Sombor.info

Za poslednja dva dana novembra u Srbiji su prognozirane padavine, oblačno i hladnije vreme, mestimično sa kišom, dok će u brdsko-planinskim predelima padati sneg i formiraće snežni pokrivač, najavio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ).

Prema mesečnoj prognozi RHMZ za decembar, padavine bi u Beogradu rebalo da prestanu baš 1. decembra, a jutarnje temperature bile bi od četiri stepena Celzijusovih do najviše dnevne – oko 10.

Slično je prognozirano i za Novi Sad, dok se u Nišu očekuje tog dana od nule do četiri stepena, uz nešto padavina.

Kada su planine u pitanju, na Kopaoniku će biti hladno, uz padavine, dok će jutarnja temperatura biti od oko minus osam do najviše dnevne oko minus pet.

Kako se vidi u grafikonu RHMZ za ceo poslednji mesec u godini, posle padavina na početku, ne očekuje su, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, pa čak i na Zlatiboru i Kopaniku znatnije padavine, dok će se temperature kretati oko nule, do oko pet stepeni, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu slično vreme, dok će na planinama, očekivano, biti hladnije.

Za su za Zlatibor prognozirane jutarnje temeprature u minusu, najniža bi gtrebalo da bude oko minus četiri oko 16. decembra, a najviša dnevna oko šest stepeni u plus i to oko 4. decembra.

Kada je Kopaonik u pitanju, jutarnje temperature će pasti oko minus 10 i to oko 20. decembra, a najviše dnevne neće prelaziti nulu ili jedna stepen Celzijusovih.

Treba napomenuti, a kako često navode meteorolozi, na dugoročne prognoze nisu precizne, uglavnom su okvirne, da se s velikom preciznošću može prognozirati vreme samo za pet dana, a nekad, u skladu s vremenskim prilikama, ni toliko.

Australija je u usvojila zakon o zabrani društvenih medija za decu mlađu od 16 godina nakon višednevne burne debate, postavljajući standard za druge zemlje koje treba da slede u globalnom nastojanju da obuzda moć velikih tehnoloških firmi.

Zakon, za koji se očekuje da stupi na snagu u novembru 2025. godine, postavlja neke od najstrožih kontrola društvenih medija na svetu i primoraće platforme da preduzmu razumne korake kako bi osigurali da postoji zaštita za proveru starosti.

Nakon parlamentarne sednice koja se protegla u noć, Senat Australije, ili gornji dom parlamenta, glasao je za usvajanje zakona nakon što je laburistička vlada levog centra premijera Entonija Albanezea dobila podršku konzervativne opozicije, piše Rojters.

Odobrenje zakona od strane Senata je poslednja zakonodavna prepreka nakon što je Donji dom, ili Predstavnički dom, usvojio zakon u sredu.

Ova zemlja deci mlađoj od 16 godina zabranjuje društvene mreže

Albaneze je, pokušavajući da podigne svoj rejting pred izbore koji se očekuju u maju, tvrdio da društveni mediji predstavljaju rizik po fizičko i mentalno zdravlje dece i da traži podršku roditelja - piše Direktno.

Od početka iduće godine kamatne stope na sve stambene kredite - i nove i stare, i sa fiksnom i sa promenljivom kamatnom stopom - biće pet odsto. I na tom nivou će ostati sve do početka 2026. To znači da će najvećem broju zaduženih građana koji otplaćuju stambene zajmove, rate biti - veće. Međutim, biće i onih malobrojnih čije se rate neće menjati, kao i onih koji će - plaćati manje. Sve zavisi od toga kada su se zadužili i po kojoj ceni.

Građani koji su stambeni kredit podigli pre 31. jula 2022 – zaključno sa 30. julom 2022 – od januara iduće godine plaćaće veće rate, pošto će im kamatne stope porasti sa 4,08 odsto na pet odsto. Oni koji su se zadužili od 31. jula 2022. i kasnije, i već otplaćuju stambene kredite po stopama iznad pet odsto, od Nove godine mogu da očekuju – niže rate. Jer, pet odsto biće jedinstvena kamatna stopa na sve stambene kredite.

