Opština Apatin raspisala je danas dva Javna konkursa iz oblasti kulture i turizma.

Konkursom za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za ostvarivanje javnog interesa, koje realizuju udruženja iz oblasti kulture podrazumevaju kontinuiran rad na očuvanju i negovanju javne baštine, podsticanje amaterskog kulturno-umetničkog stvaralaštva, tradicionalne manifestacije u oblasti kulturnog nasleđa opštine Apatin. Ukupna sredstva koja se izdvajaju iznose 3,5 miliona dinara, a ceo tekst možete pročitati OVDE.

Konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata za ostvarivanje javnog interesa, podrazumeva podsticanje unapređenja rada udruženja u oblasti turizma, promocija turistički proizvoda i turističkih prostora, kao i podsticanje unapređenja receptivne turističko – ugostiteljske ponude. Takođe, podrazumeva se i edukacija i trening u turizmu, postavljanje turističke signalizacije, manifestacije i izložbe nacionalnog karaktera, izrada promotivnog turističkog materijala. Ukupna sredstva koja se izdvajaju iznose 2 miliona dinara, a ceo tekst možete pročitati OVDE.

Sve prijave se podnose do 1. marta.

izvor:025info.rs

Na prostoru nekadašnje „Harčaš“ čarde, planirana je sanacija i prenamena celog kompleksa. O tome kako će ovaj objekat izgledati i kakva će mu buduća namena biti, govorio je direktor Turističke organizacije Apatin Nemanja Jović.

Još 2018. godine kada su prethodni zakupci izašli iz objekta, obzirom da je on u opštinskom vlasništvu, ideja je bila da ovde izgradimo jedan vizitorski centar u koji bi dolazili svi turisti koji bi potencijalno posećivali „Gornje Podunavlje“. Put od te ideje do današnjeg dana je bio izuzetno dug, jer je bilo neophodno izraditi idejno rešenje, projekcije sadržaja i ono što je najteže ishodovati sve dozvole i tehničke preduslove i izraditi tehnički projekat. Sada možemo reći da će ove godine početi radovi na izgradnji vizitorskog centra i naravno pored objekta „Harčaš“ čarde koji je sada postojeći i koji će se renovirati, postojaće i niz okolnih sadržaja, rekao je Jović

Direktor Turističke organizacije je dodao da će donji deo objekta zadržati staru namenu, te da će se u njemu promovisati gastronomski specijalitet vezani za Dunav, dok će na spratu biti inložbeni prostor gde će biti predstavljena istorija i tradicija starih Alasa, Dunava i „Gornjeg Podunavlja“.

To neće biti obična izložbena postavka, biće mnogo multimedijalnih sadržaja, moći ćemo kroz 3D naočare da putujemo kroz vreme i gledamo kako je Dunav izgledao pre nekoliko vekova i kako su stari ribari obavljali svoje poslove. Biće predstavljen živi svet „Gornjeg Podunavlja“, a imaćemo priliku i da se upoznamo sa ribarskim alatima, poručio je Nemanja Jović.

Što se spoljnih sadržaja tiče, pored velike terase uz objekat, biće obezbeđen prostor gde će se za potrebe restorana kuvati riblji paprikaš, kao i prostor gde će izletnici i posetioci to moći i sami da urade. Prostor van objekta će popuniti i dečije igralište, učionica na otvorenom, kao i replika ulmske kutije koja će ujedno biti i suvenirnica.

izvor:soapatin.org

Rukometni klub Apatin osvojio je zlato na 14. po redu Memorijalnom turniru “Nemanja Stambolija”, koji je proteklog vikenda održan u sportskoj hali OŠ “Žarko Zrenjanin”.

Utakmice su odigrane pred oko 100 gledalaca, a pored domaćina koji je zadržao pehar u Apatinu, učestvovali su još RK “Sivac 69” kome je pripalo drugo mesto, RK “Derventa” iz Republike Srpske osvojio je treće, dok je RK “Lavovi” iz Bačke Palanke turnir završio na četvrtom mestu.

Ovaj turnir za rukometaše Apatina predstavlja odličan uvod za nastavak prvenstva Super B lige.

Podsećamo, Memorijalni turnir “Nemanja Stambolija” organizuje se u znak sećanja na našeg tragično nastradalog sugrađanina, Nemanju Stamboliju. I ove godine, pobednički pehar je uručila Nemanjina sestra Nina.

izvor:apatinskenovine.rs

KOGA BRIGA ZA PALANKU, GDE JE PUT ZA NOVI SAD I GRANIČNI PRELAZ BOGOJEVO?

