Antonio Ratković

Industrijska zona, Jedinstveno upravno mesto, prekogranična saradnja, kao i dalji razvoj Grada Sombora, bile su teme današnjeg sastanka, održanog u Županiji, povodom posete pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu-Aleksandra Sofića. Sasatanku su, ispred Grada, prisustvovali gradonačelnik-Antonio Ratković, načelnica Gradske uprave-Jelena Velebit, kao i poslanici u Skupštini AP Vojvodine.

 Nakon sastanka, pokrajinski sekretar obišao je Industrijsku zonu i fabriku „Guma S“, koja je od Sekretarijata dobila značajna sredstva za otvaranje novih radnih mesta.

Tim povodom, gradonačelnik je izrazio zadovoljstvo što je pokrajinski sekretar imao priliku da se uveri u sve ono što je realizovano u Industrijskoj zoni zahvaljujući saradnji lokalne samouprave i Sekretarijata.

 „Obišli smo Industrijsku zonu, predstavili projekte koji su nam od značaja za naredni period i drago mi je što je sekretar Sofić video sve ono što smo uradili u Industrijskoj zoni, uz pomoć Pokrajinske vlade i Grada Sombora i koji su naši planovi s obzirom da u narednom periodu planiramo da konkurišemo sa saobraćajnicom P6 kako bi još parcela u javnoj svojini Grada bilo dostupno potencijalnim investitorima“, rekao je Ratković i dodao da ga raduje što je sekretar video i jedno veliko gradilište firme „Prodžeti“, koja polako kreće sa izgradnjom svoje fabrike.

izvor:025info.rs

Pokrajinski sekretar Aleksandar Sofić istakao je da Sekretarijat ulaže više od 300 miliona dinara u opremanje industrijskih zona, a da je plan za naredni period kupovina nove opreme za privredna društva. Zahvaljujući podsticajnim sredstvima Pokrajinske vlade, fabrika Guma S, koja trenutno zapošljava 120 radnika, kupila je parcele od Grada Sombora na kojima planira proširenje pogona.

„Pored sredstava koja su predviđena za industrijske zone, predvidećemo i sredstva za kupovinu nove opreme privrednim subjektima pa smo tako danas obišli i privredno društvo „Guma S“, preduzeće koje je ranijih godina na konkursu Sekretarijata za nova radna mesta apliciralo, gde su dobili sredstva u iznosu preko 16 miliona dinara, čime smo omogućili firmi, koja je u tom trenutku zapošljavala 60 zaposlenih, obezbedi novih 35 zaposlenih lica, a danas imaju 122 zaposlenih. U saradnji sa Gradom Somborom kupili su još jednu parcelu, planiraju da tu prošire proizvodni pogon što pokazuje da su mere koje je Pokrajinski sekretarijat u prethodnom periodu sprovodio više nego efikasne“, istakao je Sofić.

Tokom sastanaka bilo je reči o primeni Zakona o elektronskoj upravi koji predviđa proces elektronske pisarnice, ali i ostalim inovacijama rada u lokalnim samoupravama.

U subotu, 11. decembra, u dvorištu stare kupusinske škole, sa početkom u 9 sati, biće održana manifestacija pod nazivom “Kobasicijada”.

Kako saznajemo od Ištvana Petera, ispred organizatora, ovaj događaj realizovaće MZ Kupusina, u saradnji sa lokalnom samoupravom, a zahvaljujući sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

- "Mađarska kobasica nadaleko je čuvena. Gotovo da nema kuće u Kupusini koja je ne proizvodi za svoje domaćinstvo. Otuda ideja za temu manifestacije. Ekipe će brojati po osam članova i imamo ih oko 25 prijavljenih. Najviše je, naravno, Kupusinaca, ali ima i Apatinaca i Somboraca", izjavio je Peter.

Prema njegovim rečima, osim takmičarskog dela, pripremljen je i zabavni deo programa, u kom će učešće uzeti temerinski bend “The End”.