Zaduženi po fiksnim kamatnim stopama nastavljaju da otplaćuju svoje rate pod uslovima koje su zaključili sa bankom – njima kamate neće rasti, ali će takođe biti ograničene na maksimalnih pet odsto tokom 2025.

Prvo mera, onda zakon

Kada je, od oktobra 2023. počela primena mere kojom je Narodna banka Srbije privremeno – do 31. decembra 2024 – ograničila visine kamatnih stopa na stambene kredite, među dužnicima je bilo najviše onih kojima je kamatna stopa pala na 4,08 odsto i na tom nivou ostala do danas – i biće i do kraja decembra.

Naime, to su svi oni koji su svoj kredit zajmili po promenljivoj kamatnoj stopi pre 31. jula 2022. godine. Ovaj datum je „granična tačka“ na koji je NBS izračunala da prosečna ponderisana kamatna stopa na stanje stambenih kredita odobrenih u Srbiji i uvećana za 30 odsto iznosi upravo pomenutih 4,08 procenata.

Te 2022. godine su, podsetimo, kamatne stope počele značajnije da rastu, što se automatski odrazilo i na rast rata kredita.

Rast šestomesečnog euribora, za koji se vezuju stambeni krediti vezani za evro, krenuo je iz negativne vrednosti (-0,5 odsto u januaru 2022), preko 2,7 odsto na kraju 2022, pa do preko četiri procenta (4,12% u septembru 2023).

Mera koju je NBS donela trebalo je da ublaži udar rasta kamatnih stopa na rate stambenih kredita građana.

S obzirom na to da je trenutni nivo 6М euribora 2,9 odsto (dalji rast se ne očekuje), a bankarske marže se (prema ugovorima) kreću oko tri, četiri procenta, po prestanku primene ove mere kamatne stope bi odjednom porasle sa merom ograničenih maksimalnih 4,08 odsto na oko šest i više procenata (euribor+marža banke).

Novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čiji je predlog tek u skupštinskoj proceduri, predviđa se da maksimalna kamatna stopa na stambene kredite bude pet odsto. Primena odredbi o kamatnim stopama bi krenula od 1. januara 2025, praktično se nadovezujući na meru NBS koja prestaje da važi.

To znači da će svima koji trenutno otplaćuju rate po stopi od 4,08 odsto, kamata od januara porasti za nepun procenat.

Međutim, ima i građana koji svoje rate već namiruju po višim stopama – od oko pet odsto, pa i više, pa bi oni mogli da očekuju nepromenjene ili čak – niže rate.

Ko plaća koliku kamatu sada

Krediti odobreni do kraja jula 2022.

Dužnici koji su stambeni kredit sa promenljivom kamatnom stopom podigli zaključno sa 30. julom 2022, do kraja 2024. godine mogu da imaju maksimalnu kamatnu stopu 4,08 odsto. Od iduće godine – maksimum pet odsto.

Krediti odobreni od 31. jula 2022. do 13. septembra 2023. (dan stupanja na snagu privremene odluke NBS)

Dužnici koji su se zadužili počev od 31. jula 2022. godine do 13. septembra 2023, a nominalna kamatna stopa im je u trenutku odobravanja stambenog kredita bila veća od 4,08 odsto, plaćaju rate po prvobitnoj kamatnoj stopi – onoj iz ugovora, tj. iz prvog plana otplate.

Ako im je inicijalna kamatna stopa bila niža od 4,08 odsto, u ovom periodu ne sme da bude viša od 4,08 procenata.

U ovoj grupi dužnika (zaduženih od kraja jula 2022. do početka primene mere NBS) ima i onih koji sada otplaćuju kredit po kamatnoj stopi od pet odsto – njima će rate ostati iste, ali i onih koji plaćaju po stopi većoj od pet odsto, i oni mogu od januara da očekuju niže rate.

