Sombor.info

Sezona grejanja nažalost, vreme je čestih požara. U jednom takvom požaru pre nekoliko dana je stradala kuća porodice Burgijašev u Stanišiću. Na sreću, niko od ukućana nije stradao, ali je šteta velika.

Od nekadašnje dnevne sobe ostali su samo nagoreli zidovi, bez prozora, vrata i krova. Petočlana porodica Burgijašev srećom je ostala nepovređena, a u trenutku kada je vatra buknula, ćerka vlasnika Nemanje je bila kod kuće.

"Požar je verovatno nastao od odžaka, prvo su gorele grede na tavanu. Kada su u kuhinji izgorele, onda je sve propalo, ćerka je videla dim. Ja nisam bio kući, moji su bili dole, dok sam došao kući i dok smo pozvali vatrogasce, ceo krov je izgoreo", objasnio je Nemanja.

Više vatrogasnih ekipa iz Stanišića i okolnih mesta, uspele su da ugase požar, ali je krov posle nekoliko sati ponovo planuo. Šteta je, kaže vlasnik, velika - izgoreo je krov, nameštaj, bela tehnika, deo garderobe...

Sanacija štete je u toku, materijal je brzo pristigao, a čitava ova nesrećna situacija koja ga je snašla, pokazala je da Nemanja ima na koga da računa.

"Pokazali su se prijatelji, komšije, rodbina, moja firma, Fudbalski klub Jedinstvo Stanišić, Mesna zajednica Stanišić, Grad Sombor, moje kolege sa posla... Svi", kaže Nemanja.

Kako je izgledala akcija pomoći porodici Burgijašev opisao je Branislav Momić, meštanin Stanišića.

"Ovo je malo selo, mala sredina, ali ljudi se znaju, svi se međusobno poštujemo, volimo, cenimo i uvek priskočimo i u lepim trenucima i u nevolji. Kada se desila ta katastrofalna noć za mog prijatelja, sve nas meštane je dodirnula. Svi meštani su priskočili u pomoć, deca, žene, ljudi... To je bila moba kao u neka dobra, stara vremena. Tu smo i nadamo se da ćemo uspeti, radimo danonoćno", kazao je Momić.

U trenutku kada je požar izbio u porodičnoj kući Burgijašev, Branislav se vraćao iz grada i primetio da se u selu nešto dešava.

"Kada sam došao u ovu ulicu, imao sam šta i da vidim - jeziv prizor. Odmah sam stao, ali sam bio bespomoćan u tom trenutku. Momci iz vatrogasne ekipe su stvarno maksimalno uradili posao i želim da naglasim da neka božija sila i čudo postoji. Ja sam i zaplakao, jeza me prošla kada sam to video - u toj situaciji kada je sve izgorelo, verovali ili ne, ikona Svete Petke je ostala netaknuta! Vatrogasci su je spasili, a sutra ujutru kada smo došli mi, prijatelji, rodbina, kumovi, ja sam baš ovde ispod gareži našao još jednu netaknutu ikonu Svete Petke, a to je inače slava porodice Burgijašev. Treba da se držimo, volimo, čuvamo, da zajedno možemo da opstanemo i da trajemo", dodaje Branislav.

Bitno je, zaključuje Momić, da su ljudski životi sačuvani, a materijalna šteta će se nadoknaditi uz pomoć dobrih ljudi.

Izvor: Blic.rs

U subotu, 30. novembra od 19 časova, u Sivcu će se održati jubilarni 40. Festival akustičarske muzike, nadaleko poznati FAMUS.

Publika će imati priliku da čuje 15 muzičara kantautora, a tročlani žiri odlučivaće o pobednicima. Publika će takođe imati priliku da izabere svog favorita, a najbolje takmičare očekuju novčane nagrade. Specijalni gost festivala biće kantautorka koja već dugi niz godina vlada muzičkom scenom, sjajna Ana Stanić.

