Sombor.info

Grad Som­bor ras­pi­sao je jav­ni po­ziv za iz­vo­đa­če, ra­di iz­grad­nje trim sta­ze sa jav­nom ra­sve­tom, te­re­na za ma­li fud­bal, de­či­jeg igra­li­šta i te­re­ta­ne na otvo­re­nom u Ro­ko­vač­koj šu­mi.

Reč je o go­to­vo 66,5 mi­li­o­na di­na­ra, bez PDV-a, po pro­ce­nje­noj vred­no­sti jav­ne na­bav­ke.

„Lo­ka­ci­ja Ro­ko­vač­ke šu­me u Som­bo­ru pred­sta­vlja naj­ve­ću je­din­stve­nu ze­le­nu po­vr­ši­nu ti­pa park-šu­me na te­ri­to­ri­ji gra­da. Pre­ma po­sto­je­ćem sta­nju, a na­ro­či­to od 2017. go­di­ne, ka­da je lo­ka­ci­ja ure­đe­na, is­kr­čen te­ren, iz­gra­đe­na trim sta­za, po­sta­vlje­ne klu­pe i mo­bi­li­jar, iz­gra­đe­na sport­ska igra­li­šta i te­re­ta­na na otvo­re­nom, Ro­ko­vač­ka šu­ma po­sta­je ide­a­lan pro­stor za bo­ra­vak, šet­nju, sport i re­kre­a­ci­ju. U bu­du­ćem pe­ri­o­du pla­ni­ra se za­dr­ža­va­nje da­te na­me­ne, kao i re­vi­ta­li­za­ci­ja pro­sto­ra i da­lje obo­ga­ći­va­nje sa­dr­ža­ja u istu svr­hu - bo­ra­vak u pri­ro­di, sport i re­kre­a­ci­ja”,ob­ja­šnja­va­ju nad­le­žni u teh­nič­kom opi­su ob­ja­vlje­nom na Por­ta­lu jav­nih na­bav­ki.

Idej­nim re­še­njem pred­vi­đe­na je trim sta­za, s tri de­o­ni­ce, na dve ata­star­ske par­ce­le u jav­noj svo­ji­ni, u Ju­žnom de­lu na­se­lja. Sta­za će, ka­ko je ob­ja­šnje­no, u što ve­ćoj me­ri pra­ti­ti po­sto­je­će tra­se de­li­mič­no ure­đe­nih pe­šač­kih sta­za, na­su­te šljun­kom, ka­me­nim agre­ga­tom ili pak uta­ba­ne ze­mlje. Pr­va de­o­ni­ca pred­sta­vlja kru­žni pr­sten, du­ži­ne 741 me­tar, u či­jem je sre­di­štu dru­ga de­o­ni­ca (211,11 me­ta­ra), dok je tre­ća du­ži­ne 210 me­ta­ra, ori­jen­ti­sa­na ka se­ve­ru, ka ško­li i sport­skom te­re­nu. Duž trim sta­ze bi­će po­sta­vlje­na tar­tan pod­lo­ga ukup­ne po­vr­ši­ne 1.860 me­ta­ra kva­drat­nih, kao i mo­bi­li­jar - 12 klu­pi za se­de­nje i isto to­li­ko đu­bri­je­ra za ot­pat­ke.

U ne­po­sred­noj bli­zi­ni sta­ze na­la­zi se te­re­ta­na na otvo­re­nom po­vr­ši­ne 50 me­ta­ra kva­drat­nih, či­ja je ob­no­va u pla­nu, ali i iz­grad­nja i ure­đe­nje sport­skog te­re­na i deč­jeg igra­li­šta sa po­treb­nim mo­bi­li­ja­rom. Pla­ni­ran je si­stem pa­met­ne LED ra­sve­te. Po­stup­kom se tra­ži je­dan po­nu­đač na pe­ri­od od go­di­nu da­na, a rok za do­sta­vlja­nje po­nu­da je 19. mart.

Izvor: Dnevnik.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. mart

Košarkaši Džokera teškom mukom su dobili susret protiv pančevačkog Tamiša. Izabranici trenera Mihajla Šubaranovića slavili su sa 94:88 (18:23, 28:26, 22:22, 26:17). Domaćin je tek u poslednjih deset minuta uspeo da prelomi meč u svoju korist i zabeleži novi prvenstveni trijumf u Admiral Bet Košarkaškoj ligi Srbije. Pančevci su tokom prve četvrtine imali u nekoliko navrata po pet poena prednosti. Četiri minuta pre odlaska na odmor prvi put su poveli dvocifrenom (27.37) razlikom. Ipak, u finišu prvog poluvremena Džokerovci su uspeli da smanje zaostatak sa samo jedan posed (46:49).

Nakon izjednače treće deonice, odluka je pala u četvrtom, odlučujućem delu. Somborci su u 33. minutu trojkom Vukasa uspeli da povedu 76:75, a potom i da poenima Robertsa povedu 78:75. Mur je smanjio na 78:77, da bi Roberts vezao novih devet poena za 87:79. Vukas je novom trojkom vratio svom timu prednost od sedam poena (90:83) na dva minuta do kraja meča. Ipak, to nije bilo dovoljno za mirniju završnicu. Mur je pogodio tri penala, a potom i Jovičić iz reketa za 90:88. Pobedu Džokera potvrdili su Radojević i Milin. Dementre Roberts bio je najefikasniji igrač domaćeg tima sa 23 poena, uz tri skokoa i osam asistencija. Ognjen Vukas je ubacio 14 poena, dok su Vujadinović, Radojević, Bodrožić i Milin meč završili sa po jedanaest poena. Poen manje pridodao je Milan Šuput. Lazar Gagić je jedini igrač pobedničkog tima sa jednocifrenim (3) učinkom.

