Sombor.info

Voće i povrće su važan deo zdrave i uravnotežene ishrane, ali neke od namirnica koje redovno konzumiramo su pune pesticida i drugih hemikalija.

U idealnom slučaju, trebalo bi da jedemo što više sezonskog, lokalno i organski uzgojenog voća i povrća, koje sadrži manje pesticida i drugih potencijalno štetnih hemikalija. Naravno, ponekad posežemo i za proizvodima ne razmišljajući o tome da li sadrže potencijalno nepoželjne supstance, ali mnoge će šokirati podatak u kojim namirnicama ih ima najviše.

Od 2004. godine neprofitna organizacija EWG („Environmental Working Group“) svake godine objavljuje listu neorganskih proizvoda koji sadrže najviše pesticida. Ovu listu zovu „Prljavih 12“.

„Ove godine je utvrđeno da 75 odsto uzorkovanih konvencionalnih svežih proizvoda sadržalo ostatke potencijalno štetnih pesticida. Ali kod onih koji su ušli u „12 prljavih“, ogromnih 95 procenata uzoraka sadrži pesticide“, navodi EWG.

Jagoda i spanać su ove godine ponovo zauzeli prva dva mesta na rang listi. Veliki skok vidi se i kod grožđa, koje je prošle godine zauzimalo osmo mesto, a ove godine se popelo na četvrto mesto.

Lista „prljavih 12“ za 2024.

• Jagode
• Spanać
• Kupus
• Grožđe
• Breskve
• Kruške
• Nektarine
• jabuke
• Paprike (slatke i ljute)
• Trešnje
• Borovnice
• Boranija

Naravno, to ne znači da pomenute namirnice treba potpuno izbegavati, ali je ipak neophodan oprez, a po mogućnosti birajte domaće, organske proizvode, navodi Aktivni.si.

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je imao prijave nekoliko pravnih lica o prijemu lažnih mejlova.

U tim mejlovima je zloupotrebljeno ime Fonda, koji ističe da se radi o jednoj od poznatih internet prevara, takozvanom fišingu, i da se od primalaca traži da otvore link iz lažnog mejla.

RFZO ističe da mejlovi koje dobijaju firme i građani sa takvom sadržinom ne potiču od RFZO i moli sve koji ih prime da ih ne otvaraju.

Naglašava se i da podaci osiguranika i druge poverljive informacije nisu ugroženi, kao i da je RFZO odmah informisao nadležne državne organe, koji će preduzeti dalje korake u cilju otkrivanja inicijatora pokušaja prevare građana Srbije i nanošenja štete Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Ugovorna garancija je svaka izjava kojom davalac (proizvođač, uvoznik, prodavac) daje obećanje u vezi sa robom i pravno je obavezuje pod uslovima datim u izjavi, kao i oglašavanju u vezi sa tom robom.

Garancija je dodatni, voljni, korak kojim se potrošaču mogu obećati posebne pogodnosti, ali isključivo više u odnosu na zakonske odredbe o odgovornosti za saobraznost.

Zakon o zaštiti potrošača ne propisuje obavezu davanja garancije, ali ako je garancija ugovorena, pravno je obavezujuća pod uslovima pod kojima je data.

Garantni list je isprava u pisanom ili elektronskom obliku ili na drugom trajnom nosaču zapisa koji sadrži sve podatke iz garancije.

Zakon zabranjuje trgovcu da prilikom zaključenja ugovora o prodaji robe, kao i prilikom oglašavanja povodom prodaje, koristi reč garancija i izraze istog značenja ako ugovorom o prodaji potrošač ne stiče više prava nego što ih već ima po zakonu, navode iz Ministarstva trgovine, odnosno Sektora za zaštitu potrošača.

Izvor: Politika

Kako dugo traje probava hrane? Stručnjak za ishranu objašnjava koliko traje probava hrane i deli savete o tome kako održati vaš probavni sistem zdravim.

Varenje je ključan proces koji pretvara hranu koju unosite u hranljive materije koje vaše telo treba da funkcioniše.
Prema Klivlend klinici, ovaj proces može trajati nekoliko sati i počinje u trenutku kada vidite ili osetite miris hrane. Nakon što počnete da jedete, vaš želudac i creva rade zajedno kako bi razgradili hranu, apsorbovali hranljive materije i poslali ih u krvotok, dok otpad nastavlja kroz probavni trakt, piše Healthy.

