Sombor.info

Nije iznenađujuće što toliko ljudi bira mačku kao svog svakodnevnog pratioca

Ljubitelji mačaka će se sigurno složiti sa nama. Nije iznenađujuće što toliko ljudi bira mačku kao svog svakodnevnog pratioca. Mačke su životinje koje nam pomažu da budemo psihički i fizički zdraviji i, kako su pokazala neka istraživanja, nas čine boljim ljudima.

Mačke su životinje koje nam pomažu da se više družimo i povećavaju broj naših društvenih interakcija. Možda ćete primetiti da su stranci skloniji da se pozdrave, nasmeju, pa čak i da započnu razgovor kada ste u blizini svoje mačke.

Većinu vremena kada podelite smešnu priču o svojoj mački, ljudi odmah ispričaju svoja iskustva. Ove kratke društvene interakcije čine da se osećamo povezanije sa zajednicom.

Studija Američkog udruženja za srce zaključila je da vlasnici kućnih ljubimaca imaju smanjen rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, uključujući visok holesterol, visok krvni pritisak i gojaznost.

Postoje i studije koje ukazuju na to da je manja verovatnoća da će vlasnici mačaka imati srčani ili moždani udar od ljudi koji nemaju mačku, piše Pettsie.

Mačke će radije da budu sa ljudima koje vole nego da jedu, pokazala je studija
Interakcija sa mačkama takođe pomaže u oslobađanju serotonina i dopamina, koji su korisni za smanjenje stresa, regulisanje raspoloženja i na kraju poboljšanje vašeg imunološkog sistema.

Takođe, vaša mačka će vam pomoći da ostanete aktivni, što je još jedan zdravstveni plus. Svi znaju da je svaka vrsta vežbe dobra za vaše zdravlje, a mačke nam mogu pomoći da budemo aktivni barem nekoliko minuta svakog dana.

Zanimljiva studija sa Univerziteta Oregon State otkrila je da mačke više vole da budu sa svojim ljudima nego da jedu. Između hrane i dragog čoveka, mačke su uglavnom birale drage ljude, prenosi Index.hr.

Izgleda da nas naši ljubimci zaista vole, ali ponekad imaju tendenciju da budu veoma nonšalantni u vezi sa tim.

Autizam je neurorazvojni poremećaj. Kada dete ima poteškoće u socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugim ljudima, nerazvijanje govora i komunikacije, kao i neobična ponašanja uz ograničena interesovanja za uobičajene vršnjačke aktivnosti, onda možemo posumnjati da se radi o autizmu. Simptomi i znaci poremećaja mogu biti ispoljenji u različitom stepenu i obliku kod različite dece, a postoje različiti uzroci poremećaja, te govorimo o poremećaju autističnog spektra.

Kako nastaje autizam?

Izvesno je da je autizam znatno češći kod dečaka nego kod devojčica. Jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat. Međutim, u pitanju je grupa srodnih poremećaja sa mnogo različitih uzroka. U najvećem broju najverovatnije se radi o kombinaciji genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruženja. Specifičan gen/geni još nisu potvrđeni.
Među roditeljima često možemo čuti da nakon primanja vakcine, najčešće MMR sa ulaskom u drugu godinu, oni primećuju karakteristične osobine ovog poremećaja kod deteta. Međutim, ne postoje jasni naučni dokazi da nijedna vakcina na bilo koji način može da uzrokuje pervazivni poremećaj.

Kako i kada roditelj može uočiti simptome autizma?

Autizam se javlja rano i roditelji već tokom prve godine mogu primetiti neke simptome i znake poremećaja. Međutim, zbog velike varijabilnosti u ispoljavanju simptoma pouzdana dijagnoza je moguća tek oko drugog ili trećeg rođendana. Važno je da za pouzdanu dijagnozu postoji veći broj ispoljenih karakterističnih simptoma, a ne samo jedan ili dva.
Postoje neki rani “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:
• Beba ne brblja i ne gestikulira sa oko 12 meseci,
• Dete ne izgovara nijednu reč smisleno sa oko 16 meseci,
• Dete ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2 godine,
• Ne odaziva se na poziv po imenu do kraja prve godine,
• Prestanak ili gubitak govora na bilo kom uzrastu,
• Majci se čini da dete ne prepoznaje njeg glas od 6. meseca pa na dalje,
• Dete ne razmenjuje vokalizaciju sa roditeljima posle 6. meseca,
• Dete ne gleda ljude u oči,
• Dete se ne smeje, ili
• Dete deluje odsutno i kao da vas ne čuje šta mu govorite.

