Sombor.info

Da li posedujete ove karakteristike?

Biti dobra osoba je više od jednostavnog činjenja dobrih dela. Radi se o tome da imate određeni skup osobina koje su same po sebi dobre, prema psihologiji.

Psiholozi se slažu da istinska dobrota dolazi iznutra i ogleda se u vašim postupcima i načinu na koji se ophodite prema drugima.

Postoje suptilni znakovi koji ukazuju na to da ste zaista dobra osoba, a zanimljivo je uočiti da ovi znakovi nisu uvek tako očigledni kao što mislite.

U nastavku saznajte koji su to 9 psiholoških pokazatelja da ste dobri.

Empatija je sastavni deo vaše ličnosti

Empatija je veština ne samo razumevanja već osećaja emocija drugih ljudi.

„To je kao da gledate tuđim očima, slušate njihovim ušima i osećate svojim srcem“, kaže Alfred Adler, ugledni psiholog.

Ova sposobnost omogućava dobrim ljudima da budu vrlo usklađeni s emocijama oko sebe i oni istinski mogu da se stave u tuđe cipele.

Empatija je nešto više od samog razumevanja, radi se o tome da odgovorite na saosećajan način. To ne znači da morate rešavati tuđe probleme, ali podrazumeva da se radujete kada drugi uspeju i puni ste saosećanja kada su drugi u teškoj situaciji.

Ova reakcija ljubaznosti i saosećanja ono je što izdvaja empatične osobe

Ne osuđujete

Ovo je ključni znak da ste dobra osoba. Prihatate ljude onakve kakvi jesu bez donošenja naglih zaključaka. Lako je formirati brz sud o nekome na osnovu spoljašnjeg izraza. Međutim, neosuđivati znači izabrati da razumete i poznajete osobu izvan površinskih aspekata.

Kako ističe poznati psiholog Maršal Rozenberg svaka osuda ili kritika je zapravo izraz nezadovoljene potrebe.

Pesnik Volt Vitmen nije bio psiholog, ali je prikazao suštinu ove osobine jednom rečenicom.

„Budite radoznali, ali ne osuđujte.“

Ovakav način razmišljanja nas podstiče da pristupamo drugima otvorenog srca i uma, spremni da saznamo sve o njihovim jedinstvenim iskustvima i perspektivama.

Iskreni ste

Iskrenost je još jedan znak dobrote. Radi se o tome da ste iskreni u odnosima s drugima, čak i kada je neprijatno ili teško.

Pošteni ljudi cene integritet i preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Ne služe se lažima ili prevarama, čak i ako bi im to kratkoročno olakšalo stvari.

Studija iz 2021. koja je uključivala 693 učesnika pokazala je da su oni koji su praktikovali dobrotu pokazali viši stepen samokontrole i zadovoljstva životom.

Štaviše, verovatnije je da će te osobe imati snažan sistem socijalne podrške u poređenju sa onima koji su manje pošteni. To ukazuje da iskrenost ne samo da poboljšava lično blagostanje, već i jača društvene veze.

Velikodušni ste

Velikodušnost se često povezuje sa davanjem novca ili predmeta, ali se odnosi i na to kako provodite svoje vreme. Dobrice velikodušno raspolažu svojim vremenom, često dajući sve od sebe kako bi pomogli drugima.

Bilo da je u pitanju volontiranje u lokalnoj dobrotvornoj organizaciji, pomoć prijatelju da se preseli ili jednostavno slušanje kada vam neko nešto govori – sve to je znak dobrote.

Dobri ljudi razumeju da je vreme jedan od najvrednijih poklona koje nekome možete dati.

Dalaj Lama kaže: „Velikodušnost je najprirodniji spoljašnji izraz unutrašnjeg stava saosećanja i ljubaznosti“.

Dosledni ste

Doslednost je još jedan znak dobrote. Radi se o tome da ste pouzdani i stabilni u svom ponašanju, vrednostima i uverenjima, dosledni u svojim postupcima. Dobrice se ne ponašaju na jedan način u određenim situacijama, a onda potpuno drugačije u drugim. Njihova dobrota nije čin koji se prikazuje, već je deo onoga što oni jesu.

