Sombor.info

Kardiovaskularne bolesti decenijama su vodeće po broju posledica i komplikacija koje prave po zdravlje ljudi. Kao jedan od bitnih faktora za njihov nastanak pominju se povišene masnoće u krvi, a naravno i visok holesterol, piše rts.rs.

Kako ga što lakše kontrolisati i koji trikovi mogu da pomognu da se vrednosti vrate u normalu otkrila je za RTS doc. dr Tamara Gojković sa Katedre za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

Iako je sastavni deo organizma, holesterol se dobrim delom unosi preko namirnica životinjskog porekla. Problem nastaje kada “loš holesterol”, osnosno LDL, pređe dozvoljene vrednosti, što dovodi do rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Da li je tačno da povišen holesterol dobijaju samo osobe koje jedu mnogo masne hrane?

“To nije baš tako i negde da bismo razumeli ovu zabludu moramo da znamo odakle holesterol u našem organizmu i koji su to procesi koji regulišu nivo holesterola u našem organizmu. Prvo to je proces sinteze i gotovo dve trećine holesterola potiče iz jetre. Sa druge strane holesterol potiče u našem organizmu i iz procesa apsorpcije, gde se apsorbuje iz hrane koja je bogata holesterolom, gotovo jedna trećina holesterola potiče iz hrane.”, rekla doc. dr Tamara Gojković.

Utiču li slatkiši ili pekarski proizvodi da holesterol raste?

“Naravno da utiču, ali ne na apsorpciju, nego na sintezu. Povećana koncetracija glukoze dovodi do povećanog nivoa insulina u cirkulaciji. Insulin može da deluje na ćelije jetre, da stimuliše ćelije holesterola, na taj način namirnice koje su bogate ugljenim hidratima, naročito šećerima, dovode do povećanja koncetracije glukoze u krvi, koja dalje može da dovede do pojačane sinteze i skoka holesterola.”, rekla je doc. dr Tamara Gojković.

“Osobe koje imaju blago povišen holesterol mogu da konzumiraju jaja, kod ovakvih osoba čak i ako dođe do povećanja LDL holestereola, dolazi do povećanja HDL holesterola, to je onaj dobar holesterol.”, objasnila je doc. dr Tamara Gojković i dodala:

“Kod osoba koje imaju izraženo povišene vrednosti holesterola ne bi trebalo da konzumiraju često, obrok bi mogao da sadrži jedno jaje i nekoliko belanaca. Poenta je da se unese manje od 300 mg holesterola na dan.”

Fizička aktivnost utiče na smanjenje lošeg holesterola

“Kada pacijent krene sa promenom načina života i sa uvođenjem neke fizičke aktivnosti, moguće je smanjiti loš holesterol i povećati nivo dobrog holesterola. Naravno i terapija utiče da se smanji loš, a podigne dobar holesterol.”, rekla je doc. dr Tamara Gojković i dodala da je preporuka, u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja, da osoba ima od sto pedeset do trista minuta neke aerobne aktivnosti.

Koliko dugo mora da se uzima terapija da bi se održao dobar status holesterola?

“Ovde je problem što statini, lekovi za lečenje povišenog holesterola u krvi, ne deluju na uzrok same bolesti, već na deluju na posledicu bolesti, a posledica je povišena koncetracija holesterola.”, objašnjava medicinski biohemičar doc. dr Tamara Gojković za RTS i dodaje:

“Pacijent dok uzima terapiju drži pod kontrolom vrednosti holesterola, kada prestane, sinteza se nastavlja, apsorpcija se nastavlja, i vrednosti mogu da se vrate na stare vrednosti.”

Da li to važi i kada je korišćenje suplemenata na bazi crvenog pirinča u pitanju?

“Jeste, crveni pirinač ima prirodni statin koji, kao i ostali statini, blokira sintezu. Kada prestanete da uzimate suplemente sve se vraća a staro.”, kaže doc. dr Tamara Gojković.

