Sombor.info

Novogodišnja euforija počinje…

U subotu, 14. decembra, u dva termina, u 17.00 i u 19.00 časova, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće održana novogodišnja predstava za decu “Deda Mrazova fabrika čokolade”, pozorišta “Pan teatar” iz Beograda.

Ulaznice možete nabaviti na Blagajni Kulturnog centra, utorkom i sredom od 10.00 do 13.00 časova, a četvrtkom, petkom i subotom od 15.00 do 20.00 časova.

Magija može da krene…

Devojčica Milica najviše voli period pred Novu godinu. Raduje se kićenju jelke, lampionima, muzici…. Ali još više voli da provodi vreme u fabrici čokolade, koju njen deka vodi godinama. Dekin prijatelj je, nećete verovati, Deda Mraz.
Ta fabrika je magična… Prepuna zanimljivih mašina i naravno slatkiša. Ipak, dva radnika (Sveznalković i Neznalković) su baš sada, pred Novu godinu, izgubili recept za najukusniju čokoladu. Nikako ne mogu da nađu rešenje, a vreme već ističe. Ipak, devojčica Milica, uz Deda Mrazovu pomoć im pomogne da shvate da je tajni recept ljubav. Bez ljubavi ništa ne funkcioniše, pa ni fabrika čokolade.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 3. decembar

Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru organizuje tribinu "Biciklom oko sveta" u sredu, 4. decembra 2024. godine, u 18.00 časova, u sali Dečjeg odeljenja.
"Biciklom oko sveta" je inspirativno predavanje Snežane Radojičić, spisateljice i svetske putnice, koja će podeliti priče sa svog neverovatnog putovanja biciklom oko sveta.

Snežana Radojičić je poslednjih 13 godina provela istražujući svet na biciklu, prelazeći kroz Evropu, Bliski Istok, Aziju, Severnu i Južnu Ameriku. Na svom jedinstvenom putovanju otkrila je nebrojene kulture, ljude i pejzaže, beležeći svoje doživljaje u knjigama i na blogu.

Ovo je prilika da iz prve ruke čujete kako izgleda život na dva točka kroz različite kontinente, kako se pišu knjige na putu i kako putovanja menjaju pogled na svet.

Izvor: RTV

U utorak, 10. decembra, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “ Strukture reljefa”, umetnice Marijane Paunović, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 3. januara 2025. godine.

Marijana Paunović (1982)

Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti (2007). Doktorirala je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2016). Radi na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu od 2007. godine, a kao vanredni profesor od 2024. Dobitnica je specijalne nagrade na 4. Međunarodnom bijenalu umetnosti „ARTiJA“, Spomen-park „Kragujevački oktobar“ (2024), Nagrade Fonda „Ivan Tabaković”, Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd (2007), kao i I Nagrade publike na grupnoj izložbi „Denimart by Gas”, Gas – Terazije, Beograd (2006). Član je ULUPUDS-a od 2007. i SUGIG-a od 2008. godine. Bavi se primenom geometrije u vizuelnim umetnostima, povezujući tako nauku i umetnost.

Automobilsko sportsko udruženje Somborska Arena i grad Sombor postigli su izuzetan uspeh u automobilizmu, osvojivši vicešampionsku titulu u prestižnom Državnom šampionatu u organizaciji Autocross asocijacije Srbije. Ovaj trijumf predstavlja ogroman uspeh za klub i grad, koji su se tokom celokupne sezone takmičili sa najboljima, donoseći Somboru značajnu medalju na domaćoj automobilskoj sceni.

Na svečanoj dodeli nagrada, koja je održana 1. decembra u Beogradu, ASU Somborska Arena je oduševila sve prisutne ne samo što je zauzela drugo mesto u generalnom plasmanu, već i time što je obezbedila čak tri državna prvaka.