„Naš karakter u osnovi je kombinacija naših navika. Budući da su dosledni, često nesvesni obrazaca, oni neprestano, svakodnevno, izražavaju naš karakter“, rekao je Stiven Kovej, američki pedagog, pisac i autor.

Biti dosledan takođe znači da držite svoja obećanja. Kad kažete da ćete nešto uraditi, vi to i uradite. Vi ste pouzdani i drugi znaju da mogu da računaju na vas.

Redovno izražavate zahvalnost

Izražavanje zahvalnosti je znak dobrote. Radi se o priznavanju dobrih stvari u životu i prepoznavanju napora drugih. Dobri pojedinci ne uzimaju stvari zdravo za gotovo.

Oni cene male stvari, svakodnevna čuda i dobrotu drugih. Često kažu ‘hvala’ i to ozbiljno misle.

Prepoznavanje i uvažavanje pozitivnih aspekata u životu može da dovede do povećanja tih pozitivnih aspekata. Ali ne radi se samo o izražavanju zahvalnosti drugima.

Osećaj zahvalnosti za ono što imate može vas učiniti srećnijim i zadovoljnijim.

Ako shvatite da je prirodno da kažete „hvala“ osećate se zahvalnijim i više ćete ceniti ljude oko sebe. A to je znak dobre osobe.

Opraštate

Opraštanje je osobina koju istinski dobri ljudi poseduju.Reč je o oslobađanju sebe od tereta ljutnje i dopuštanju da izlečite sebe. Tako je lakše da oprostite.

To ne znači da zaboravite ili oprostite učinjenu nepravdu, već odlučite da se oslobodite negativnosti povezane s tim.

Čeri Karter-Skot, motivaciona govornica, primećuje transformativnu moć opraštanja pa kaže:

„Bes vas čini manjim, dok vas oproštaj tera da rastete iznad onoga što ste bili“.

Ako možete da oprostite i krenete dalje bez zadržavanja ljutnje, to je snažan pokazatelj da ste zaista dobra osoba.

Cenite odnose iznad materijalnih stvari

Dobra osoba često više ceni odnos i iskustva nego materijalne stvari.

Dobri ljudi razumeju da život ne čine stvari koje imamo, već veze koje stvaramo. Zaista dobri ljudi cene vrednost zajedničkog iskustva ili dubokog razgovora.

Prioritet im je da provode vreme s voljenima i da izgrade dobre odnose.

Trudite se da budete bolji

Najvažniji znak dobrote je težnja ka usavršavanju i radu na sebi. Ne radi se o tome da budete savršeni već da priznate svoje mane i radite na tome da postanete bolja osoba.

Dobri ljudi su svesni da nisu savršeni. Niko danas nije savršen. Oni znaju da prepoznaju svoje slabosti i rade na njima, ne da bi impresionirali druge već sa ciljem da sebe poboljšaju. Da rastu, uče i postanu najbolje verzija sebe. Ako stalno težite tome, na dobrom ste putu, piše Hackspirit.com.

Iako je uredno raskinuo ugovor, platio sve rečune i vratio neophodnu opremu, čitaocu našeg portala Dejanu J. stigao je račun od MTS-a čak tri meseca nakon što je čitav proces raskida ugovora okončan. Pokušao je da dobije odgovor, ali mu do sada nije razjašnjeno zbog čega Telekom još uvek od njega traži da plati uslugu koju više ne koristi.

Naime, prema svedočenju našeg sagovornika on je još početkom septembra raskinuo ugovor koji je imao sa Telekomom, uključujući i ugovor o telefonskom priključku.

Kako procedura nalaže, opremu je vratio, nakon čega je MTS obavestio Ratel da je izvršeno demontiranje mreže, raskid ugovora za paket usluga i raskid ugovora za pojedinačne usluge.

„Nakon toga 5. septembra mi je stigao račun, koji sam već sledećeg dana platio u celosti. Mesec dana kasnije 4. oktobra mi je ponovo stigao račun , koji sam 12. oktobra platio u celosti“, priča naš sagovornik.

MeđutIm na adresu našeg čitaoca stigao je još jedan, decembarski račun.

„Tri meseca nakon raskida ugovora stigao mi je treći račun, iako je mreža demontirana pre tri meseca i svi računi su plaćeni“, kaže Dejan.

