se neretko dešava da recimo jedna porodica pored toga što je materijalno deprivirana, ima i nerešeno stambeno pitanje, člana porodice koji ima određenih zdravstvenih problema i neke druge probleme.

Trenutno u Srbiji u 170 centara za socijalni rad je zaposleno oko 1.700 stručnih lica koji su zaduženi za pomenute probleme građana. Da je njihov broj nedovoljan ukazuju i iz Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti koji su za sutra najavili protest, a 15. decembra i štrajk upozorenja.

Centri za socijalni rad osnovani pre pola veka

– Ne smemo da zaboravimo da su naši centri za socijalni rad osnovani pre 50-60 godina i da se od tada do danas sve promenilo – pristup ljudskim pravima, koncepti koji su fokus stavljaju osobu, sve veća potreba za participacijom građana, razvoj različitih sistema podrške, multisektorski pristup, metodi rada i podrške korisnicima. Sa druge strane, i pored napora da se centri za socijalni rad reformišu i izađu u susret potrebama građana u savremenom svetu, čini se da je ovako rastuća potreba za uslugama i pravima iz oblasti socijalne zaštite „pretekla sistem“ i da bismo morali da uložimo znatne napore u narednim godinama kako bismo ovaj sistem prilagodili potrebama građana, a stručnim radnicima obezbedili da nesmetano, odgovorno i profesionalno mogu da obavljaju svoje poslove – zaključila je Sandra Perić.

Izvor: danas.rs

Optužnica protiv pеdagoškog asistеnta I. O. (26) iz Bogojеva, koji sе sumnjiči za sеksualno zlostavljanjе mališana iz PU „Polеtarac” u Odžacima, potvrđеna jе nеpravosnažnim rеšеnjеm vanprеtrеsnog vеća Višеg suda u Somboru, saznajе „Dnеvnik”.

Protiv I. O. jе somborsko Višе javno tužilaštvo podiglo optužnicu 27. oktobra zbog šеst krivičnih dеla obljuba zloupotrеbom položaja, 28 krivičnih dеla nеdozvoljеnе polnе radnjе i krivično dеlo prikazivanjе, pribavljanjе i posеdovanjе pornografskog matеrijala i iskorišćavanjе malolеtnog lica za pornografiju, piše Dnevnik.rs.

Podsеtimo, javnost jе za nеčasnе radnjе pеdagoškog asistеnta saznala kada jе jеdan čеtvorogodišnjak roditеljima ispričao kako ga jе u vrtiću nagog fotografisao, nakon čеga su oni odlučili da provеrе dеtеtovе navodе. Poslе razgovora sa psihologom, utvrđеno jе da jе dеtеtov iskaz vеrodostojan, slučaj jе prijavljеn policiji, a I. O. ubrzo uhapšеn i od tada sе nalazi iza rеšеtaka.

Njеmu jе rеšеnjеm vanprеtrеsnog vеća Višеg suda u Somboru pritvor poslеdnji put produžеn do 30. dеcеmbra, zbog postojanja osobitih okolnosti kojе ukazuju da bi u kratkom vrеmеnskom priodu mogao ponoviti krivična dеla, zbog postojanja osnovanе sumnjе da jе počinio obljubu zloupotrеbom položaja i zbog uznеmirеnja javnosti.

„Pritvor jе produžеn zbog postojanja osobitih okolnosti kojе ukazuju da bi okrivljеni boravkom na slobodi u kratkom vrеmеnskom pеriodu mogao ponoviti krivična dеla koja mu sе stavljaju na tеrеt, imajući u vidu da jе osnovano sumnjiv da jе izvršio šеst krivičnih dеla obljuba zloupotrеbom položaja, 28 nеdozvoljеnih polnih radnji i iskorišćavanjе malolеtnog lica za pornografiju, odnosno vеći broj krivičnih dеla protiv polnе slobodе, da jе na taj način iskazao visok stеpеn bеzobzirnosti, upornosti i doslеdnosti“, pojašnjava za ovaj list portparol somborskog Višеg suda Manеla Opеrta Podunavac.

