Sombor.info

Grad Sombor raspisao je tender za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju stare škole u Bačkom Monoštoru, koja bi time postala svojevrstan muzej i seoski kulturni centar.

Vrednost nabavke procenjena je na 1,3 miliona dinara.

Tender je otvoren do 17. marta.

Više detalja pogledajte na portalu eKapija

Malu Dunju M. (2) pronašao je pas malinoa Gorske službe spasavanja, koji ju je nanjušio i nepogrešivo do nje doveo spasioce. Kinološki sudija Dragan Simić objašnjava zašto je upravo ta rasa, poznata i kao belgijski ovčar, omiljena među policijom i vojskom svih zemalja sveta, ali i koje druge rase se koriste kao radni psi.

Dvogodišnja devojčica iz Uba nestala je juče i tada je aktiviran sistem „Pronađi me“, a u potragu su se uključili svi, policija, žandarmerija, pripadnici Gorske službe spasavanja. Podignuti su dronovi koji imaju termovizijske kamere, primenjena su najmodernija tehnička sredstva, ali ipak, na kraju je devojčicu pronašao najbolji čovekov prijatelj – pas. Keruša Mala, belgijski ovčar ili malino, kako tu vrstu još zovu, odvela je spasioce do devojčice, koja je zbrinuta i prebačena u bolnicu.

„Ne čudi me što ju je našao baš malino. Belgijski i nemački ovčar su službeni psi koji se najčešće koriste prilikom potrage za nestalima ili za osobama pod ruševinama. Oni su najpraktičniji, zato što imaju solidan njuh, ali nisu preveliki. Malino je vižljast pas, koji može i da se provuče skoro svuda i to mu je posebna prednost, jer je on manji i od nemačkog ovčara. To su pametni psi koji brzo uče, kroz igru. On zna da će od svog dresera, kerovođe, dobiti nagradu kada uradi nešto dobro, da će dobiti hranu ili maženje“, objašnjava kinološki sudija Dragan Simić koji je inače uzgajivač jedne druge rase, srednjeazijskih ovčara. - piše Nova.rs

Prednost u odnosu na druge rase

Po njegovim rečima, nemački i belgijski ovčar imaju još jednu prednost u odnosu na veće pse.

„Oni mogu dugo da drže glavu pri zemlji i da njuše trag, što veliki psi ne mogu. Čak su i slični po građi, ako ih pogledate zadnji deo im je spušten, ali kada počnu da njuše blizu tla, ta njihova konstitucija se menja. Mogu to da rade dugo i zato ih svuda koriste“, kaže naš sagovornik i dodaje:

„Dresura službenih pasa počinje još dok su štenci, od malena i oni se uče kroz igru. Dobijaju nagradu, najčešće hranu, ali često je to i pažnja dresera ili maženje za svaki uspešno izvršen zadatak i tako se nauče. Inače, većina pasa ima urođen strah od uniforme, zato i napadaju poštare ili policiju, ali službeni psi, zbog toga što od malena odrastaju uz dresera, gube taj urođeni strah. Takođe, psi su socijalna bića i vole društvo i oni te ljude u uniformi shvataju upravo kao svoje društvo“.

Radni vek službenog psa je 7-8 godina, posle čega idu u penziju. Na pse se primenjuje računica da jedna njihova godina „vredi“ kao sedam ljudskih, tako da je pas star sedam godina, već pred penzijom, slabe mu čula, energija i snaga. Druge rase koriste se za druge namene ili u drugom okruženju.

„Radimo, na visokim planinama koriste se bernardinci, to su veliki i jaki psi koji imaju gusto krzno i dobro podnose hladnoću koju malino ili nemački ovčar ne bi moglil da izdrže. Zbog oseljivog njuha policija često koristi labradore po aerodromima, ali i pretragama nekih objekata i ta vrsta pasa je dresirana da pronalazi drogu ili eksploziv. Oni se dresiraju tako što im se kada markiraju miris droge ili eksploziva daje nagrada i oni taj miris nepogrešivo nanjuše, očekujući da će upravo od „svog“ čoveka dobiti nagradu“, objašnjava Simić.