Ovo je pokazatelj kvaliteta vozača i tima, koji su tokom godine pružali izvanredne nastupe na stazi. Ipak, poseban trenutak večeri bila je dodela Zlatne kacige Goranu Miliću, vozaču Somborske Arene, koji je postao jedini Somborac u istoriji koji je osvojio ovo prestižno priznanje u auto sportu. Milić je nagrađen za ostvarenje neverovatnog podviga – tri uzastopne titule državnog šampiona (2022, 2023, 2024), što je najviši mogući uspeh u automobilizmu. Zlatna kaciga je nagrada koja se dodeljuje samo najuspešnijim i najdoslednijim vozačima, a Goran Milić je svojim izuzetnim vozačkim veštinama, upornošću i posvećenosti zaslužio ovo najveće priznanje u autosportu.

„Ovo je za mene ostvarenje života. Zlatna kaciga je simbol svih godina truda, rada i odricanja. Ali, ono što je još važnije od ove nagrade jeste činjenica da sam je osvojio zajedno sa svojim timom i svima iz Somborske Arene. Ovaj uspeh je rezultat zajedničkog rada, a ja sam samo deo tog tima“ – izjavio je Goran Milić, po preuzimanju nagrade, ponosno govoreći o svom uspehu, ali i ističući važnost tima koji stoji iza njega. ASU Somborska Arena i grad Sombor ovim izvanrednim rezultatima dokazali su da imaju vrhunske vozače i tim koji se može nositi sa najboljima na nacionalnom nivou. Sa tri državna prvaka, kao i sa Goranom Milićem, dobitnikom Zlatne kacige, Somborska Arena je postavila temelje za još veće uspehe u budućnosti. Grad Sombor ponosno slavi ovaj uspeh, jer je ovo još jedan dokaz da Sombor ne samo da ima bogatu sportsku tradiciju, već je i u samom vrhu automobilizma u Srbiji.

Ovaj istorijski trenutak u automobilizmu svakako nije kraj, već samo motivacija za nove izazove i još veće uspehe u godinama koje dolaze – navodi se na kraju klupskog saopštenja.

Izvor: somborsport.org

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora, uručio je danas 300 auto sedišta za bezbednu vožnju najmlađih sugrađana. Sedišta su dodeljena na osnovu javnog poziva roditeljima/starateljima dece rođene u 2023. i 2024. godini koji je trajao od 18. do 22. novembra 2024. godine.

Na samom početku prisutne je pozdravio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je tom prilikom istakao da Savet sprovodi brojne aktivnosti u cilju povećanja bezbednosti najmlađih.

„Nastavljamo sa ovim prelepim akcijama podele auto sedišta za naše najmlađe sugrađane. Na naše veliko zadovoljstvo, danas smo podelili 300 autosedišta i ono što bih naglasio da će u toku dana biti raspisan još jedan konkurs za auto sedišta, ali da ćemo danas raspisati i konkurs za sedišta za bicikl. Kada smo počeli sa radom ispred Saveta za bezbednost saobraćaja, naš glavni cilj je bio upravo naši najmlađi učesnici u saobraćaju i najviše naših aktivnosti je upravo usmereno ka njima, tako da pored podele auto sedišta, sedišta za bicikle, opremanje vrtića, đaka prvaka, konstantne edukacije kako od strane Saobraćajne policije tako i od Saveta, a sve u cilju kako bi naši mališani bili što bezbedniji u saobraćaju. Sve ove aktivnosti na koje sam izuzetno ponosan finansiraju se iz novčanih kazni nesavesnih vozača, tako da jednim delom budžeta raspolaže Savet za bezbednost saobraćaja i ono u šta sam siguran je da ćemo sa ovim lepim akcijama nastaviti i narednih godina“ izjavio je Ratković.