Podsećamo, krajem jula ove godine, Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“. Pravo na apliciranje imale su jedinice lokalnih samouprava, a opština Apatin je, pored ostalih 67 samouprava, sredstva dobila za manifestaciju koja će se održati u Kupusini. Cilj programa je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, kao i negovanje tradicionalnog načina života i kulturno-istorijskog nasleđa. U pitanju su sredstva u visini od 322.400,00 dinara, a Kupusinci se nadaju da će “Kobasicijada” pobrati simpatije učesnika i posetilaca, te postati deo kalendara tradicionalnih manifestacija na teritoriji opštine Apatin.

izvor:apatinskenovine.rs

Na deonici Velikog bačkog kanala kod izletišta Tromeđa, u Somboru, danas je realizovana velika akcija poribljavanja, gde je ovaj deo kanala obogaćen sa 800 kilograma jednogodišnje mlađi šarana.

Akciju poribljavanja u Somboru su ispratili su predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus i direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević, kao i Damir Milošević ispred Udruženja sportskih ribolovaca „Medžik fiš“.

Predsednik skupštine grada Sombora ovom prilikom istakao je dobru saradnju Grada sa JVP „Vode Vojvodine“ zahvaljujući kojoj je ove godine realizovano nekoliko značajnih projekata, kao i da je u toku zajednički rad na revitalizaciji dela Velikog bačkog kanala u Somboru.

„Zajedničkim ulaganjem radimo revitalizaciju potesa kanala od Tromeđe do železničkog mosta, gde ćemo uređenjem kanalske obale pojačati  turistički potencijal  Grada Sombora, koji osluškuje potrebe svojih građana. Radimo i produžetak staze od Apatinskog mosta do tromeđe u dužini od 2,2km, što će omogućiti našim sugrađanima da ovde dolaze na izletište peške i biciklima, gde će biti jedan lep, uređen prostor za stare i mlade, za sve one koji su ljubitelji prirode. U planu je da ovde napravimo i pontone za pecanje, kako bi Sombor u svoju turističku ponudu mogao da uvrsti i pecaroška takmičenja“ rekao je Zoran Rus.

Ova akcija deo je velike godišnje akcije poribljavanja koju organizuje JVP „Vode Vojvodine“, a koja je sprovodena na 24 lokacije na kanalima Hidrosistema Dunav Tisa Dunav, zatim na delu Dunava koji je u nadležnosti ovog preduzeća, na vodotoku Krivaja, kao i na zaštićenim prirodnim dobrima Jegrička i Beljanska bara.

Na ovim ribolovnim vodama pušteno je ukupno oko 21.150 kilograma riblje mlađi, kako bi se doprinelo poboljšanju kvaliteta ribljeg fonda, na veliku radost pecaroša i svih ljubitelja prirode.

Direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević najavio je nove projekte i planove za revitalizaciju Velikog bačkog kanala, koji će uticati kako na poboljšanje kanalskog ekosistema, tako i na turističku ponudu Grada Sombora.

„Danas smo u vaš kanal ovde u Somboru pustili 4000 komada mlađi, odnosno jedinki koje će svakako biti jedna dobra atrakcija za sve one koji ovde u budućnosti budu dolazili da pecaju. Sombor je najveće gradilište Voda vojvodine. Mi smo ovde zahvaljujući lokalnoj samoupravi i Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i gospodinu Božiću uspeli da opredelimo oko 150 miliona dinara za sve ove projekte, a nama je cilj da od ulaska u Veliki bački kanal u Novom Sadu imamo plovni put skroz do Bezdana. Mi smo vrlo blizu tog cilja. Sada kada budemo završili deonicu koja se već finansira i radi u iznosu od 64 miliona od ovog mesta do Stapara, zajednički ulažemo sa Somborom 50 miliona prema Apatinskom mostu, nakon toga ulažemo još 24 miliona koja će ići prema Bezdanu i finalno, u sledećoj fazi Abu Dabi fonda, pokušavamo da apliciramo sa projektom koji će imati jednu iznimnu građevinu na samom Dunavu, koja će sprečavati ulazak mulja u Veliki bački kanal i naravno proširivanje kapaciteta protoka vode kroz jer njegova prioritetna namena jeste odvodnjavanje i navodnjavanje“ rekao je Kružević.