„Moćni psi, koji ne trpe uljeze“

Postoji i treća grupa službenih pasa, koji pomažu policiji ili vojsci, psi čuvari.

„To su šarplaninci, pa i psi koje ja gajim, srednjeazijski ovčari. To su veliki i moćni psi, koji ne trpe uljeze na svojoj teritoriji. Koristili su ih graničari jer ti psi mogu da nanjuše i čuju ono što ljudsko biće ne može, a dovoljno su veliki i jaki da odgovore svakom izazovu. Ali, u njihovom slučaju ako se dresiraju za službene pse, onda ne mogu da budu vođeni na izložbu“, objašnjava kinološki sudija Dragan Simić.

Film Šona Bejkera, Anora dobitnik je Oskara za najbolji film.

Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova…

Svesni smo da u današnje vreme cancel kulture, kao i neke nove doze uzdržanosti i blagog konzervatizma kod mladih, neke stvari sve češće postaju nepopularne, gurane u stranu, osuđivane bez suda i ignorisane.

Otud je krajnje iznenađujuće da u Holivudu 2025, sa takvom političko društvenom klimom, prvo film kao što je Anora bude indie hit, a zatim i osvoji Oskara. U filmu imamo striptizetu koja preko kreveta pokušava da dobije bolji život, i film je pravda u tome, i drugo, mnogo interesnatnije, film u prvi plan stavlja ruske migrante, oligarhe i njihove sinove i saradnike, i od njih prave ljude od krvi i mesa, a ne karikature. Što sa svom dobrom voljom ne očekujemo od američkog filma danas kad su Rusi (opet) glavni negativci zbog napada na Ukrajinu.

Koje se tu poruke šalju, nije najjasnije, osim onih ljudskih, koje ostaju i van trenutka, o čemu ćemo malo kasnije, ali svakako bez obzira na iznenađenje, Anora, kao film zaslužuje sve nagrade i hvale koje dobija - prenosi Danas.rs.

I jel zaista valja ta Anora?

Pre nego krenem o Anori, kako sam već pisao za Oblakoder, prvo ću uzdići na pijedestal njenog autora – Šona Bejkera. Čoveka kog filmofili širom sveta već odavno prate i vole, ali nadam se da će ga posle Anore i oni malo manje obavešteni spoznati, jer je tip dobio Zlatnu palmu ove godine, kao i Oskara. U svoja prethodna tri filma, Tangerine, The Florida Project, i Red Rocket, pričao nam je, samo na prvi pogled, musave priče sa margine, a u stvari je slikao predele pune života, radosti i dešavanja. Tamo gde ih apsolutno niko drugi ne vidi osim njega. Stvorio je sopstvenu estetiku i lepotu ružnog gde slavi život, bilo da su to white trash majke u užasnim krimi naseljima ili trans prostitutke koje čekaju Božić, on im daje prostor i tretman kakav inače nemaju u svetskoj kinematografiji.

Odatle kreće i sa Anorom. Ovog puta, okolina je nešto bogatija (nešto više), ali i dalje podjednako trashy, obučena u leopardaste i tigraste nijanse, sa gomilom EDM zvukova koji trešte na maks iz zvučnika. Anora, odnosno Ani (Majki Medison) je egzotična plesačica koja na svom radnom mestu upoznaje Ivana (Mark Ejdelštajn), razmaženog ruskog naslednika s kojim prihvata, za keš naravno, da se druži, ljubi, putuje, i tako ukrug. Sve dok njihovoj ketaminsko-plaćenoj vezi ne pripreti kraj, jer Ivan mora da se vrati u Rusiju i počne posao kod bogatog oca u firmi. Zbog toga njih dvoje reše da se uzmu, jer bi time mladi junoša postao samostalan, sa svojim papirima, odnosno Zelenom kartom.

