Malu Dunju M. (2) pronašao je pas malinoa Gorske službe spasavanja, koji ju je nanjušio i nepogrešivo do nje doveo spasioce. Kinološki sudija Dragan Simić objašnjava zašto je upravo ta rasa, poznata i kao belgijski ovčar, omiljena među policijom i vojskom svih zemalja sveta, ali i koje druge rase se koriste kao radni psi.
Dvogodišnja devojčica iz Uba nestala je juče i tada je aktiviran sistem „Pronađi me“, a u potragu su se uključili svi, policija, žandarmerija, pripadnici Gorske službe spasavanja. Podignuti su dronovi koji imaju termovizijske kamere, primenjena su najmodernija tehnička sredstva, ali ipak, na kraju je devojčicu pronašao najbolji čovekov prijatelj – pas. Keruša Mala, belgijski ovčar ili malino, kako tu vrstu još zovu, odvela je spasioce do devojčice, koja je zbrinuta i prebačena u bolnicu.
„Ne čudi me što ju je našao baš malino. Belgijski i nemački ovčar su službeni psi koji se najčešće koriste prilikom potrage za nestalima ili za osobama pod ruševinama. Oni su najpraktičniji, zato što imaju solidan njuh, ali nisu preveliki. Malino je vižljast pas, koji može i da se provuče skoro svuda i to mu je posebna prednost, jer je on manji i od nemačkog ovčara. To su pametni psi koji brzo uče, kroz igru. On zna da će od svog dresera, kerovođe, dobiti nagradu kada uradi nešto dobro, da će dobiti hranu ili maženje“, objašnjava kinološki sudija Dragan Simić koji je inače uzgajivač jedne druge rase, srednjeazijskih ovčara. - piše Nova.rs
Prednost u odnosu na druge rase
Po njegovim rečima, nemački i belgijski ovčar imaju još jednu prednost u odnosu na veće pse.
„Oni mogu dugo da drže glavu pri zemlji i da njuše trag, što veliki psi ne mogu. Čak su i slični po građi, ako ih pogledate zadnji deo im je spušten, ali kada počnu da njuše blizu tla, ta njihova konstitucija se menja. Mogu to da rade dugo i zato ih svuda koriste“, kaže naš sagovornik i dodaje:
„Dresura službenih pasa počinje još dok su štenci, od malena i oni se uče kroz igru. Dobijaju nagradu, najčešće hranu, ali često je to i pažnja dresera ili maženje za svaki uspešno izvršen zadatak i tako se nauče. Inače, većina pasa ima urođen strah od uniforme, zato i napadaju poštare ili policiju, ali službeni psi, zbog toga što od malena odrastaju uz dresera, gube taj urođeni strah. Takođe, psi su socijalna bića i vole društvo i oni te ljude u uniformi shvataju upravo kao svoje društvo“.
Radni vek službenog psa je 7-8 godina, posle čega idu u penziju. Na pse se primenjuje računica da jedna njihova godina „vredi“ kao sedam ljudskih, tako da je pas star sedam godina, već pred penzijom, slabe mu čula, energija i snaga. Druge rase koriste se za druge namene ili u drugom okruženju.
„Radimo, na visokim planinama koriste se bernardinci, to su veliki i jaki psi koji imaju gusto krzno i dobro podnose hladnoću koju malino ili nemački ovčar ne bi moglil da izdrže. Zbog oseljivog njuha policija često koristi labradore po aerodromima, ali i pretragama nekih objekata i ta vrsta pasa je dresirana da pronalazi drogu ili eksploziv. Oni se dresiraju tako što im se kada markiraju miris droge ili eksploziva daje nagrada i oni taj miris nepogrešivo nanjuše, očekujući da će upravo od „svog“ čoveka dobiti nagradu“, objašnjava Simić.
„Moćni psi, koji ne trpe uljeze“
Postoji i treća grupa službenih pasa, koji pomažu policiji ili vojsci, psi čuvari.
„To su šarplaninci, pa i psi koje ja gajim, srednjeazijski ovčari. To su veliki i moćni psi, koji ne trpe uljeze na svojoj teritoriji. Koristili su ih graničari jer ti psi mogu da nanjuše i čuju ono što ljudsko biće ne može, a dovoljno su veliki i jaki da odgovore svakom izazovu. Ali, u njihovom slučaju ako se dresiraju za službene pse, onda ne mogu da budu vođeni na izložbu“, objašnjava kinološki sudija Dragan Simić.