Uvod u FAMUS biće izložba ručno izrađenih gitara srpskih graditelja, a izlagači će biti Radovan Jovičić, Dragan Mijačević, Vojin Marić i Goran Lazić. Izložba će biti otvorena u petak, 29. novembra od 19 časova u Plavoj sali Doma kulture.

Besplatne karte za FAMUS mogu se preuzeti od utorka, 26. novembra, do petka, 29. novembra u terminima od 8 do 12 časova i od 18 do 20 časova u Domu kulture u Sivcu.

I ove zime ljubitelji poezije imaće priliku da se okupe, podele svoje stvaralaštvo i uživaju u bogatstvu poetske reči na zimskom izdanju programa POEZIVANjE.

Program će biti održan u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, 6. decembra, 2024. godine, sa početkom u 20.00 sati.

“Ako želite da podelite svoje pesničko delo, ili jednostavno uživate u poeziji drugih, molimo vas da se prijavite na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili putem društvenih mreža, Fejsbuk, Instagram. Pozivamo vas na čitanje poezije u Biblioteci. Svi ste pozvani da učestvujete, čitate svoje stihove ili stihove omiljenih pesnika. Radujemo se novom POEZIVANjU!” poručuju iz somborske biblioteke “Karlo Bijelicki”.

Rukometaši Dalmatinca zabeležili su četvrtu uzastopnu prvenstvenu pobedu. Oni su u desetom kolu Druge rukometne lige Vojvodine – grupa A slavili na gostovanju u Šidu nad prvoplasiranim Radničkim 1958. Viđena je prava prvenstvena utakmica, puna preokreta i na kraju najvažnije od svega pobeda gostujućeg tima sa 35:36 (18:20).

Gosti su imali nekoliko raspoloženih igrača. Najefikasniji je bio Mihajlo Vučković sa osam pogodaka, kapiten Milan Graovac i Branko Garajski su pridodali po sedam golova, dok je Strahinja Pavlović šest puta tresao mrežu dmaćeg tima.

Nakon ovog trijumfa Dalmatinac se nalazi na trećem mestu sa 16 osvojenih bodova, koliko ima i drugoplasirani ŽSK 1955 koji je u Somboru pobedio istoimeni tim sa 25:39 (10:21). Domaći tim nije uspeo da se ozbiljnije suprostavi kvalitetnijem timu iz Žablja. U poraženom sastavu Marko Veselovski je bio najbolji pojedinac sa devet pogodaka.

Ovim novim, osmim uzastopni porazom, ekipa Damira Dunklera spustila se na samo začelje tabele.

Narednog vikenda snage će gledaćemo novi somborski derbi. Domaćin susreta biće ekipe iz Riđice. Da podsetimo, u njihovom prvom ovosezonskom okršaju slavili su Riđičanci sa 27:22. Proteklog vikenda na parket su izlazili i rukometaši bezdanskog Grafičara. Oni su u Gradskoj hali Mostonga ugostili Hajduk iz Čuruga. Bezdanci su bili mnogo bolji rival tokom prvog poluvremena. Vodili su od prvog do tridesetog minuta. Prvo izjednačenje je stiglo u 35. minutu, da bi osam minuta kasnije na semaforu pisalo 15:16. vrlo brzo je ekipa iz Čuruga povela sa plus 4 (16:20), nakon kojeg nije bilo povratka za sastav Grafičara. U poraženom saastvu dominirao je Edin Bajrami sa pet postignutih pogodaka. Narednin rival bi trebalo da im bude Hajduk iz Beške.

Izvor: somborsport.org

Na prethodnim ročištima su svedoci bile i vaspitačice zaposlene u ovoj predškolskoj ustanovi, a uprkos težini svakog od ročišta, roditeljima sa kojima smo imali prilike da razgovaramo najteže je palo upravo ovo poslednje.