Kod neke dece su ovi navedeni simptomi blagi ili neprimetni tokom prvih godina, ali postoje neki kasni “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:

Dete ne pokazuje interesovanje za vršnjačke aktivnosti,
• Dete ima poteškoća da stekne prijatelje i uglavnom nema nijednog najboljeg druga,
• Dete ne inicira komunikaciju sa drugima, uglavnom pasivno stoji pored druge dece,
• Dete se ne igra igre pretvaranja i ne igra društvene igre,
• Detetov govor deluje kao da govori robot, jezičke konstrukcije su neobične,
• Preokupacije određenim predmetima, njihovom teksturom, mirisom i slično,
• Stalno insistiranje na istim stvarima, rituali oko hrane, kupanja, ili
• Druge ljude doživljavaju kao stvari ili kao “alat” za zadovoljenje svojih potreba.

Kako se poremećaj dijagnostikuje?

Danas ne postoji specifičan medicinski test za otkrivanje ili dijagnozu autizma. Dijagnoza se zasniva na posmatranju ponašanja deteta u određenim situacijama, psihološkom testiranju i proceni razvoja, pedijatrijskom i neurološkom pregledu, uz primenu strukturisanih intervjua sa roditeljima. Tim za dijagnozu ovog poremećaja čine dečiji psihijatar, pedijatar, neurolog, psiholog i defektolog-logoped.

Kakav je značaj ranog otkrivanja?

Rano uključivanje deteta u intenzivne tretmane pokazuje značajno bolje socijalne i akademske ishode u kasnijim periodima života.

Kako se poremećaj leči?

Lečenju poremećaja pristupa se na sistematizovan način koji uključuje specijalnu edukaciju akademskih veština, trening socijalnih veština, logopedski tretman usmeren na govor i jezik, i lečenje pridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja. Lečenje se sprovodi primenom raznih edukativnih, bihejvioralnih i psihoterapijskih tehnika, i primenom lekova kada postoje pridruženi poremećaji.

Da li se i kome roditelji mogu obratiti ako misle da njihovo dete ima problem?

Često se dešava da prođe i po par godina, a da poremećaj ne bude dijagnostikovan, jer dete bude pogrešno dijagnostikovano od stane samo defektologa, logopeda, ili pedijatra/neurologa. Najčešće se dešava da deca budu dijagnostikovana kao disfazija, odnosno usporeno usvajanje govora i jezika. Veoma je važno reći da je dečiji psihijatar neophodan u procesu postavljanja prave dijagnoze i zato roditelji treba da se uvek prvo jave dečijem psihijatru kada postoji bilo kakva sumnja o poteškoćama u razvoju govora i jezika, socijane interakcije i/ili komunikacije.

dr sci med Dejan Stevanović, dečiji psihijatar
Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu

Izvor: ordinacija.tv

Srbija je posebno podložna vremenskim ekstremima, a klimatolog je otkrio da li su opasnije suše ili superćelijske oluje.

Prvi jun, meteorološki, znači početak leta. O tome kakvo nas leto očekuje, da li će superćelijske oluje ponovo da nas ugrožavaju, kao i o posledicama globalnog zagrevanja, za RTS je govorio profesor Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Profesor Đurđević najavljuje period koji je topliji i koji će verovatno, kako kaže, potrajati do kraja juna. Leto je međutim, meteorološki, već stiglo prvog juna. Astronomski, stiže 20, a ne 21. juna. "To ne menja ništa u principu. Pitanje je pozicije planete Zemlje u smislu njene rotacije oko Sunca, tako da povremeno se ta astronomska godišnja doba pomere za dan, dva, u zavisnosti od toga koliko je prošlo vremena", rekao je profesor Đurđević. Meteorolozima leto koje počinje prvog juna, i traje do 31. avgusta.