Pored gradonačelnika, sedišta su sugrađanima uručili članovi Saveta za bezbednost saobraćaja, načelnik Saobraćajne policije PU Sombor Staša Kovačević, Đorđe Zorić, Pavle Terzić, Rosana Krstić, Gordana Vulović, Savo Radić, Zdravko Pupovac i Latinka Vasiljković, a pre same podele sedišta, pripadnik Policijske uprave Marinko Ivošev održao je kratku obuku o korišćenju auto sedišta.

Ovo je osmi put kako gradski Savet za bezbednost saobraćaja uspešno organizuje akciju besplatne podele auto sedišta, a sve u cilju apelovanja na svest svih učesnika u saobraćaju o važnosti poštovanja saobraćajnih pravila i propisa.

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora nabavku auto sedišta obezbedio je u okviru preventivno-promotivnih aktivnosti iz programa za rad tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na području Grada Sombora za 2024. godinu, koje finansira Agencija za bezbednost saobraćaja i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Povodom obeležavanja Dana nemačke nacionalne manjine u Republici Srbiji, u subotu, 30. novembra, u prostorijama Humanitarnog udruženja Nemaca „Gerhard“, svečano je otvorena izložba „Gakovo i Kruševlje pod paučinom prošlosti“, u organizaciji Nemačke fondacije – Deutsche Stiftung i Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine.

Izložba je je deo međunarodnog projekta „Atlantis“, kojim rukovodi Andrea Vandor iz Muzeja evropskih kultura u Berlinu, a projekat je okupio stručnjake iz Nemačke, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Rumunije i Srbije na zajedničkom zadatku da prikažu nestajanje pojedinih naselja sa topografskih, demografskih i istorijskih karata Evrope. Autorke ove izložbe, Milka Ljuboja i Lidija Sekulić iz Gradskog muzeja Sombor, prikazale su istorijat ova dva sela uz pomoć malobrojne, dostupne literature o Gakovu i Kruševlju od sredine 18. do sredine 20. veka. Po prvi put je arhivistički prikazano gašenje nemačkih sela Gakovo i Kruševlje iz istorijskog, društvenog, nacionalnog i političkog miljea u Jugoslaviji.
Izložbu je zvanično otvorio predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine u Republici Srbiji Mihael Plac, koji je istakao da budućnost treba da počiva na međusobnom razumevanju, priznavanju istorije, i zajedničkom naporu da se više nikada ne ponove strahote prošlih sukoba.

„U interesu suživota i mira, potrebno je da se suočimo sa prošlošću, ali da iz tog suočavanja izađemo mudriji. Danas gledamo ka budućnosti, ka zajedničkom radu i suživotu jer samo kroz iskren dijalog i saradnju možemo stvoriti čvrste temelje za generacije koje dolaze“ poručio je Plac.

Među brojnim zvanicama bili su i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, pomoćnik gradonačelnika za oblast nacionalnih manjina i verskih zajednica Silard Janković, sekretarka Pokrajinske vlade Dušanka Golubović, pomoćnik Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Zoltan Kudlik, predsednik Nacionalnih saveta mađarske nacionalne manjine Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta poljske nacionalne manjine Geza Poljak, predsednica Saveza jevrejske opštine Sombor Sandra Papo Fišer, predsednici i predstavnici nemačkih udruženja iz Hrvatske i Srbije, predstavnici projekta „Atlantis“ i dragi gosti i prijatelji.

Ovom prilikom Nacionalni savet uručio je Miodragu Mihailoviću plaketu za dugogodišnji rad u Nacionalnom savetu i zalaganja na polju promocije kulture i tradicije Nemaca u Srbiji.

U okviru programa nastupio je i hor „Bella musica“ sa delima nemačkih kompozitora.

Nemačka stručna organizacija TÜV svake godine provede više od deset miliona tehničkih pregleda i sve to sistematizuje u svoj izveštaj, odnosno statistiku najboljih vozila i vozila s najviše grešaka na tehničkim pregledima.

Automobili sa najmanje i najviše grešaka su pred vama.
Objavljen je najnoviji TÜV Report 2025, piše Revija HAK.