I. O. jе prеdmеtnе radnjе prеduzimao u dužеm vrеmеnskom pеriodu u kontinuititu od lеta 2022. do 4. maja 2023. godinе prеma vеćеm broju oštеćеnih lica, odnosno dеci koja su rođеna 2017., 2018., 2019. i 2020. godinе. zloupotrеbljavajući položaj lica komе su dеca iz pеdagošеkе ustanovе bila povеrеna na staranjе i nеgu.

Njеmu jе pritvor produžеn i zbog postojanja osnovanе sumnjе da jе izvršio krivično dеlo obljuba zloupotrеbom položaja, a za kojе konkrеtno dеlo jе zaprеćеna kazna zatvora prеko 10 godina, odnosno od pеt do 12 godina, tе činjеnicu da jе osnovano sumnjiv da jе prеdmеtna krivična dеla izvršiio u Prеdškolskoj ustanovi „Polеtarac” u Odžacima, kojе jе malo mеsto i u komе sе stanovnici mеđusobno poznaju, tе imajući u vidu da su o prеdmеtnom događaju izvеštavali brojni pisani i еlеktronski mеdiji.

Svе navеdеno prеdstavlja okolnosti kojе su dovеlе do uznеmirеnja javnosti kojе i daljе možе ugroziti nеsmеtano i pravično vođеnjе krivičnog postupka ukoliko bi sе I. O. našao na slobodi.

Stevan Silađi iz Odžaka opisao je na društvenim mrežama neverovatnu dogodovštinu od pre nekoliko noći, čiji je finalni rezultat bio da je njegova komšinica rodila jednu bebu u njegovom automobilu, a drugo u novosadskom porodilištu, poznatom kao Betanija.

Sve je počelo kada je u 01.20 posle ponoći, kada se, kako kaže, "taman razgaćio" i pošao u krevet posle napornog radnog dana, dobio poziv od komšije Tihog, koji mu je rekao da je njegova kćerka Marina dobila trudove i da je treba voziti u porodilište.

- Skačem, oblačim se i sa komšijinom ženom Ružom krećem ka Somboru. Međutim, ona mi kaže: Ne za Sombor, već za Novi Sad. Marina za tamo ima uput! Okrećem se i pun gas! Od starta kršim sve zakonske norme o bezbednosti u saobraćaju i prolazim na crveno, već na izlasku iz Odžaka, a naravno, ni kroz usputna sela se ne pridržavam ograničenja – priznao je Silađi.

Čim je čuo da je Marini pukao vodenjak, nagazio je na gas još jače.

- Pred rumenačkim krivinama Marina viče da se porađa, a ja se pitam: jao, meni, šta sad da radim? Prvo što mi pada na pamet jeste da nema stajanja! Treba mi patrola policije ispred mene, ubiću nekoga kako vozim, i okrećem 192. Psujem sve po spisku što mi se javlja automat, umesto da odmah dobijem nekoga. Ulazim u rumenačke krivine i čujem kako mi beba plače u kolima i pomišljam, samo jedno plače, a nosi blizance, a gde je drugo? – nastavlja s opisom neverovatane večeri ovaj Odžačanin.

Kad su mu se javili iz centrale Policijske uprave u Novom Sadu, objasnio im je na brzinu kakva je drama u njegovom autu i tražio je da pošalju patrolu koja bi ih sprovela do porodilišta i obavestila lekare u Betaniji.

- Ulazim u grad i, hvala bogu, stvoriše se niotkud - obilazi me patrola. Tu je sirena, rotacija ispred mene - scena kao iz američkih filmova. Hvatam sredinu duple trake, kao i oni, i za njima. Zakonske norme više ne postoje! Idemo pod rotacijom, i, gas do Betanije kroz Novi Sad – nastavlja Silađi i opisuje srećan kraj ove drame.

Opisao je da su dvojica momaka iz patrole i on utrčali po kolica u Betaniju, dok medicinsko osoblje obavlja šta već treba.
- Valjda su sekli pupčanu vrpcu, nisam gledao iz pristojnosti - opisao je detaljno Silađi.

Sve se to dešavalo na zadnjem sedištu njegovog auta. Marinu su, navodno potom izneli, i drugo dete rodila je carskim rezom u porodilištu.

Silađi je zahvalio policajcima Mijalčiću i Gobeljiću što su ga bezbedno sproveli kroz grad i na ličnoj podršci. Zbog specifične situacije, kaže, biće mu oprošteno što je u određenim situacijama kršio saobraćajne propise.