Govoreći o vremenskim prilikama tokom prvih šest meseci ove godine, gost Jutarnjeg programa rekao je da je početak godine bio izuzetno topao, kao i jesen i zima koje su za nama.

"Sve do neke sredine aprila smo imali izuzetno toplo vreme u našoj zemlji. Suša je bila takođe prisutna, imali smo ozbiljan deficit padavina. Sad se situacija malo popravila po pitanju suše, i od sredine aprila pa do kraja maja imali smo relativno pristojno vreme, otprilike s nekim temperaturama koje su očekivane za ovo doba godine. Možda u jednim periodima je bilo nešto toplije, ali nismo imali, da kažem, neke temperature koje su ispod proseka, tako da u ovih zadnjih meseci i po dane vreme je bilo otprilike u nekim očekivanim granicama, što nije loše posle ovako velikih anomalija koje smo imali u prvom delu godine", rekao je profesor Đurđević i dodao da se očekuje leto sa temperaturima iznad proseka.

Dodaje da, ono što je postalo karakteristično za našu zemlju – jesu toplotni talasi koji se pojavljuju u toku leta, kojih je u prošlosti bilo značajno manje nego danas, i koje možemo očekivati i nadolazećeg leta.

"Svako leto koje pred nama je potencijalni rizik da imamo i superćelijsku oluju. Trenutno ne znamo da li ćemo ovog leta imati takvu pojavu, pošto se o olujnom nevremenu može prognozirati tek nekoliko dana pre nego što nastupi. Tako da ne možemo tako puno unapred da vidimo. U narednih desetak dana, petnaest dana, sigurno nećemo imati, ne bi trebalo da imamo neka jača nevremena", kaže profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Toplotni talasi – rizik za zdravlje ljudi ali i važan ekonomski faktor

Profesor Đurđević je objasnio i kako vremenske anomalije mogu da utiču na bezbednost ljudi.

"Iako superćelijske oluje imaju tu impozantnu pojavu koja privlači puno pažnje, u stvari tokom toplotnih talasa se dešava da imamo veću smrtnost nego što je to prosek ili očekivani broj tokom godine. Godine 2022. zbog velikih toplotnih talasa koji su bili u Evropi imali smo preko 6.000 ljudi koji su preminuli, odnosno tih nekih dodatnih smrti koje se ne bi desile, da nije bilo toplotnih talasa. U našoj zemlji je bila procena za tu godinu da smo imali oko 500 smrti iznad očekivanih vrednosti, tako su toplotni talasi izuzeti opasne vremenske pojave.

Treba da postoje opet neka vrsta upozorenja ili neka vrsta saveta kako da se ljudi ponašaju tokom tih talasa, da što manje vremena provode napolju, da u toku noći pokušavaju da spavaju u nekim prostorima koje su rashlađene", ističe prof. Đurđević i dodaje da bi upravo toplotnim talasima trebalo posvetiti više pažnje u onosu na superćelijske oluje, koja takođe mogu da nanesu štetu, ali su, prema rečima klimatologa, manje opasni po zdravlje ljudi od toplotnih talasa.

Toplotni talasi utiču i na ekonomiju i na potrošnju energije u smislu potrošnje struje zbog pojačanog rada klima-uređaja. Tu su i suše koje su u Srbiji 2012. prepolovile prinos kukuruza.

"Suše su ekstremi koje s druge strane, nanose najveće materijalne štete u našoj ekonomiji. Suše donose toliko velike štete da se to vidi godišnje u društvenom proizvodu. Tako da imamo godine kad smo imali gubitke, recimo kao što je bila 2012. ili 2017. kada smo imali gubitke preko pola milijarde evra. Za 2012. neke procene idu u dve milijarde dolara da je bila procena štete", kaže profesor, i ističe da je odbrana od suša vrlo teška, jer su to ekstremi koji umeju da traju dugo, i po šest, sedam meseci, zbog kojih najviše posledica osete poljoprivrednici.

"Kada suša posle nekoliko meseci, da kažem, prođe ili posle nekoliko meseci mi podvučemo crtu da vidimo šta se desilo, onda vidimo u stvari da smo pritrpeli ogromne finansijske gubitke. A jedno od rešenja bi u poljoprivrednici bilo navodnjavanje. Ali suše takođe imaju tako velike površine, znači maltene je cela zemlja pod sušom, a vi ne možete da očekujete da u celoj zemlji postavite sistem za navodnjavanje, to je, da kažem, nemoguće, tako da je odbrana od suše vrlo složen proces i treba da postoji neka vrsta dugoročnog planiranja", ističe klimatolog.