Zlatna značka 2025. dodjeljuje se hondi jazz. Samo 2,4 posto japanskih malih automobila ističe se značajnim nedostacima kada prvi put idu na tehnički pregled – s prosekom od 28.000 kilometara na satu. Jazz je pomaknuo prošlogodišnjeg pobednika VW Golf Sportsvan na drugo mesto (2,5 posto).

Nakon toga, Audi Q2 i Porsche 911 Carrera dolaze s 2,6 posto nedostataka/kvarova.

Na 5. mestu je mitsubishi ASX sa samo 2,7 posto značajnih nedostataka pa dokazuje da čak i relativno jeftin crossover može biti vrlo siguran.

Japanac, koji se za evropsko tržište proizvodi u Renoovoj fabrici u Valladolidu u Španiji, ima znatno više odvoženih kilometara od prvoplasiranog jazza s prosečnom kilometražom od 40.000 kilometara – u poređenju s porscheom 911 carrera ima čak gotovo dvostruko više.

Zato je rezultat ovog mitsubishija još zanimljiviji.

Prvi put je i dovoljno registrovanih električnih automobila da može da se napravi statistički uzorak.

Na kraju tablice kod vozila starih do tri i pet godina je električni tesla model 3 koji nije briljirao u kvalitetu, a zanimljivo, u tom segmentu dosta je i BMW-a.

Olakšavajuća okolnost mogla bi delomično da objasni lošiji rezultat tesle modela 3. Ovi automobili se koriste puno više od ostalih automobila. Nakon tri godine prosečan model 3 već je prešao 53.000 kilometara, dok je prosek svih vozila ovog godišta bio 42.000 kilometara, čak i manje za ostale električne modele.

Gledajući na duge staze, porsche 911 carrera drži vodstvo u svim godištima. VW Golf Sportsvan ima najmanje značajnih nedostataka od četiri do devet godina. Porodični kombi VW sharan (23 posto) drži kvalitet i nakon devet godina.

Do sedam godina starosti odlični su VW-T-Roc (6,0 posto) i mazda CX-3 (6,6 posto), dok je porsche s modelom 911 su na vrhu lestvice…

U klasi mikro automobila pobeđuje kia picanto (3,8 posto).

Među malim automobilima prvo mesto zauzima ukupni pobednik honda jazz (2,4 posto), e-Golf pobeđuje u kompaktnoj kategoriji (3,4 posto).

U srednjoj klasi blistaju audi A4/A5 (4,7 posto). Golf sportsvan (2,5 posto) najbolji je kombi, a Audi Q2 najpouzdaniji SUV.