Nakon ovog kola Džoker je šesti tim lige sa 35 bodova. Narednog vikenda somborski tim očekuje gostovanje u Čajetini gde će odmeriti snage sa (Zlatibor Mozzart) trećeplasiranim timom lige.

Izvor: somborsport.org

Tamna boja urina najčešće je posledica nedovoljnog unosa tečnosti, ali se javlja i kao posledica konzumiranja određene hrane. Ipak, tamnija boja urina može da bude znak otkazivanja bubrega.

Otkazivanje bubrega, naziva se i bubrežna insuficijencija, označava pad ukupne funkcije oba bubrega. Opadanje bubrežne funkcije može da napreduje do njihovog skoro potpunog prestanka rada.

Akutna oštećenja bubrega mogu da dovedu do smanjenja ili gubitka njihove funkcije u kratkom vremenskom roku, od nekoliko sati do nekoliko dana (akutna bubrežna insuficijencija). S druge strane, postepen ali progresivan gubitak bubrežne funkcije u periodu od nekoliko meseci do nekoliko godina se naziva hronična bubrežna insuficijencija ili hronična bolest bubrega.

Boja urina kod zdravih bubrega

Generalno, ako je urin bistar ili bledožut, to znači da je osoba dobro hidrirana i da bubrezi dobro rade. Lekari standardnu boju urina nazivaju "urohrom". Urin prirodno nosi žuti pigment. Urohrom pigment koji se prirodno nalazi u urinu postaje sve razređeniji tokom unosa vode.

Zbog toga je kod hidriranih osoba urin svetlo žut i skoro bistar. Kod osoba koje su dehidrirale, urin može da bude tamno žut ili svetlo braon.

Šta znače različite boje urina?

Boja urina se menja od bistre do narandžaste sa nivoom hidratacije, ali se može promeniti i zbog pigmenata u hrani ili lekova, pa da bude plava, zelena, ljubičasta. Ipak, boja urina može da ukazuje na različita zdravstveno stanja.

U nastavku su sve boje urina i njihovo značenje:

Tamno žuta: Može da ukazuje na dehiraciju i nedovoljan unos tečnosti.
Ružičasta do crvenkasta: Može da se javi nakon konzumiranja određenih namirnica, kao što je recimo cvekla. S druge strane, pojava krvi u mokraći (hematurija) uvek je razlog za zabrinutost i odlazak kod lekara.
Plava: Plavi urin je retkost, a najčešće je povezan sa bojama iz hrane koje se nisu rastvorile tokom varenja.
Zamućen, penasti urin: Zamućen urin može da bude znak ozbiljnih stanja i poremećaja. Penasti urin obično ukazuje na visok nivo proteina u urinu (proteinurija). Visok nivo proteina u urinu može da se javi kao posledica dehidratacije ili intenzivnog vežbanja, ali može da bude i simptom otkazivanja bubrega.

Boja urina kad bubrezi otkazuju

Ukoliko je urin tamno žute boje, crvene ili braon boje, to može da bude znak otkazivanja bubrega.

Međutim, nije svaki tamniji urin simptom zdravstvenog stanja bubrega. Kao što je prethodno navedeno, tamno žuti urin takođe može da znači da je osoba dehidrirana. Takođe, urin može da postane crven nakon konzumiranja cvekle ili hrane sa određenim bojama, a boja urina može da se promeni i usled upotrebe lekova.

Zbog čega se menja boja urina kada bubrezi otkazuju?

Glavne funkcije bubrega su da filtriraju i izlučuju štetne produkte, uklanjaju višak tečnosti iz organizma, kao i da održavaju elektrolitsku i acidobaznu ravnotežu (ravnotežu minerala, soli i vode).

Kada bubrezi otkazuju, oni mogu da zadržavaju tečnost, dok se štetni produkti nakupljaju u telu. Ako se to dogodi, urin može da sadrži višak proteina, toksina i krvi. To dovodi do toga da urin promeni boju, postane tamniji, smeđi ili čak blago crven.

Ostali simptomi otkazivanja bubrega

Mnoge osobe u početku nemaju simptome bolesti bubrega. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), oko 9 od 10 pacijenata sa bolešću bubrega čak i ne zna da je imaju. A u ranoj fazi bubrežne insuficijencije, malo je simptoma, ako ih ima.

Kako bolest bubrega napreduje, pored vidljivih promena u boji urina, mogu da postoje i drugi simptomi otkazivanja bubrega, uključujući:

smanjeno izlučivanje urina tokom mokrenja
zadržavanje tečnosti koje uzrokuje oticanje nogu, gležnjeva i stopala
problemi sa spavanjem
grčevi u mišićima, posebno noću
jak umor ili pospanost
učestala mučnina
kratak dah
bol u grudima ili osećaj pritiska u grudima
konfuzija
napadi
koma

Teški i po život opasni simptomi kao što su nedostatak vazduha, bol u grudima, konvulzije ili koma, povraćanje krvi i poremećaj srčanog ritma zbog visokog nivoa kalijuma u krvi.

Kada treba potražiti medicinsku pomoć?

Urin bi trebalo da ponovo dobije svoju uobičajenu boju u roku od 2 do 3 dana nakon što postane neobične boje.