On je još 5. decembra pokušao da mejlom dobije više informacija o njegovom slučaju, ali odgovor je izostao, bar za sada.

Problemi sa MTS računima i jesenas

Problem sa računima, korisnici Telekoma imali su i početkom septembra.

Naime, kako je naš portal već pisao, desetine hiljada ljudi dobilo je opomene pred trajno isključenje Telekomovih usluga, iako su na vreme izmirili svoje obaveze

Usluge Telekoma najviše poskupele

Udruženje potrošača „Efektiva“ objavilo je pregled poskupljenja cena usluga kablovskih operatera koji posluju u Srbiji za proteklih godinu dana još sredinom godine. Prema ovim podacima, usluge SBB-a najmanje su poskupele, a šampion je Telekom.

Prema njihovim podacima, Telekom Srbija povećao je cene Box paketa za 450 do 1.200 dinara.

Izvor: nova.rs

Rekonstrukcija, adaptacija kao i radovi na dogradnji objekta na više od 400 kvadratnih metara prostora, namenjeni su budućem Omladinskom centru u Somboru.

“Omladinski centar treba da bude mesto i neformalnog obrazovanja, treba da bude mesto gde će se mladi susretati, dobijati mentorsku podršku, gde će dobijati različite vrste pomoći kako da odaberu svoje zanimanje, šta ih čeka sa novim tehnologijama, koji su to izazovi pred njima u budućnosti I kako da im damo veštine I neformalna znanja da mogu što pre da se uključe u rad svoje zajednice…” istakla je, izmedju ostalog, dr Jelena Begović, Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

“Kroz ovaj omladinski centar želimo da pružimo mogućnost onima koji tek stasavaju, koji će biti u kategoriji omladinaca od 15-30 godina, da im damo priliku da nauče nešto novo I samim tim povećaju sebi kompetencije za bolji uspeh u životu…” rekao je Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnika grada Sombora.

Somborski omladinski centar će, uz omladinske centre u Subotici, Nišu i Novom Pazaru, biti jedan od četiri resurs centara, a završetak građevinskih radova i početak rada Omladinskog centra u Somboru planira se krajem februara naredne godine.

Javno-komunalno preduzeće “Naš dom” obaveštava građane Apatina da će se u okviru tradicionalne akcije uređenja grada vršiti odvoz lišća sa javnih površina u periodu od 18. do 22. decembra.

“Akcija obuhvata odvoz sakupljenog lišća sa drveća koje treba biti upakovano u vreće (džakove), dok ostali otpad koji se nađe pored lišća se neće odvoziti u okviru ove akcije (granje, šut, građevinski i kabasti otpad itd.)”, istakli su u JKP “Naš dom”.

Kako dalje navode, odvoz se vrši po ustaljenom rasporedu odvoza komunalnog otpada, s tim da vreće sa lišćem treba ostaviti uz ivicu puta, kako bi bile što uočljivije.

Izvor: Radio Apatin

U periodu između 2018. i 2022. godine u Srbiji je zabeležen rast broja saobraćajnih nesreća sa poginulim licima, dostigavši 505 takvih slučajeva u prošloj godini, pokazuju statistički izveštaji Agencije za bezbednost saobraćaja.

Primetan je i rast broja poginulih u pomenutom periodu, sa izuzetkom 2020. godine kada se beleži pad (sa ukupno 492 nastradalih), da bi taj broj u 2022. godini porastao na 592.

U ovoj godini se, zaključno sa 23. novembrom, dogodilo blizu 30 hiljada saobraćajnih nesreća u kojima je povređeno preko 15 hiljada, a život je izgubilo 438 ljudi.

Najviše nesreća se dešava u popodnevnim i ranim večernjim časovima, a sezonski, u julu i avgustu. Crni rekord je bio avgust 2018. godine sa čak 63 nesreće sa poginulim licima.

Subotom se najčešće dešavaju saobraćajne nezgode sa poginulima, a najređe ponedeljkom i utorkom.