Modeli s najmanje kvarova

Do 3 godine Do 5 godina

Vozilo Procenat Vozilo Procenat

1. Honda Jazz 2.4% 1. Porsche 911 Carrera 3.1%

2. VW Golf Sportsvan 2.5 % 2. VW Golf Sportsvan 3.6 %

3. Audi Q2 2.6 % 3. VW T-Roc 4.0 %

3. Porsche 911 Carrera 2.6 % 4. Audi Q2 4.5 %

5. Mitsubishi ASX 2.7 % 5. Mercedes B-Klasa 4.5 %

6. Mercedes B-Klasa 2.9% 6. VW e-Golf 4.6 %
6. VW T-Roc 2.9% 7. Audi A3 5.0 %

8. Mercedes GLC 3.3 % 7. Hyundai ix20 5.0 %

9. VW e-Golf 3.4% 7. Mercedes GLC 5.0 %

10. Hyundai Tucson 3.5 % 10. Toyota RAV4 5.1 %

10. Suzuki Vitara 3.5 % 11. Škoda Karoq 5.3%

Do 7 godina Do 9 godina

Vozilo Procenat Vozilo Procenat

1. Porsche 911 Carrera 3.1% 1. Porsche 911 Carrera 4.0 %

2. VW T-Roc 6.0 % 2. VW Golf Sportsvan 10.0 %

3. Mazda CX-3 6.6 % 3. Mazda 2 10.6%

4. VW Golf Sportsvan 6.8% 4. Suzuki Vitara 11.0%

5. Mercedes B-Klasa 7.4 % 5. Mercedes B-Klasa 11.1%

6. Audi Q2 7.7 % 6. Mercedes ML/GLW 11.8%

7. Honda Jazz 8.4% 7. Mercedes A-Class 12.0%

7. Seat Ateca 8.4% 8. Audi A3 12.7%

9. Mazda 2 8.7% 9. Honda Jazz 13.1%

10. Audi A3 9.1 % 10. Mitsubishi ASX 13.3%

Do 11 godina Do 13 godina

Vozilo Procenat Vozilo Procenat

1. Porsche 911 Carrera 5.6 % 1. Porsche 911 Carrera 7.9%

2. Mercedes A-Klasa 14.7% 2. Mitsubishi ASX 19.6%

3. Mercedes B-Klasa 14.8% 3. VW Golf Plus 20.6%

4. VW Touareg 15.1% 4. Audi Q5 20.8%

5. Audi A3 15.9% 4. VW Touareg 20.8%

6. VW Golf Plus 16.2% 6. BMW X1 21.0%

7. Honda Jazz 16.6% 7. Mini 21.2%

8. Mercedes ML/GLE 16.9% 8. Volvo XC60 21.9%

9. Mitsubishi ASX 17.1% 9. Toyota RAV4 22.1%

10. Mini 17.3% 10. Audi Q3 22.6%

10. BMW X5/X6 22.6%

10. Honda Jazz 22.6%

Vozila s najviše kvarova

Do 3 godine Do 5 godina

Vozilo Procenat Vozilo Procenat

111. Tesla Model 3 14.2% 113. Tesla Model 3 19.7%

110. Ford Mondeo 13.2% 112. VW Sharan 18.5%

109. Škoda Scala 11.8% 111. BMW 5er/6er 17.7%

107. Ford S-Max 11.3% 110. BMW 2 Series A. T. 17.6%

107. Škoda Superb 11.3% 109. Seat Alhambra 17.5%

106. Ford Focus 10.6% 108. BMW X1 17.4%

104. Opel Crossland 10.4% 107. Dacia Logan 16.8%

104. VW Caddy 10.4% 106. Dacia Dokker 16.7%

103. Peugeot 308 10.3 % 105. Dacia Duster 16.2%

102. VW Passat 10.1% 104. Opel Crossland 15.7%

Do 7 godina Do 9 godina

Vozilo Procenar Vozilo Procenat

105. Dacia Dokker 26.5% 98. Dacia Dokker 30.9%

104. Dacia Duster 24.3% 97. Dacia Duster 29.7%

103. BMW 5er/6er 23.6% 96. Dacia Sandero 28.6%

102. Dacia Logan 22.3% 95. Dacia Logan 28.3%

101. BMW 5er/6er 21.2% 94. BMW 5er/6er 27.9%

100. Seat Alhambra 20.9% 93. Renault Megane 26.1%

99. VW Sharan 20.8% 92. Ford Ka 25.8%

98. BMW X5/X6 20.4% 91. Renault Clio 25.7%

97. Renault Zoe 19.9% 90. Citroen C3 24.8%

96. Dacia Sandero 19.7% 89. Ford Focus 24.2%

Do 11 godina Do 13 godina

Vozilo Procenat Vozilo Procenat

94. Dacia Logan 39.6% 82. Renault Twingo 41.5%

93. Dacia Duster 34.1% 81. Dacia Logan 41.0%

92. Renault Twingo 33.0% 80. Renault Clio 39.8%

91. Renault Megane 32.7% 79. Dacia Sandero 39.4%

90. Citroen C3 31.9% 78. Renault Megane 36.5%

89. Nissan Qashqai 31.2% 77. Nissan Qashqai 36.3%