“Maslinovo ulje ima blagotvorni efekat na lipidni status jer sadrži fitosterole. Pored maslinovog ulja, fitosterole sadrže i kukuruzno ulje, ulje uljane repice, sojino ulje.”, kaže doc. dr Tamara Gojković.

Iz kojih masnoća se najbolje apsorbuje holesterol u našem organizmu i šta zaista treba zaobići?

“Kada konzumirate bilo koje namirnice životinjskog porekla (meso, mleko, jaja), u zavisnosti od sadržaja holesterola, doći će do apsorpcije.”, kaže doc. dr Tamara Gojković i dodaje:
“Svinjska mast sadrži trigliceride, pa može da poveća trigliceride u cirkulaciji. Ima manje holesterola.”

“Skok triglicerida je nepovoljan zato što trigliceridi mogu da dovedu do promene i dobrog i lošeg holesterola. Pa da loš holesterol dobije aterogeni potencijal, a dobar holesterol izgubi svoju funkciju dobrog holesterola.”, naglasila je farmaceutkinja doc. dr Tamara Gojković.

Kako kafa utiče na holesterol? Da li je domaća kafa za holesterol najproblematičnija?

“Kafa nema holesterol, ona samo provocira skok holesterola. Problem je taj što domaća kafa sadrži do trideset puta veću koncetraciju diterpena u odnosu na filer kafu, koji može da provocira povećanje holesterola u krvi.”, rekla je doc. dr Tamara Gojković i objasnila zašto je filter kafa bolji izbor:

“Filter kafa je dobra zbog toga što ima veću koncetraciju polifenola, koji su antioksidansi. Kada gledamo sa stanovišta lipidnog statusa, oni mogu da smanje oksidaciju lošeg holesterola i zbog toga je dobro uzimati filetr kafu.”

“Međutim, ukoliko pacijent ima hipertenziju ili ima poremećaj srčanog ritma, tada filter kafa nije dobra jer ima veći sadržaj kofeina u odnosu na domaću kafu, tako da tu treba posmatrati indiividualno.”, kaže medicinski biohemičar doc. dr Tamara Gojković.

Kojim namirnicama je moguće stimulisati da dobrog holesterola bude više, a lošeg holesterola manje?

“Namirnice koje sadrže veliku količinu biljnih sterola, kao što su avokado i brokoli, mogu da utiču na smanjenje holesterola, ali koliko će se promeniti to je individualno. Hranom možemo da podignemo do pet procenata vrednosti dobrog holesterola, ne mnogo.”, objasnila je doc. dr Tamara Gojković.

Kako pića, sokovi i gazirana pića utiču na holesterol?

“Pića, sokovi, gazirana pića koji imaju veći sadržaj šećera, oni mogu da dovedu do povećane sinteze holesterola u organizmu. Sa druge strane, ako uzimate dva do tri puta nedeljno čašu crvenog vina, ono sadrži dosta polifenola i može da smanji vrednosti lošeg holesterola i poveća vrednosti dobrog holesterola.”, napomenula je doc. dr Tamara Gojković i dodala da je kontrolu holesterola treba obavljati uvek u istoj laboratoriji:

“Različite laboratorije koriste različite testove, lekar može mnogo lakše i bolje da prati efekat terapije statinima upravo gledajući rezultate iste laboratorije.”, zaključila je za “RTS ordinaciju” doc. dr Tamara Gojković, medicinski biohemičar.

U organizaciji Centra za razvoj obrazovanja „Planeta“ i Fondacije Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor, danas je u Srednjoj tehničkoj školi u Somboru otvoren 14. po redu „Fizi bizi fest“. Naučno – edukativnoj manifestaciji u kojoj glavnu reč imaju naši mladi osnovci, srednjoškolci i studenti, prisustvovala je članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, koja je tom prilikom obišla izložbene štandove i pogledala neka od naučnih eksperimenata koje su učenici pripremili.

Ovogodišnje izdanje festivala održava se pod sloganom „Vasiona i mi“, a prisustvuje više od 250 učesnika iz Srbije i Hrvatske. Brojni posetioci festivala imali su priliku da pogledaju različite naučno – eksperimentalne postavke, ali i da saslušaju neka od predavanja koja su održali stručnjaci sa Instituca za fiziku, Prirodno – matematičkog fakulteta u Novom Sadu i drugih visokoobrazovnih institucija.