Direktor „Voda Vojvodine“ poručio je i da će ovo preduzeće intenzivno raditi na zaštiti ribljeg fonda, gde će službe danonoćno biti prisutne na terenu da spreče krađu mlađi.

„Vode Vojvodine su u ovoj godini uložile oko 40 miliona dinara u opremu koju smo kupili da pokušamo da sprečimo krađu. Tu su i dronovi, i  termovizirske kamere, i kamere koje same posmatraju teren. Kroz monitoring centar koji ćemo, nadam se, otvoriti tokom januara meseca, koji je jedini monitoring centar u ovom delu Evrope koji koriste isključivo ribočuvarske službe, potrudićemo se da počnemo da hvatamo one koje postavljaju mrežu. Mi smo do sada imali prilike samo te mreže da sklanjamo, ali bez počinilaca. Sada konačno imamo opremu pomoću koje ćemo moći da pratimo počinioce od mesta njihovog polaska, obavljanja tih njihovih radnji koje su nezakonite, do povratka na početno mesto i te snimke ćemo moći da koristimo, nadam se, u procesima koji će biti pred sudom“ kazao je Kružević.

Ovom prilikom, direktor „Voda Vojvodine“ uručio je volontersku značku predsedniku Udruženja sportskih ribolovaca „Medžik fiš“ Damiru Miloševiću, sa kojom su mu dodeljena sva prava koja imaju i zvanični ribočuvari u zaštiti ribljeg fonda na ovom području.

U biblioteci „Miodrag Borisavljević“ Apatin, 9. decembra, biće obeleženo dva veka od rođenja velikana svetske književnosti, Fjodora M. Dostojevskog.

Gost programa biće Nebojša Dugalić, glumac, reditelj i profesor na FDU.

On je jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu, on je bio svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma.

izvor:025info.rs

U velikoj sali SO Apatin, danas je svečano uručeno 10 ugovora za samozapošljavanje, kao i 3 ugovora koja će omogućiti 4 nova radna mesta iz kategorije teže zapošljivih. Predsednica naše opštine Dubravka Korać se ovom prilikom zahvalila na izuzetnoj saradnji Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja je obezbedila polovinu sedstava za subvencije.

Pola sredstavana za subvencije obezbeđuje opština, a drugu polovinu NSZ i to je već suma koja znači ljudima koji započinju sopstveni biznis. Važno je napomenuti da je ovo jedan kontunuiran proces koji traje nekoliko godina i kroz koji je sredstva dobilo pedesetak ljudi što je na nivou jedne manje firme. Svi oni imaju mogućnost da šire svoje poslovanje i zapošljavaju naše sugrađane, tako da je projekat od izuzetnog značaja za opštinu Apatin i mi planiramo tokom narednih godina da povećamo sredstva i još više potstaknemo ljude na samozapošljavanje, poručila je Dubravka Korać

Podsećanja radi, opština Apatin je za tekuću godinu opredelila 2 miliona dinara za projekat samozapošljavanja i zapošljavanja nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih, dok je nedavno još 3,1 miliona dinara kroz konkurs usmereno pčelarima i stočarima za nabavku nove opreme i unapređenje njihovog poslovanja.

izvor:soapatin.org

Odbornici su na početku sednice u dopunjenom dnevnom redu usvojili odluku o prestanku mandata odbornika dr Dragana Rastovića (SNS) koji je podneo ostavku, i imenovanju Zore Jovanović odbornice koja će zauzeti njegovo mesto.

U nastavku sednice odbornici SO Apatin su odbacili amandman koji je podneo opozicioni odbornik Perica Popić, a koji se odnosio na izbor i broj članova nadzornog odbora. Amandmanom je predloženo da nadzorni odbor ima osam članova od kojih bi Apatin, Kula, Odžaci i Bač predložili po jednog, a Sombor četiri člana, po uslovima i procedurom predviđenim zakonom. U obrazloženju ovog amandmana Popić je naglasio da bi se njegovim usvajanjem omogućlo svim ugovornim stranama da imaju mogućnost nadzora u sistemu upravljanja preduzećem srazmerno osnivačkom ulogu.