Ukoliko to nije slučaj, treba otići kod lekara. Osim toga, treba imati na umu da krv u mokraći ne mora uvek da bude vidljiva golim okom, te se otkriva samo pomoću mikroskopa, odnosno laboratorijskom analizom urina. S druge strane, kada je hematurija jasno vidljiva prilikom mokrenja, to znači da je prisutna veća količina krvi u mokraći.

Koje su mogućnosti lečenja usled otkazivanja bubrega?

Lečenje zavisi od specifičnog uzroka i stadijuma otkazivanja bubrega. Opcije lečenja mogu da uključuju:

1. Promene životnog stila

Sledeće promene životnih navika mogu pomoći u kontroli bolesti bubrega:

Dobro izbalansirana, zdrava ishranu.
Ograničen unos soli (manje od 6.000 mg dnevno - 1 kašičica).
Vežbanje najmanje 150 minuta nedeljno.
Prestanak pušenja.
Izbegavanje lekova protiv bolova kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), među kojima su acetaminofen i ibuprofen, osim ako lekar nije drugačije propisao.
Izbegavanje alkohola.Ograničen unos proteina.

2. Lekovi

Lekovi koji mogu da se koriste za lečenje otkazivanje bubrega uključuju:

diuretici
statini
suplementi kalcijuma i vitamina D
lekove za snižavanje krvnog pritiska, kao što su inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE) ili blokatori receptora angiotenzina II (ARB).
Kod težih slučajeva, opcije lečenja mogu da budu dijaliza, kako bi se uklonili toksini iz tela, ili transplantacija bubrega za poslednji stadijum otkazivanja bubrega.

Od čega zavisi ishod lečenja kod otkazivanja bubrega?

Za razliku od akutne bubrežne insuficijencije koja predstavlja privremeni gubitak bubrežne funkcije, hronična bubrežna insuficijencija nije izlečiva.

Kod većine bolesnika, pravilno lečenje akutne bubrežne insuficijencije dovodi do oporavka bubrežne funkcije. Ali, svako odlaganje ili neadekvatno lečenje teške forme akutne bubrežne insuficijencije može da bude opasno po život.

Za hroničnu bolest bubrega nema izlečenja, ali može da se uspori napredovanje bolesti. Kod teškog oblika hronične bolesti bubrega koja rezultira otkazivanjem bubrega, transplantacija bubrega može da bude jedino rešenje.

Izvor: B92

Poznato je da je med vrlo lekovita namirnica, bogata antioksidansima i antibakterijskim agensima koji pomažu u jačanju imuniteta. Zbog toga je važno redovno ga uzimati tokom sezone gripa i prehlada. No, iako je sam po sebi vrlo efikasan, ukoliko medu dodate jednu namirnicu, postaće još zdraviji! Evo o čemu je reč.

Svojevrsni sirup od meda i borovih iglica ima brojne lekovite prednosti. Ova smesa bilduje imunitet, a lako se pravi.

Treba znati da je najbolje birati iglice smreke, belog bora, jele, a izbegavati tuju i tisu, piše Zadovoljna.hr.

Za šta su dobre borove iglice

Borove iglice se od davnina koriste kao lekovito sredstvo, pre svega kao čaj. Imaju antibakterijska svojstva i vrlo su bogate vitaminom C, a veruje se da pomažu kod iskašljavanja i problema sa disajnim putevima.

U kombinaciji s medom borove iglice su vrlo efikasne kod kašlja i upale grla, pišu na sajtu growforagecookferment.com.

Sirup od meda i borovih iglica se zaista jednostavno pravi, što je odlično jer ćete lako moći da usvojite blagodeti četinarskih iglica.

Sem ova dva sastojka ne treba vam više ništa.

Biće dovoljno da iglice pažljivo otkinete sa četinara i po potrebi isperete.

Stavite ih u teglu od kilogram i napunite 3/4. Prelijte med preko borovih iglica da ga prekrije, a zatim promešajte varjačom.
Ostavite malo da se slegne, pa dolijte još meda.
Čvrsto zatvorite teglu i okrenite je nekoliko puta tako da med prekrije sve iglice.
Ostavite da odstoji 10-15 dana. Promešajte s vremena na vreme.
Potom procedite kroz sitnije sito u čistu teglu da biste uklonili borove iglice.

Koristite ovaj sirup kao što biste inače koristili med – recimo, jednu kašićicu pred spavanje, a možete i da dodate u čaj ili namažete na tost.

A ako vas boli grlo, uzmite jednu kašiku po potrebi.

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju kamatne stope na skoro sve vrste kredita, stambene kredite, potrošačke i gotovinske kredita, uključujući i kreditne kartice, kao i dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje.

„Novim zakonom predloženo je ograničenje kamatnih stopa koji imaju za cilj da spreče banke da naplaćuju previsoke kametne stope, popout kamarta na kreditne kartice, dozvoljna i nedozvoljena prekoračenje i gotovinske kredite, kao i da u u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, poput onog u 2022. i 2023. godini, taj rast bude usporen za korisnike i da im ostavi više vremena za prilagođavanje na novu stopu“, kazala je Tabaković na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije na kojoj je obrazlagala predloge četiri zakona koje je podnela NBS.

Cilj je, kako je dodala, i da se banke podstaknu da odobravaju, a korisnici da uzimaju stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom - prenosi Nova ekonomija.

„Maksimalan stopa koju smo predložili za stambene kredite je prosečna ponderisana stopa na stanje tih kredita uvećana za jednu četvrtinu te stope. Pri tom, uvećanje prosečne ponderisane stope će se primenjivati tek od 2028. godine, a do tada postoje dve prelazna perioda. Prvi traje tokom 2025. kada će maksimalna stopa iznositi pet procenata na sve postojeće i na novoodobrene stambene kredite sa promenjivom stopom, kao i na one odobrene sa fiksnom stopom“, kazala je guvernerka.