„Fizi bizi fest“ je tradicionalni naučno – popularni događaj koji promoviše nauku među decom i mladima. On je mesto okupljanja talentovane dece i mladih, kao i stručnjaka koji se aktivno bave naukom, a podržan je od strane Grada Sombora i Centra za promociju nauke i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine.

Niko ne zna zbog čega je ubio svoje dete. U porodici nije bilo prijava zbog porodičnog nasilja

Horor kakav se ne pamti! Tela Tomislava K. (48) i njegovog sina Davida K. (20) iz Bezdana kraj Sombora pronađena su pre mesec dana u porodičnoj kući, a sumnja se da je otac ubio svog sina jedinca, a zatim izvršio samoubistvo!

Kako smo tada pisali, tela oca i sina iz Bezdana pronađena su u ranim jutarnjim satima u njihovoj porodičnoj kući u ulici Nova, a prema prvim informacijama, reč je o stravičnom zločinu.

- Sumnja se da je otac brutalno ubio sina vatrenim oružjem, a da je zatim pucao sebi u glavu. Svi su u šoku jer je reč, kako kažu, o dobroj porodici, uglednoj, a posebno je mnoge potreslo to što je usmrtio svog jedinog sina. Prethodno nije bilo iz te porodice prijave za porodično nasilje, a komšije tvrde da se nikada iz njihove kuće nije čula galama niti su znali da imaju neki problem - navodio je izvor.

Prema rečima komšija, reč je o tročlanoj porodici koja je poslednjih deset godina živela u Lincu u Austriji, a pre odlaska su posedovali poljoprivrednu apoteku i bavili se poljoprivredom.

Tragediji je prethodio verbalni sukob, povod nije poznat, a nesreću je prijavila starija ženska osoba koja se u tom trenutku nalazila u kući, za koju se sumnja da je zapravo Tomislavovljeva majka.

- Oni su iz inostranstva došli na odmor na nekoliko nedelja. Tada se zločin i dogodio. U kući u Bezdanu živela je samo njegova majka, a on i deca i su bili u Austriji. Ona je, jadna žena, tela i zatekla i pozvala policiju - kaže naš sagovornik.

Samo 24 sata pre tragedije u Bezdanu, slična se dogodila na drugom kraju Srbije - u Nišu. Danka M. (56) uhapšena je zbog sumnje da je nasmrt pretukla svog nepokretnog i bolesnog oca Slavka Đ. (79) pajserom, a ceo slučaj prijavila je njegova negovateljica! Ćerka je bila psihički bolesna, lečila se na psihijatriji, a otac se dok je bio zdrav brinuo o njoj! Zločin se dogodio u Ulici Pariske komune u zgradi broj 21 u Nišu, kada je policija dobila prijavu da se u stanu nalazi mrtvi starac.

- Slavko je bio nepokretan, lošeg zdravstvenog stanja, a imao je i rak kože i rane po telu. Njemu je supruga preminula pre 15 godina, a njegova ćerka se razvela ranije, pa je ostala da živi s njim. U stanu su bili samo njih dvoje. Ćerka je bila psihički bolesna i lečila se više puta u Gornjoj Toponici. Slavko se godinama brinuo o njoj, redovno je pila terapiju, međutim, kada se razboleo, sve je manje mogao da se brine o njoj, a njeno stanje je postojalo sve gore - tvrdio je naš sagovornik.

Izvor: alo.rs

Brojni bardovi domaćeg glumišta ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj kinematografiji, a malo je poznato da mnogi od njih nemaju formalno obrazovanje.

Jedna od onih koja nikad nije diplomirala glumu je pokojna Neda Arnerić. Iako je vrlo mlada, sa svega 16 godina upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, istu je napustila kako bi se posvetila poslu.

Tokom studija dobila je glavnu ulogu u filmu „Višnja na Tašmajdanu“ koja ju je lansirala među zvezde, a nastavile su da nižu brojne uspešne uloge.