Odbornici su odbili amandman, zatim usvojili Sporazum o regionalnoj saradnji u cilju upravljanja komunalnim otpadom na teritorijama opština Sombor, Apatin, Kula, Odžaci i Bač. Potpisnice sporazuma su saglasne da udruživanjem svojih finansijskih, prostornih i kadrovskih potencijala, u skladu sa Sporazumom o formiranju regiona za upravljanje komunalnim otpadom, zakonom, statutima opština i Odluke o uspostavljanju međuopštinske saradnje grada Sombora i ove četiri opštine, zaključe Ugovor o osnivanju JKP “Regionalni centar za upravljanje otpadom Rančevo”.

Potpisnice sporazuma su saglasne da sedište ovog preduzeća bude u Somboru, na Trgu cara Lazara broj 1. Ovo preduzeće obavljaće poslove bezbednog odlaganja i tretman otpada, kao i selekciju sekundarnih sirovina i održavanje, njihovu separaciju i skladištenje na teritoriji deponije Rančevo. Potpisnice sporazuma su, po ovom sporazumu, saglasne da svaka samostalno uredi način obavljanja delatnosti skupljanja otpada i odvoženje do Regionalne deponije Rančevo.

Takođe su saglasne da nakon izgradnje ovog Regionalnog centra za upravljanje otpadom, u potpunosti prestanu da koriste postojeće deponije i da izvrše njihovu sanaciju u roku od tri godine.

Postojeća JKP obavljaće poslove deponovanja otpada na regionalnu deponiju Rančevo, a novoosnovano preduzeće će za deponovanje naplaćivati naknadu.

Naknada za odlaganje otpada je jedinstvena i utvrđuje se po toni deponovanog otpada. Svaka potpisnica sporazuma samostalno uređuje naknadu za sakupljanje otpada na svojoj teritoriji.

Grad Sombor će obezbediti prostorne, materijalne i tehničke uslove za početak rada ovog preduzeća. Potpisnice sporazuma su saglasne da sredstva za finansiranje obezbeđuju u svojim budžetima, srazmerno obimu poslova koji za njih obavlja ovo preduzeće. Finansiranje se vrši kontinuirano, zajednički, primenom kriterijuma procentualnog udela prema utvrđenom procentu i to Sombor sa 80%, odnosno 4,8 miliona dinara i opštine Odžaci, Apatin, Kula i Bač sa po 5% ili 300.000 dinara.

-Neophodno je uspostaviti zajednički regionalni centar za upravljanje otpadom, koji će zahvaljujući savremenim metodama upravljanja otpadom i uz racionalno korišćenje resursa direktno uticati na zaštitu životne sredine i zdravlje stanovništva. Reigonalni centar će omogućiti da se najveći deo od ukupne količine generisanog komunlanog otpada preradi i ponovo iskoristi, navedeno je u obrazloženju.

Odbornici su usvojili Ugovor o osnivanju JKP “Regionalni centar za upravljanje otpadom Rančevo” i ovlastili predsednika opštine da ga potpiše.
Po ovom ugovoru, buduće preduzeće imaće Nadzorni odbor od tri člana, jednog direktora koga će imenovati Skupština grada Sombora na period od četiri godine i tri izvršna direktora, takođe sa mandatom od četiri godine.

Na kraju sednice odbornik Popić je postavio dva odbornička pitanja.

-Zašto predsednica opštine, do trenutka upućivanja ovog odborničkog pitanja, nije odgovorila na peticiju grupe građana za pokretanja inicijative za izmenu Odluke o stipendiranju i pomoći u školovanju učenika srednjih škola na teritoriji opštine Apatin? Napominjem da je za odgovor na predlog za izmenu važeće odluke prošlo dovoljno vremena da bi se ispoštovao neki razuman rok, a takođe i da je istu podržalo više od 200 građana opštine Apatin. Drugo pitanje je da li će preduzeće “Bioneks” koje gradi pogon u Apatinu, osim prerade biljnih sirovina i proizvodnje bio goriva, vršiti i preradu ostalih sirovina za čiju delatnost je registrovana? Tu, pre svega, mislim na proizvodnju industrijskih gasova, neorganskih hemikalija, plastičnih masa i da li je izvršena procena štetnosti i zagađenosti životne sredine, prevashodno u smislu eventualne pirolize plastike za čiju delatnost je pomenuto preduzeće registrovano, upitao je Popić.