Igor Velić, saobraćajni inženjer i predsednik udruženja „Sigurne staze“, objašnjava da su tokom leta incidenti sa smrtnim ishodima najčešći jer su ljudi opušteniji i nepažljiviji, kao i vikendom, a ne radnim danima kada bi se očekivalo više nezgoda jer je intenzitet saobraćaja veći.

Velić dodaje i da se najviše nesreća u kojima su učesnici pešaci dešava tokom prvog mraka, a neki od najčešćih razloga su loše osvetljenje, nekorišćenje adekvatne signalizacije i brzina.

„Oko polovine nezgoda vezano je za brzinu. Pogotovo kada imamo ovakve vremenske prilike kada je kolovoz zbog kiše i snega klizav i vlažan. Po zakonu, brzina mora da se prilagodi adekvatnim i atmosferskim prilikama što ne odlikuje prosečnog srpskog vozača. Mi u Srbiji konstantno vozimo preko ograničene brzine“, kaže Velić.

Prema njegovim rečima, domaće vozače, pored konstantnog prekoračivanja brzine, u proseku odlikuje i nepoznavanje pravila i propisa.

„U Srbiji imamo problem sa porastom saobraćajnih nezgoda na samom pešačkom prelazu. Nama pešaci ne stradaju van pešačkog prelaza, nego tamo gde imaju prvenstvo prolaza. To nam govori o postupanju vozača na pešačkom prelazu“, naglašava sagovornik Danasa.

Kao ilustraciju, on navodi da su pre dve nedelje u Boru oborena dva deteta upravo na pešačkom prelazu, prošavši sa lakšim telesnim povredama.

„Gledajući javni rizik u saobraćaju, Srbija kasni za EU 15 godina. Ako bismo uzeli da gledamo javni rizik za decu, podaci pokazuju da dete u Srbiji ima duplo veći rizik da strada nego dete u Evropskoj uniji“, napominje Velić.

On objašnjava da saobraćajna infrastruktura u naseljenim područjima nije prilagođena ranjivim učesnicima u saobraćaju u koje spadaju deca, pešaci, starija lica, biciklisti i osobe sa invaliditetom i da upravo 50 odsto smrtno stradalih i povređenih pripada ovoj kategoriji.

„Koncept urbano održive mobilnosti daje primat upravo ranjivim grupama i prisutan je u Evropi već 20 godina i sve zemlje koje primenjuju ovaj koncept imaju najmanji broj nezgoda“, kaže predsednik udruženja „Sigurne staze“.

Kao primer navodi Helsinki, koji je veći od Beograda, a u poslednje dve godine se nije desila nijedna saobraćajna nezgoda u kojoj su stradali pešak, biciklista ili dete. Koncept koji primenjuje Helsinki daje prednost ranjivim grupama i javnom prevozu, dok je kod nas saobraćaj podređen motornim vozilima.

Izvor: danas.rs

„Saobraćajna struka u Srbiji se nalazi osamdesetim godinama prošlog veka. Mislim da ljudi koji su uključeni u proces kreiranja saobraćajne politke jednostavno kasne 30 godina za novim metodama“, naglašava Velić.

Zaključuje da imamo stručnjake, ali njih nema u radnim grupama i ne daje se im dovoljno mesta u javnim institucijama i akademskim krugovima.

Naši kućni ljubimci i životinje generalno bolje podnose hladnoću od nas, ali je ipak važno preduzeti neke mere predostrožnosti kako bismo ih zaštitili na najbolji mogući način, posebno stariji psi i male rase.

Nema problema sa psima ili mačkama koji žive u stanu ili kući, ali neki vlasnici svoje pse stalno drže u dvorištima u boksovima ili na lancima. Ove životinje ne mogu se same skloniti na suvo i toplo mesto zbog snega i noćnih minusa. Psi sa bogatijom dlakom, sa dužom dlakom i poddlakom, nisu toliko eksponirani, dapače, postoje rase koje odgovaraju nižim temperaturama. Međutim, psima srednje i kratke dlake treba obezbediti suvo i toplo mesto za boravak zimi, kako se ne bi razboleli.