Ipak, ona nije odustala od obrazovanja, pa je u međuvremenu diplomirala Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ni njen partner iz filma „Ko to tamo peva“, Slavko Štimac, nikad nije završio glumu.

Osnovno obrazovanje stekao je u selu kod Gospića, a sa samo 12 godina zaigrao je na filmu. Reč je o ulozi pastira Ranka u filmu „Vuk samotnjak“, a glumac je demantovao da je ikada studirao glumu.

Jedan od najpoznatijih domaćih glumaca, Pavle Vuisić, ostavio je iza sebe brojne legendarne uloge, poput Paje u „Kamiondžijama“ i Milutina Topalovića u „Maratoncima“. Međutim, na početku svoje karijere on nije uspeo da upiše glumu, pa se oprobao i u novinarstvu.

Njegov glumački dar prepoznao je i legendarni Orson Vels.

„Negde, ako se ne varam, sredinom sedamdesetih, čuo sam od par prijatelja iz Amerike jednu interesantnu pričicu. o razgovoru Orsona Velsa sa (voditeljem) Dikom Kavetom na tamošnjoj televiziji, i o Velsovoj izjavi, tvrdnji da je Pavle Vuisić najveći glumac kojeg je on sreo u životu. E, sada od nekoga ko je, s jedne strane, veliki reditelj, s druge strane ne baš manji glumac kao što Vels, ovakva stvar intrigira…“, rekao je Ranko Munitić i dodao:

„Par godina docnije, kada je Vels boravio u Zagrebu, snimao je film „Tajna Nikole Tesle“, jednu ulogu u tom filmu, i mi smo radili jednu televizijski emisiju s njim, a znali smo Vels i ja od ranije, tako da nije bilo problema da ga pitam. Pitao sam ga za to, i on mi je rekao da je to tačno. U tom razgovoru, Kavet ga je pitao da li postoji neko od kolega kojem zavidi. On (Orson Vels) je rekao da postoji jedan reditelj, Kurosava, film „Sedam samuraja“, i jedan glumac Pavle Vuisić, i sve uloge koje je napravio, dodajući da se kod Kurosave to radi više radi o maloj pozi, a ne zapravo o ljubomori, ali kod Vuisića se radi o stvarnoj, lepoj, prijateljskoj, kolegijalnoj ljubomori, jer kaže to iz čega taj čovek pravi majstorske uloge, kaže, nešto s čim se niko od nas drugi ne bi smeo ni uhvatiti u koštac“, rekao je svojevremeno Ranko Munitić.

Ni njegov partner u „Kamiondžijama“, Miodrag Petrović Čkalja, koji je glumio Jareta, nikada nije studirao glumu.

Iako danas važi za najvećeg komičara koga smo imali, malo je poznato da je Čkalja studirao veterinu, a da ju je napustio kako bi se posvetio glumi.

Još jedna glumačka veličina, glumica Radmila Savićević, nije imala formalno glumačko obrazovanje.

Glumica se proslavila ulogama u serijama „Kamiondžije“, „Srećni ljudi“, „Pozorište u kući“, „Bolji život“… Međutim, ona nije studirala, već je amaterski počela da se bavi glumom u omladinskom pozorištu u Kruševcu, a njen veliki talenat nije mogao da prođe neprimećeno.

U „Srećnim ljudima“ sa njom je glumio i Živojin Žika Milenković, koji je prethodno bio profesor književnosti. Ipak, on je katedru zamenio glumom i ostvario brojne bitne uloge.

Takođe, čuveni Branislav Petrušević Petrući, koji se proslavio u „Indeksovom pozorištu“, nije po struci glumac. On je studirao kibernetiku i prethodno radio kao programer, a potom se proslavio u glumi.

Hrvatski glumac Zlatko Burić, koji je trenutno vrlo popularan zbog uloge Žarka Ilića u seriji „Sablja“, imao je priliku da sarađuje sa mnogim slavnim imenima, poput Breda Pita i Džordža Klunija.