Pedagoškom asistentu I. O. iz Bogojeva osumnjičenom da je mesecima seksualno uznemiravao i zlostavljao decu u vrtiću u Odžacima, odlukom Višeg suda u Somboru produžen je pritvor do 24. januara 2024. godine, saznaje "Blic". On se u pritvoru nalazi od maja 2023. godine, kada je i prvo dete prijavilo zlostavljanje svojim roditeljima.

U krivičnom predmetu I. O. zbog šest krivičnih dela obljuba zloupotrebom položaja, 28 krivičnih dela nedozvoljene polne radnje i krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, prema optužnici Višeg javnog tužioca od 27. oktobra 2023. godine, pritvor je prema okrivljenom poslednji put produžen rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru od 22. novembra 2024. godine i koji po tom rešenju može trajati do dalje odluke suda, a najduže do 24. januara 2024. godine - navela je za "Blic" portparolka ovog Višeg suda, Manela Operta Podunavac.

Podsetimo, u toku suđenja pedagoškom asistentu I. O. koji se sumnjiči da je mesecima seksualno zlostavljao decu u vrtiću u Odžacima na poslednjem ročištu 11. juna svedočili su psiholozi koji su u dva navrata vršili procenu zlostavljane dece, ali i veštak koji je vršio procenu optuženog, nezvanično je saznao "Blic". Održano ročište predstavlja nastavak glavnog pretresa i trenutno je u fazi dokaznog postupka.

Prema saznanjima do kojih je "Blic" došao, tri psihologa je potvrdilo autentičnost dečijih izjava o seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju koje su doživljavala u kontinuitetu od leta 2022. do 4. maja 2023. godine.

Reč je o 31. detetu, svi rođeni od 2017. do 2020. godine koja su pohađala Predškolsku ustanovu "Poletarac", u kojoj je I. O. bio zaposlen kao pedagoški asistent, a u praksi obavljao posao vaspitača.

Na prethodnim ročištima su svedoci bile i vaspitačice zaposlene u ovoj predškolskoj ustanovi, a uprkos težini svakog od ročišta, roditeljima sa kojima smo imali prilike da razgovaramo najteže je palo upravo ovo poslednje.

- Psiholozi koji su svedočili potvrdili su autentičnost dečijih izjava, ali i govorili o eventualnim posledicama koje doživljeno zlostavljanje može da ostavi na njih. To nam je kao roditeljima najteže da čujemo i ono čega se pribojavamo - naveli su tada za "Blic".

- Jedna od psihologa je rekla kako za 27 godina rada nikada nije videla ovakvo delo i ovakvu masovnost. Jer, ono što je činjenica, to je da je 31. dete ispričalo gotovo isto, jer su isto i doživljavali - ispričali su roditelji koji su prisustvovali ročištu.

Između ostalog, tada je na ročištu potvrđeno da je okrivljeni I. O. svestan dela koja mu se stavljaju na teret, naveo je izvor "Blica" dobro upućen u slučaj.

Suđenje I. O. je zatvoreno za javnost rešenjem pretresnog veća, a sledeće ročište još nije zakazano.

Izvor: alo.rs

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru danas će biti predstavljeno četvoroknjižje profesora istorije dr Saše Markovića „Nacionalno bez odijuma – pogleda bez pretenzija“.

Promocija će biti održana od 18 časova u spomen sobi Norme i Preparandije na Pedagoškom fakultetu u Somboru, a uz autora o ovom obimnom delu govoriće dr Goran Vasin, dr Saša Radojčić, dr Željko Vučković i dr Mihael Antolović.

„U potrazi za odmerenim u nacionalnom izrazu Srba, trudili smo se da uočimo i predstavimo narativ mudrosti, odmerenosti, pristojnosti i učtivosti koji su zastupali istaknuti intelektualci u modernoj srpskoj istoriji u konkretnim istorijskim događajima. Suprotstavljeni bilo kom obliku ostrašćenosti, ideologiju su, uprkos stavu političkih elita, odbacivali kao najtežu pretnju i sopstvenu samoobmanu“, navodi prof. dr Saša Marković motive nastanka ovog četvroknjižja.