Krediti koji se odobravaju od 1. oktobra 2023. do kraja 2024.

Novi stambeni krediti u periodu primene ove odluke, dakle od 1. oktobra 2023. do kraja 2024, odobravali su se i još se odobravaju po kamatnoj stopi od maksimum 5,03 odsto kada je reč o fiksnim stopama, dok je kod promenljivih kamatnih stopa, koje zavise od euribora, ograničena samo visina bankarske marže, koja ne sme da bude veća od 1,1 odsto.

S obzirom na to da je euribor od početka primene ove mere NBS dostizao i 4,14 odsto (6M euribor u oktobru 2023, na primer), to znači da su građani koji su se tada zadužili kredit počeli da otplaćuju po kamatnoj stopi od ceni od 5,24 odsto (4,14+1,1). Oni će od januara imati niže kamatne stope – od maksimum pet odsto.

Krediti sa fiksnom kamatnom stopom

Građani koji imaju stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom otplaćuju svoje rate po svojoj zaključenoj kamatnoj stopi, pošto se mera nije odnosila na njih. Jedino novi krediti odobravani sa fiksnom kamatnom stopom tokom perioda kada je na snazi mera NBS – a to je do kraja 2024 – ne smeju da imaju stopu veću od 5,03 odsto.

Tokom 2025. godine zakonom je predviđeno da ni fiksne kamatne stope neće smeti da budu veće od pet procenata, što se odnosi i na zaključivanje novih stambenih kredita.

Računica za porast rate

Na primeru kredita od 60.000 evra zajmljenog juna 2019. godine, u doba kada je euribor imao negativnu vrednost, po kamatnoj stopi od 2,7 odsto (6M euribor+3%), rast rate od januara iznosiće nešto manje od 30 evra.

Sa početne rate od 242 evra, tokom 2022. godine ovaj iznos je, zbog rasta kamatne stope premašivao i 300 evra.

Od početka primene mere, od oktobra 2023. rata se ustalila na 281 evro.

Ovo je (okvirno) primer rasta rate sa inicijalne na trenutku koja se plaća od oktobra 2023. i tokom trajanja privremene mere NBS:

Kalkulator NBS
Prema krajnje pojednostavljenoj računici, uz pomoć NBS kalkulatora pretpostavljene promene kamatne stope (pri čemu smo zanemarili promene stopa koje su bile u međuvremenu), uz pretpostavku da je do promene kamatne stope došlo tek posle 66 otplaćenih rata – rast kamatne stope sa prvobitnih 2,7 odsto na pet odsto koliko će biti od januara 2025 – rata bi, po novoj, višoj stopi, bila 305 evra.

To je, u odnosu na sadašnjih 281 evro, rast od 24 evra.

Kalkulator NBS

U Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim se definišu ograničenja kamatnih stopa na kredite građana, propisano je da se korisnicima postojećih stambenih kredita sa promenljivom stopom „dostavi ili učini dostupnim obaveštenje o kamatnoj stopi od pet odsto sa novim planom otplate pre dospeća rate po toj stopi“.

Okvirnu promenu visine rate možete izračunati putem kalkulatora NBS – OVDE.

Šta će biti sa kamatnim stopama posle 2025.

Kamatne stope na sve stambene kredite tokom 2025. godine biće pet odsto.

Nakon toga, od 1. januara 2026, pa do 1. januara 2028. maksimalna promenljiva kamatna stopa kod stambenih kredita računaće se kao prosečna ponderisana stopa uvećana za jednu petinu.

Od 1. januara 2028, maksimalna promenljiva stopa kod stambenih kredita definiše se kao „prosečna ponderisana stopa na postojeće stambene kredite sa promenljivom stopom uvećana za jednu četvrtinu“ .

Isto će važiti i za fiksne kamatne stope na stambene kredite - piše N1 Srbija.

