Sombor.info

Epidemijska situacija na teritoriji Zapadnobačkog orkuga zahvata sve starosne kategorije, a klinička slika je nešto teža nego u prethodnom periodu i ranije se razvijaju upale pluća. Sa porastom broja obolelih, raste i broj vakcinisanih i revakcinisanih građana kažu za RTV u Zavodu za javno zdarvlje Sombor. Takođe, u Somboru su na Glavnoj ulici prisutni prodavci i zantlije iz cele zemlje koji kažu da im uprkos pandemiji prodaja u ovom gradu dobro ide. Neki do njih su preležali kroronu ili su već vakcinisali, dok pojedini kažu da čekaju svoj termin za imunizaciju.

Ova nedelja je u Zapadnobačkom okrugu startovala sa preko 850 obolelih od korona virusa. Građani se uglavnom pridržavaju propisanih mera, a početak sedmice je u Sombor doveo prodavce rukotvorina iz različitih krajeva Srbije, koji kažu da im prodaja ide bolje nego u mestima iz kojih dolaze.

"Prodaja ide dobro, mnogo bolje nego kod nas, a mogu vam reći da nam fale manifestacije, pa se snalazimo kako možemo. Preležala sam koronu i bila bolesna dva meseca. Vakcinisaću se kada mi lekari budu dozvolili, jer sam preležala virus i sačekaću svoj termin", rekla je Marija Živadinović, prodavac iz Kruševca.

"Građana na tezgama ima manje nego lane, nešto su se svi skolonili, jer se plaše virusa. Prodaja ide solidno. Nisam se vakcinisao, prijavio sam se i čekam da me pozovu“, kaže Živko Đođević, prodavac iz Trstenika.

"Prodaja ide dobro, mi smo se sa našim proizvodima ogradili od svih ostalih kolega na tezgama i kupaca. Vakcinisaću se, kod nas to malo ide slabije nego kod vas u Somboru“, dodala je Elvira Pejović, prodavac iz Zrenjanina.

Proces imunizacije završilo je 11.696 građana u okrugu, a za oko 20 odsto je povećan broj pregleda u Kovid ambulantama.

"U Somboru je obolelo 192 pacijenta od korone, u Apatinu 83, u Kuli je pogoršanje veliko tamo imamo 480 aktivnih slučajeva, a u Odžacima 102, pogoršanje je vidljivo", izjavila je dr Gordana Cvetić, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Somboru.

"U planu je da se vakciniše oko 200 nepokretnih građana. Ukupan broj aplikovanih doza od strane Doma zdravlja u Somboru i OB Sombor je 18.783, a ukupno je obe doze primilo 6.569 građana u Somboru, dok drugu dozu čeka 5.792 građana. Protekle nedelje smo testirali 235 građana u kovid ambulanti, pozitivnih na Kovid -19 bilo je 57, a prema OB Sombor smo uputili 57 građana", rekao je dr Zdravko Hlodik, koordinator za masovnu imunizaciju u Somboru.

"U Apatinu je prosec imunizacije završilo 1.685 građana, u Odžacima 1.508, dok je u Kuli 1.934, a Opšta bolnica u Somboru je vakcinisala i revakcinisala 230 građana“, dodala je Cvetić.

Zbog pogoršanja epidemijske situacije, povećanog broja pacijenata u respiratornoj ambulanti, i prijema pacijenata u Kovid odeljenju za plućne bolesti somborska bolnica je od 5. marta ponovo otvorila Kovid infektivno odeljenje, leči se 28 pacijenata od kojih je jedan na respiratoru.

Izvor: RTV

Vojvođani generalno, a pogotovo oni sa severa, uz naravno neizbežne Leskovčane, smatraju se za najveće ljubitelje jako začinjene hrane, a nadasve ljutih delicija, pa je normalno da ovdašnji plastenici i polja sve češće osvanu pod zasadima ljute paprike.

Donedavno je pojam bila horgoška ili leskovačka, ali došla je globalizacija, pa se ljubitelji što više skovila, internacionalnih jedinica koje mere ljutina u nekoj namirnici, okreću karipskim, tropskim papričicama. Takvih ne manjka u ataru Sombora i za „pelcere“ se sve češće javljaju Davoru Demonji, ovdašnjim povrtarima poznatijem kao proizvođač rasada salate, kupusnjača raznih fela i „obične“ paprike iz plastenika, koje je zasnovao sa nekoliko prijatelja.

Veliko iskustvo u gajenju rasada paprike, babura ili „ajvaruša“ Davor je stekao i zahvaljujući globtroterskom duhu bubnjara poznatog somborskog benda „Neozbiljni pesimisti“, jer je svoj deo investicije u plastenike i staklenike imanja na obodu Sombora obezbedio zaradom sa nastupa na kruzerima, koji krstare najtoplijim delom atlanskog i pacifičkog okeana.