Dr Marković, koji je i dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru, u svojim knjigama bavi se temama koje se kreću od položaja srpskog učitelja u Ugarskoj, o potrazi za identitetom učitelja kod Srba, o idealima humanizma i identitetu bogočoveka, o kosovskom predanju, o „kulturnom nacionalizmu“ u političkoj misli Srba sa početka 20. veka, o ratnim vihorima Prvog svetskog rata, o stradanjima u Drugom svetskom ratu, o (post)modernizmu Vojvodine – upravo širokim spektrom pitanja koja se odnose na razvoj, zanose i zablude tokom nacionalne istorije i definisanje sopstvenog identiteta u turbulentnim trenucima prošlosti - piše Politika.

Gradsko veće grada Sombora, održalo je juče 16. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 14 tačaka.

Između ostalog, utvrđen je Godišnji plan rada komunalne milicije grada Sombora za 2025. godinu, usklađen sa strateškim planom komunalne milicije grada Sombora za period 2024 – 2029. godine.

Tokom sednice je prihvaćena Informacija o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti Javno komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Sombor, za period od 1. januara do 30. septembra 2024. godine i to za JKP „Čistoća“, JKP „Energana“, JKP „Vodokanal“, JKP „Zelenilo“, JKP „Prostor“, JKP „Parking servis Sombor“ i JKP „Vodovod“ Bezdan.

Gradski većnici su usvojili tekst Javnog poziva i Kriterijume za izbor korisnika pomoći za poboljšanje uslova stanovanja Roma na teritoriji Grada u vidu građevinskog materijala u 2024. godini. Pomoć je bespovratna i odobrava se u skladu sa Kriterijumima za izbor korisnika pomoći. Sredstva opredeljena ovim Javnim pozivom iznose 1,3 miliona dinara. Pravo učešća na Javnom pozivu imaju pripadnici romske nacionalnosti koji imaju državljanstvo Republike Srbije, žive na teritoriji grada Sombora minimum pet godina, da imaju potvrdu o nezaposlenosti s BIRO-a i drugo.

Zainteresovani građani će prijave podnositi na pisarnici Gradske uprave grada Sombora ili putem pošte na adresu: Gradska uprava grada Sombora, ul. Trg Cara Uroša br.1 sa napomenom: „Za Javni poziv za izbor korisnika pomoći za poboljšanje uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine“.

Takođe, usvojen je i predlog za raspisivanje Javnog poziva za dodelu na korišćenje prostorija u objektu Klaster Sombor.

Grad Sombor je kroz prekogranični projekat „Razvijanje održivih prekograničnih klastera“, na programu IPA Hrvatska – Srbija izvršio rekonstrukciju objekta koji se nalazi u Blagojevićevoj/Kosovskoj ulici. Objekat je preuređen i ukupno je dostupno 8 kancelarija, konferencijska sala, kuhinja, recepcija, magacin i dvorište. Korisnicima na predmetnom Javnom pozivu će biti dostupno ukupno 6 kancelarija, dok će jednu kancelariju koristiti PU „CBC Klaster“, a jednu kancelariju Gradska uprava grada Sombora za potrebe održavanja projektnih sastanka i prezentacija prekogranične saradnje na aktuelnim i budućim projektima.

Javni poziv će biti objavljen na zvaničnoj internet stranici grada Sombora, a rok za slanje prijave će biti 15 dana od dana objavljivanja. Prijave će se slati elektronski putem ili redovnom poštom. Pravo učešća na Javnom pozivu imaće registrovani pravni subjekti – startap kompanije, kao i udruženja građana odnosno neformalne grupe. Cilj Javnog poziva je da, potencijalnim korisnicima, omogući pokretanje posla, početak aktivnosti na realizaciji svojih poslovnih ciljeva tako što bi na godinu dana na korišćenje dobili kancelariju bez naknade uz mogućnost korišćenja ostalih zajedničkih prostora u skladu sa rasporedom i kalendarom korišćenja.