 Nedavno postavljene nove saobraćajne table pored kružnog toka, iz pravca Apatina i Banje Junaković pokazale su sav besmisao otaljanog posla. Iako bi trebale da budu informativne, one to nisu čak ni u tragovima. Ono što smo uspeli da saznamo iz obe table (i one iz pravca Apatina i one iz pravca Banje Junaković) je samo kojim putem se ide za Bačku Palanku?!

Što se taj neko, nadležan za te table, odlučio baš za B. Palanku, nikada nikom neće biti jasno. Jer, činjenica je, iz ovog našeg pravca, oni koji su u tranzitu ili idu na granični prelaz Bogojevo ili u pravcu Novog Sada. Ni to nije bilo dovoljno da se bar ta dva mesta nađu na tim ogromnim tablama, na kojima su, ruku na srce, sasvim pristojno mogla da se upišu i imena svih usputnih sela (od Doroslova, preko Paraga i Silbaša).

Ali, avaj. Ostade Bačka Palanka da zbunjuje. Kuda dalje? Nisu srećni ni gosti Banje Junaković. Da li je za Sombor bliže preko Apatina ili možda preko Prigrevice? Ili, da li je granica u pravcu Bačke Palanke ili Prigrevice? Puno je dilema...

-Novi saobraćajni znakovi na ovoj raskrsnici nas upućuju ka Bačkoj Palanci, a od upućivanja ka graničnom prelazu, Odžacima i Novom Sadu, ni traga, ni glasa. Zapostavlja se i mogućnost da je prema Somboru, od ove raskrsnice, bliže preko Prigrevice, te se vozači upućuju za Sombor isključivo preko Apatina. Postavlja se osnovno pitanje: ko to u ime Apatinaca odlučuje šta je za njih bitno, a šta nije u oblasti saobraćaja na teritoriji ove opštine? Posle čudnih saobraćajnih znakova oko benzinske pumpe na ulasku u Apatin iz pravca Sombora, pa nekih čudnih načina postavljanja saobraćajnog znaka „put sa prvenstvom prolaza“ od Apatina ka Somboru evo sada još jednog čuda. Bačka Palanka nam postaje značajnija od Novog Sada i graničnog prelaza Bogojevo, navodi Petar Rašeta, dipl. saobraćajni inženjer i pita se ko to iz ili preko Apatina ide za Bačku Palanku? I da li se neko iz lokalne uprave pita oko postavljanja ovih saobraćajnih znakova ili se i na ovom polju pita neko van Apatina? I šta će nam sledeće oduzeti u odlučivanju?

izvor:apatinskenovine.rs

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST INFO SLUŽBE ZA ALTERNATIVNO REŠAVANJE SPOROVA OSNOVNOG SUDA U SOMBORU

                    Dana 9. i 10. februara 2022.g. u našem gradu održana je panel diskusija u oblasti pravosuđa, a teme su bile medijacija, suđenje na daljinu i materijalni položaj sudija. Predstavljanje ovih tema je održano uz prisustvo i podršku relevantnih aktera- predstavnika lokalne samouprave, pravosuđa, advokature, predstavnika javnih službi i predstavnika centra za socijalni rad. Celokupno dešavanje organizovano je u saradnji Osnovnog suda u Somboru i udruženja sudija „Forum sudija Srbije“ koje realizuje projekat „Postigni dogovor, reši spor“. Panel diskusija je otvorena uz pozdravni govor zamenice gradonačelnika Ljiljane Tica kojoj se pridružila i predsednica Osnovnog suda u Somboru Aleksandra Medurić Kalčan. Prvi dan bio je namenjen temi medijacije, a iskustva iz ove oblasti sa prisutnima su podelili sudija Višeg suda u Beogradu Nebojša Đuričić i sudija Apelacionog suda u Nišu Sanja Kostić. Posebna pažnja posvećena je radu info službe u sudu za alternativno rešavanje sporova čiji je zadatak davanje informacija građanima o postupku medijacije kao i učestvovanje u organizovanju sudski asistirane medijacije. Fokus izlaganja je bio i na  vrstama sporova koji su podobni za medijaciju i značaju saradnje suda i predstavnika lokalne zajednica kroz zaključivanje odgovarajućih protokola sa ciljem stvaranje pozitivnog ambijenta radi podsticaja rešavanju sporova na alternativan način. Uvaženi gosti pripremili su i korisnu monografiju posvećenu medijaciji koja je uručena prisutnima.  Ova razmena iskustva dala je značajan podstrek organizovanju medijacije u Somboru te se u bliskoj budućnosti očekuju konkretni koraci svih relevantnih učesnika sa ciljem organizovanje ovih postupaka na teritoriji Osnovnog suda u Somboru. O svim konkretnim merama i postupku medijacije javnost će biti blagovremeno obaveštena putem saopštenja za javnost Osnovnog suda u Somboru i aktivnostima suda koje će ovaj postupak učiniti transparentnim i održivim u lokalnoj zajednici.