Važno je napomenuti da vreme varenja hrane nije isto za svakog pojedinca.

Faktori koji utiču na vreme varenja

Mnogi faktori mogu uticati na to kako efikasno i brzo vaše telo procesuira hranu. Ovi faktori uključuju vrstu hrane koju jedete, koliko vode pijete, nivo stresa, nivo aktivnosti i opšte zdravlje probavnog sistema.

Određeni lekovi, poput onih za dijabetes, depresiju ili artritis, takođe mogu uticati na varenje, kao i probavni poremećaji poput GERB-a, iritabilnog kolona (IBS) ili inflamatornih bolesti creva (IBD).

„Hormoni povezani sa metabolizmom takođe mogu uticati na proces probave“, kaže Dejvid Gardinier, RD, LD, registrovani dijetetičar iz Klivlend klinike. Hormoni kao što su GLP-1, GIP i PPY mogu usporiti probavu, dok drugi, poput grelina i motilina, ubrzavaju. Verovatno ste čuli za GLP-1, jer se cilja u popularnim lekovima za mršavljenje, jer usporava probavu i povećava osećaj sitosti, pomažući u kontroli apetita i smanjenju unosa kalorija.

U nastavku ćemo objasniti koliko traje probava hrane i podeliti korisne savete za održavanje vašeg probavnog sistema u dobrom stanju.

Koliko traje varenje hrane?

„Generalno, hrana počinje da napušta želudac unutar 30 minuta od jela. Većina obroka će napustiti želudac četiri sata nakon jela“, objašnjava Gardinier. Neki stručnjaci sugerišu da ceo proces probave, od trenutka kada jedete do trenutka kada hrana napusti vaše telo, može trajati od dva do pet dana.

Međutim, ovaj vremenski okvir može varirati u zavisnosti od toga šta ste jeli i kako vaše telo procesuira različite vrste hrane.

Hrana koja se sporo probavlja

Hrana bogata vlaknima i mastima usporava pražnjenje želuca, što znači da ostaje duže u želucu. Proteini obično zahtevaju umereno vreme da napuste želudac. Razgradnja proteina zahteva želudačne kiseline koje ih pretvaraju u aminokiseline, koje se zatim apsorbuju u tankom crevu.

Proteini, poput ribe ili pilećih grudi, probavljaju se brže od masnijih delova mesa kao što su ribeye biftek, svinjski stomak ili pileća butina.

Hrana koja se brzo probavlja

Ugljeni hidrati se obično kreću brže. Jednostavni ugljeni hidrati kao što su voće, slatkiši i beli hleb spadaju među najbrže za varenje. Zbog toga su ove vrste hrane poznate po tome što podižu nivo šećera u krvi.

Složeni ugljeni hidrati, poput celih žitarica i povrća, duže se razgrađuju zbog sadržaja vlakana i otpornog skroba, koji dodaju volumen stolici i usporavaju probavu.

Koliko traje probava vode i drugih tečnosti?
Tečnosti, kao što možete očekivati, napuštaju želudac brže od čvrste hrane. Obična voda može da prođe za samo 10 do 20 minuta, dok bistri sokovi, čaj ili gazirani napici mogu trajati oko 20 do 40 minuta. Gušće tečnosti poput smutija, proteinskih šejkova i bujona obično zahtevaju oko 40 do 60 minuta da napuste želudac.

„Veličina čestica hrane takođe je važna, pa će hrana koja je izmešana u male čestice brže napustiti želudac“, dodaje Gardinie. Na primer, kikiriki puter će se probaviti brže od celog kikirikija.

Zašto hrana prolazi kroz mene tako brzo?

Ako se čini da hrana prebrzo prolazi kroz vaš sistem, nekoliko faktora može biti u igri. Stres, anksioznost i određena hrana—poput one bogate kofeinom, začinjenim sastojcima ili veštačkim zaslađivačima—mogu ubrzati probavu. Medicinski problemi kao što su IBS, celijakija ili gastroenteritis (stomačna gripa) takođe mogu doprineti brzom prolasku hrane. Lekovi, uključujući antibiotike, antacide ili laksative, mogu uticati na brzinu prolaska hrane kroz creva.