On je jednom prilikom priznao da mu je ideja studiranja bila odbojna, ali da je gluma oduvek bila njegova ljubav.

“Kasno sam postao glumac. Sebe sam video kao radikalnog kulturnog aktivistu. To me iskustvo formiralo. U toj grupi nismo govorili da smo glumci, govorili smo da smo proizvođači slike, muzike… Jasno je da je to bila gluma, ali nismo o sebi razmišljali kao o glumcima. Meni je to bila neka vrsta redukcionizma… Prvi put doneo sam odluku da sam glumac nakon filma ‘Pusher’, u koji sam i pomalo nevoljno ušao. Taj susret s Refnom, režiserom, bio je odlučujući u mom životu“, rekao je on prošle godine u emisiji „Nedeljom u 2“, prenosi „Dnevnik.hr“.

Amaterski se bavio ovim poslom, a posle preseljenja u Dansku je držao i časove glume. Ubrzo se ponovo vratio na filmsko platno, a za svoje uloge je dobio brojna priznanja i nagrade.

Izvor: nova.rs

Da li ste primetili da je vaš pas tužniji zimi? Možda pati od zimske depresije.

Tokom zimskih meseci, kada su dani kraći i hladniji, naši četvoronožni prijatelji mogu pokazati znake depresivnog ponašanja.

Iako psima nije dijagnostikovana klasična sezonska depresija kao kod ljudi, istraživanja su pokazala da njihov mozak reaguje na sličan način kao kod ljudi kada su u pitanju promene raspoloženja.

Zimska depresija kod pasa manifestuje se kroz različite promene ponašanja i svakodnevnih navika. Vlasnici često primećuju da njihovi ljubimci postaju manje zainteresovani za aktivnosti u kojima su nekada uživali, provode više vremena spavajući i pokazuju znake društvenog povlačenja. Ove promene u početku mogu biti suptilne, ali vremenom postaju sve izraženije, prenosi Večernji.hr.

Ključni znaci zimske depresije kod pasa:
Promene u govoru tela: Jedan od najjasnijih pokazatelja da vaš pas pati od zimske depresije je njegov govor tela. Pas će često držati glavu dole, rep će mu biti uvučen umesto pravog, a može se primetiti i izbegavanje kontakta očima.

Takođe, mnogi psi počinju da preterano ližu svoje šape ili druge delove tela kao način samoumirenja. Neki psi mogu početi češće da cvile ili neuobičajeno zavijaju, što je takođe znak da nešto nije u redu.

Promene u svakodnevnom ponašanju: Depresivni psi pokazuju značajne promene u svojim svakodnevnim aktivnostima. Možda ćete primetiti da vaš pas više ne pokazuje entuzijazam za šetnje kao pre, ili odbija igru koja ga je nekada činila srećnim.

Posebno je zabrinjavajuće ako pas počne da izbegava kontakt sa drugim psima i ljudima, što je često znak da se ne oseća dobro.

Takođe, može doći do poremećaja ritma spavanja – pas može spavati više nego obično ili biti nemiran tokom noći.

Promene u navikama u ishrani: Zimska depresija često utiče na apetit psa. Možda ćete primetiti da vaš ljubimac jede manje nego obično ili čak potpuno odbija hranu.

Posebno je zabrinjavajuće ako pas pokazuje nezainteresovanost za poslastice koje je ranije obožavao.

Kod nekih pasa može doći do poremećaja varenja ili promena u navikama defekacije.

Kada primetite ove znakove kod svog psa, važno je da budete proaktivni. Održavanje redovne fizičke aktivnosti, čak iu hladnim danima, od suštinskog je značaja za mentalno zdravlje vašeg ljubimca.

Obezbedite mu toplo i udobno mesto za odmor i dovoljno prirodnog svetla tokom dana. Posebno je važno da provedete više kvalitetnog vremena sa svojim psom kroz igru i maženje.

Ako primetite da se simptomi pogoršavaju ili traju duže vreme, obavezno posetite veterinara.

Specijalista može isključiti druge zdravstvene probleme i predložiti najbolji pristup lečenju. U nekim slučajevima, dijetetski suplementi ili konsultacije sa bihevioristom pasa takođe mogu biti od pomoći.