E, tu onda počinje potpuno drugi film. Kad mama i tata saznaju da se naslednik oligarhije oženio prostitutkom, šalju svoje saradnike na njih da istog časa prekinu taj brak i ponište ga. Međutim, ovo nisu istočnoevropski krimosi kao iz drugih filmovima, koji bi verovatno došli sa pištoljem sa prigušivačem, odradili Anoru sa dva metka, i na platnu bi se ispisalo Konec. Ovo su nešto smotanije persone, poslovni ljudi (onoliko koliko je Del Boj iz Mućki biznismen), koji ne mogu baš da savladaju mladi par.

Ivan beži i ostavlja Anoru sa njima, i onda narednih sat vremena kreće prava old school screwball komedija u kojoj dva brata Jermena, jedan ćutljivi Rus (Jura Borisov) i Anora traže odbeglog mladoženju. Oni da ga razvedu od nje, ona da ga ubedi da njihova će „ljubav” pobediti sve. U tom traganju, dešava se niz zabavnih i komičnih situacija, a ćutljivi Rus postaje sve više zagledan u našu junakinju. Naravno da se do kraja pojave i roditelji, i da će rasplet biti urnebesan, ali i bolan i prosvetljujući za sve njih.

Majki Medison je već zvezda, a mi o tome do sad ništa nismo znali. Nakon ovog filma će svi znati. To vam je ona mala iz serije Better Things, ili je možda više pamtite kao onu klinku iz Mensonove ekipe što je DiKaprio zapali na kraju Tarantinovog Once upon a time in Hollywood. Ona pleni i zavodi svakog od početka prve scene. Film će što zbog citata, što zbog priče mnogi nazvati Pretty Woman, ali režiran u stilu filma Uncut Gems, i neće pogrešiti. Ali Anora nije „zgodna žena”, prostitutka sa srcem od zlata koja čeka svog princa. Ona zna gde je i kako mora da se lakta u ovom svetu da bi dobila šta želi. Preko lap dance-a ili kreveta, bez imalo ulepšavanja. Ali joj verujete da se iza tog grubog šarma koji su pregazili mnogi krije nešto što vredi naći.

To vidi ćutljivi Rus, ili Igor, iliti Jura Borisov koji je najveće otkrovenje filma. Ko pamti indie fesivalski hit od pre koju godinu, Compartmant no.6, prepoznaće ovog garikuperovskog jakog, tihog tipa sa očima iz kojih izvire duša, što bi rekao Bajaga, velika ko Rusija. Jura je spreman da postane zvezda, kao i njegova sušta suprotnost, Mark Ajdelštajn u ulozi Ivana, koji sa sobom nosi pojavu istočnoevropskog Timotija Šalamea. U stvari, cela sovjetska ekipa briljira, kako glumci koji kidaju, tako i likovi koji su toliko „normalno” napisani, što je potpuno čudo u 2024. godini i cancel kulturi, gde se daje Rusima da budu ljudska bića (dobro, sa svim svojim sterotipima, ali to je sve u svrhu komedije). Anora je taj film koji daje i istočnoevropskim migrantima u Americi film na koji mogu da budu ponosni. To nije baš čest slučaj.

Šon Bejker je čovek koji voli život, voli filmove i voli one drugačije, interesantne ljude od kojih svi mi ostali vrlo često sklonimo glavu. Zato je Šon Bejker već sad veliki autor i biće sve veći i veći, a mi svi ostali muku mučimo sa problemima gradskog prevoza i poskupljenjima Infostana. Anora će biti taj film iz top 5 najboljih 2024. koji ima regledljivi potencijal i kom ćemo se često vraćati u budućnosti.

Znate ono kad Idoli u pesmi Rusija kažu Imala je snažnije ruke nego ja, nije mi dozvolila da je savladam. Anora je kao lik upravo to, a ovaj film je verovatno najbliže što ćemo prići filmovanoj verziji ovog remek-dela Vlade Divljana. Film Anora je nešto lakši za savladavanje. Ovo je punokrvna bioskopska komedija, koja je samo ogrnuta arty ogrtačem, koji joj vrlo brzo spadne sa ramena, i uživanje može da opušteno počne.