Navodi da je tokom suša, pored ostalih problema, otežana i proizvodnja struje pošto hidropotencijali padnu, i da se dešava i zaustavljanje plovidbe, odnosno brodova, među kojima su i oni teretni, pa posledično trpi i trgovina...

Oprez i dugoročno planiranje

Dok su s jedne strane suše i problemi koje sa sobom nose, s druge strane imamo ekstreme padavine koje prouzrokuju poplave. Srbija je sada područje koje je sklono i jednom i drugom ekstremu.

"To je vrlo nezgodno, pošto ne u većini, ali u dobrom delu sveta ili će suše da dominiraju u budućnosti ili će da dominiraju ove ekstreme padavine. Mi se nažalost nalazimo u regionu gde ćemo videti i jedan i drugi ekstrem prilično izražen, i to je jedan od razloga zašto je naš region pogođen klimatskim promenama možda malo više od nekog proseka, o čemu isto često pričamo, i zbog toga trebamo da budemo oprezni po svim ovim pitanjima", upozorio je profesor Fizičkog fakulteta, klimatolog Vladimir Đurđević.

Izvor: mondo.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. jun

U Vojvođanskoj ulici broj 11, u centru Sombora, planira se gradnja višeporodičnog stambeno-poslovnog objekta spratnosti P+4+Pk.

U objektu koji ima formu latiničnog slova "L" projektovana su 23 stana, kao i lokal - prodavnica neprehrambenom robom i osam garaža. Prosečna kvadratura stana je 64,07 m2.

Na prva tri sprata nalazi se pet stanova - dva trosobna, dva dvosobna stana i garsonjera. Na četvrtoj etaži nalaze se dva trosobna, jedan dvosobni, jedna garsonjera i jedan četvorosobni dupleks stan sa gornjom etažom u potkrovlju objekta. U potkrovlju se nalaze tri stana, jedan trosoban, jedna garsonjera i jedan četvorosoban stan, kao i gornja etaža dupleks stana.

Predsoblje, dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinja, kupatilo, spavaće sobe i balkon su prostorije koje sadrže svi stanovi.

Ukupna neto površina objekta je preko 2.000 m2.

Na slobodnom delu parcele predviđena je izgradnja parking prostora za 16 vozila.

Sve slobodne površine koje nisu zauzete objektom, pešačkim i kolskim površinama, planirane su kao zelene površine. Prostor zelenih površina oplemeniće se raznim vrstama sadnica i cvetnih površina.

Investitor je Stanković doo iz Sombora, a obrađivač urbanističkog projekta Urban Planning iz Apatina.

Javni uvid traje do 14. juna.

Izvor: eKapija

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor vas poziva da prisustvujete javnom času Studija klasičnog baleta u Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, na adresi Venac Radomira Putnika 2, u subotu, 15. juna 2024. godine, s početkom u 17.00 časova.

U subotu, 1. juna u Stepanovićevu je održano džudo prvenstvo Vojvodine za mlađe pionire i seniore.

Somborski džudo i sambo klub Bačka imao je pet predstavnika. Osvojene su tri medalje, jedna u pionirskom i dve u seniorskom uzrastu. Mlađi pionir, Uglješa Kerezović u svojoj težinskoj kategoriji do 34 kg osvojio prvo mesto i zlatnu medalju. U najstarijom kategoriji do postolja su stigli Dejan Novaković (60 kg) i Lazar Juhas (+ 100 kg).

Novaković je u najslabijom težinskoj kategoriji u konkurenciji tri takmičara osvoji bronzu, dok je Juhas u najtežoj kategoriji zauzeo treće mesto od isto toliko takmičara. I jedan i drugi su poraženi od svojih rivala. 

Izvor: somborsport.org

Gradsko veće grada Sombora održalo je 213. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 23 tačke.