Ako ovaj problem traje, važno je da se posavetujete sa zdravstvenim radnikom kako biste utvrdili osnovni uzrok.

Šta možete da uradite da poboljšate probavu?

Ako želite da održite vaš probavni sistem u dobrom stanju ili ga vratite na pravi put, evo nekoliko korisnih strategija:

Temeljno žvaćite: Pobrinite se da temeljno žvaćete hranu pre nego što je progutate. Ovo ne samo da olakšava vašem želucu da procesuira hranu, već takođe pomaže boljoj apsorpciji hranljivih materija.
Ostanite hidrirani: Pijenje puno vode tokom dana ključno je za dobru probavu. Hidratacija pomaže vašem telu da efikasnije razgrađuje hranu i sprečava zatvor.
Jedite hranu bogatu vlaknima: Uključite i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna u vašu ishranu kako biste poboljšali probavu. Rastvorljiva vlakna, koja se nalaze u hrani poput ovsenih pahuljica, pasulja, jabuka i citrusa, apsorbuju vodu i formiraju gelasto tvar koja usporava probavu i duže vas drži sitima. Nerastvorljiva vlakna, koja se nalaze u celim žitaricama, orašastim plodovima, semenkama i povrću kao što su šargarepe i brokoli, dodaju volumen stolici i pomažu da ona lakše prolazi kroz creva.
Ograničite prerađenu hranu: Birajte celovite, neprerađene namirnice koje je lakše probaviti i koje pružaju više hranljivih materija vašem telu.
Redovno vežbajte: Fizička aktivnost stimuliše probavni sistem i podstiče redovno pražnjenje creva. Gardinier napominje da intenzitet vežbanja može uticati na brzinu pražnjenja želuca. Vežbe niskog intenziteta, poput hodanja ili laganog trčanja, mogu ubrzati pražnjenje želuca, dok vrlo intenzivne vežbe mogu usporiti ovu brzinu. To je verovatno zbog hormonskih promena i aktivacije simpatičkog nervnog sistema tokom intenzivne aktivnosti.

O stručnjaku:

David Gardinier, RD, LD, je klinički registrovani dijetetičar sa Cleveland Clinic Center for Human Nutrition. Njegove specijalnosti uključuju celijakiju, inflamatorne bolesti creva (IBD) i Kronovu bolest.

Život sa migrenama može biti izazovan. Nikada ne znate kada će se pojaviti ili kako ćete podneti dan kada do njih dođe.

Iako ih nije uvek moguće u potpunosti sprečiti, postoje koraci koje možete preduzeti da biste ih ublažili.

Izbegavajte jako svetlo

Jako svetlo je svuda oko nas i često izaziva migrene kod mnogih ljudi.

Ako imate fotofobiju, odnosno osetljivost na svetlost, prirodno ili veštačko osvetljenje može izazvati glavobolju ili je pogoršati.

Da biste smanjili ovaj rizik, razmislite o nošenju naočara za sunce, kako u zatvorenom tako i na otvorenom. One mogu blokirati jako svetlo, kao i plavo svetlo, što je najneprijatnija vrsta veštačkog osvetljenja.

Takođe bi pomogle i sijalice koje emituju zeleno svetlo, jer je to jedina boja za koju nije dokazano da pogoršava glavobolju.

Smanjite osvetljenost ekrana

Smanjenje osvetljenosti na uređajima kao što su telefon ili računar takođe može pomoći. Manje je verovatno da će prigušeno osvetljenje izazvati migrenu. Iako ne možete uvek da izbegnete jako osvetljenje, pokušajte da minimizirate ekspoziciju.

Ako radite u oblasti sa jakim veštačkim svetlom, pokušajte da sedite bliže prozoru sa prirodnim svetlom. Izbegavajte svetleće izvore svetlosti i površine koje reflektuju svetlost.

Kontrolišite stres

Stres izaziva migrene kod više od 70 odsto obolelih. Iako ne možete potpuno eliminisati stres, ključno je naučiti kako da ga brzo i efikasno kontrolišete. Napravite plan kako da se nosite sa izazovnim situacijama – bilo na poslu, u privatnom životu ili obavljanju svakodnevnih zadataka – tako da vas ne iznenade.