Stručnjaci za ishranu tvrde da postoje namirnice koje nikada ne bi trebalo podgrevati nakon što ste ih jednom termički obradili. Jedna od njih je i Harini Bala, indijski nutricionista-dijetetičar, koja je veoma popularna na društvenim mrežama. Ona je nedavno svojim pratiocima otkrila koje su to tri namirnice koje mogu da se jedu samo sveže pripremljene.

Postoje dva jednostavna objašnjenja zašto određene namirnice ne smeju da se podgrevaju. Prvi je što hemijska jedinjenja nekih sastojaka mogu da se promene pri ponovnom zagrevanju i tako izazovu oslobađanje toksičnih supstanci koje su povezane sa problemima kao što je oštećenje bubrega.

Drugo, ostavljanje nekih namirnica da se ohlade pre nego što ih ponovo zagrejete može da podstakne rast bakterija koje je veoma teško izlečiti kao što su ešerihija koli i listerija.

Spanać ne sme da se podgreva

Harini Bala kao prvu namirnicu na listi onih koje ne valja podgrevati navodi spanać. Ona ističe da ovo zeleno, zdravo povrće sadrži oksalnu kiselinu koja je bezopasna kada jedete sveže pripremljen spanać. Međutim, kada se ponovo zagreje, oksalna kiselina se "kristališe" i postaje toksična. Ova supstanca u visokim dozama može da poveća rizik od kamena u bubrega.

"Spanać takođe sadrži nitrate i oni se pretvaraju u nitrite pri podgrevanju, a oni su toksični", dodaje ova klinička nutricionistkinja.

Čaj se pije samo kada se tek skuva

Bala dalje savetuje da izbegavate podgrevanje čaja; osim što će ovo vaš napitak učiniti gorkim, ponovno zagrevanje čaja takođe povećava količinu taninske kiseline. "Bilo koja vrsta usavanih bakterija može da postane aktivna u njoj", rekla je ona.

Pirinač je najopasniji za podgrevanje

Najrizičnija namirnica za podgrevanje je pirinač, navodi ovaj stručnjak. Kada se kuvani pirinač ohladi, može da sadrži Bacillus cereus, bakteriju koja stvara spore koje se uobičajeno nalaze u zemlji i povrću. Ali, spore su otporne na toplotu, pa čak i kada ih zagrejete, to ne eliminiše rizik.

Simptomi trovanja bakterijom Bacillus cereus uključuju povraćanje, dijareju i grčeve u stomaku.

Ipak, ova nutricionistkinja ističe da pirinač može da se zagreva ako ispoštujute određena pravila. "Može ponovo da se zagreva ako ga u roku od dva sata posle kuvanja stavite u frižider, u hermetički zatvorenoj posudi. Ali ako skuvate pirinač ujutru, ostavite ga sa strane i tek ga uveče stavite u frižider kako biste ga pojeli sledećeg dana, postoji velika mogućnost da se formira Bacillus cereus", objasnila je.

Izvor: blic.rs

Ako primetite da kućne biljke tamne na ivicama listova ili gube živost, to može biti znak da su u opasnosti i da neće dugo trajati.

Za kućne biljke je važno obezbediti im odgovarajuće uslove kako bi održale vitalnost.

Najbolje je izbegavati postavljanje biljaka na mesta koja su izložena promaji ili u oblastima gde će biti izložene naglim promenama temperature.

Držite ih dalje od vrata i prozora koji se često otvaraju tokom hladnijih perioda kako biste ih zaštitili od naglih promena temperature.

Biljke osetljivo reaguju na promene u okruženju, što se može ispoljiti kroz žute ili potamnele listove. Zbog toga je važno obezbediti stabilne uslove životne sredine kako bi biljke ostale zdrave i lepe.

Sobne biljke vole temperaturu vazduha između 18 i 23 stepena, ali svaka nagla promena temperature može da im naškodi.

Ako primetite da su prozorske klupice loše izolovane, savetuje se da u hladnijim periodima godine uklonite biljke sa tih mesta, držeći ih dalje od često otvaranih vrata i prozora, uključujući i vrata dvorišta.