Ona je dodala da će drugi prelazni period važiti tokom 2026. i 2027. godine „kada će maksimalna stopa biti jednaka prosečnoj ponderisanoj stopi na postjeće stanje kredita za promenjivu stopu i novoodobrene za fiksnu stopu, uvećane za jednu petinu„.

„Smatramo da se na ovaj način obezbeđuje da ograničenje stope kredita ne dovodi u pitanje funkcionisanje tržišnih mehanizama, a da se istovremeno obezbeđuje postepenio prilagođavanje tržišnim stopama uz predvišenja ograničenja“, rekla je Tabaković.

Ona je podsetila da su zbog isteka prethodne privremene mere NBS, a u nastojanju da se nastavi pomoć građanima Srbije, ova ograničenja već u primeni od 1. januara ove godine.

„Predložili smo i ograničenje kamatnih stopa na kreditne kartice, dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje. Za kreditne kartice će do sledeće promene referentne stope NBS ona iznositi 17,75 odsto, a za dozvoljeno i nedozvoljeno prekorčenje 19,75 odsto. S obzirom na prosečnu tržišnu stopu na ove proizvode, već od 1. januara je došlo do smanjenja kamatne stope na kreditne kartice za više od 4,58 procentnih poena, kod dozvoljenog prekoračenja za više od 8,17 nprocentnih poena, a kod nedozvolenog prekoračenja za vše od 6,3 procentna poena“, kazala je guvernerka.

Ograničene kamate i na keš i potrošačke kredite

Dodala je da je uvedeno i ograničenje koje se odnos i na gotovinske i potrošačke kredite, pa bi tako maksimalna stopa za ove kredite iznosila 14,75 odsto, dok bi efektivna stopa bila ograničena na 15,75 odsto.

„Ova ogničenja će posebno uticati na određene korisnike ovih kredta gde su kamatne stope znatno iznad prosečne stope na tržištu, poput kredita za penzionere, i uopšte manjih iznosa kredita sa veoma kratkim rokovima dospeća“, kazala je Tabaković.

Ona je podsetila da su i ove stope već u primeni.

„Jedna od ključnih novina predlođenog zakona je i obaveza banke da korisnicima koji imaju problem u otplati kredita ponude olakšice, posebno korisnicima stambenih kredita kojima banka mora da ponudi najmanje dve opscije, i to da korisnik u roku od najmanje 60 dana sam može da proda nekretninu i iz kupoprodajne cene izmiri dug prema banci i, pod dva, da prenese pravo svojine na banku čime se smatra da je izmirio dug prema banci“, objasnila je guvernerka.

Kako je istakla, na ovaj način će se sprečiti da zbog niskih cena po kojima se hipotekovane nekretnine uobičajeno prodaju u izvršnom postupku, korisnici ostaju bez stana, a da i dalje duguju banci.

Dodala je da druga zakonska unapređenja uljučuju bolje i efikasnije informisanje korisnika usluga, kao i unapređenje po prigovoru i pritužbi korisnika.

Predlogom zakona o izmena i dopuna Zakona o bankama, kako je navela, želi se dodatno unapređenje te oblasti.

„Predloženim rešenjima pokušali smo da stvorimo pravne pretpostavke za unapređenje i osavremenjavanje poslovanja banaka u celini, kao i usklađivanje regulatornog i supervizorskog okvira za banke sa propisima EU“, kazala je Tabaković.

Naglasila je da se jedna od najvažnijih novina odnosi na obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS.

„Tim fondom se obezbeđuje dodatana zaštita zavnih sredstava, s obzirom na to da eventualno spasavanje banaka u cilju zaštite finansijske stabilnosti i interesa deponenata ne treba da padne na terest poreskih obveznika, već na one koji prouzrokuju ovakvu situaciju, odnosno na same banke“, navela je guvernerka.

Ona je rekla da se ovim predlogom zakona pojačavaju supervizorska ovlašćenja NBS.

„Uvedeni su i novi mehanizmi kontrole i dužnosti banke, naročito u oblasti koroprativnog upravljanja, uključujući i obavezu identifikovanja ključnih funkcija i nosilaca tih funkcija u bankama od kojih će neki biti u obavezi da pribave prethodnu saglasnost NBS. Predloženim rešenjima se pojačavaju i obaveze banaka u oblasti upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa međunarodnom preporukama“, kazala je Tabaković.

Govoreći o Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, ona je navela da je osnovni cilj zakona usmeren ka „daljem razvoju savremenih rešenja u vršenju funkcije centralne banke, kako bi bile još efikasnije u odgovoru na novine na finansijskim tržištima“.

NBS ima pravo preče kupovine zlata

Tabaković je istakla da je jedna od novina pravo preče kupovine NBS zlata koje je dobijeno eksploatacijom u Srbiji.

„Učvršćivanjem zakonskog prava preče kupovine zlata prirodni resursi Srbije se na najbolji način čuvaju i korste za naše potrebe, za uvećanje deviznih rezervi, umesto da se koriste za potrebe drugih zemalja. Predloženo je da se ovo pravo ostvaruje na tržišnim principima, pa će se uzimati u obzir cena zlata na svetskom tržištu, čime se obezbeđuje poštovanje pravila konkurencije, a privredna društa koja se bave eksploatacijom zlata stavljaju se u jednak položaj“, ukazala je guvernerka.