 Drugi dan diskusije bio je posvećen suđenju na daljinu tokom koga je predsednica Osnovnog suda u Požegi, sudija Olga Tešović, predstavila monografiju posvećenu u ovom pitanju u kojoj su obrađena pitanja normativnog okvira i mogućnosti primene ovakvog načina suđenja u sudskoj praksi. Pored nužnosti održavanja suđenja na daljinu u uslovima pandemije, razmatrane su i mogućnosti njegove primene u redovnim sudskim postupcima uz upotrebu savremenih tehnologija sa ciljem povećanje efikasnosti suđenja i uz poštovanje svih procesnih prava stranaka u postupku. Nakon ovog izlaganja, sudije Višeg suda u Beogradu,  Snežana Marjanović i Dragana Marčetić, predstavile su probleme materijalnog položaju sudija te su iznele konkretne predloge važećih propisa radi poboljšanja ovog položaja za koje će se zalagati „Forum sudija Srbije“. Skrenuta je pažnja na vezu između materijalnog položaja sudija i nezavisnosti sudija kao komponente osnovnog prava svakog građanina, a to je pravo na pravično suđenje. Materijalni  položaj u tom smislu dobija širi društveni značaj i od važnosti je za svakog građanina Republike Srbije. Izneti predlozi izmena zakona odnose se na poboljšanje radno-pravnog statusa sudija kroz poboljšanje načina određivanja visine plata kao i ostvarivanja šireg kruga prava iz radnog odnosa koja su trenutno zakonski neregulisana ili su regulisana na neodgovarajući način, a poseban segment ovog izlaganja posvećen je ostvarivanju prava sudija na penziju. Svi materijali o pitanjima koja su bila tema panel diskusije dostupni su i u elektronskom obliku na internet stranici https://forumsudija.org.rs/rs/ . Navedena dešavanja izvedena su u tehničkoj organizaciji info službe za alternativno rešavanje sporova Osnovnog suda u Somboru čije je rukovodilac sudija Nada Fridrih uz učešće sudijskih pomoćnika Višnje Vučinić, Elizabete Kovač, Mirka Milutinova i Nemanje Rilke.

Proteini tj. belančevine su esencijalni gradivni elementi koji su neophodni ćelijama za rast, regeneraciju i dobro funkcionisanje i strukturu svih živih ćelija u organizmu.

Unos proteina povećava masu i daje snagu našem telu.

Najčešći izvor proteina u ljudskoj ishrani predstavlja meso (crveno). Pored mesa proteina ima i u drugim namirnicama, kao što su: (vrednosti iskazane na 100g)

Grčki jogurt – 23g
Sočivo – 25g
Pasulj – 9g
Sir –25g(u proseku, zavisi od vrste sira)
Konopljino seme – 40g
Čija seme – 16,5g
Edamame – 11g
Kinoa -14g
Lan – 18g
Bademi – 25g
Jaja – oko 6g
Dnevne potrebe proteina odrasle osobe izračunavaju se: 0.8 x BROJ KILOGRAMA TELESNE MASE – primer: 0.8 x 60kg – 48g proteina.

Potrebe unosa proteina takođe zavise od fizičkih aktivnosti osobe, pola i godina.

izvor:danas.rs

Uredba Vlade Srbije o ograničenju cena evro dizela i evro premijuma objavljena je u Službenom glasniku, a primenjuje se od subote.

Već od ponoći cena dizela je niža za otprilike pet dinara, a benzina za oko tri dinara.

Uredbom je definisano da maloprodajne cene ostalih naftnih derivata nisu ograničene i da se slobodno formiraju na tržištu, ali ima izvesnih nedoumica.

“Uredbom Vlade je određena maksimalno dozvoljena cena za Evrodizel i Evropremijum b95. Međutim pod ta dva naziva svrstavaju se sve vrste goriva uključujući i ona aditivirana tako da će nam ostati još vremena u narednim danima da sa ministarstvima i Vladom vidimo da li su i aditivirana goriva svrstana u tu cenu ili će cena tih goriva moći slobodno da se formira. U svakom slučaju goriva će biti na pumpama sasvim dovoljno, koliko bude potrebno”, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Uredba je ograničena na 30 dana.

“Ako rafinerijske cene, znači cene na veliko ne porastu u međuvremenu onda će biti sve manje i više kao što je bilo. Znači sadašnje cene koje su zamrznute, one su prilično na nivou da obezbeđuju benzinskim pumpama dovoljno razlike da pozitvno posluju”, napominje Nebojša Atanacković, vlasnik benzinske stanice.