Iako možete koristiti jastučiće za prozore da biste sprečili prodor hladnog vazduha ispod prozora, bezbednije je pomerati biljke sa prozorske daske tokom zimskih meseci.

Tokom leta izbegavajte izlaganje biljaka direktnim udarima vazduha iz klima uređaja i ventilacionih otvora, što može biti slično negativnom efektu promaje zimi.

Pored niskih temperatura, biljkama mogu štetiti i visoke temperature, što dovodi do smeđe boje lišća. Bolje je držati biljke dalje od izvora toplote kao što su električni šporeti, kamini, ali i uređaja poput frižidera.

Takođe, izbegavajte postavljanje biljaka u blizini grejanja i ventilacionih otvora koji izduvaju suvi vazduh i stavite ih dalje od radijatora da biste ih zaštitili od štetnog dejstva suvog vazduha.

Ako su ceo dan na direktnom suncu na prozorskoj dasci, moguće je da će im to smetati, pa proverite kako im je posle nekoliko dana. Nekima radi, ali morate pronaći optimalno mesto gde će lepo napredovati, piše citymagazine.rs.

Milioni širom sveta imaju kamen u žuči, s tim što mnogi to i ne znaju jer u većini slučajeva nema jakih simptoma. Ali kada se simptomi jave, mora da se reaguje.

Šta je kamen u žuči

Ovaj problem nastaje u žuči, supstanci koja pomaže u varenju masti i apsorpciji određenih vitamina. Žuč se stvara u jetri i prenosi u žučnu kesu, mali organ u obliku kruške koji je koncentriše i skladišti. Masnoća u hrani izaziva oslobađanje hormona koji izaziva kontrakciju žučne kese i oslobađanje žuči u creva.

Kamen u žuči su čvrste kvržice koje se razvijaju kada se uskladištena žuč kristalizuje. Većina je vrlo mala, ali mogu biti raznih veličina, od zrna peska do loptice za golf.

Kamen u žuči se uglavnom sastoji od holesterola, a ostatak je od kalcijumovih soli i bilirubina, produkta razgradnje crvenih krvnih zrnaca.

Kako nastaje kamen u žuči

Holesterolski kamenčići nastaju kada žuč u žučnoj kesi sadrži više holesterola nego što žučne soli mogu da se rastvore. Takođe se mogu razviti ako se žučna kesa ne prazni kako bi trebalo. S druge strane, mogu nastati i od oboljenja jetre, nekih vrsta anemije i infekcije žučnih kanala.

Kamen u žuči izaziva probleme kada blokira bilo koji od kanala koji prenose žuč iz jetre ili žučne kese u tanko crevo.

Koji su simptomi kamena u žuči

Većina ljudi koji imaju kamen u žuči to i ne zna. Ovaj problem je neretko bez simptoma i slučajno se otkrije ultrazvukom ili CT skeniranjem iz drugog razloga. Simptomi nastaju uglavnom kada kamen prolazi kroz žučni kanal ili ga opstruira, izazivajući žučne kolike – poznatije kao napad žučne kese.

Ovi napadi se javljaju kada se žučna kesa skupi (obično kao reakcija na mastan obrok) i pritisne kamenčiće tako da blokira kanal žučne kese.

Glavni simptom je bol, obično u desnom gornjem ili srednjem delu stomaka (odmah ispod grudnog koša), koji postaje najjači u roku od sat vremena i može da potraje i do nekoliko sati. Može biti ili oštar ili tup, a ponekad može da se proširi na leđa ili desno rame. Takođe može se javiti mučnina i povraćanje. Bol se smanjuje kako se žučna kesa opušta.

Kamen koji se zaglavio u kanalu takođe može izazvati ozbiljnije probleme, uključujući upalu žučne kese, pankreatitis (upala pankreasa) ili upalu žučnih puteva u jetri. Bilo koje od ovih stanja može izazvati jak bol i druge simptome, uključujući žuticu, visoku temperaturu, drhtavicu i povraćanje. Tad lečenje obično zahteva hospitalizaciju i obično hirurško uklanjanje kamena.