Prema njenim rečima, tim predloženim zakonskim rešenjem se unapređuje i rad Saveta guvernera NBS.

„Pri izboru članova ovog Saveta vodiće se računa o postojanju znanja i iskustava u oblasti koje su u novije vreme dobile na značaju, kao što su upravljanje rizicima, usklađeanost poslovanja i bezbednost IKT sistema“, rekla je Tabaković.

Navela je i da se predloženim zakom stvara i pravni osnov da NBS izdaje dinar u digitalnom obliku, ukoliko okolnosti to budu iziskivale u budućnosti, i propisuje da je to isključivo pravo centralne banke.

„Predlogom zakona se vrši i dalje usklađivanje sa pravniom tekovinama EU u okviru pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonmsku i mopnetarnu politika“, kazala je Tabaković.

Kontrola menjačnica

Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, navela je da su razlozi za njegovo donošenje zasnovani na potrebi za daljim unapređenjem pravnog okvra za kontrolu deviznog i menjačkog poslovanja i jačanje nadzornih ovlaščenja NBS, koje su 2019. vraćena od Poreske uprave u centralnu banku.

„Mogućnost izricanja ozbiljnih i odvarćajućih administrativnih kazni u postupku kontrole menjačkog poslovanja je izmena u odnosu na postojeće stanje prema kome je NBS mogla samo da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ovlašćenog menjača u slučaju utvršene nepravilnosti“, rekla je guvernerka, dodajući da u praksi nisu donošene kazne adekvatne prekršajima.

Ona je objasnila da će sada NBS moći neposredno da utiče na postupanje ovlaščenog menjača, čime će doprineti dodatnoj finansijskoj discipline u ovom segment pružanja finansijskih usluga.

„Ovim segmentom zakona predviđeno je ovlašćenje NBS da u postupcima kontrole neovlašćenog obavljanja menjačkih poslova, odnosno kontrole kupovine ili prodaje deviza suprotno zakonu, može da izrekne novčane kazne licima koja neovlašćeno obavljaju ove poslove, kao i da pokrene postupak prinudne likvidacije, odnosno brisanje iz APR-a“, kazala je Tabaković.

Šta je usvojeno na sendici Odbora za finansije?

Poslanici su na današnjoj sednici Odbora za finasije usvojili te predloge zakona, kao i predloge još četiri zakona koji se odnose na davanje finansijskih garancija „Srbijagasu“ za nekolko projekata, koje je podnela Vlada Srbije.

Usvojeni su predlozi zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Inteza za izmirivanje obaveza „Srbijagasa“, po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, kao i zakona o davanju garancije Srbije u korist OTP banke Srbija i banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza „Srbijagasa“ po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje primopredajnih stanica Horgoš, Podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Loznica.

Takođe, usvojeni su i Predlog zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Inteaz i Banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza „Srbijagasa“ po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, kao i Predloga zakona o davanju garancije Srbije u korist Banke Poštanska štedionice za izmirivanje obaveza „Srbijagasa“ za finansiranje razvoja distributivne mreže, uključujući merne stanice, kao i rehabilitaciju gasovodnog sistema i jačanje transportnih i skladišnih kapaciteta gasovoda u Srbiji.

Ako imate probavnih tegoba, lekari savetuju da pokušate s čajem od dunje.

Dunja je voćka koja se često zanemaruje, ali njeno bogatstvo hranljivim materijama i jedinstvene karakteristike čine je pravim draguljem u svetu voća. Ova voćka potiče iz Azije, ali se danas uzgaja širom sveta, posebno u mediteranskim i umerenim klimatskim područjima.

„Dunja se obično prepoznaje po svom karakterističnom obliku, koji je često kruškolik ili ovalan, s glatkom, žutom ili zlatnom korom. Kada je zrela, dunja ima prijatan miris koji je teško ignorisati. Iako ju je moguće jesti sirovu, njen čvrst i kiselkast ukus čini se mnogo popularnijim u kuvanju i pripremi džemova i kompota’, objasnila je dijetološkinja dr Veroslava Stanković, a prenosi Story.hr.

Čaj od dunje za nadutost Foto: Rimma Bondarenko / Alamy / Profimedia
Sadrži značajne količine vitamina C, vitamina A, E, kao i B-kompleks vitamina. Takođe je bogata mineralima poput kalijuma i gvožđa. Njena nutritivna vrednost doprinosi jačanju imunosistema, poboljšanju zdravlja kože i očiju, a čak može pomoći u smanjenju rizika od hroničnih bolesti, kaže dr Stanković.

Zdravstvene koristi dunje

Jedna od najistaknutijih osobina dunje je njen visok sadržaj dijetetskih vlakana, što pomaže u održavanju zdrave probave i može doprineti snižavanju holesterola. Dunja je takođe poznata po svojim antioksidativnim svojstvima, što pomaže u borbi protiv slobodnih radikala i smanjenju upala u organizmu.

Osim toga, neki istraživači sugerišu da dunja može pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi, što je posebno korisno za osobe s dijabetesom.

Čaj od dunje protiv nadutosti

Gastroeternolog Vojislav Perišić je za probleme poput otežane probave, nadutosti, ali i kašlja preporučio čaj od dunje.

„Kod ​​probavnih tegoba, kao i protiv kašlja, skuvajte čaj od listova dunje“, kaže ovaj lekar.

Stavite jednu kašiku osušenih listova dunje u 200 ml vode, kuvajte 45 minuta i pustite da se natopi, pa pijte kao vrlo zdrav čaj.