izvor:apatinskenovine.rs

Na osnovu konkursa za dodelu bespovratnih sredstava jedinicama lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine za finansiranje izrade lokalnih akcionih planova za 2021. godinu koji je raspisao Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, opštini Apatin su odobrena sredstva u visini od 350.000,00 dinara, stoji na zvaničnom sajtu Opštinske uprave opštine Apatin.

Ispred apatinske opštine, ugovor kojim se opština Apatin obavezuje da sredstva utroši za izradu LAP-a za unapređenje rodne ravnopravnosti, potpisao je zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić.

Osim šture informacije o dobijenim sredstvima, na zvaničnom sajtu opštine Apatin nije precizirano kad i na koji način će sredstva biti utrošena, a vezano uz LAP za unapređenje rodne ravnopravnosti, na sajtu se može pronaći samo plan za period od 2016. do 2018. godine.

izvor:apatinskenovine.rs

APATIN - Petnaest porodica na području opštine Apatin, koje nisu imale rešeno stambeno pitanje dobilo je svoj prvi krov nad glavom.
“Interesovanje za ovaj konkurs bilo je veliko, pa je tako do sada realizovano 11 ugovora na osnovu kojih je omogućeno da isto toliko porodica dobije krov nad glavom.U petak 03.decembra je u Ministarstvu za za brigu o selu, svojim potpisom je omogućio da kuće dobiju još četiri porodice i to Vanesa i Nebojša Palančević u Sonti, Katarina Žuljević i Zvonimir Zlatar u Kupusini, te Milana i Dario Morokvašić, kao i Ivana Krpjan i Milan Korica u Prigrevici", rekao Radovan Đukić, zamenik predsednice opštine Apatin.

Na području grada Sombora i na teritorji opštine Apatin ukupno je 40 porodica dobilo svoj novi dom, budući da je na području grada Sombora dodeljeno čak 24 kuće.

izvor:rtv.rs

Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 9. decembra 2021. godine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Krv mogu da daju sve punoletne osobe (od 18 do 65 godina), koje su zdrave i dobro se osećaju i ukoliko zadovoljavaju granične vrednosti hemoglobina, koji se proverava na licu mesta. Osobe ženskog pola krv mogu dati svaka četiri meseca, dok osobe muškog pola krv mogu da daju svaka tri meseca.

Krv mogu dati i vakcinisane i nevakcinisane osobe ukoliko ispunjavaju gore navedene uslove. Lica koja su primila vakcinu Fajzer, Sinofarm ili Moderna, krv mogu dati odmah, dok lica koja su primila vakcinu Sputnik, ili Astra Zeneka krv mogu dati dve nedelje nakon primanja iste.

Iz Crvenog krsta Sombor apeluju na sve sugrađane, koji su u mogućnosti, da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi, jer su zalihe na minimumu.

U petak, 10. decembra, sa početkom u 17 časova, u Maloj sali Kulturnog centra u Apatinu, biće održano javno čitanje za decu nižeg uzrasta. U pitanju je knjiga “Lepota”, autorke Vojke Tanasić, a ulaz je slobodan.
Vojka Tanasić rođena je 3. januara 1971. godine u Bijelom Polju, Crna Gora. Bavi se pisanjem proze, poezije za decu i odrasle, i haiku poezije. Njene pesme su objavljivane u mnogim zbornicima, a prva samostalna zbirka pesama pod nazivom „Put u bolju sadašnjost“ objavljena je 2016. godine.
Kroz svakodnevno čitanje bar pet minuta, deca u toku godine čuju skoro 300 000 novih reči. Kod čitanja poezije postoji dodatna specifičnost koja je od izuzetnog značaja, a to je da pored usvajanja novih reči deca se upoznaju sa drugačijim rečima istog značenja, odnosno sa sinonimima i tako razvijaju vokabular na specifičan način.

izvor:025info.rs