Na 16. sednici Gradskog veća, Osnovnoj školi „Laza Kostić“ u Gakovu odobrena su finansijska sredstva za potrebe izrade projektno – tehničke dokumentacije za sanaciju objekta škole u Rastini.

U Velikoj sali Skupštine grada Sombora, danas je održan otvoren Interreg IPA info dan, posvećen informativnoj radionici za prijavu predloga projekata, za zainteresovane potencijalne podnosioce predloga projekata u okviru drugog poziva.

Na samom početku, prisutnima se obratio zamenik gradonačelnika Grada Sombora Milan Stakić koji je istakao značaj prekogranične saradnje u cilju unapređenja kvaliteta života svih građana.

„Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim ispred Grada Sombora i da vam poželim ugodne trenutke i uspešan rad na današnjoj prvoj informativnoj radionici. Mnogi od vas su imali iskustva u projektima prekogranične saradnje, a svakako da i oni koji ne znaju za ove projekte uživaju u pojedinim blagodatima koje je ta saradnja iznedrila. Ne postoji ni jedan razlog da mi i u narednom periodu ne nastavimo sa saradnjom, pogotovo ovako formalizovanom koja je pod ingerencijom Evropske unije u nadi da unapredimo naše međusobne odnose i da zajedno imamo i neku korist od toga. Želim vam da se osećate ugodno u našem gradu i državi, očekujem da će saradnja biti uspešna, dvosmerna, efektivna i da će na kraju cele ove priče korist imati svi građani“, rekao je Stakić.
Informativna radionica se održava u organizaciji Ministarstva za evropske integracije, u saradnji sa Upravljačkim telom i Zajedničkim sekretarijatom Interreg IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija 2021-2027.

Predavanju su prisustvovali Tamaš Kanižai, gradski većnik, Davor Francuz, pomoćnik gradonačelnika, Marina Škunca ispred Upravljačkog tela Programa, Davor Skočibušić ispred Zajedničkog sekretarijata, Kristina Ašković i Mihajlo Dašić ispred Ministarstva za evropske integracije, prof. dr Saša Bonjak, te brojni predavači koji su govorili o samom programu, kao i o načinu na koji predlozi projekata treba da se pišu.

Koliko je zaista istine u onim tvrdnjama da je himalajska so izuzetno zdrava i da se isplati dati za nju više novca jer navodno ima brojne benefite za naše telo?

Himalajska so je već neko vreme u vrhu liste namirnica koje su napravile pravi bum u svetu zdrave ishrane. Roze granule znatno skuplje nego klasična kuhinjska so osvojile su mnoge, a sve zbog tvrdnji da pomažu u očuvanju zdravlja, pre svega, jer sadrže 84 dragocena minerala neophodna telu.

Stidljivo u odnosu na sav taj marketing oko himalajske soli, povremeno do nas stigne i vest da na Himalajima zapravo nema solana i da so koju papreno plaćamo dolazi iz Poljske i sa drugih mesta, da je sve zabluda i da novac dajemo za tek nešto korisnih minerala u tragovima, prenosi Zadovoljna.rs.

Da li je himalajska so najzdravija

Budući da postoji toliko vrsta soli, od morske, preko havajske, do himalajske, logično je pitanje koja je so najbolja. U svima njima osnovni sastojak je natrijum hlorid, samo male količine drugih supstanci variraju, pišu na sajtu sciencebasedmedicine.

Roze himalajska so je, dakle, hemijski slična kuhinjskoj soli. Sadrži do 98 odsto natrijum hlorida. Ostatak čine minerali u tragovima, kao što su kalijum, magnezijum i kalcijum i oni toj soli daju svetloroze nijansu i specifičan ukus.