Ako iz nekog razloga ne možete bar noću da sakrijete svog psa u kuću, štalu, štalu ili slično, svakako mu obezbedite kućicu u dvorištu, pokrijte je izolacijom, napunite ćebad ili, još bolje , sa slamom. Tada minusi neće biti toliki problem za krznene ljubimce. Veterinari se slažu i da treba paziti na pse koji žive u stanovima i kućama, te ići u šetnju i igru, jer nisu navikli na niske temperature, a svaka nagla promena temperature je opasna.

Važno je, ako se pokvase u igri, osušiti, jer mokro krzno nije toplotni izolator. Psi treba da menjaju vodu za piće nekoliko puta dnevno, jer se ona na niskim temperaturama smrzava. Treba paziti i na mačke, ali pošto nisu na lancima, odnosno slobodnije se kreću, lakše će same pronaći sklonište od snega i hladnoće.

Važna stavka je i ishrana, koju treba prilagoditi zimskom periodu – jer, kao i mi, psi i mačke takođe unose više kalorija po hladnom vremenu. Iz tog razloga, ishrana uvek mora biti bogata hranljivim materijama, mastima i proteinima, posebno za mačke koje žive na otvorenom.

Iz Kulturnog centra "Laza Kostić" poručuju da će u četvrtak, 21.12.2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, na adresi Laze Kostića 5, biti upriličeno svečano otvaranje izložbe “Drvo je moj drug”, povodom manifestacije “Drvo generacije 2023”, s početkom u 12.00 časova.

U organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, pod pokrovitelјstvom Grada Sombora, održan je 14. Međunarodni sajam vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“ u „Kristalnoj sali“ nekadašnjeg Hotela „Sloboda“. Festival je posetio gradonačelnik, Antonio Ratković, sa saradnicima, i tom prilikom razgovarao sa izlagačima, deleći sa njima utiske o njihovim proizvodima i bogatoj ponudi.

Direktorka Turističke organizacije grada Sombora, Zdenka Mitić, pozdravila je sve izlagače i posetioce festivala i poželela im dobar i kvalitetan provod.

Kao i prethodnih godina, i ove godine je „Ravangrad Wine Fest“ privukao veliki broj posetilaca koji su imali priliku da uživaju u raznovrsnim vinima i hrani, kao i u kvalitetnom muzičkom programu. Svoje proizvode je prikazalo više od 30 izlagača: vina, rakije i hrane iz Srbije i inostranstva.

Dobro druženje i prijatnu atmosferu, svojim nastupom su uveličali Ženska pevačka grupa „Muzika Viva“, muzički sastav „Garden Quartet“, bendovi „The Hat Matters“ i „Duo kum“ sa vokalnom solistkinjom Zoranom Iđuški, kao i tamburaški sastav „Đuvegije“.

Ruski psiholog Mihail Labkovski već 40 godina izučava porodice.

Ovom prilikom pričao je o vaspitavanju kćerki i majkama koje trpe.

„Statistički, u porodicama su najčešće žene žrtve. Ne sviđa mi se ideja da su žene po prirodi pasivne i požrtvovane. U stvari, postoje društveni koreni, norme, ali i roditeljske rečenice koje, bukvalo ukopavaju devojku, a kasnije ženu:

‘Ti si devojka, devojke se ne svađaju.’

‘Čuvaj obraz, ćuti, budi iznad njega…’

‘Žena mora da ume da trpi’ – i ostale gluposti.

Nažalost, mnoge majke i dalje na ovaj način vaspitavaju kćerke. Ali dešava se i da majka svojoj kćerki kaže: ‘Budi jaka’, ‘moraš da se zauzmeš za sebe’ ili ‘tebe ništa ne ograničava’, dok istovremeno majka živi život kao tipična žrtva.

Naravno, najgore što majka može da uradi svom detetu je da posle svađe sa ocem, sedne i kaže ‘vidi šta mi je tvoj otac uradio!’

Ovo nikako ne sme da se desi! Vaše dete ne treba da bude vaš terapeut!⠀

Inače, da se osvrnem i na popularnu frazu: ‘Trpim ga samo zbog dece’ – Draga ženo, što više ti trpiš i tolerišeš njega, to jače formiraš žrtvu u svojoj deci!⠀

Ako želiš da uradiš nešto važno za svoje dete – ostavi tiranina! Biće bolje da deca žive u iznajmljenom stanu, na selu ili da malo trpe neimaštinu, nego da svaki dan gledaju kako im otac zlostavlja majku ili kako se roditelji svađaju.⠀

Jedan moj prijatelj voli da kaže: ‘Još nije sve odlučeno! Uvek možeš da počneš da živiš drugačije.’