87. Dacia Sandero 30.7% 76. Fiat Panda 36.2%

87. Nissan Micra 30.7% 74. Citroen C3 35.7%

86. Hyundai i30 30.5% 74. Peugeot 207 35.7%

85. Ford Mondeo 30.4% 73. Dacia Duster 35.6%

Ako želite da impresionirate svoje prijatelje, decu i porodicu sa nasumičnim zabavnim činjenicama, kao i čudnim i neverovatnim trivijama, došli ste na pravo mesto. Ispod možete pronaći 30 interesantnih činjenica koja će promeniti način na koji gledate na naš svet – i mnogo šire, prenosi Danas.

Zabavne naučne činjenice su sve što vam je potrebno ove večeri.

Pa, zategnite pojas i pripremite se da zabavite decu, impresionirate (ili iznervirate) svoje kolege, zasenite goste na večeri, i iznenadite sebe sa našom najboljom kolekcijom izvanrednih i zabavnih informacija.

Uz nasumične činjenice o svemu, od životinja, svemira, geografije, nauke, zdravlja, biologije i mnogo više, dobrodošli u našu odiseju neobičnosti, piše Science Focus, prenosi Danas.

1. Oblak teži oko milion tona. Oblak obično ima zapreminu od oko 1 km³ i gustinu od oko 1,003 kg po m³ – to je gustina koja je oko 0,4 odsto manja od gustine vazduha koji ga okružuje (zbog toga on može da lebdi).

2. Žirafe imaju 30 puta veću verovatnoću da će biti pogođene munjom nego ljudi. Tačnije, zabeleženo je samo pet smrtonosnih udaraca munje na žirafe između 1996. i 2010. godine. Međutim, s obzirom na to da je populacija žirafa tada bila samo 140.000, to čini oko 0,003 smrtnih slučajeva od munje na hiljadu žirafa svake godine. Ovo je 30 puta veći broj smrtonosti nego kod ljudi.

3. Identični blizanci nemaju iste otiske prstiju. Ne možete da okrivite svog blizanca za svoje zločine, na kraju krajeva. Ovo je zato što faktori iz okoline tokom razvoja u materici (dužina pupčane vrpce, položaj u materici i brzina rasta prstiju) utiču na vaš otisak prsta.

4. Rotacija Zemlje menja brzinu. Zapravo, usporava. To znači da se dužina dana, u proseku, povećava za oko 1,8 sekundi po veku. Pre 600 miliona godina, dan je trajao samo 21 sat.

5. Vaš mozak se stalno „obnavlja“. Ovaj proces se zove fagocitoza, gde ćelije obavijaju i uništavaju manje ćelije ili molekule kako bi ih uklonile iz sistema. Ne brinite! Fagocitoza nije štetna, već zapravo pomaže očuvanju sive materije u vašem mozgu.

6. Najveći otkriveni komad fosilizovanog dinosaurijumskog izmeta je dugačak više od 30 cm i zapremina mu je više od dva litra. Veruje se da je ovo izmet tiranosaurusa reksa, a fosilizovani izmet (takođe nazvan „koprolit“) pomaže naučnicima da bolje razumeju šta je dinosaurus jeo.

7. Prosečna boja Univerzuma naziva se „Kosmički latte“. U studiji iz 2002. godine, astronomi su otkrili da svetlost koja dolazi iz galaksija u proseku ima bež boju, koja je blizu bele.

8. Životinje mogu da dožive vreme drugačije od ljudi. Za manje životinje, svet oko njih se pomera sporije nego za ljude. Na primer, salamanderi i gušteri doživljavaju vreme sporije nego mačke i psi. Ovo je zato što percepcija vremena zavisi od toga koliko brzo mozak može da procesuira dolazne informacije.