Neke kurirske službe odlučile su da dobrano podignu cene svojih usluga, pa je tako jedna Beograđanka za povrat jakne koju je kupila na sniženju, i to onlajn, morala da plati čak 650 dinara!

- Šokirala sam se, ta jakna nije teža od 500 grama, ali kurir kaže da po najjeftinijoj tarifi naplaćuju samo kad se šalju sitnice koje sigurno imaju manje od 500 grama kao što je koverta. Tako sam ja kupila jaknu koja mi ne odgovara, pa sam na kraju dala kuririma više od 1000 dinara ni za šta! - kaže Beograđanka za Telegraf.rs.

Kako kaže za Telegraf Biznis, kurir joj je pokazao i novi cenovnik i istakao da nije jedina koja se buni: do 500 grama - 462 dinara, od 500 grama do 2 kilograma - 650 dinara. Cene u drugim kurirskim službama razlikuju se u oko 100 dinara, s tim da će, poznajući i prateći tržište i konkurenciju, verovatno svi odreda podići cene.

Inače, neke kurirske službe u regionu i svetu takođe su znatno podigle cene dostave, što kupcima dodatno poskupljuje onlajn kupovinu i vraćanje robe. Na primer, u Hrvatskoj cena dostave unutar zemlje kreće se od 4,5 do 7 evra, dok je za pakete teže od 2 kg potrebno izdvojiti i do 12 evra. Povrat robe u mnogim slučajevima kupci plaćaju sami, osim ako trgovac ne nudi besplatnu zamenu.

Ukoliko ne spavamo dovoljno, obično osećamo umor, razdražljivi smo i bez energije… No, nedostatak sna može da izazove i mnoge zdravstvene probleme. Više o tome saznajte u nastavku.

Nedostatak sna je loš, pa čak i ako ne budete izloženi ekstremima budnosti danima zaredom, produženi periodi bez preporučenih 7-8 sati noću mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica, piše N1.hr.

Nedostatak sna i zdravstveni rizici

Tim američkih lekara i naučnika otkrio je da „suboptimalan” san meren tokom pet godina može dovesti do 29 odsto povećanja rizika od „smrti od svih uzroka”.

Istraživanje koje je objavilo Američko medicinsko udruženje (AMA) uključivalo je studiju na 46.000 ljudi i istaklo potrebu da se održi „zdravo trajanje sna tokom vremena“ kako bi ostali zdravi i sprečili ranu smrt.

Istraživanje AMA prati rad objavljen u The Journal of Immunology koji pokazuje da jedna noć lošeg sna kod zdrave mlade odrasle osobe negativno utiče na imune ćelije, što sugeriše da dugoročni obrazac nedovoljnog sna može povećati verovatnoću da osoba ne samo da pati od upale, već i da podriva imuni sistem.

Sa sedištem u Institutu za dijabetes Dasman u Kuvajtu, tim je otkrio da, iako prekomerna težina doprinosi verovatnoći upale, ono što su nazvali „analiza posredovanja“ pokazalo je da poremećaj sna „nezavisno doprinosi“ upali bez obzira na to da li je gojaznost faktor.

Ovo muško ime prilično je neobično, a nosi snažnu simboliku.

Kada su u pitanju imena za dečake, jeste li nekad čuli da su roditelji svom sinčiću dali ime Vid? Ispostavlja se da je ovo sve popularnije u Srbiji iako zvuči prilično neobično. Izgleda da su retro starinska imena sve više poželjna, a posebno je zanimjivo ako kriju neobičnu priču. Ime Vid je baš takvo.

Značenje muškog imena Vid

Kako pišu na sajtu Značenje imena, jedna grupa onomastičara tvrdi da je Vid hrišćansko ime koje je slovenska varijanta latinskog imena Vitus (hrišćanski svetitelj).