Problem je glava, a ne muž, šef, ekonomska situacija ili bog zna šta! I samo ti možeš da napraviš prvi korak”, prenose Detinjarije.

Novinari Forbes Srbija s prozora gledaju na ulicu Tadije Sondermajera, prvog pilota i prvog direktora prvog jugoslovenskog preduzeća za aviosaobraćaj, koje je juna 1927. godine osnovano kao Društvo za vazdužni saobraćaj Aeroput.

JAT ili Jugoslovenski aerotransport koji će 2003. promeniti ime u Jat ervejz (Jat airways) a deceniju kasnije i potpuno nestati nastao je 1. aprila 1947. godine, dekretom tadašnje Federativne narodne republike Jugoslavije (FNRJ)

I ma koliko izgledalo da je JAT bio simbol obnavljanja aviosaobraćaja posle Drugog svetskog rata, istina je da je Aeroput bio akcionarsko društvo, u skladu sa tadašnjim kapitalističkim uređenjem Jugoslavije između dva rata, a JAT državno preduzeće koje će kasnije izrasti u jedan od najvažnijih simbola Titove Jugoslavije.

I unutrašnja i spoljna politika SFRJ kao da se preslikavala upravo preko JAT-a, čiji su poslovni poduhvati i rezultati neretko privlačili i pažnju stranaca.

Nesvrstana zemlja, nesvrstana aviokompanija

Tako je šesnaestogodišnji Jan Berg, učenik britanske internacionalne škole, svoje interesovanje za sudbinu JAT-a pretočio u knjigu Glory Days:Yugoslavia‘s National Airline Through Communism 1947-1987 nakon što je, ponukan informacijom da se Jat gasi i osniva Er Srbija, 2013. krenuo da istražuje njegovu istoriju.

„Već u prvim godinama razvoja, JAT se deklarisao kao „građanin sveta“ i ambasador miroljubive politike zemlje koju je predstavljao, bio je most između istoka i zapada, u kojim je metropolama prisutan više od 40 godina“, citirajući jednog od direktora JAT-a Miljenka Zreleca, mlađani Berg započeo je svoju priču.

Za JAT se zanimao i Fil Timajer, sa odeljenja za istoriju Univerziteta Filadelfija koji u knjizi namenjenoj aviokompanijama, takođe, razmatra slučaj JAT-a upravo kao „nesvrstanog avioprevoznika“ koji je odlično plivao u decenijama Hladnog rata.

„Što se više prisećam svog detinjstva, odrastajući u SAD, avione JAT-a sam viđao kada sam putovao u Njujork, Čikago… Dovoljno da sam znao da postoji veza između Beograda i ostatka sveta, uključujući i SAD, a to interesovanje se ponovo probudili zbog događaja iz 1990-ih“, kazao je svojevremeno Timajer novinarki Glasa Amerike.

Njega, ali i druge istraživače tog fascinantnog uspeha jugoslovenskog avioporevoznika privlačila je umešnost diplomatske politike tadašnje SFRJ.

Dnevno 14 letova za Ameriku

JAT je, naime, ubrzo posle razlaza Jugoslavije i SSSR-a 1948. godine uspostavio aviosaobraćaj sa Švajcarskom, a potom i SAD, ali ne direktne letove, nego preko delova Nemačke koji su bili pod američkim patronatom. Prvi JAT-ov let za Ameriku organizovan je 1970. godine, da bi 1989. dnevno bilo čak 14 letova ka Sjedinjenim Američkim Državama, piše u monografiji JAT-a koju su povodom 80 godina od njegovog osnivanja napisali autori Čedomir Janić i Jovo Simišić i nazvali Više od letenja.

Da je Jat bio baš to, više od letenja, potvrđuju koliko logični, toliko i nelogični, koliko uspešni toliko i manje uspešni poslovni potezi koje je preduzeće tokom više decenija svog postojanja preduzimalo.