Možete li da se povučete iz situacije i da se smirite pre nego što se vratite u nju? Duboko disanje, poziv prijatelju ili kratka fizička aktivnost mogu pomoći u oslobađanju od stresa. Imati nekoliko strategija pri ruci omogućava vam da odaberete onu koja najbolje odgovara trenutku.

Prevencija je takođe važna. Davanje prioriteta vašim obavezama i planiranje vremena na poslu ili na fakultetu mogu smanjiti stres pre nego što se pojavi.

Održavajte rutine

Migrene su manje verovatne kada održavate dosledan dnevni ritam. Promene u rutini mogu povećati rizik od glavobolje. Zbog toga je važno održavati redovan raspored spavanja, vežbanja i zdrave ishrane.

Takođe, razmislite o uspostavljanju rutine za lečenje – na primer, uzimanje lekova ili terapija u isto vreme svakog dana.

Izbegavajte jake mirise

Jaki mirisi, poput hrane ili parfema, mogu izazvati migrene. Iako nije uvek moguće izbeći takve mirise, postoje načini da se prilagodite. Nosite kesu sa zrnima kafe (ako vam miris kafe ne smeta), jer neutrališu neprijatne mirise. Brzi udah može sprečiti migrenu.

Balzam od peperminta takođe može biti koristan, nanesite ga ispod nosa kako biste blokirali neprijatne mirise. Razgovarajte sa porodicom i prijateljima o mirisima koji vam smetaju i zamolite ih da se uzdrže od parfema ili drugih jakih mirisa.

Pratite svoju ishranu

Određena hrana može izazvati migrene. Svaka osoba ima specifičnu osetljivost, tako da je korisno voditi dnevnik ishrane da biste pratili šta jedete i kako vaše telo reaguje.

Ovo će vam pomoći da identifikujete bezbednu hranu i hranu koju treba izbegavati. Da biste bili sigurni da dobijate sve hranljive materije koje su vam potrebne, razmislite o konsultaciji sa nutricionistom ako otkrijete da imate mnogo namirnica koje izazivaju migrenu.

Kada je migrena u pitanju važno je da se odmorite ili odspavajte. Hladna obloga ili led na čelo ili zadnji deo vrata mogu pomoći. Takođe, važno je da ostanete hidrirani – pijte dovoljno vode ili se oslanjajte na hranu bogatu tečnošću, piše WebMD, prenosi 24sata.hr.

U utorak, 3. decembra, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Na granici“, umetnika Milana Nešića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 27. decembra 2024. godine.

Milan Nešić (1976, Sremska Mitrovica) Upisao Fakultet likovnih umetnosti u Prištini 1997. godine. Diplomirao na Katedri za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Jovana Rakidžića 2003. godine. Završio Master studije na Katedri za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu 2015. Izlagao samostalno na 28 izložbi i učestvovao na preko 90 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik godišnje nagrade Akademije umetnosti Novi Sad za slikarstvo 2003. godine i nagrade “Perspektivni” kao najbolji mladi stvaralac u kategoriji slikarstvo “Art Klinike” 2003. godine. Radovi mu se nalaze u kolekcijamа Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, “Telenor” kolekciji, Kolekciji Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i brojnim privatnim kolekcijama.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, ove nedelje organizuje tri akcije dobrovoljnog davanja krvi. Redovna akcija davanja krvi organizuje se u sredu, 27. novembra, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19, u periodu od 9.00 do 13.00 časova. Istog dana, u periodu od 14.00 do 16.00 časova organizuje se akcija i u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru.

U petak, 29. novembra, u periodu od 9.00 do 11.00 časova, organizuje se akcija davanja krvi u prostorijama Mesne zajednice u Aleksa Šantiću.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akcijama.

Grad Sombor kao i prethodnih godina, nastavlja sa realizacijom po jednog projekta za svaku gradsku i seosku mesnu zajednicu putem participativnog budžetiranja.