Ipak, postoje i ljudi koji često osećaju želudačne tegobe kad jedu dunje. I za to postoji rešenje.

„Mnogima će zasmetati sveža dunja jer sadrži tanin. To je kao kad popijete neko jako crno vino niske klase, pa vam smeta. Dunju možete da uzimate svaki dan, bilo kao čaj ili kompot. Ako patite od sindroma iritabilnog creva, onda je čaj od lista dunje za vas. Ali ne bi bilo loše nakon ručka pojesti šolju kompota i dodati suvih šljiva jer je to odličan antioksidans i pospešivač peristaltike. Nećete imati problema sa zatvorom“, rekao je.

Velika potražnja za stanovima zbog dolaska stranaca, slaba ponuda nekretnina za izdavanje, inflacija i rast cena kvadrata, bili su samo neki od razloga zbog kojih su proteklih godina i cene kirije u Beogradu i drugim gradovima značajno porasle, piše portal 4.zida.

Pojedini stanodavci su preko noći drastično podizali cene rentiranja i čak ucenjivali podstanare izbacivanjem iz stanova.

Sagovornici 4zida kažu da je potpisivanje ugovora o zakupu zato važno, jer štiti podstanara od ove i od drugih potencijalnih neprijatnosti i napominju da se on čak ne mora ni overiti kod javnog beležnika.

Prosečne cene izdavanja stanova u Beogradu se kreću od oko 300 evra za garsonjeru, jednosoban stan u Beogradu danas se može iznajmiti u proseku za 390 evra, dok dvosoban stan oko 680 evra. U Novom Sadu je prosečno oglašena cena kirije na 4zida za garsonjeru oko 277 evra, za jednosoban stan oko 312 evra, a za dvosoban košta oko 460 evra.

Po beogradskim cenama garsonjere, u Nišu se može iznajmiti dvosoban stan, čiji je zakup oko 320 evra, dok je rentiranje manjih stanova u proseku od 220 do 250 evra - piše n1info.rs.

Vreme trajanja zakupa kao obavezna stavka ugovora

Advokat Brane Krunić za 4zida navodi da odredbe Zakona o obligacionim odnosima od člana 567 do 585. regulišu pravnu materiju zakupa, uz obaveze i prava zakupodavca i zakupca, dok član 70. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisuje da se ugovor o zakupu stana zaključuje u pisanoj formi.

„Ugovor o zakupu, čini pravni akt na osnovu kojeg se vlasnik nekretnine obavezuje da će nepokretnost izdati podstanaru na korišćenje, u zamenu za određenu novčanu naknadu, na određeni vremenski period. Ukoliko je potpisan ugovor, male su šanse da se na bilo koji nepredviđeni način pojave promene u pravima i obavezama. Sve što je definisano ugovorom, čini volju ugovornih strana, ali i jasne smernice njihovog ponašanja, prava i obaveza, te zapravo to čini najjače sredstvo pravne zaštite“, navodi advokat Brane Krunić.

Dodaje da u ugovoru o zakupu, između ostalog, treba da bude definisano i vreme trajanja zakupa, tako da je povećanje mesečne zakupnine moguće tek kada taj rok istekne. U suprotnom smatra se da je zakup zaključen na neodređeno vreme, a u tom slučaju stranke imaju pravo da raskinu potpisani ugovor u otkaznom roku, koji je opet definisan ugovorom.

Advokat ističe da je karakteristika ugovora između stanodavca i podstanara da on štiti obe strane.

„Ako podstanar u jednom trenutku prestane da plaća kiriju, stanodavac može da raskine ugovor. Međutim, on je pre toga dužan da opomene podstanara, pa tek ako ne plati kiriju ni nakon 15 dana, sledi raskid ugovora. S druge strane, ako je ugovor potpisan na godinu dana, stanodavac ne može pre toga da poveća kiriju, što štiti zakupca. Ako pre useljenja nije potpisan ugovor, stanodavac može da zatraži povećanje kirije, a ugovor o zakupu čije trajanje nije određeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih običaja prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok“, objašnjava avdokat.

Ukoliko dužina otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme, kao što su vanredne okolnosti poput rata zemljotresa i slično.

„Dakle, u tom slučaju – podstanar ima pravo na zaštitu, ali je teško dokazivo na šta su se stranke dogovorile oko samog zakupa. Iseljenje iz stana je moguće samo na pravni i zakonit način, ali svakako ne silom ili pretnjom“, ističe Brane Krunić.

Advokat napominje da je krajnje rešenje pravna pomoć i da obe strane koje su potpisale ugovor mogu da angažuju advokata i pravdu zatraže na sudu.

Mirjana Todorović iz agencije „Europolis nekretnine“ kaže da se tržišna praksa menja i da sve više stanodavaca insistira na potpisivanju ugovora, ali da i dalje postoji veliki broj stanova koji se izdaju bez formalnog ugovora.

„Pre deset godina ugovori su bili ređi, jer su mnogi vlasnici izbegavali plaćanje poreza. Danas je situacija drugačija – s obzirom na digitalizaciju i bolju poresku kontrolu, vlasnici sve češće traže ugovor kako bi imali pravnu sigurnost. Stranci i firme koje iznajmljuju stanove gotovo uvek insistiraju na ugovoru. Studenti i mladi češće ulaze u neformalne aranžmane, ali je rast svesti o pravima zakupaca doveo do toga da i oni sve više traže ugovore“, navodi Todorović.