„Mogao bih sada da vam nabrojim barem 10 stvari koje je JAT organizovao, a koje nisu ni u kakvoj vezi sa letenjem“, kaže za Forbes Srbija Predrag Vujović, nekadašnji generalni direktor JAT-a, koji je praktično ceo radni vek proveo u ovoj kompaniji.

Put oko sveta sa JAT-om

Kao primere navodi, Put oko sveta, koji je prvi put organizovan 1974. kada je tek oformljeni tur-operater JAT-a, nazvan Er Lift poveo putnike u obilazak planete.

Ruta je izgledala ovako: Beograd – Bejrut – Bombaj – Singapur – Tokio – Honolulu – Los Anđeles – Njujork – London – Beograd i bez obzira na relativno skup aranžman, put je rasprodat za 20 dana, pa smo nastavili organizaciju i narednih tura“, kaže Vujović.

JAT je, nekoliko godina nakon ovog poduhvata, organizovao i Galeriju nad Atlantikom, odnosno aukcija slika poznatih jugoslovenskih slikara na letu za Njujork, na 10.000 metara visine. Od 1979. do 1989. godine JAT je organizovao čak 11 ovakvih aukcija, pa su putnici na letu za Njujork i jednom za Los Anđeles mogli da licitiraju i kupe slike Milana Konjovića, Olje Ivanjicki, Milića od Mačve, Ljube Popovića, Miće Popovića, Vladimira Veličkovića…

I čobani na spisku zaposlenih

„Sećam se da je preduzeće, kada smo se pripremali za njegovo restrukturiranje, početkom 2000-ih imalo 340 različitih zanimanja i ne znam koliko zavisnih preduzeća. Kada je uvedena ona decentralizacija i stvaranje OOUR-a, odnosno Osnovnih organizacija udruženog rada, mi smo imali u nekom trenutku oko 70 OOUR-a“, kaže Vujović.

Dodaje i da je kasnije JAT imao veliki broj zavisnih preduzeća, a 80-ih godina imali su čak 900 stjuardesa i više od 450 pilota i kopilota, odnosno oko 9.500 zaposlenih.

„Možda je najbolja ilustracija te preglomaznosti, koja je bila svojstvena uređenju kakvo smo imali, činjenica da je JAT na platnom spisku imao čobane koji su čuvali stado ovaca kupljeno kako bi se izašlo u susret pravilima ishrane budućih pilota koji su se školovali u Pilotskoj školi u Vršcu, a dolazili su iz muslimanskih zemalja“, kazuje Vujović, napominjući da se ipak ne može govoriti o partijskom zapošljavanju kakvo je na snazi u državnim preduzećima od perioda tranzicije.

Od operatera u kol-centru do direktora

„Došao sam u JAT 1969. godine i to na poziciju operatera u kol-centru, samo se tada to nije tako zvalo, kao što se ni avio karte nisu prodavale elektronski. Bio sam student ekonomije, a posle demonstracija studenata 1968. vlast, tj. Tito, odlučila je da studentima udovolji i tako što će ih zapošljavati u društvenim preduzećima, shodno preferencijama i stepenu obrazovanja. Tako sam ja došao u JAT“, kaže Vujović.

„JAT je aprila 1990. zaključio međudržavni sporazum o vazdušnom saobraćaju između Jugoslavije i Venecuele, prvi koji je potpisan sa jednom latinoameričkom državom. Južna Amerika je jedini kontinent na koji JAT nije sletao… Iste godine potpisan je i sporazum o vazdušnom saobraćaju sa Izraelom, o uvođenju jedne ili dve čarter linije za Tel Aviv… Potpisan je i prvi međudržavni sporazum o vazdušnom saobraćaju između Jugoslavije i Republike Koreje… Godina 1990. bila je istovremeno i poslednja godina koliko-tolikog normalnog poslovanja JAT-a pre događaja koji će do temelja poljuljati zajedničku državu i dovesti do njenog raspada, rata i razaranja…“, pišu autori knjige Više od letenja.

Rat i sankcije

Rat, raspad zajedničke države i sankcije uvedene SR Jugoslaviji doveli su i JAT u poslovne probleme. Preduzeće koje je bilo simbol politike nesvrstanosti i položaja bivše države tokom perioda Hladnog rata, izgubilo je i unutrašnje i spoljno tržište. Inače, saobraćaj se unutar SFRJ organizovao preko 16 aerodroma, pa je JAT zbog raspada države izgubio 40 odsto putničkog potencijala.

