U periodu između 2018. i 2022. godine u Srbiji je zabeležen rast broja saobraćajnih nesreća sa poginulim licima, dostigavši 505 takvih slučajeva u prošloj godini, pokazuju statistički izveštaji Agencije za bezbednost saobraćaja.
Primetan je i rast broja poginulih u pomenutom periodu, sa izuzetkom 2020. godine kada se beleži pad (sa ukupno 492 nastradalih), da bi taj broj u 2022. godini porastao na 592.
U ovoj godini se, zaključno sa 23. novembrom, dogodilo blizu 30 hiljada saobraćajnih nesreća u kojima je povređeno preko 15 hiljada, a život je izgubilo 438 ljudi.
Najviše nesreća se dešava u popodnevnim i ranim večernjim časovima, a sezonski, u julu i avgustu. Crni rekord je bio avgust 2018. godine sa čak 63 nesreće sa poginulim licima.
Subotom se najčešće dešavaju saobraćajne nezgode sa poginulima, a najređe ponedeljkom i utorkom.
Igor Velić, saobraćajni inženjer i predsednik udruženja „Sigurne staze“, objašnjava da su tokom leta incidenti sa smrtnim ishodima najčešći jer su ljudi opušteniji i nepažljiviji, kao i vikendom, a ne radnim danima kada bi se očekivalo više nezgoda jer je intenzitet saobraćaja veći.
Velić dodaje i da se najviše nesreća u kojima su učesnici pešaci dešava tokom prvog mraka, a neki od najčešćih razloga su loše osvetljenje, nekorišćenje adekvatne signalizacije i brzina.
„Oko polovine nezgoda vezano je za brzinu. Pogotovo kada imamo ovakve vremenske prilike kada je kolovoz zbog kiše i snega klizav i vlažan. Po zakonu, brzina mora da se prilagodi adekvatnim i atmosferskim prilikama što ne odlikuje prosečnog srpskog vozača. Mi u Srbiji konstantno vozimo preko ograničene brzine“, kaže Velić.
Prema njegovim rečima, domaće vozače, pored konstantnog prekoračivanja brzine, u proseku odlikuje i nepoznavanje pravila i propisa.
„U Srbiji imamo problem sa porastom saobraćajnih nezgoda na samom pešačkom prelazu. Nama pešaci ne stradaju van pešačkog prelaza, nego tamo gde imaju prvenstvo prolaza. To nam govori o postupanju vozača na pešačkom prelazu“, naglašava sagovornik Danasa.
Kao ilustraciju, on navodi da su pre dve nedelje u Boru oborena dva deteta upravo na pešačkom prelazu, prošavši sa lakšim telesnim povredama.
„Gledajući javni rizik u saobraćaju, Srbija kasni za EU 15 godina. Ako bismo uzeli da gledamo javni rizik za decu, podaci pokazuju da dete u Srbiji ima duplo veći rizik da strada nego dete u Evropskoj uniji“, napominje Velić.
On objašnjava da saobraćajna infrastruktura u naseljenim područjima nije prilagođena ranjivim učesnicima u saobraćaju u koje spadaju deca, pešaci, starija lica, biciklisti i osobe sa invaliditetom i da upravo 50 odsto smrtno stradalih i povređenih pripada ovoj kategoriji.
„Koncept urbano održive mobilnosti daje primat upravo ranjivim grupama i prisutan je u Evropi već 20 godina i sve zemlje koje primenjuju ovaj koncept imaju najmanji broj nezgoda“, kaže predsednik udruženja „Sigurne staze“.
Kao primer navodi Helsinki, koji je veći od Beograda, a u poslednje dve godine se nije desila nijedna saobraćajna nezgoda u kojoj su stradali pešak, biciklista ili dete. Koncept koji primenjuje Helsinki daje prednost ranjivim grupama i javnom prevozu, dok je kod nas saobraćaj podređen motornim vozilima.
Izvor: danas.rs
„Saobraćajna struka u Srbiji se nalazi osamdesetim godinama prošlog veka. Mislim da ljudi koji su uključeni u proces kreiranja saobraćajne politke jednostavno kasne 30 godina za novim metodama“, naglašava Velić.
Zaključuje da imamo stručnjake, ali njih nema u radnim grupama i ne daje se im dovoljno mesta u javnim institucijama i akademskim krugovima.