Uplatnice i SMS poruke dokaz usmenog ugovora
Advokat ističe da u praksi, problem nastaje kada ne postoji potpisan ugovor o zakupu ili drugi pisani trag o međusobnom dogovoru, već su se stranke oko svih elemenata usmeno sporazumele.

„Ako jedna od strana ne ispuni svoju obavezu, teže je dokazati „odredbe ugovora“ ukoliko on zapravo nije potpisan – koliko je tačno bila visina zakupnine, koliko je trajanje ugovora, u kakvom je stanju nekretnina izdata – prazna ili opremljena sa svim stvarima, tehnikom“, navodi Krunić.

I Mirjana Todorović kaže da je bez ugovora zakupcu u praksi mnogo teže da ostvari svoja prava. Mogu pomoći dokazi o plaćanju računa, ako podstanar može da dokaže da je plaćao kiriju, a ako postoje uplatnice, elektronski transferi, SMS ili Viber komunikacija, može se smatrati da postoji usmeni ugovor.

„Čak i ako nema ugovora, stanodavac ne sme da izbacuje podstanara silom, promenom brava ili izbacivanjem stvari. Sudski postupak je jedini legalan način iseljenja, što je veći problem za zakupodavca u slučaju da stanar ne plaća kiriju ili pravi probleme. Ako nema ugovora, zakupac je u goroj poziciji kada je u pitanju povrat depozita, jer teško može da dokaže dogovorene uslove“, objašnjava Mirjana Todorović.

Nekad je selidba jedino rešenje

Podstanar, u slučaju da ne želi da pristane na povećanje kirije, nema mnogo izbora. Mirjana Todorović kaže da je promena stana najčešći oblik „pobune“ protiv visoke rente, ali ukazuje da postoje i druge opcije.

„Ako je zakupac pouzdan, plaća na vreme i ne pravi probleme, može pokušati da pregovara sa stanodavcem. Ponekad je vlasniku važnije da zadrži sigurnog stanara nego da rizikuje period praznog stana. Ako postoji ugovor i u njemu nije definisana mogućnost povećanja kirije, stanodavac ne može jednostrano podići cenu tokom trajanja ugovora. Međutim, u praksi, ako zakupac ne može da prihvati novo povećanje, najčešće rešenje je selidba“, objašnjava Mirjana Todorović.

Prva presuda kojom je građanka Crne Gore dobila parnicu protiv države zbog negativnog uticaja na zdravlje izazvano zagađenjem vazduha, mogla bi, kako kažu sagovornici N1, da bude model za zemlje u regionu, pa i u Srbiji. Oni ističu da bi veliki broj građana Srbije potencijalno mogao da podnese tužbe jer je zagađenje vazduhom prekomerno tokom većeg dela godine.

Pljevljanka Elzana Hrković ušla je u istoriju ne samo Crne Gore, već i regiona, kao prva osoba koja je dobila odštetu zbog uticaja zagađenog vazduha na njeno zdravlje.

Kako se navodi u presudi Osnovnog suda u Podgorici, država Crna Gora je odgovorna za zagađenje vazduha u Pljevljima. Sud je u presudi naložio da Crna Gora Elzani Hrković nadoknadi nematerijalnu štetu. Kako se saznaje, u pitanju je suma od 1.500 evra.

Pljevlja već dugo imaju velikih problema sa zagađenjem vazduha po čemu su neretko u evropskom vrhu - piše N1.

Moguće je i u Srbiji

Ljubica Vukčević, advokat organizacije RERI, kaže da je i u Srbiji moguće pokretanje sudskog -parničnog postupka poput onog u Crnoj Gori gde bi se moglo ukazati na povređeno, po Ustavu zajamčeno pravo na zdravu životnu sredinu – u ovom slučaju prekomernog zagađenja vazduha.

„Ono što ostaje kao pitanje jeste ko bi bio tuženi, da li samo Republika Srbija koja je propustila da kroz svoje aktivnosti građanima pruži zaštitu prava na zdravu životnu sredinu, ili bi tužena bila i konkretna kompanija, odnosno pravno lice koje neposredno emituje zagađenje“, navodi Vukčević.

Ona podseća da je RERI, kada je reč o zagađenju vazduha, bio inicijator više sudskih postupaka koji su okončani osuđujućim presudama. Tužena je Elektroprivrede Srbije (EPS) zbog kontinuiranog emitovanja prekomernih emisija sumpor-dioksida u odnosu na maksimalne. Osim toga, septembra 2024. godine doneta je prva osuđujuća presuda u Republici Srbiji protiv jednog pravnog lica – kompanije Ziđin koper (Zijin Copper) zbog krivičnog dela zagađenja životne sredine – vazduha u Boru.

Problem predstavljaju nedovoljno visoke izrečene kazne. One se kreću od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, što je neretko za zagađivače mnogo manje od profita koji ostvaruju čime se stimuliše dalje zagađenje.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) za N1 kaže da do sada u Srbiji, nije bilo slučajeva da je pojedinac tražio odštetu za narušavanje zdravlja. Uglavnom su organizacije, pre svega one civilnog društva, tužile odnosno podnosile prijave zbog kršenja Zakona o zaštiti životne sredine.

On ističe da nije lako dokazati direktnu vezu između narušenog zdravlja i određenog emitera zagađujućih materija.

„Kod nas ta praksa ne postoji. Umesto toga, imamo samo veštačenje o prekoračenju koncentracija dozvoljenih zagađujućih materija u životnoj sredini, ali nije dovojno precizirano kako se vodi taj postupak“, smatra Lekić.