Sveti Vitus je, prema legendi, bio hrišćanski mučenik poreklom sa Sicilije. Postradao je za veru tokom progona hrišćana pod komandom rimskog cara Dioklecijana 303. godine. Po julijanskom kalendaru Sveti Vitus se slavi 15. juna.

U pravoslavnoj crkvi ovaj svetitelj i praznik se zove Sveti Vid ili popularnije Vidovdan i slavi se 28. juna.

Kao što znamo, ovaj praznik je neraskidivo povezan sa srpskim narodom jer se tog dana proslavlja i sećanje na kneza Lazara i junake koji su poginuli u Kosovskom boju 1389. godine, tačno na taj dan - piše Nova.rs

Ovo su zvanično najpopularnija imena za decu u Srbiji: Jedno žensko je novo na listi i ima posebno moćno značenje
Takođe, mnogi vezuju Svetog Vida sa Vidom ili Svetovidom iz staroslovenske mitologije.

Sventovit, Sventovid, Svetovid ili Svjatovid, kako kažu proučavaoci staroslovenskog panteona, bio je bog rata, ali i bog plodnosti.

Ovo ime čine dve reči: sveti/sventi, koji se tumači i prevodi kao snažan, moćan, svemogući, i vit/wit što se prevodi kao pobednik, ratnik ili gospodar.

U prevodu Sventovid bi značio – moćni pobednik.

Vid kod Srba i južnih Slovena

Ime Vid, a pre njega i Svetovid, u srpskom narodu je više povezano sa Vidovdanom. Praznik Vidovdan je, pre svega, posvećen značajnoj borbi protiv Turaka i otporu koji je srpski narod pokazao tom prilikom.

Kult Vidovdana je popularizovan najviše u 19. veku, u vreme buđenja nacionalne svesti tokom romantičarske epohe, kad se obnavljalo folklorno nasleđe.

Tih godina je Vuk Karadžić objavio pesmu Kneževa večera u kojoj se spominje Vidovdan kao dan kada se odigrala istorijska bitka. Kako proučavaoci tvrde, hrišćanski mučenik Sveti Vid je potpuno potisnut i nije se dovodio u vezu sa ovim praznikom. Naprotiv, više se odnosio na hristijanizovanu varijantu staroslovenskog božanstva Sventovida.

Današnja uverenja vezana za ovo božanstvo, ali i za Vidovdan i Svetog Vida, većinom se tiču verovanja da je on zaštitnik očnog i duhovnog vida i iscelitelj očnih bolesti.

Uz to, postoji i treća teorija o poreklu i značenju imena Vid, a to je da je ono proizišlo iz latinske reči „vita“, tj. „život“.

Prema staroslovenskoj mitologiji Svetovid je imao četiri glave, pa je mogao pogledom da obuhvati čitav svet. Njemu su se molili i prinosili žrtve kada su išli u rat, kada su trgovali ili vršili žetve.

Nakon primanja hrišćanstva Sloveni su nastavili da ga poštuju kao vrhovnog boga, ali su rešili da ga slave kroz lik Svetog Vitusa.

Ime Vid danas je retko među Srbima, ali roditelji polako počinju da ga sve više daju deci baš jer ima snažnu simboliku i predstavlja onog ko može da prozre, može da vidi jasno, viđen je kao prorok i moćni pobednik.

Glasna muzika, jaka svetla, intenzivni mirisi – sve to može izazvati glavobolju.

Studija objavljena u časopisu „Neurology“ pokazala je da loš kvalitet sna povećava rizik od jutarnjih glavobolja za 22 odsto. Takođe, nizak nivo energije dan ranije može povećati rizik za 16 odsto.

Glasna muzika, jaka svetla, intenzivni mirisi – sve to može izazvati glavobolju. Međutim, prema istraživanjima, vreme nastanka glavobolje može otkriti i njen mogući uzrok.

S druge strane, loš san nije bio povezan sa povećanim rizikom od popodnevnih glavobolja. Umesto toga, dan ispunjen visokim nivoom stresa i povećanom energijom povećao je verovatnoću glavobolje kasnije tokom dana za 17 odsto.