- Sve više ljudi se interesuje za egzotične ljute papričica, a pošto tropski i suptropski delovi planete imaju idealne uslove za uzgoj ovih super ljutih papričica, moramo im omogućiti bar slične uslove za uzgoj, pa ih negujemo u grejanom stakleniku - kaže Davor, prema čijim rečima svaka od tih papričica, pored ljutine koju može da izdrži samo okoreli ljubitelj „plamena na nepcima“, daje i posebnu aromu. - Sad smo, pored uzgoja plodova, ušli i u eksperimentalnu priču kreiranja tinktura i soseva od papričica, koji se sve više koriste i u našoj gastronomiji, a dokle ćemo „dobaciti“, videćemo - veli Demonja, koji je sklon eksperimentisanju, pa je sa kolegama svojevremeno započeo i proizvodnju sušenog čeri paradajza u maslinovom ulju, od koje su odustali zbog previše složenih procedura uslovljenih bezbrojnim srpskim propisima vezanim za standardizaciju usklađenu sa EU zakonodavstvom.

Već su imena malih crvenih, žutih i narandžastih paprika, donetih sa toplijih meridijana ilustrativna, jer od „tajlandskog zmaja“, „naga vajpera“ „trinidad škorpiona“ ili „karolina riper“ sigurno se ne može očekivati slatkasti i nepcu ugodan ukus.

- Pa, za razliku od naših ljutih paprika, iz Horgoša, Kupusine, Bezdana ili Leskovca, ove sa Kariba su 20 do 50 puta ljuće, a u našem plasteniku, pored „tajlandskog zmaja“ i „habanere“, ima i onih sa više od milion skovila. Uz ogradu da možda grešim, pošto se neprestano rade neka ukrštanja, tzv. „krosevi“, trenutno svetski rekord drži „karolina riper“ sa preko dva miliona skovila, mada je, po mom mišljenju, „habanera“ sa svojih 200.000- 300.000 skovila više nego dovoljna i za najzagriženijeg ljubitelja ljutog - ubeđen je Davor. - Dok se kod nas paprika smatra za isključivo jednogodišnju biljnu vrstu, na Karibima i tropskom pojasu najčešće su to višegodišnje biljke, pa je i kod nas jedan „zmaj“ već četiri godine u dobroj formi, formirao je pravo drvenasto stablo, pa ako se ne omakne da ga uhvati ledeni vazduh, nadam se da će davati plodove još koju godinu.

Kako kaže ovaj preduzetni mlad čovek, nisu Somborci prvi, a pogotovo jedini u Srbiji imaju ideju o proizvodnji sosova i tinktura đavolski ljutih papričica, ali imaju jednu od, kako se popularno kaže, komparativnih prednosti. Objekte koji mogu da obezbede sve uslove za uzgoj.

- Proizvodnja takvih prerađevina je i u našoj zemlji odavno prerasla običan hobi, ima u Srbiji ljudi koji se više nego ozbiljno bave ovim poslom, ali je preskupo obezbeđivati ovakve mikroklimatske uslove isključivo za uzgoj superljutih papričica, pa smo se, pored redovne proizvodnje rasada uobičajenih povrtarskih kultura, mi lako uključili i u proizvodnju rasada „habanere“, „tajlandskog zmaja“...- pojašnjava Davor, kojem uz njegove kolege ne nedostaje avanturističkog duha ni kada je u pitanju zaštita bilja, koju je i studirao na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.

Naime, poučen iskustvom evropskih zemalja, koje imaju najrazvijeniju poljoprivredu, sa jednim od ovdašnjih biologa, ekipa sa Centrale, prigradskog dela Sombora, na kojem se nalazi i salaš sa njihovim plastenicima i staklenicima, upustila se u eksperimentalnu proizvodnju insekata-predatora koji uništavaju druge insekte štetočine koje napadaju povrće. - Počeli smo oglede sa više od 20 vrsta insekata, domaćih i južnoameričkih, jer mislimo da je to budućnost poljoprivrede. Bio sam u Holandiji i video uživo načine da se smanji upotreba hemije i insekticida na najmanju moguću meru. Za sprečavanje bakterioza već uveliko postoje bezopasna, prirodna sredstva, što nije neka novina ni za naše poljoprivrednike, ali je nama cilj da se insektima borimo protiv insekata - pun je planova Davor, roker sa jakim ratarskim bekgraundom.

Izvor: Dnevnik

Fabrika obuće Boreli u stečaju ponudila je u zakup i poslovno-tehničku saradnju za maloprodajne objekte u 12 mesta u Srbiji.

To je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Boreli traži ponude za zakup prodavnica u Rekovcu, Soko Banji, Kragujevcu i Titelu, dok su za režim poslovno-tehničke saradnje ponuđeni prostori u Leskovcu, Vladimircima, Inđiji, Valjevu, Novoj Varoši, Zemunu, Paraćinu i Majdanpeku.

Površine ponuđenih poslovnih prostora su od 27 do 166 kvadratnih metara.

Podsetimo, firma Boreli iz Sombora je nakon raspada Jugoslavije postala naslednik fabrike Borovo iz Hrvatske.