Ako, međutim, cene na svetskoj berzi i u veleprodaji nastave da rastu, upućeni kažu da benziske pumpe mogu da dođu u situaciju da gorivo prodaju po ceni po kojoj ga i nabavljaju. U to jedno međutim spadaju i akcize.

“Kod nas je tu zahvatanje dizela oko 60 procenata, benzina mislim nešto više od 50 odsto, ali država se evo ovog puta nije odrekla tog svog, da kažemo, kolača”, ukazuje Jelica Putniković, urednica “Energija Balkana”.

Od zemalja u okruženju dizel je skuplji samo u Albaniji, a najeftiniji u Severnoj Makedoniji – dolar i 36 centi. Kada jer reč o benzinu, tu smo negde bliže sredini. Zbog toga i cveta benzinski turizam, posebno u pograničnim mestima.

Otkako je mađarska Vlada odredila maksimalne cene osnovnih vrsta goriva, stanovnici pograničnih naselja u Srbiji neretko svoje rezervoare pune u Mađarskoj. Maksimalna cena benzina od 95 oktana i dizela je 480 forinti što je oko 160 dinara. Tako da se na benzinu može uštedeti oko 10 dinara, a na dizelu čak i duplo, javlja dopisnik RTS-a iz Subotice.

Ostaje da se veliki proizvođači u okviru OPEK-a dogovore i da cenu sirove nafte vrate na prihvatljivi nivo jer visoke cene ni njima ne odgovaraju.

 izvor:025info.rs

SOMBOR: Povodom Dana državnosti Republike Srbije, u Velikoj skupštinskoj sali grada Sombora u ponedeljak, 14. februara, s početkom u 18 časova, održaće se tribina pod nazivom „Srbi u potrazi za identitetom“.

Na tribini će, kako se navodi na sajtu Grada, govoriti prof. dr Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru.

Tribina se održava pod pokroviteljstvom Skupštine grada Sombora.

 izvor:dnevnik.rs

Fudbalski klub „Hajduk“ iz Kule je u finišu prelaznog roka pojačao svoje redove sa još dva igrača, a u pitanju su Pavle Šljivančanin i Mihailo Kaluđerović.

Dvadesetpetogodišnji Šljivančanin igra na poziciji napadača i dolazi iz „Kabela“.

Kaluđerović dolazi u tabor „belih“ iz respektabilnih timova kao što su „Čukarički“, „TSC“, „Bačka 1901“, „Brodarac“ i „Bajša“. Oprobao se i u nekoliko austrijskih timova.

„Beli“ su ovim transferima završili prelazni rok i nadaju se opstanku u ligi do kraja sezone.

izvor:025info.rs

Posle dobijanja potrebnog blagoslova za građenje hrama od strane Njegovog Preosveštenstva Episkopa bačkog Gospodina Irineja, u prethodnim godinama, otpočeti su pripremni radovi za izradnju crkve. Idejni projekat sačinio je gospodin Sava Ristić, sin pokojnog Predraga Ristića, koji je projektovao hram Sabora Svetih apostola u Apatinu. Polovinom oktobra 2021. godine počelo je rušenje zgrada stare škole, streljane i diska. Polovinu radova u vrednosti od milion dinara finansirala je opština Apatin, dok je drugi deo radova iste vrednosti dar firme ,,Džimi-komerc” iz Prigrevice. Trenutno je Crkvena opština Apatin u procesu pribavljanja građevinske dozvole, kako bi glavni projekat hrama Svete velikomučenice Marine bio gotov, te da se pređe na izbor izvođača radova.

Prigrevica je izvanredan primer kako se narod odazvao da pomogne izgradnju svoje crkve. Za samo dva i po meseca skupljeno je preko dva miliona dinara na osnovu uplatnica, koje su podeljene meštanima. Iza ovog projekta stala je i opština Apatin, koja je i do sada pomagala pripremene radove. Lokalna samouprava je platila izradu glavnog projekta, učestvovala je u rušenju objekta stare škole i delu sredstava potrebnih za izlivanje temelja. Iz lokalne samouprave najavljuju da će nastaviti finansiranje izgradnje hrama.

U narednom periodu biće otpočeto izlivanje temelja, za koje su obezbeđena potrebna sredstva. Posle osvećenja temelja, koje će izvršiti Episkop, prelazi se na gradnju hrama i krovopokrivanje. Meštani Prigrevice se nadaju da će se sledećeg Božića služba obaviti u novosagrađenom hramu.

izvor:025info.rs