Ovi rezultati ukazuju na to da vreme početka migrene može pomoći u identifikaciji njenog uzroka.

U istraživanju je učestvovalo skoro 500 ispitanika, starosti od sedam do 84 godine, od kojih je 61 odsto ženskog pola.

Učesnici su koristili uređaje za praćenje sna i vodili digitalne dnevnike kako bi zabeležili promene u energiji, stresu i raspoloženju.

Istraživanje nije pronašlo vezu između anksioznosti i depresije i povećanog rizika od migrene, ali to ne znači da mentalno zdravlje ne može da igra ulogu u nastanku glavobolje, prenosi 24sata.hr.

Kako poboljšati kvalitet sna?

Bez obzira da li imate jutarnje glavobolje, kvalitetan san je neophodan za optimalnu funkciju mozga, zdravlje kože, metabolizam i opšte blagostanje.

Nekoliko brzih saveta za bolji odmor:

Prilagodite spavaću sobu: Održavajte prijatnu temperaturu, koristite kvalitetnu posteljinu, razmislite o umirujućem zvučnom sistemu i smanjite upotrebu ekrana pre spavanja.

Uzmite dovoljno magnezijuma: dokazano je da ovaj mineral poboljšava kvalitet sna i podstiče opuštanje kroz GABA receptore, što može biti korisno za ljude skloni migrenama u popodnevnim i večernjim satima.

Pratite obrasce spavanja: Nosivi uređaji za praćenje sna mogu vam pomoći da identifikujete šta ometa vaš odmor – da li je to nedostatak REM spavanja ili nepravilni obrasci spavanja?

Studija sprovedena na 477 ispitanika povezala je loš kvalitet sna sa 22 odsto većim rizikom od jutarnjih glavobolja, dok je visok nivo stresa tokom dana povećao verovatnoću popodnevnih i večernjih glavobolja.

Usvajanje boljih navika spavanja može pomoći u smanjenju rizika i poboljšanju opšteg blagostanja, piše Mind Body Green, a prenosi N1

Povodom Međunarodnog dana žena somborska bilbioteka je pripremila posebna iznenađenja za čitatelјke.

Svaka žena koja dođe u biblioteku 7. i 8. marta dobiće broj za učešće u tomboli. U ponedelјak, 10. marta, izvlačimo brojeve i pet srećnih dobitnica će osvojiti knjige naših autorki – Vesne Cvjetićanin, Vanje Vulin Smilјić, Danijele Repman, Olivere Marić i Danice M. Savić.

Osim toga, u holu Pozajmnog odelјenja za odrasle biće postavlјena izložba knjiga iz izdavačke produkcije Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, koja će predstaviti dela svih naših spisatelјica.

Ne propustite ovu jedinstvenu priliku da izaberete dobru knjigu, a možda baš Vi budete jedna od srećnih dobitnica!

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da se večeras, oko 19.20 časova, na državnom putu između Subotice i naselja Mala Bosna dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj su dve osobe poginule.

Do nesreće je došlo kada je J.T. (1973) upravljajući vozilom ,,pasat“, usled neprilagođene brzine, izgubio kontrolu nad vozilom i sustigao vozilo ,,fijat pandu“ koje se kretalo ispred njega i udario ga. Nakon sudara, oba vozila su se prevrnula na krov, a ,,fijat“ se zapalio.

Na licu mesta život su izgubile dve osobe iz „fijata“, dok su J. T. i njegov suvozač iz ,,pasata“ prevezeni u subotičku bolnicu gde su im konstatovane teške povrede i zadržani su na daljem lečenju.

Takođe, utvrđeno je da je J.T, upravljao „pasatom“ sa 2,07 promila alkohola u organizmu i protiv njega će po nalogu osnovnog javnog tužioca u Subotici biti podneta krivična prijava za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, navodi se u saopštenju MUP-a.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. mart