“JAT je izgubio tržište zbog svega što se desilo početkom 90-ih. Zaboravljamo da je 80-ih godina veliki broj naših preduzeća imao svakog trenutka 50.000 radnika u Africi. Ti radnici su imali dva puta godišnje plaćen let za Jugoslaviju. Imali smo razvijeno unutrašnje tržište, pogotovo kada je reč o letovima ka Jadranu. Sve je to stalo, kada se zemlja raspala i uvedene sankcije“, kaže Vujović.

Preduzeće je 1992. godine pretvoreno u javno, a gubici koji su se nagomilavali tokom godina rata i sankcija uvedenih SRJ, onemogućili su ovu kompaniju da se ikada više vrati na zelenu granu.

Petooktobarske promene i restrukturiranje

“Plan restrukturiranja koji smo počeli da pravimo nakon promena u oktobru 2000. trebalo je da od nekadašnjeg JAT-a napravi nacionalnog avioprevoznika u gabaritima koji bi zadovoljavali i interes države da ima svoju avio kompaniju, ali bi istovremeno ona bila i ekonomski održiva“, navodi Vujović.

Taj plan podrazumevao je izdvajanje zavisnih preduzeća, svega što nije bio primarni posao i ticao se prevoza putnika. Sećam se da je ideja bila da imamo osamaviona, znatno manji broj zaposlenih, a da sve propratne i uslužne delatnosti izdvojimo i ono što je JAT-u potrebno da iznajmljujemo, odnosno autsorsujemo“, kaže Vujović, inače generalni direktor preduzeća u godinama nakon promena 2000.

S obzirom na to da je nestala država u kojoj je poslovao, JAT je morao da promeni ime. Od 2003. nosio je naziv Jat ervejz (Jat airways).

Sagovornik Forbes Srbija kaže da je jedini način da kompanija opstane, bio da se restrukturira, a nakon toga i da se pronađe strateški partner ili novi kupac.

Gašenje poslednje šanse

„Taj plan bio je poslednja šansa da Jat opstane. Međutim, dolaskom Velimira Ilića za resornog ministra saobraćaja od ovog plana se odustalo. Jat je umesto restrukturiranja polako doživljavao sudbinu državnih preduzeća kao partijskog plena. U međuvremenu je stvorena klima da je kompanija sve veći gubitaš i da u njoj nema dovoljno domaćih stručnjaka koji mogu da izvedu kompaniju iz finansijskih problema, pa je to poslužilo kao odličan argument da se pronađe Etihad kao strateški partner, iako nije bilo tačno da nismo imali dovoljno domaćih stručnjaka. Njih je bilo i više nego dovoljno, ali nije bilo političke volje da se stvari postave tako da budu ekonomski održive”, kaže Predrag Vujović.

Sa restrukturiranjem se, dakle, stalo, pa je i 2007. godine Jat u svom sastavu imao pored osnovne delatnosti i gotovo sve druge poslove, uključujući i Zavod za vazduhoplovnu medicinu, Medija centar, Spoljnu i unutrašnju trgovinu, Privrednu avijaciju u Vršcu, Školski centar…

Loši poslovni rezultati izazvali su tih godina i niz štrajkova zaposlenih u Jatu, velika kašnjenja letova postala su svakodnevica, da bi 2013. došlo do gašenja ovog i stvaranja novog preduzeća u kojem je država ostala većinski vlasnik, sa udelom od 51 odsto, dok je arapski Etihad postao vlasnik 49 odsto i dobio pravo upravljanja Er Srbijom.

Dug koji je zatečen, a koji je iznosio 22 milijarde dinara država je poveriocima platila iz budžeta.

Danas je nekadašnji simbol Jugoslavije vraćen u potpunosti pod okrilje države. Avantura sa strateškim partnerom završena je sa cehom od najmanje 64 milijarde dinara novca poreskih obveznika. To je nacionalni avioprevoznik koji nema svoje avione. A možda nema ni budućnost.

Izvor: forbes.n1info.rs