- Naravno, kad smo se vratili nazad u Odžake ja i Ruža, kod Tihija je već čekala kafica i prva čast, što je u našem narodu i običaj, a dobio sam epitet diplomirane babice. Mislim da će se ova moja mečkica jos dugo, dugo voziti DEOu mojoj porodici. Opravdala je svoj kvalitet i izdržljivost, a ko zna, možda još koja bebica zaplače u njoj, nikad se ne zna – zaključio Silađi.

Izvor: alo.rs

 U petak, 15 decembra, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se koncert orkestra “Beltango kvintet”, s početkom u 20.00 časova.

Ulaz je besplatan!

Osnovan je u Beogradu 1998. godine, na inicijativu Aleksandra Nikolića, prvog koncertnog bandoneoniste u Srbiji.

Beltango čine vrsni domaći umetnici:

Aleksandar Nikolić (bandoneon)
Ivana Nikolić (klavir/vokal)
Antonija Barna (violina)
Bogdan Pejić (el.gitara)
Petar Holik (kontrabas)

Beltango je prvi tango orkestar sa Balkana koji u svom sastavu neguje i zvuk autentičnog bandoneona, instrumenta koji je istorijski neraskidivo povezan sa tangom i čija jedinstvena boja zvuka stvara neponovljiv tango doživljaj.

Dobitnici su prestižne nagrade „Premio Astor Piazzolla”, koju dodeljuje fondacija slavnog kompozitora.

Iza sebe imaju diskografska izdanja – “Beltango Nuevo”, 2001. “Beltango en vivo”, 2004.„Beltango Trilogija“, 2007. „Teatro del Alma”, 2014. “Bandoneon & Strings”, 2016.“Beltango Locomotivo”, 2023.

Zbog nedostatka ogreva od juče je privremeno obustavljena nastava u OŠ „Mladost“ u Prigrevici. U školi se nadaju da će problem biti rešen do kraja sedmice, a ukoliko uspeju da obezbede pozajmicu uglja, možda već za dan, dva.

-Naša škola se decenijama grejala na sušeni ugalj, kao jedini koji je odgovarao peći kakvu mi imamo. Problem je što njega već izvesno vreme nema na tržištu, te smo bili prinuđeni da pređemo na mrki ugalj, koji se nabavlja iz Crne Gore. Iako smo ga na vreme poručili, isporuka kasni, navodno zbog snega koji znatno otežava i usporava transport. Zato se i dogodila ova nemila situacija da u sred grejne sezone ostanemo bez zaliha, objašnjava nam direktorica škole, Silvana Maoduš.

Ona se nada da će ugalj stići do kraja sedmice, kako im je obećano, te da bi nastava mogla redovno da krene od ponedeljka.

-Postoji još jedna opcija, ali ćemo videti danas da li će biti i izvodljiva. Naime, dok ne stigne poručeni ugalj, tražili smo pozajmicu od firme „DŽimi komerc“, ako ga imaju na lageru, tako da bi onda nastava mogla da počne već za dan, dva. To ćemo znati već do kraja dana, dodaje direktorica.

Kako kaže, poručeno je 25 tona uglja, što je dovoljno za mesec dana, a koliko iznosi i kapacitet skladišnog prostora. Na vreme je poručena i nova količina, kako je to rađeno i ranije, da bi se obezbedio kontinuitet u isporuci.

Kako saznajemo, sa problemom je upoznata i lokalna samouprava, ali se nije uspelo naći rešenje koje bi obezbedilo redovno odvijanje nastave. Takođe je najavljeno i trajno rešenje problema grejanja u ovoj školi prebacivanjem na gas, što bi trebalo da se uradi na proleće ili, najkasnije, do početka naredne školske godine.

Nastava u OŠ „Mladost“ se, od juče, odvija onlajn.

Izvor: apatinskenovine.rs

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija Đorđe Zorić, posetili su Bački Monoštor i tom prilikom obišli radove na asfaltiranju lokalne saobraćajnice od Bačkog Monoštora do Kupusine. Tokom obilaska gradilišta, gradonačelnik Ratković je razgovarao sa predstavnicima izvođača radova ispred „Ekstra Auto Transport“ d.o.o. Vrbas o dinamici radova i očekivanom završetku izgradnje ovog lokalnog ali veoma važnog puta.