9. Voda možda nije „vlažna“. Ovo je zato što većina naučnika definiše vlažnost kao sposobnost tečnosti da održava kontakt sa čvrstom površinom, što znači da sama voda nije vlažna, ali može da napravi druge predmete vlažnim.

10. Jedna koka je živela 18 meseci bez glave. Neverovatan poduhvat koke Mike zabeležen je 1940-ih u SAD-u. Preživela je jer su joj jugularna vena i veći deo moždanog stabla ostali gotovo netaknuti, što je omogućilo dovoljno funkcije mozga za preživljavanje. U većini slučajeva, koka bez glave umire za nekoliko minuta.

11. Sve bakterije na svetu, složene jedna na drugu, bile bi duže od 10 milijardi svetlosnih godina. Zajedno, mikroskopski mikrobi na Zemlji, dugi 0,001 mm, mogli bi da obaviju Mlečni put više od 20.000 puta.

12. Nošenje kravate može smanjiti protok krvi u mozak za 7,5 procenata. Studija iz 2018. godine pokazala je da nošenje kravate može smanjiti protok krvi u mozak do 7,5 procenata, što može izazvati vrtoglavicu, mučninu i glavobolje. Takođe, može povećati pritisak u očima ako je previše zategnuta i veoma je dobra za prenošenje bakterija.

13. Strah od dugih reči zove se hipopotomonstrozeskvipedaliofobija. Reč od 34 slova prvi put je upotrebio rimski pesnik Horacije u prvom veku nove ere kako bi kritikovao pisce koji su imali nerazuman afinitet prema dugim rečima. Američka pesnikinja Aimee Nezheukumatathil, verovatno uplašena sopstvenim prezimenom, skovala je ovaj izraz kako ga danas poznajemo 2000. godine.

14. Najstariji pas na svetu živeo je 29,5 godina. Iako je prosečan vek psa obično 10-15 godina, jedan australijski gonič po imenu „Bluey“ preživeo je do dobi od 29,5 godina.

15. Najstarija mačka na svetu živela je 38 godina i 3 dana. Creme Puff je bila najstarija mačka koja je ikada živela.

16. Sunce proizvodi zvuk, ali mi ga ne možemo čuti. U obliku talasa pritiska, Sunce proizvodi zvuk. Talasna dužina pritisnih talasa sa Sunca meri se u stotinama milja, što znači da su van opsega ljudskog sluha.

17. Mont Everest nije najviša planina na Zemlji. Mauna Kea i Mauna Loa na Havajima, dva vulkana, viši su od Mont Everesta jer je 4,2 km njihove visine potopljeno pod vodom. Ovi vulkani mere ukupno 10,2 km, dok Everest ima samo 8,8 km visine.

18. Naš solarni sistem ima zid. Helijopauza – područje u svemiru u kojem solarni vetar nije dovoljno vruć da bi odbio čestice koje dolaze od udaljenih zvezda – često se smatra „graničnim zidom“ našeg solarnog sistema i međuzvezdanog prostora.

19. Lignje nemaju zapravo pipke. Imaju osam udova, ali to su ruke (za većinu vrsta). Tehnički, kada govorimo o glavonošcima (lignje, hobotnice itd.), naučnici definišu pipke kao udove sa cuclama na njihovom kraju. Lignje imaju cuclaste udove duž većine svoje dužine.

20. Većina mapa sveta je pogrešna. Na većini mapa još uvek se koristi Mercatorova projekcija – prva razvijena 1569. godine. Ova metoda je veoma netačna i čini da Aljaska izgleda isto veličine kao Brazil, a Grenland je 14 puta veći nego što zaista jeste. Da bi mapa bila potpuno tačna, trebala bi da bude u životnoj veličini i okrugla, a ne ravna.

21. NASA je stvarno „lažirala“ deo sletanja na Mesec. Iako su prvi koraci Neila Armstronga na mesečevoj površini definitivno bili stvarni, astronauti su bili u karantinu kada su se vratili na Zemlju, i to je uglavnom bila velika predstava.

