Srbija je posebno podložna vremenskim ekstremima, a klimatolog je otkrio da li su opasnije suše ili superćelijske oluje.
Prvi jun, meteorološki, znači početak leta. O tome kakvo nas leto očekuje, da li će superćelijske oluje ponovo da nas ugrožavaju, kao i o posledicama globalnog zagrevanja, za RTS je govorio profesor Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Profesor Đurđević najavljuje period koji je topliji i koji će verovatno, kako kaže, potrajati do kraja juna. Leto je međutim, meteorološki, već stiglo prvog juna. Astronomski, stiže 20, a ne 21. juna. "To ne menja ništa u principu. Pitanje je pozicije planete Zemlje u smislu njene rotacije oko Sunca, tako da povremeno se ta astronomska godišnja doba pomere za dan, dva, u zavisnosti od toga koliko je prošlo vremena", rekao je profesor Đurđević. Meteorolozima leto koje počinje prvog juna, i traje do 31. avgusta.
Govoreći o vremenskim prilikama tokom prvih šest meseci ove godine, gost Jutarnjeg programa rekao je da je početak godine bio izuzetno topao, kao i jesen i zima koje su za nama.
"Sve do neke sredine aprila smo imali izuzetno toplo vreme u našoj zemlji. Suša je bila takođe prisutna, imali smo ozbiljan deficit padavina. Sad se situacija malo popravila po pitanju suše, i od sredine aprila pa do kraja maja imali smo relativno pristojno vreme, otprilike s nekim temperaturama koje su očekivane za ovo doba godine. Možda u jednim periodima je bilo nešto toplije, ali nismo imali, da kažem, neke temperature koje su ispod proseka, tako da u ovih zadnjih meseci i po dane vreme je bilo otprilike u nekim očekivanim granicama, što nije loše posle ovako velikih anomalija koje smo imali u prvom delu godine", rekao je profesor Đurđević i dodao da se očekuje leto sa temperaturima iznad proseka.
Dodaje da, ono što je postalo karakteristično za našu zemlju – jesu toplotni talasi koji se pojavljuju u toku leta, kojih je u prošlosti bilo značajno manje nego danas, i koje možemo očekivati i nadolazećeg leta.
"Svako leto koje pred nama je potencijalni rizik da imamo i superćelijsku oluju. Trenutno ne znamo da li ćemo ovog leta imati takvu pojavu, pošto se o olujnom nevremenu može prognozirati tek nekoliko dana pre nego što nastupi. Tako da ne možemo tako puno unapred da vidimo. U narednih desetak dana, petnaest dana, sigurno nećemo imati, ne bi trebalo da imamo neka jača nevremena", kaže profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Toplotni talasi – rizik za zdravlje ljudi ali i važan ekonomski faktor
Profesor Đurđević je objasnio i kako vremenske anomalije mogu da utiču na bezbednost ljudi.
"Iako superćelijske oluje imaju tu impozantnu pojavu koja privlači puno pažnje, u stvari tokom toplotnih talasa se dešava da imamo veću smrtnost nego što je to prosek ili očekivani broj tokom godine. Godine 2022. zbog velikih toplotnih talasa koji su bili u Evropi imali smo preko 6.000 ljudi koji su preminuli, odnosno tih nekih dodatnih smrti koje se ne bi desile, da nije bilo toplotnih talasa. U našoj zemlji je bila procena za tu godinu da smo imali oko 500 smrti iznad očekivanih vrednosti, tako su toplotni talasi izuzeti opasne vremenske pojave.
Treba da postoje opet neka vrsta upozorenja ili neka vrsta saveta kako da se ljudi ponašaju tokom tih talasa, da što manje vremena provode napolju, da u toku noći pokušavaju da spavaju u nekim prostorima koje su rashlađene", ističe prof. Đurđević i dodaje da bi upravo toplotnim talasima trebalo posvetiti više pažnje u onosu na superćelijske oluje, koja takođe mogu da nanesu štetu, ali su, prema rečima klimatologa, manje opasni po zdravlje ljudi od toplotnih talasa.
Toplotni talasi utiču i na ekonomiju i na potrošnju energije u smislu potrošnje struje zbog pojačanog rada klima-uređaja. Tu su i suše koje su u Srbiji 2012. prepolovile prinos kukuruza.
"Suše su ekstremi koje s druge strane, nanose najveće materijalne štete u našoj ekonomiji. Suše donose toliko velike štete da se to vidi godišnje u društvenom proizvodu. Tako da imamo godine kad smo imali gubitke, recimo kao što je bila 2012. ili 2017. kada smo imali gubitke preko pola milijarde evra. Za 2012. neke procene idu u dve milijarde dolara da je bila procena štete", kaže profesor, i ističe da je odbrana od suša vrlo teška, jer su to ekstremi koji umeju da traju dugo, i po šest, sedam meseci, zbog kojih najviše posledica osete poljoprivrednici.
"Kada suša posle nekoliko meseci, da kažem, prođe ili posle nekoliko meseci mi podvučemo crtu da vidimo šta se desilo, onda vidimo u stvari da smo pritrpeli ogromne finansijske gubitke. A jedno od rešenja bi u poljoprivrednici bilo navodnjavanje. Ali suše takođe imaju tako velike površine, znači maltene je cela zemlja pod sušom, a vi ne možete da očekujete da u celoj zemlji postavite sistem za navodnjavanje, to je, da kažem, nemoguće, tako da je odbrana od suše vrlo složen proces i treba da postoji neka vrsta dugoročnog planiranja", ističe klimatolog.
Navodi da je tokom suša, pored ostalih problema, otežana i proizvodnja struje pošto hidropotencijali padnu, i da se dešava i zaustavljanje plovidbe, odnosno brodova, među kojima su i oni teretni, pa posledično trpi i trgovina...
Oprez i dugoročno planiranje
Dok su s jedne strane suše i problemi koje sa sobom nose, s druge strane imamo ekstreme padavine koje prouzrokuju poplave. Srbija je sada područje koje je sklono i jednom i drugom ekstremu.
"To je vrlo nezgodno, pošto ne u većini, ali u dobrom delu sveta ili će suše da dominiraju u budućnosti ili će da dominiraju ove ekstreme padavine. Mi se nažalost nalazimo u regionu gde ćemo videti i jedan i drugi ekstrem prilično izražen, i to je jedan od razloga zašto je naš region pogođen klimatskim promenama možda malo više od nekog proseka, o čemu isto često pričamo, i zbog toga trebamo da budemo oprezni po svim ovim pitanjima", upozorio je profesor Fizičkog fakulteta, klimatolog Vladimir Đurđević.
Izvor: mondo.rs