Ali što se tiče zdravstvenih koristi, pošto sadrži oko 98 odsto natrijum hlorida, to znači da ova so ima samo oko dva odsto minerala. S obzirom na relativno ograničene količine tih supstanci u količini soli koju inače konzumiramo, malo je verovatno da to može da nam pruži bilo kakve značajne zdravstvene koristi, piše medicalnewstoday.

Pritom, tvrdnje da himalajska so ima manje natrijuma od kuhinjske su takođe upitne. Kako je navedeno, obe imaju približno 98 odsto natrijum hlorida. Ali roze so obično je u većim kristalima od kuhinjske soli, pa tehnički može da sadrži manje natrijuma po kašičici.

Neki veruju i da roze so može da pomogne telu da postigne optimalnu ravnotežu tečnosti i spreči dehidraciju. Istina je da je natrijum neophodan za održavanje odgovarajućeg balansa tečnosti u telu, međutim, to važi za natrijum i iz drugih izvora isto kao i za roze himalajsku so.

S druge strane, kod himalajske soli treba paziti na unos joda. Jod je mineral koji je telu potreban za održavanje pravilne funkcije štitne žlezde i metabolizma ćelija. Veliki izvori joda su riba, morski plodovi, mlečni proizvodi i jaja. Jodirana kuhinjska so je još jedan uobičajeni izvor ovog minerala, a himalajska so sadrži manje joda od kuhinjske.

Koje su navodne zdravstvene prednosti himalajske soli

Uprkos tome što roze himalajska so sadrži samo male količine dodatnih minerala, mnogi ljudi i dalje tvrde da ima brojne zdravstvene prednosti.

Navodne zdravstvene prednosti himalajske soli:

• Pomaže kod respiratornih bolesti
• Balansira pH vrednost u telu
• Smanjuje znakove starenja
• Poboljšava kvalitet sna
• Reguliše šećer u krvi
• Povećava libido

Nema naučnih dokaza da je himalajska so zdravija od obične

Istina je da većinu ovih tvrdnji ne može da podrži neko ozbiljno istraživanje. Recimo, slane sobe kao tretman za razne plućne bolesti možda mogu da budu od neke koristi, ali generalno potrebno je rigoroznije istraživanje da bi se ispitala njihova efikasnost, piše HealthLine.

S druge strane, neke od ovih tvrdnji su zapravo samo uobičajeni efekti natrijum hlorida u telu, tako da ćete ove prednosti imati od bilo koje vrste soli. Na primer, istraživači su otkrili da ishrana sa veoma malo soli može da izazove probleme sa spavanjem, te je jasno da je adekvatna količina soli neophodna za kvalitetan san. Međutim, u studiji nije ispitivana roze himalajska so, te je to verovatno efekat natrijum hlorida iz bilo koje soli.

Takođe, minerali u roze himalajskoj soli nisu prisutni u dovoljno velikim količinama da bi imali bilo kakav uticaj na balans pH vrednosti tela. Pluća i bubrezi regulišu pH tela bez pomoći himalajske soli. Štaviše, nivo šećera u krvi, starenje i libido su prvenstveno kontrolisani drugim faktorima sem soli u ishrani i jednostavno ne postoje naučne studije koje bi pokazale da himalajska so može imati bilo koji od ovih zdravstvenih benefita.

Trenutno ne postoje naučni dokazi koji bi pokazali da roze himalajska so pruža više zdravstvenih koristi od obične kuhinjske soli. Zamena kuhinjske soli roze granulama eventualno može pomoći da se smanji unos natrijuma, ali, kao i kod svake druge vrste soli, treba paziti na dnevni unos koji većina prekorači.

Pritom, pojedini naučnici tvrde da himalajska so, osim što nema dokazanih zdravstvenih benefita, sadrži niz radioaktivnih supstanci kao što su radijum, uranijum i polonijum, ali i supstance koje deluju kao otrovi, poput talijuma, srećom, u malim tragovima.