Važno je shvatiti da zimska depresija može biti povezana sa nekoliko faktora.

Smanjena izloženost sunčevoj svetlosti, manje vremena provedenog napolju zbog hladnoće, promene u dnevnoj rutini, pa čak i empatično prihvatanje raspoloženja vlasnika koji takođe mogu da pate od zimske depresije mogu uticati na mentalno stanje vašeg psa.

Budite strpljivi i pažljivi sa svojim psom tokom zimskih meseci. Uz blagovremeno prepoznavanje simptoma i odgovarajuću negu, možete mu pomoći da lakše prebrodi ovaj izazovni period. Vaš četvoronožni prijatelj računa na vašu podršku i razumevanje u svim godišnjim dobima - piše N1 Srbija.

Tridesetdvogodišnji muškarac, identifikovan kao B.M., osumnjičen je za pokušaj sabotiranja radara za nadzor brzine, postavljenog na izlazu prema Prigrevici.

Prema nezvaničnim informacijama, B.M. je više puta tokom novembra, pomerao radarski uređaj i menjao ugao njegovog senzora, verujući da će tako onemogućiti njegovu funkciju. Plan nije uspeo – ne samo zbog tehničke prirode uređaja, već i zbog nadzornog sistema koji je bio korak ispred njega. Naime, deo sistema na koji se apatinski “Robin Hud” fokusirao nije bila kamera, već senzor koji registruje prolazak vozila.

Ono što je B.M. u potpunosti prevideo jeste prisustvo druge kamere koja je detaljno zabeležila svaki njegov potez tokom pokušaja sabotaže. Snimci su sada dokaz u postupku, a kako je saopšteno, protiv B.M. je podneta krivična prijava za uništavanje javne imovine.

Iako još uvek prolaze proces dodatnog podešavanja, kamere na izlazima iz Apatina već sada snimaju kompletan saobraćaj. Zvanični datum početka njihovog rada biće naknadno objavljen.

Iz policije apeluju na građane da poštuju propise i da ne pokušavaju da ometaju rad javnih uređaja. Ovakvi postupci ne samo da predstavljaju rizik po bezbednost svih učesnika u saobraćaju, već nose i značajne pravne posledice.

Izvor: Radio Dunav

Košarkaši Džokera su u Somboru u izuzetno dramatičnoj završnici uspeli da savladaju Zlatibor u svojevrsnom "ABA 2" derbiju u okviru Košarkaške lige Srbije, a Čajetincima je presudio koš Žige Jurčeka pred sam kraj meča sa linije penala, pošto Terzić na drugoj strani nije ubacio trojku za pobedu - 75:73.

Bio je to prilično neizvestan meč kroz čitav njegov tok. Imao je Zlatibor čak i +10 pred poslednji minut treće četvrtine, ali se onda desio veliki pad u igri.

Somborci su do kraja treće deonice smanjili na 56:60, a onda su nastavili sa dobrom igrom i faktički su napravili seriju 17:0 pre nego što je Zlatibor uspeo da postigne prve poene.

Nisu se Čajetinci predavali, prišli su na pomenuti poen minusa pred sam kraj, ali je Jurček pogodio pomenuto bacanje, dok Terzić nije bio precizan, pa je hala "Mostonga" mogla da slavi domaće košarkaše.

Najbolji u Džokeru danas bio je Tomislav Ivošev sa 16 poena, dok je tradicionalno snažni Veljko Brkić danas imao 13 poena i šest skokova, a za Zlatibor je Brano Đukanović postigao 26 poena, dok je Branislav Terzić ubacio 14.

Džoker je sada na skoru 5-3, dok je Zlatibor pao na 4-4.