Projekte su izabrali građani putem glasanja koje je organizovano tokom novembra, a odabrani su sledeći predlozi:

• Mesna zajednica „Venac“ – zamena neispravnih kandelabera na teritoriji Mesne zajednice.
• Mesna zajednica „Nova Selenča“ – izgradnja dečjeg igrališta na Staparskom putu broj 62, iza zgrade C-13.
• Mesna zajednica „Selenča“ – rekonstrukcija zgrade Osnovne škole „Avram Mrazović“, u prigradsko – salaškom naselju Žarkovac.
• Mesna zajednica „Stara Selenča“ – rekonstrukcija zgrade Doma kulture u prigradsko – salaškom naselju Bukovac.
• Mesna zajednica „Crvenka“ – postavljanje teretane na otvorenom u parku Ivo Lola Ribar.
• Mesna zajednica „Mlake“ – rekonstrukcija trotoara u Podgoričkoj ulici.
• Mesna zajednica „Gornja Varoš“ – rekonstrukcija parkirališta ispred zgrade Mesne zajednice.
• Mesna zajednica „Stapar“ – asfaltiranje trotoara u Ulici Karađorđev plac.
• Mesna zajednica „Čonoplja“ – postavljanje mobilijara i rasvete u novoizgrađenom parku, u dvorištu Mesne zajednice.
• Mesna zajednica „Bezdan“ – presvlačenje terena za basket sa multifunkcionalnom podlogom na Kanalskoj obali.
• Mesna zajednica „Telečka“ – nastavak sanacija krovne konstrukcije na zgradi Doma kulture.
• Mesna zajednica „Bački Monoštor“ – izgradnja dečjeg igrališta u centru naseljenog mesta.
• Mesna zajednica „Kolut“ – rekonstrukcija kapele.
• Mesna zajednica „Rastina“ – asfaltiranje dela Ulice Solunskih boraca.
• Mesna zajednica „Aleksa Šantić“ – postavljanje novog mobilijara na dečjem igralištu u Sportskom centru.
• Mesna zajednica „Gakovo“ – izgradnja letnje pozornice sa nadstrešnicom kod zgrade Doma kulture.
• Mesna zajednica „Kljajićevo“ – uređenje dvorišta Doma kulture – nastavak betoniranja staze i izgradnja drvene nadstrešnice sa krovom od pocinkovanog lima.
• Mesna zajednica „Stanišić“ – rekonstrukcija sanitarnog čvora u Domu kulture.
• Mesna zajednica „Riđica“ – postavljanje klupa i kandelabera u centru naseljenog mesta, uz trotoar i drvored.
• Mesna zajednica „Bački Breg“ – postavljanje LCD displeja kod prodavnice „Sunce“.
• Mesna zajednica „Doroslovo“ – proširenje kolovoza na raskrsnici u Stanka Opsenice i Ive Lole Ribara.
• Mesna zajednica „Svetozar Miletić“ – rekonstrukcija i adaptacija garaže DVD-a.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. novembar

U nedelju 24.11.2024. godine održano je peto izdanje jesenjeg Beogradskog polumaratona. Trka kojom se najavljuje kraj ovogodišnje trkačke sezone privukla je više od 4.000 učesnika koji su trčali u prestonici na distancama od 21 i 10 kilometara.

Atletsko rekreativni klub ''Somaraton'' iz Sombora predstavljale su najuspešnije i najbrže gradske trkačice Tijana Kabić i Damjana Perenčević. Tijana je imala tu čast da u glavnoj polumaratonskoj trci dobije jedan od prvih dvadeset startnih brojeva koju su rezervisani za elitne takmičarke. Uslovi za trčanje su bili odlični te je Tijana, na zahtevnoj stazi koja je karakteristična za Beograd, istrčala deseto mesto od 600 finišerski i drugo mesto u svojoj starosnoj kategoriji. Tijana je opravdala ulogu jedne od favoritkinja na ovoj trci plasirajući među top deset najbržih žena. Najuspešniju Somborsku dugoprugašicu očekuje još jedna maratonska trka za kraj veoma uspešne sezone.

Nastup na distanci od deset kilometara u Beogradu imala je Damjana Perenčević koja je zauzela 15. mesto u konkurenciji 800 učesnica koje su završile ovu distancu. Svakako da i Damjana sa puno motiva očekuje novu takmičarsku sezonu.