Zato himalajsku so ne treba gledati kao garant zdravlja dok se legitimnim kliničkim studijama ne dokaže suprotno, piše sciencebasedmedicine, a prenosi N1.

U osnovnim i srednjim školama širom Srbije pre dve nedelje počelo je sprovođenje projekta „Zdravitas“, koji većina obrazovnih ustanova, kako kažu prosvetari, ignoriše. Mnogi roditelji prete tužbama nastavnicima, školama, pa čak i državi, zbog projekta koji će biti sproveden, čak i ako ne potpišu saglasnost. Podaci o zdravstvenom stanju i sposobnostima njihove dece biće zavedeni u bazu Ministarstva prosvete, bez obzira na potpis roditelja.

Brzinom svetla raširila se panika, a potom i bes među roditeljima učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, kada su od prosvetnih ustanova dobili nalog da, ukoliko se slažu, potpišu saglasnost da njihovo dete učestvuje u projektu „Zdravitas“.

Kod većine je, međutim, došlo do negodovanja upravo iz razloga što i oni roditelji koji ne žele da daju potpis, ne mogu svoje dete izopštiti iz ovog projekta.

„Nasilno planiraju da uzimaju podatke naše dece. Ako ne dozvoljavam da podaci mog deteta budu u bazi Ministarstva, to je moje pravo jer je u pitanju maloletno lice. Nastavnici su prinuđeni da ih testiraju, na to ih primoravaju direktori, a njih država. Ipak, imamo pravo da tužimo i tužićemo i školu i državu, ako protiv našeg odobrenja rade bilo šta vezano za našu decu. Svake godine traže da potpišemo da deca mogu da se slikaju u školi, a onda za ovakvo praćenje učenika ne treba odobrenje, pa na šta to liči“, kaže za Nova.rs Darija J. mama dva osnovca iz Novog Beograda.

Priprema tužbi

U nekoliko osnovnih škola već su u pripremi tužbe koje roditelji pripremaju zbog sprovođenja „Zdravitasa“.

„Da li to znači da nas država uskoro neće ništa pitati o našoj deci, kad za skladištenje njihovih podataka nije potrebna naša saglasnost? Tužbe su neminovne u ovakvim slučajevima. Mi smo njihovi zakonski zastupnici i imamo pravo da zabranimo školi da prisiljava dete da učestvuje u bilo kakvom projektu. Ukoliko budu insistirali, povući ćemo decu iz škole, pa neće ni ići na nastavu“, revoltirano kaže D. P. otac troje učenika, koji pohađaju osnovnu školu na Banovom brdu.

Uprkos pobuni i negodovanju roditelja i većeg dela prosvetnih radnika, za koje će projekat „Zdravitas“ biti samo dodatni posao, bez novčane naknade, država je uporna da ga sprovede.

„Sva deca biće praćena i podaci o svim učenicima biće popisani i dostupni u bazi podataka Ministarstva prosvete, ali oni roditelji koji ne budu saglasni, neće dobiti pristup ovim podacima, iako će njihovo dete biti među njima. Imamo informacije da je u pojedinim školama već došlo do najava tužbi protiv koleginica koje su unosile podatke dece onako kako je od njih traženo“, objašnjava za Nova.rs Mirjana Gašić, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

Prema saopštenju Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podaci će za obradu biti dostupni i u njih će imati uvid samo Ministarstvo prosvete.

„U saopštenju koje smo dobili od Poverenika u oktobru ove godine, stoji da će uvid u podatke o deci imati isključivo Ministarstvo prosvete, koje će ih obrađivati, a za koje pristanak roditelja nije potreban. To takođe nema neke logike, jer ako je reč o zdravstvenom stanju dece, trebalo bi da uključe i Ministarstvo zdravlja. U svakom slučaju metoda sprovođenja ovog projekta je skandalozna“, naglašava Mirjana.