Košarkaška liga Srbije - 8. kolo

Petak

• Vojvodina Novi Sad - Sloga Kraljevo 96:70
• Džoker Sombor - Zlatibor Čajetina 75:73

Subota

• Mladost Zemun - BKK Radnički (16.00)
• Radnički Kragujevac - Sloboda Užice (17.00)
• Mladost Smederevska Palanka - Dinamik (18.00)
• OKK Novi Pazar - Tamiš Pančevo (18.00)
• Vršac - Metalac Valjevo (19.00)

Ponedeljak

• Čačak 94 - OKK Beograd (19.00)

Izvor: telegraf.rs

Marijana Bahmajer, samohrana majka iz Zapadne Nemačke, zauvek je obeležila pravosudnu istoriju 6. marta 1981. godine, kada je u sudnici ubila Klausa Grabovskog, optuženog za otmicu, silovanje i brutalno ubistvo njene sedmogodišnje ćerke Ane. Marijanina odluka da pravdu preuzme u svoje ruke izazvala je šok, podelila javnost i otvorila pitanja o granicama zakona, osveti i bolu žrtava.

Iako je Ana bila jedino dete s kojim je živela, nije bila i jedino koje je imala. Godine 1966, sa samo 16 godina, Marijana Bahmajer dobila je bebu koju je odmah po rođenju dala na usvajanje. Dva godine kasnije ponovo je ostala trudna, a i to dete usvojeno je ubrzo nakon što je došlo na svet.

Navodi se da je Marijana bila žrtva seksualnog zlostavljanja neposredno pre rođenja drugog deteta. Godine 1972. počela je da se zabavlja s menadžerom paba "Tipasa", gde su oboje radili. U 22. je ostala trudna s trećim detetom, ćerkom Anom, koja je rođena 14. novembra 1972.

Za razliku od prethodno dvoje dece, Marijana je odlučila da zadrži Anu. Pošto je nastavila posao u baru, često je vodila ćerku na posao. Radila je noću, a spavala danju, zbog čega je mala Ana neretko bila bez pravog nadzora.

Sve ovo će advokati ubice njene ćerke koristiti protiv Marijane na sudu.

Satima zlostavljao devojčicu

Marijanina noćna mora počela je 5. maja 1980. godine, kada je Ana posle svađe sa majkom odlučila da ne ode u školu. Tog kobnog dana ju je u svoju kuću namamio Klaus Grabovski, 35-godišnji mesar i višestruki seksualni prestupnik. Devojčici nije bio potpuno nepoznat, budući da je živeo u blizini. Ani je rekao da može da se igra s njegovim mačkama, što je ona, nažalost, radosno prihvatila.

Grabovski je devojčicu satima držao zatočenu, seksualno je zlostavljao, a zatim zadavio hulahopkama svoje verenice. Nakon monstruoznog čina telo devojčice stavio je u kartonsku kutiju i odložio je kraj kanala.

Vest o Aninoj smrti razorila je njenu majku. Gubitak ćerke bio je prelomni trenutak za Marijanu, čiji očaj i bes nisu jenjavali dok je pratila suđenje ubici.

Takođe, njeno beznađe dodatno je pojačavalo poricanje zločina, laži, gnusni i bolni detalji iz njene prošlosti kao i procenjivanje da li je uopšte podobna da bude roditelj. Možete samo zamisliti taj zamršen splet misli i emocija jedne majke.

Proključala trećeg dana suđenja

Na trećem danu suđenja Marijana je smogla snage da izvede čin koji će zauvek promeniti njen život. U sudnicu u Libeku unela je pištolj kalibra 22 skriven u torbi. Kada se našla licem u lice sa Grabovskim, izvadila je oružje i ispalila osam hitaca, od kojih je šest pogodilo optuženog u leđa.

"Htela sam da ga ubijem", izjavila je nakon hapšenja. "On je ubio moju ćerku… Htela sam da ga upucam u lice, ali sam ga pogodila u leđa. Nadam se da će umreti".

Njena hladnokrvnost i odlučnost šokirale su prisutne.

Motiv za ovaj čin ležao je u Marijaninoj dubokoj frustraciji pravosudnim sistemom, koji je smatrala neadekvatnim da kazni čoveka koji joj je oduzeo ćerku. Grabovski je bio poznat kao seksualni prestupnik, koji je prethodno osuđen za napade na devojčice. Iako mu je sud naredio hemijsku kastraciju, on ju je kasnije poništio hormonskom terapijom.

