"Dve divne žene danas su pronašle moj novčanik, koji su mi lopovi juče ukrali u autobusu. Javile su mi se i kada sam im rekla da sam student, nisu ga ostavile praznog kakvog su i zatekle".
Ovim rečima počinje svoju objavu na Fejsbuk stranici Novi Sad - Izgubljeno nađeno plavokosa devojka Alisa Vinaji. I evo cele priče...
- Stigla sam iz Sombora u Novi Sad, gde studiram veterinarsku medicinu. Pošto sam apsolvent trebalo mi je malo mira za učenje, a brat se ponudio da dođem kod njega, da ponavljam za ispit u decembarskom roku. Još dok sam sedela u autobusu koji je vozio iz Sombora iz novčanika sam izvadila 200 dinara, da bih imala spremno da platim vozaču gradskog autobusa. Potom sam novčanik stavila u kapu, pa na dno ranca i preko njega dve flaše sa vodom - dakle, sve samo ne na nebezbedno mesto Alisa je odložila svoj novčanik.
Stajala je tako i čekala gradski autobus, liniju 4, odmah na početku Bulevara Oslobođenja. Kaže da nije bilo puno ljudi na stanici. Međutim, u toj nekolicini ljudi, u jednom momentu zapazila je izvesne sumnjive osobe.
- Videla sam dva dečka sa kapuljačama, u "air max" patikama kako prilaze autobuskom stajalištu. Pravili su se da posmataraju red vožnje, a zapravo su pikirali od koga će nešto da ukradu. Ja sam imala kofer, a na kofer sam stavila malu putnu torbu. Ranac sa novčanikom bio mi je na leđima - priča ova studentkinja a ono što je usledilo ravno je činu iskusnih starih lopova, a nažalost su učinili oni koji su se juče" ispilili".
- U sledećem trenutku zapazila sam jednog od ta dva momka, kako je pogledao u putnu torbu, pa u mene. Pogledi su nam se susreli. Bilo mi je neobično pa sam stegla torbu uz sebe, ipak je tu bio predivan ručak koji mi je tata napravio. Ne bi valjalo da mi ga ukradu, pomislih. Kad u tom momentu dolazi četvorka. Sa još par ljudi stala sam kod prednjih vrata, a dva momka sa kapuljačama su stali na vrata u sredini. Sačekla sam da ljudi uđu pre mene, zato što sam vukla taj kofer i torbu, izvadila sam pare iz džepa jakne spremne da platim kartu i osetila sam neku gužvu odjednom i iste sekunde skinula ranac sa leđa, kad on zjapi otvoren i bez mog crvenog novčanika - otkriva Alisa kako se tačno desio nemili događaj pre dve večeri u Novom Sadu.
Kaže da je momentalno rekla vozaču da zatvori vrata i zove policiju jer joj je ukraden novčanik. On je tako i postupio, a ova hrabra devojka došla je do dvojice momaka i rekla: "Vratite mi moj novčanik!" Oni su se pravili ludi i rekli "evo pretresi nas, nije kod nas, pa mi imamo 13-14 godina". Alisa je znala svoja prava, a to nije da ikoga ona pretresa, nego je, kako navodi, stala naspam njih i čekala policiju.
- Jedna od putnica je rekla da je iza mene videla njihovog trećeg člana. Ušao je na prednja vrata, odmah iza mene i odjednom se okrenuo i izašao napolje - objašnjava ova Somborka.
Policiju su, kaže, čekali 35 minuta, i to njih dvojica lopova i naspram njih ona. E naredna stvar koju je rekla svedoči o dodatnom bezobrazluku ove dečurlije.
- Dok smo čekali, oni su kukali kako kasne na utakmicu u Beogradu zbog mene. Smejuljili su se i govorili "žena je nervozna, nas optužuje, Bog će ti vratiti što nas zadržavaš" - priča Alisa. U međuvremenu im je telefon zvonio četiri puta i jako su se čudno ponašali za "nevine osobe".
Već ozbiljno iznervirana njihovim bezobrazlukom, sarkastično im je, izvadivši iz dzepa kusur od 100 dinara koji joj je vozač dao, uputila opasku: "Evo jel hoćete i ovo da mi uzmete?"
Verovali ili ne, jedan od kradljivaca joj je hladno rekao "može".
- Policija je konačno stigla, uzeli su svima podatke. Znam da je jedan rekao da je ličnu kartu zaboravio, znači da su verovatno dali lažne podatke. Pretresli su ih. Pitali su ih ko im je treći drugar, oni su se pravili da ne znaju. Nakon toga su ih još nešto ispitivali ispred autobusa, pa ih pustili. Žao mi je ostalih putnika koji su kasnili na svoje obaveze, zbog ovog incidenta. Ispred autobusa prišla mi je jedna devojka koja mi je ponudila pare za taksi do kuće - sa knedlom u grlu i dirnuta rekla je sagovornica.
Iste večeri mlada Somborka objavila je na pomenutoj grupi da joj je ukraden novčanik. Legla je da spava, u isto vreme potrešena i iznervirana onim što se desilo, ali opet, sa nadom da će se narednog jutra dogoditi "čudo". I...
- Ujutru mi je stigla poruka: "Poštovana, mislim da sam pronašla vaš novčanik sa ličnom kartom. Molim Vas da me kontaktirate na "xxxx" broj telefona. Pozvala sam ženu, ona mi je rekla da su ona i njena koleginica (koje žele da ostanu anonimne), pronašle u blizini mesta gde se krađa i odvila, pošto one rade nedaleko odatle. Dobra žena je rekla da posle posla ide u pravcu gde sam ja odsela, pa može da mi ga donese. Sreća pa sam imala kafu i čokoladu da ponesem u znak zahvalnosti, jer nisam imala pare da im nešto lepše kupim. Od sreće sam na rastanku i zagrlila ženu - emotivno priča Alisa.
E onda dolazimo do superfinala ove priče o ljudskosti.
- Žena mi je rekla da su njih dve ostavile nešto u novčaniku. Kaže da koleginica ima ćerku koja je student takođe i da im je drago da su mi pomogle. Rekla sam joj sreća pa je u novčaniku od dokumenata bila samo lična karta, na šta mi je ona rekla, ima tu i nekih lepih fotografija koje ti sigurno znače. Bila je u pravu, jer su tu bile fotografije moje mame, mog tate, verenika i psa - u dahu prepričava ovaj grozni ali sa srećnim krajem događaj.
- Kad sam ušla u stan otvorila novčanik, videla sam 1.000 dinara i počela sam da plačem. Pozvala sam mamu telefonom da joj ispričam, pa se onda i ona rasplakala. Bila sam dirnuta njihovim gestom i danas nisam skinula osmeh sa lica. Tako sam i zaboravila na lopove, dobro je pobedilo zlo! - zaključuje ushićeno ova lepa mlada dama.
Inače, u crvenom novčaniku je bilo, za jednu studentkinju ne tako "malih" 7.000 dinara.
"To možda i nije puno, ali je bilo od poslednjih para što su mi roditelji dali da imam u Novom Sadu dok učim", kazala je Vinaji.
Na pitanje, zna li šta je na kraju bilo sa kradljivcima, kaže da misli da su ih samo pustili. Svima u Novom Sadu je poslala poruku da budu oprezni ovih dana da im se ne bi dogodilo isto kao njoj.
Izvor: kurir.rs