Mera ima, sankcija za lokalnu samoupravu nema
On kaže da bi trebalo da se iz zvaničnih baza podatka pokaže da postoje prekoračenja, međutim „zakonska regulativa obično prepoznaje mere koje se preduzimaju, ali ne i sankcije“.

„Primera radi, ako imate prekoračenje zagađenja vazduha, odnosno da se radi o vazduhu treće kategorije, iz toga proizilazi da je lokalna samouprava u obavezi da izradi plan kvaliteta vazduha na kratokoročnom i dugoročnom planu i da ga poboljša. Ako to ne urade, trebalo bi da zakon propiše sankcije. U Hrvatskoj su nedavno to prepoznali, pa su uveli sankcije za lokalne samouprave, čije mere ne dovedu do poboljšanja. Bilo je planirano kod nas, ne znam da li je u novom predlogu Zakona o zaštiti vazduha“, navodi Lekić.

Masovnom tužbom Pančevci došli do čistijeg vazduha

Naučna savetnica Dragana Đorđević podseća na slučaj iz prve decenije 2000. godina, kada je hiljade građana Pančeva istovremeno podnelo tužbe protiv Petrohemije i Rafinerije nafte u ovom gradu. Kao kaže, rezultat je bio da je industrija morala da reši problem zagadenja vazduha.

„Bila sam uključena u ta rešenja preko Ministarstva nauke i zaštite životne sredine koje me je angažovalo u pomoć. Oni su naložili industriji da reši problem prema mojim preporukama. Koncentracija benzena u vazduhu Pančeva na mestima gde su ga fabrike emitovale spale su u granice EU normi. Naravno ti sistemi moraju da se održavaju kako bi funkcionisali. Da li ih sada održavaju, nemam informacija“, kaže Đorđević.

Lekić ističe i da je naš zdravstveni sistem „vrlo rezervisan prema toj priči“ i da ne postoji istraživanje u kome bi se navelo da su ljudi oboleli ili „ne daj bože prerano umrli, zbog tog i tog zagađenja“.

„Takav dokument ne postoji u Srbiji“, poručuje Lekić.

On navodi da bi u sličnom slučaju poput onog u Crnoj Gori, u Srbiji to mogao da bude masovan proces sa velikim brojem pojedinačnih tužbi.

„Praktično bi mi na razmere zagađenja u Srbiji mogla da se pokrene grupna, milionska tužba. Monitoring je ove godine pojačan sa osam novih stanica od koji radi šest, dok stanice koje do sada nisu imale merače suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10, sada ih imaju. Oni već pokazuju da u centralnoj Srbiji i obodnim gradovima Vojvodine kao što su Sremska Mitrovica, Pančevo, sva mesta imaju prekromeno zagađenje odnosno loš vazduh III kategorije“, poručuje Lekić.

O tome svedoči podaci sa sajta xeco.info, koji je pokrenula NEA, a koji ukazuju na to da je za svega 42 dana u 2025. godini, već u devet gradova u Srbiji pređen godišnji limit kada je u pitanju povećane koncentracije čestica PM-10. Ista organizacija je početkom godine navela podatke da nijedno merno mesto u Republici Srbiji u 2024. godini nije imalo kvalitet vazduha bezbedan za ljudsko zdravlje, a prednjačili su Novi Pazar, Šabac i Valjevo.

Mogućnost da se poboljša zakonski status u Srbiji, Lekić vidi u novoj evropskoj direktivi o čistom vazduhu koja je počela da važi od jeseni prošle godine. Ona sadrži elemente koji dozvoljavaju građanima da tuže državu u slučajevima kada država ne preduzima mere, a zagađenje je konstatovano.

„Ta bi direktiva trebalo da bude u nekom doglednom vremenu prebačena u naše zakone. Ona u potpunosti stupa na snagu 2030. godine. To je urađeno kako bi se dalo malo vremena regionima koji imaju problem sa velikom zagađenošću poput Poljske, severne Italije, Bugarske“, zaključuje Lekić.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov prisustvovao je ''Velikom bunjevačko-šokačkom prelu'' u organizaciji Hrvatskog kulturno-umetničkog društva ''Vladimir Nazor'' na čelu sa predsednikom Tomicom Vukovićem, u Hrvatskom domu u Somboru.

Žigmanov je rekao da se ova priredba održava po 91. put i predstavlja deo bogate nematerijalne kulturne baštine Hrvata u Vojvodini, čiji je registar sačinio Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Ministar je, tokom manifestacije održane u subotu uveče, istakao da Ustav i zakoni Republike Srbije svakoj nacionalnoj zajednici garantuju očuvanje i razvoj kulturnog nasleđa i savremenih kulturnih praksi, a hrvatska zajednica ima čime da se u tim područjima pohvali.

''Kulturne politike i politike finansiranja ostvarivanja manjinskih prava u prostoru kulture na svim nivoima vlasti obezbeđuju da se ti proklamovani ciljevi ostvare. Aktivnosti HKUD-a 'Vladimir Nazor' iz Sombora dobar su primer primene ovog načela u praksi'', dodao je Žigmanov.

''Veliko bunjevačko-šokačko prelo'' narodni je običaj ovdašnjih Hrvata, proizašao iz tradicionalnog okupljanja naroda, prela, koje se održavalo na salašima, u zimsko večernje vreme kada nije bilo velikih poljskih radova.

Prela su održavana u vreme poklada - pred početak velikog katoličkog posta - Korizme, uoči Uskrsa, a ''Veliko bunjevačko-šokačko prelo'' se u Somboru održava poslednje subote pre ''Čiste srede'', kada počinje četrdesetodnevni uskršnji post.

Izvor: RTV