22. Komete mirišu na pokvarena jaja. Kometa miriše na pokvarena jaja, urin, sagorele šibice i… bademe. Tragovi vodonitroksida, amonijaka, ugljen-dioksida i vodonitrocijana pronađeni su u sastavu komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko. Čak su 2016. godine izdate promotivne razglednice koje su nosile miris kometa.

23. Polovi Zemlje se pomeraju. Ova magnetna promena Severnog i Južnog pola dogodila se 171 put u poslednjih 71 milion godina. Već smo zakasnili na promenu. Ona bi mogla da se dogodi uskoro, jer se Severni pol pomera brzinom od oko 55 kilometara godišnje, što je povećanje u odnosu na 15 km godišnje do 1990. godine.

24. Zaista možete umreti od smeha. To se dogodilo nekoliko puta, uglavnom zbog toga što intenzivan smeh izazove srčani udar ili gušenje. Komičari bi dakle trebalo da imaju upozorenje.

25. Motorne testere su prvobitno izmišljene za porođaj. Razvijene su u Škotskoj krajem 18. veka da pomognu i ubrzaju proces simfiziotomije (širenje pubičnog hrskavice) i uklanjanje zaraženih kostiju tokom porođaja. Tek početkom 20. veka počeli smo koristiti motorne testere za seču drveća.

26. Mravi nemaju pluća. Umesto toga, dišu kroz spirakle, devet ili deset malih otvora, u zavisnosti od vrste.

27. T. rex je verovatno imao perje. Naučnici u Kini otkrili su skelete ranog Kreda koji su bili prekriveni perjem. Ako su preci T. rex-a imali perje, verovatno ga je imao i sam T. rex.

28. Fudbalski timovi u crvenim dresovima igraju bolje. Boja vaše odeće može da utiče na to kako vas drugi doživljavaju i promeni kako se osećate. Pregled fudbalskih utakmica u poslednjih 55 godina pokazuje da su timovi koji su nosili crvene dresove dosledno bolje igrali na domaćim utakmicama u odnosu na timove u bilo kojoj drugoj boji.

29. Vetroturbine ubijaju između 10.000 i 100.000 ptica svake godine u Velikoj Britaniji.

30. Puževi imaju zube. Preciznije, između 1.000 i 12.000 zuba. Nisu kao naši, pa nemojte da zamišljate puževe sa previše zubatim osmesima. Mala „zubi“ puževa nalaze se na njihovom jeziku koji podseća na turpiju.

Izvor: n1info.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), Uprave kriminalističke policije - Službe za suzbijanje kriminala, Uprave granične policije - Regionalnog centra prema Hrvatskoj, Stanice granične policije Bogojevo i Policijske uprave u Somboru, u saradnji sa Ribočuvarskom službom JP "Vojvodinašume", uhapsili su V. V. (1982) i I. P. (1985) iz okoline Kule zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nezakonit ribolov.

Policija je u Specijalnom rezervatu prirode "Gornje Podunavlje" zatekla V. V. i I. P. u nezakonitom ribolovu u lovostaju, koristeći, kako se sumnja, zabranjenu okruglu mrežu - sačmu, saopštio je danas MUP.

Tom prilikom, kod osumnjičenih je pronađena i oduzeta mreža za ribolov, kao i 110 komada mlađi ribe bucov, babuška, deverika, bodorka i crvenperka, koje je policija takođe oduzela i vratila nepovređene u prirodno stanište.

Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru, protiv osumnjičenih će biti podnete krivične prijave u redovnom postupku.

Ovom akcijom nadležnih, sprečena je šteta po razmnožavanje mlađi ribe i oštećenja prirodnog staništa i specijalnog rezervata prirode, navodi se u saopštenju.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije nastavljaju rad u borbi protiv ekološkog kriminala i apeluju na građane da prijavljuju slučajeve ovih krivičnih dela.