Ultrazvuk je posebno koristan u dijagnozi upale žučne kese jer takođe otkriva zadebljanje zida žučne kese i ukazuje na prisustvo tečnosti, što može ukazivati na upalu. Druge dijagnostičke tehnike uključuju magnetnu rezonancu, endoskopsku ultrasonografiju, piše Harvard.

Kako se leči kamen u žuči

Generalno kamen u žuči se leči samo ako izaziva simptome. Najefikasnije rešenje za napade žučne kese je hirurško uklanjanje žučne kese bez koje se inače lako živi. Ta operacija je danas uglavnom rutinska, neretko se vrši laparoskopski i to je garant da više nećete imati problema sa kamenom u žuči.

S druge strane, za one koji iz bilo kog razloga ne mogu da se operišu holecistostomija je jedna od alternativa. To je manja procedura prilikom koje se postavlja kateter u žučnu kesu da bi se ona drenirala i da bi se otklonio kamen u žuči, piše clevelandclinic.org.

Takođe lekari vam mogu preporučiti i određene lekove ako opeacija nije mogućnost. Ti lekovi će razbiti kamen u žuči, rastvoriti ga i on više neće praviti problem.

Može li se smanjiti rizik

Ne postoji dokazan način za sprečavanje kamena u žuči, ali uvek je dobar savet jesti izbalansiranu hranu, održavati normalnu težinu i redovno vežbati. Izbegavanje masne hrane neće potpuno sprečiti kamen u žuči, ali može smanjiti učestalost napada.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su K. N. (2001) iz okoline ovog grada zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

U pretresu kuće koju osumnjičeni koristi policija je pronašla više paketa sa oko 1,3 kilograma belog praha nalik na amfetamin, manju količinu materije za koju se sumnja da je marihuana, vagicu za precizno merenje, kao i novac za koji se sumnja da potiče od prodaje narkotika.

K. N. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: RTV

Povodom kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” u utorak, 3. decembra u 17 časova u muzejskoj biblioteci biće održana radionica „Kako komunicirati” koju će voditi Stojanka Lakobrija Savić.

Povodom kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama u utorak, 3. decembra, u 17 časova, u biblioteci Gradskog muzeja Sombor biće održana radionica Kako komunicirati.
Radionicu će voditi Stojanka Lakobrija Savić, magistar psiholoških nauka.

U toku prethodne sedmice, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 11 saobraćajnih nezgoda u kojima je osam osoba zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih suspatnci zadržana su dva, zbog nasilničke vožnje pet, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola šest vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržana su dva, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola i zbog nasilničke vožnje zadržano je po pet vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena.

Ukupno su napisana 93 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 423 prekršajna naloga.

U Kolegijum sali u zgradi Županije, danas je upriličen prijem za članove Bokserskog kluba „Sombor“ koji su na Balkanskom prvenstvu u boksu, održanom u Loznici, osvojili četiri zlatne, te po jednu srebrnu i bronzanu medalju.

Članovi somborskog kluba i ovaj put su bili na visini zadatka, te su svojim izuzetnim partijama zlato izborili Dragana Jovanović, Nikola Bogatinovski, Veljko Ristić i Omer Ametović, srebro je osvojio Severdžan Gaši, a bronza je pripala Nazifu Sejdiju. Da se rad i trud, praćeni talentom uvek isplate, još jednom je dokazao sjajni mladi borac Nikola Bogatinovski koji je ovom prilikom dobio i priznanje za najboljeg juniora na takmičenju.

Hala „Lagator“ u Loznici bila je domaćin Balkanskog prvenstva u boksu u juniorskoj, omladinskoj i seniorskoj konkurenciji za žene i muškarce, gde je učešće uzelo 190 takmičara iz trinaest zemalja. Reprezentacija Srbije osvojila je 17 zlatnih, 12 srebrnih i 8 bronzanih medalja.