Između ostalog, utvrđen je Predlog odluke o donošenju izmena i dopuna plana detaljne regulacije primarne gradske saobraćajnice između Apatinskog i Bezdanskog puta u Somboru. Pored toga, usvojen je i program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada Sombora u 2024. i 2025. godini, koji je prethodno upućen na saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine. Kontrolom kvaliteta vazduha dobijaće se relevantni podaci za dalju zaštitu zdravlja ljudi i unapređenje životne sredine, a podatke o rezultatima monitoringa, dostavljaće se Agenciji za zaštitu životne sredine.

Gradski većnici su prihvatili Informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti Javno komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Sombor za period od 1. januara do 31. marta 2024. godine, i to za: JKP „Čistoća“, JKP „Energana“, JKP „Vodokanal“, JKP „Parking servis Sombor“, JKP „Zelenilo“, JKP „Prostor“ Sombor i JKP „Vodovod“ Bezdan.

Na 213. sednici, usvojeni su predlozi Komisije za sprovođenje Javnog konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa za pet javnih konkursa. Prihvaćeni su predlozi Komisije za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji grada Sombora za 2024. godinu, predlozi Komisije za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa udruženja iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite u 2024. godini, predlozi Komisije za finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi u 2024. godini, predlozi Komisije za raspodelu sredstava po Javnom konkursu za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija u 2024. godini i predlozi Komisije za raspodelu sredstava po Javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za realizaciju lokalnog akcionog plana za mlade u 2024. godini.

Gradsko veće grada Sombora, odobrilo je Predlog za sufinansiranje projekta uvođenja grejanja na gas u Osnovnoj školi „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću. U prethodnim godinama, škola je imala velike probleme u vezi zagrevanja objekta škole zbog starih kotlova na mazut, kvaliteta nabavljenog mazuta i dr, a posle mnogih sanacija i popravki, doneta je odluka da se izgradi potpuno novi sistem grejanja koji će biti ekonomičniji, kvalitetniji i čistiji za životnu sredinu, te zdraviji za decu i učenike ove škole.

Takođe, odobrena su i sredstva za sufinansiranje projekta „U bojama dece 4“, Udruženja somborskih učitelja u iznosu od 250.000 dinara, kao podrška Grada Sombora razvoju obrazovanja.

U toku su radovi na uređenju ambulanti Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ u Kolutu i Bačkom Bregu. Tim povodom, radove su obišli članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić i načelnica Gradske uprave Jelena Velebit, u prisustvu narodne poslanice i direktorice Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ Emeše Uri.

Kada je reč o radovima u Kolutu, postavljena je nova PVC stolarija, zamenjeni su oluci, a trenutno se kreči unutrašnjost objekta i uređuje dvorišna fasada. Kada je reč o ambulanti u Bačkog Bregu, radovi podrazumevaju krečenje unutrašnjih prostorija i postavljanje potpuno nove elektroinstalacije.

Pored ovih, u narednim danima će početi i radovi na uređenju ambulanti u Kljajićevu i Bezdanu. U Kljajićevu će biti rekonstruisana fasada, dok će u Bezdanu biti zamenjeni prozori.

Kao i prethodnih godina, lokalna samouprava nastavlja sa uređenjem seoskih ambulanti, kako bi naši sugrađani i medicinsko osoblje imali što bolje uslove, kako za zdravstvene preglede, tako i za rad.

U okviru drugog kola Mini feeder vojvođanske lige, članovi Udruženja sportskih ribolovaca „Bucov“ Apatin ostvarili su odličan plasman.

Naime, Marko Drača osvojio je prvo mesto u svom sektoru, a ujedno je i prvak staze, dok je Milan Komadina zauzeo drugo mesto u svom sektoru.

Kako saznajemo iz USR „Bucov“, ovo takmičenje održano je u Novom Sadu, na kanalu Dunav Tisa Dunav, i na njemu je učešće uzelo 44 ribolovca. Drača je za sada, posle dva otpecana kola, u ukupnom plasmanu prvi u Vojvodini.

Sledeće, treće kolo se održava 15. septembra u Apatinu, četvro u Bačkom Petrovcu, dok će se poslednje, peto kolo pecati u Kajtasovu.

Čestitamo apatinskim ribolovcima i želimo im puno uspeha u nastavku takmičenja.

Izvor: Radio Apatin