„Danas smo obišli radove na asfaltiranju nosećeg sloja asfalta na deonici puta između Bačkog Monoštora i Kupusine. Asfaltirano je oko jednog kilometra, a verujem da ako nam vremenski uslovi dozvole, nakon prvog sloja možemo početi asfaltiranje i drugog, odnosno završnog sloja asfalta. Po završetku radova, Grad će uraditi odbojne ograde kako bi korisnici ove saobraćajnice bili što bezbedniji, a takođe, Zimska služba je uvrstila ovaj put u svoje održavanje, tako da kada se otvori za saobraćaj, ova deonica će biti održavana kao i ostale saobraćajnice na teritoriji grada Sombora“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Nakon završenih pripremnih radova koji su podrazumevali nasipanje peskovitog šlјunka i droblјenog kamenog agregata, u toku su radovi na asfaltiranju nosećeg sloja asfalta u dužini od 5,3 kilometra i širine 5,5 metara. Predstavnik Mesne zajednice „Bački Monoštor“, Dalibor Forgić, zahvalio se Gradu Somboru i AP Vojvodini na ulaganjima i dodao da će ovaj put biti od velikog značaja za sve stanovnike Bačkog Monoštora i Kupusine, ali i šire.

„Zahvalјujem se Gradu Somboru i Autonomnoj pokrajini Vojvodini jer su prepoznali značaj ovog puta koji se danas asfaltira. Monoštorci su mogli samo da sanjaju da će se ovaj put jednog dana uraditi, ali nakon višedecenijske želјe, napokon možemo da kažemo da će se ta želјa i ostvariti. Ovaj put ima veliki značaj za povezivanje Bačkog Monoštora i Kupusine, odnosno opštine Apatin i Grada Sombora i još jednom se zahvalјujem gradonačelniku Ratkoviću i njegovim saradnicima što su pomogli da se ovaj projekat i realizuje“, izjavio je Forgić.

Dužina puta od Bačkog Monoštora do Kupusine iznosi 10,5 kilometara, a projekat sufinansiraju Uprava za kapitalna ulaganja APV i Grad Sombor.

VLADA Srbije usvojila je izmene Uredbe o režimu graničnih provera domaćih i stranih plovila, pa je rečni granični prelaz "Bezdan" - na Dunavu, između Srbije i Hrvatske - ponovo u funkciji za ulazno-izlazne revizije brodova.

Konkretno, od donošenja Uredbe 2019, dogodilo se proširenje šengen-zone, pa oko 140 kilometara toka Dunava - od granice sa Mađarskom, do Bačke Palanke - nije bilo "bezbedonosno pokriveno". Zbog toga je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture formiralo radnu grupu u čijem radu su učestvovali predstavnici Uprave granične policije MUP, Ministarstva spoljnih poslova, Agencije za upravljanje lukama, Ministarstva finansija, Uprave carina, lučkih kapetanija, te Granične veterinarske i Granične fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

- Obavljanjem graničnih provera stranih i domaćih plovila na graničnom prelazu "Bezdan", omogućava se kontrola plovila odmah po ulasku u Srbiju, što povećava bezbednost i sigurnost na teritoriji Srbije, uz efikasnije integrisano upravljanje granicom i sprovođenje procedura - navedeno je u saopštenju iz resora Gorana Vesića koji je, još u februaru, najavio ovakav epilog, procenjujući da ukidanje ovog graničnog prelaza nije bilo pravedno.

Izvor: novosti.rs

Grad Sombor i u 2024. godini nastaviće sa realizacijom po jednog projekta za svaku gradsku i seosku mesnu zajednicu putem participativnog budžetiranja. Projekte su izabrali građani putem glasanja koje je organizovano tokom novembra, a odabrani su sledeći predlozi:

• Mesna zajednica „Venac“ – postavlјanje mobilijara na teritoriji MZ – klupe i korpe za otpatke.
• Mesna zajednica „Nova Selenča“ – rekonstrukcija sportsko – rekreativnog centra u „Jamama“ – uklanjanje stare tartan podloge na košarkaškom terenu, ugradnja nove tartan podloge „Conipur EPDM“ i obeležavanje terena.
• Mesna zajednica „Selenča“ – zamena vertikalne javne rasvete u Ulici Mite Popovića, od Ulice Venac vojvode Stepe Stepanovića do Ulice Samka Radosavlјevića.
• Mesna zajednica „Stara Selenča“ – asfaltiranje parkinga u Jorgovanskoj ulici.
• Mesna zajednica „Crvenka“ – izgradnja teretane na otvorenom u naselјu Goge.
• Mesna zajednica „Mlake“ – izgradnja teretane na otvorenom u Ulici Radivoja Ćirpanova.
• Mesna zajednica „Gornja Varoš“ – postavlјanje javne rasvete uz biciklističko – pešačku stazu od kraja Ulice Velјka Mićunovića do Bezdanskog puta, uz reku Mostonga.
• Mesna zajednica „Stapar“ – asfaltiranje Partizanske ulice – deo ulice koji nije asfaltiran.
• Mesna zajednica „Čonoplјa“ – uređenje drugog dela zgrade MZ, na adresi Nikole Tesle 21.
• Mesna zajednica „Bezdan“ – presvlačenje sportskih terena sa multifunkcionalnom PVC podlogom.
• Mesna zajednica „Telečka“ – sanacija krova Doma kulture.
• Mesna zajednica „Bački Monoštor“ – uređenje prostora oko sportskih terena u centru sela – postavlјanje ograde, zaštitne mreže, reflektora i tribina.
• Mesna zajednica „Kolut“ – uređenje parkirališta na groblјu.
• Mesna zajednica „Rastina“ – rekonstrukcija krova i zamena elektroinstalacija na zgradi Doma kulture.
• Mesna zajednica „Aleksa Šantić“ – postavlјanje reflektora na fudbalskom igralištu.
• Mesna zajednica „Gakovo“ – izrada projektno – tehničke dokumentacije za izgradnju letnje pozornice sa nadstrešicom kod zgrade Doma kulture.
• Mesna zajednica „Klјajićevo“ – izgradnja letnjikovca na „Baricama“ u Ulici Milisava Dakića.
• Mesna zajednica „Stanišić“ – izrada projektno – tehničke dokumentacije za izgradnju novog Vatrogasnog doma.
• Mesna zajednica „Riđica“ – asfaltiranje Ulice Svetog Save sa parking mestima, od raskrsnice sa Ulicom Nikole Tesle do raskrsnice sa Dobrovolјačkom ulicom, u dužini od 200 metara.
• Mesna zajednica „Bački Breg“ – asfaltiranje Ulice Ivana Gundulića.
• Mesna zajednica „Doroslovo“ – asfaltiranje pešačke staze u Ulici Stanka Opsenice (od groblјa do Ulice Nikole Tesle) i ulaza u ambulantu u Ulici Feher Ferenca.
• Mesna zajednica „Svetozar Miletić“ – rekonstrukcija kapele – krečenje, zamena mobilijara i nabavka dve inverter klime.

Sportski savez opštine Apatin i ove godine organizuje Novogodišnji turnir u malom fudbalu. Ekipe mogu da se prijave do 22.12. najkasnije u 15 časova, dok će žrebanje biti održano istog dana dva sata kasnije u prostorijama Sportskog saveza. Sve dodatne informacije, kao i prijave ekipa, moguće su i putem telefona na brojeve 064/96-17-202 i 063/392-719. Turnir počinje 26. decembra, dođite da nastavimo tradiciju, poručuju iz Sportskog saveza opštine Apatin.

„Ekipe će se takmičiti u tri kategorije i to seniori, veterani i mlađe kategorije, koje će biti podeljene u tri podkategorije: kadeti 2007./2008., pioniri 2009./2010. i mlađi pioniri 2011./2012. godište i učešće za sve mlađe kategorije biće besplatno. Seniori će svoje učešće kotizovati sa 10000, a veterani sa 6000 dinara. Kada su u pitanju nagrade, prvoplasirani seniori dobiće 200000, drugoplasirani 80000, dok će ekipa koja osvoji treće mesto osvojiti 50000 dinara. Kod veterana je nagradni fond je 60% od kotizacije, dok su za mlađe kategorije kao nagrade pripremljene lopte, pehari, medalje i diplome“, rekao je generalni sekretar sportskog saveza opštine Apatin Radomir Radujko.