Pitanja bez odgovora

Zbog brojnih pitanja bez odgovora, iz USPRS su 14. novembra ove godine dostavili i drugi dopis Povereniku, o zahtevu za vršenje dopunskog nadzora u okviru ovog projekta i obaveštenju javnosti o njegovim rizicima.

U ovom zahtevu, u koji smo imali uvid, tražili su od Poverenika da, između ostalog, odgovori da li se lični podaci o učenicima prikupljaju u svrhu koja je nužna, opravdana i zakonita.

Zašto je neophodna personalizacija podataka u ovom projektu i u kakvoj su vezi JMBG roditelja i praćenje fizičkih sposobnosti učenika?

Koji je razlog trajnog čuvanja ovih podataka?

Takođe, pitali su i da li Poverenik isključuje svaku moguću opasnost od nezakonite obrade, gubitka ili oštećenja podataka o ličnosti učenika i roditelja?

Kao i da li Poverenik može da konstatuje da u projektu „Zdravitas“ nije i ne može doći do povrede načela „Integriteta i poverljivosti“?

Na kraju zahtevaju od Poverenika da obavesti javnost, roditelje i zaposlene u ustanovama obrazovanja, o svim rizicima, pravilima, merama zaštite i pravima u vezi sa obradom podataka, pre svega maloletnih lica, u okviru projekta „Zdravitas“.

Škole ignorišu projekat

„Iako Poverenik kaže da je sve urađeno po zakonu, pozivamo kolege da ništa ne rade mimo uobičajenog posla, jer će rok za sprovođenje ovog projekta biti produžen. Ministarstvo prosvete treba da izađe u javnost sa saopštenjem u kojem će javnosti objasniti sve pojedinosti. Imali smo nedavno sa njima razgovore povodom ‚Zdravitasa‘ i izneli smo pitanja i neslaganja, a ostalo je da sastave izveštaj i dostave ga našim predstavnicima. Tog izveštaja, međutim, još nema“, kaže Mirjana.

Ona dodaje da zbog brojnih nedoumica, a pre svega nametanja dodatnog posla već preopterećenim prosvetarima, brojne škole ignorišu postojanje „Zdravitasa“, uključujući i njenu.

„Ideja je sama po sebi dobra, da se prati zdravstveno stanje dece, ali metod realizacije, nametanje novih radnih obaveza je napravilo komplikacije“, kaže Mirjana.

Podsetimo, država je potrošila 42 miliona dinara ili oko 360.000 evra za projekat „Zdravitas“, uprkos negodovanju roditelja, stručne javnosti i prosvetara.

Na izradi ovog projekta učestvovale su i dve privatne firme, a vlasnik jedne je sa Kajmanskih ostrva.

Šta je „Zdravitas“?

Platforma je osmišljena tako da prati motorni razvoj učenika od trećeg razreda osnovne, pa do kraja srednje škole. Kako se navodi u dostupnim dokumentima, “sistem Zdravitas je posvećen testiranju učenika osnovnih i srednjih škola, odnosno prikupljanju povratnih informacija za svakog učenika o njegovom sopstvenom nivou motoričkih sposobnosti i fizičkog razvoja“. Sastoji se od Javnog portala Zdravitas i istoimenog administrativnog portala.

U aplikaciju koju svako putem telefona može preuzeti sa interneta, unose se lični podaci deteta i roditelja, ime prezime i JMBG sa ili bez saglasnosti roditelja.

Iako će ga praktično sprovoditi Ministarstvo prosvete, tender za izradu portala „Zdravitas“ raspisala je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, a javio se samo jedan ponuđač. Zapravo, reč je o konzorcijumu dve privatne firme SAGA i Portal Master Solutions, a deo te grupe ponuđača bili su i Fakultet za sport i fizičko vaspitanje i FON.

Izvor: nova.rs