Dodatno je bilo poznato da je Grabovski ubio Anu iz straha da će njegov status seksualnog prestupnika ponovo biti otkriven, jer mu je verenica pretila da će ga ostaviti ukoliko se to dogodi. Ovi detalji dodatno su pojačavali bes i osećaj nepravde kod Marijane.

Sahranjena pored ćerke

Nakon pucnjave, reakcije javnosti bile su podeljene. Mnogi su podržali Marijanin čin, saosećajući se sa majkom koja je izgubila sve.

Uprkos tome, Marijana je uspela da prikupi 100.000 nemačkih maraka za svoju pravnu odbranu. Godine 1983. osuđena je na šest godina zatvora zbog ubistva iz nehata i ilegalnog posedovanja oružja, ali je odslužila samo tri. Ova relativno blaga kazna ukazala je na saosećanje suda prema njenom očaju i bolu.

Nakon izlaska iz zatvora, 1985. godine, Marijana je pokušala da započne novi život. Udala se za učitelja i preselila u Nigeriju, ali brak nije potrajao. Posle razvoda se preselila na Siciliju, gde je provela nekoliko godina pre nego što se suočila sa terminalnom dijagnozom raka pankreasa.

U svom poslednjem televizijskom intervjuu, 1995. godine, Marijana je priznala da je pucala s namerom, objašnjavajući da nije mogla da podnese laži koje je Grabovski iznosio tokom suđenja. "Htela sam da zaustavim njegovo laganje o mojoj Ani", rekla je. Umrla je 17. septembra 1996. u 46. godini, a sahranjena je pored svoje ćerke na groblju u Libeku.

Izvor: blic.rs

Stopa raka želuca među mlađim ljudima je u porastu, što je poprilično alarmantan podatak, ističu lekari.

Kako sami lekari navode, uobičajeno se rak stomaka dijagnostikuje kod pacijenata u njihovim 60-im i 70-im godinama, ali se sve češće dijagnostikuje i kod mlađih pacijenata.

Dok stope raka želuca kod starijih pacijenata opadaju decenijama, broj mladih sa ovom dijagnozom nastavlja da raste i čini oko 30 odsto dijagnoza raka želuca.

Dr Travis Grotz, hirurški onkolog klinike Mejo, naziva ovo alarmantnim stanjem a pored toga deli šta ljudi treba da znaju o znacima i simptomima raka želuca.

"Nekada je to bio rak starosti, znate, 70-ih i 80-ih godina, ali sada viđam ljude od 20, 30, 40 godina sa rakom", naveo je dr Groc.

On je takođe dodao da se mnogim mlađim pacijentima rak želuca dijagnostikuje kasno, kada je lečenje manje efikasno.

"Nažalost, mislim da mlađi pacijenti često smatraju da su loše jeli. Mnogi, uključujući i lekare, veruju da je u pitanju samo refluks, da su pod stresom ili da su premladi da bi imali rak", navodi dr Groc, prenosi Newsnetwork.

Simptomi raka želuca kod mladih

Simptomi raka želuca često se kod mlađih ljudi pogrešno tumače kao manje zdravstvene smetnje.

Ti simptomi mogu uključivati:

gubitak težine
refluks
loše varenje
poteškoće pri gutanju
anemiju

"Refluks i gorušica, loše varenje, gastritis, to može biti normalno, apsolutno. Ali svakako morate da budete svesni toga i procenite i uverite se da se ne dešava nešto zlokobnije", ističe dr Groc.

Izvor: B92

Vozači u Srbiji će od danas do narednog petka, 29. novembra, plaćati gorivo po novim cenama.

Kako je objavljeno, litar evrodizela će na pumpama koštati maksimalno 197 dinara, dok će se benzin evropremijum BMB 95 najviše plaćati 181 dinara za litar.

Da podsetima da je litar dizela u Hrvatskoj 1,35 evra (INA), dok je litar dizela u Bosni i Hercegovini 1,19 evra ili 139 dinara .