Na ovim prostorima bila je čuvena i po proizvodnji popularnih borosana i startas patika.

Ova firma je otišla u bankrot 2016. godine, a u vlasništvu nekadašnjeg proizvođača obuće ostalo je više od 90 prodavnica širom Srbije.

Fabriku Bata – jugoslovenska tvornica gume i obuće d.d. Borovo osnovao je 1931. češki industrijalac Jan Bata u okolini Vukovara u Hrvatskoj.

Zlatno vreme ove fabrike obuće bilo je u Jugoslaviji osamdesetih godina prošlog veka, kada je Borovo zapošljavalo širom zemlje 23.000 ljudi, proizvodilo se 23 miliona pari obuće godišnje, 580.000 komada auto-guma i 12.500 tona gumeno-tehničke robe.

Posle raspada SFRJ Borovo je nastavilo da postoji u Hrvatskoj, a 1997. godine fabrika obuće u Somboru promenila je ime u Boreli.

Izvor: vesti-online.com

RADNIČKI 1912 – SLOBODA (Novi Kozarci) 5:0 (1:0)

Gradski stadion u Somboru, sudija Neđo Mrđa (Pančevo) 7

Strelci: Avdić 11., 56. i 67., Šveljo 52. 11m i Milisavljević 71.

Žuti kartoni: Unković i Pjošta (Radnički 1912) – Mijatović (Sloboda)

RADNIČKI 1912: Pehilj 8,5, Unković 7,5, (Tomić), Dučić 7, (Despotović), Šveljo 8,5, (Goranović), Slavuljica 7,5, Avdić 9, Pjošta 7, (Milisavljević 7,5), Stojaković 7,5, Goronjić 7, Radovanović 7,5, Antunić 8

SLOBODA: Živkov 6,5, Radulaški 6, (Vrbački 6), Mijatović 6, (Gavrilović), Ćulibrk 6, (Popov), Galić 6,5, Cvijanović 6,5, Spahić 6,5, Rusić 6,5, Savić 6, (Popović), Pavlović 6, Erdeljan 6,5 (Ćosić)

Igrač utakmice: Mehmed AVDIĆ Radnički 1912

Fudbaleri Radničkog 1912 startovali su prolećni deo sezone u Srpskoj ligi Vojvodina sa očekivanom i ubedljivom pobedom nad ekipom Slobode iz Novih Kozaraca. Somborci su u svojim redovima imali nekoliko izuzetno raspoloženih pojedinaca što je bila prevaga u ključnim momentima, pa je fond takvih individualaca doneo trijumf kojim je smanjena prednost u odnosu na vodeću novosadsku Mladost.

Radnički 1912 otvorio je sjajno susret i prvih 15 minuta utakmice proteklo je u apsolutnoj dominaciji izabranika trenera Dušana Jevrića. Antunić je mogao u 3. i 9. minutu da zatrese mrežu gostiju, ali je njegove udarce uspeo da zaustavi golman Slobode Marko Živkov, međutim to mu nije pošlo za rukom dva minuta kasnije kada je Avdić postigao svoj prvi od tri pogotka. Levokrilni napadač somborskog tima sjajno je reagovao na prvu od četiri vrhunske asistencije kapitena Švelje i snažnim i preciznim udarcem pogodio mrežu. Takav uvod u premijernu utakmicu ulivao je nadu da će se do odmora mreža gostiju napuniti do vrha, ali je naišao period u kome je došlo do opuštanja, pa su se Novokozarci povratili iz nokdauna i počeli da ulaze u prilike. U 25., potom u 39. i u 44. minutu gosti su imali svoje šanse, ali je na golu Somboraca briljirao mladi Filip Pehilj koji je sva tri puta izašao kao pobednik.

Početkom drugog poluvremana fudbaleri Slobode pokušavaju da izjednače i kreću u napade, međutim zaboravljaju da je Radnički 1912 najbolja ekipa na domaćem terenu i da svaki kiks znalački kažnjava. Tako je bilo i u 51. minutu kada je Šveljo presekao akciju gostiju poslao loptu ka Antuniću koji beži svojim čuvarima, a Ćulibrk pronalazi jedino rešenja da ga spreči da zatrese mrežu u obaranju sa leđa što je arbitar Neđo Mrđa opravdano okarakterisao kao jedanaesterac. Sigoran sa bele tačke bio je Šveljo. Samo četiri minuta kasnije na semaforu je stajalo 3:0, jer je Avdić dobro reagovao na dodavanje Antunića, a isti igrač je u 67. minutu iskoristio još jednu majstorski dodatu loptu od Švelje i postigao svoj treći pogodak. Posednji gol na utakmici viđen je u 71. minutu. Ovoga puta kapiten Šveljo asistirao je rezervisti Milisavljeviću.

Svakako da treba pohvaliti šut Radovanovića koji je tukao sa preko 25 metara i lopta je išla pod prečku, ali je Živkov lepom paradom uspeo da pošalje loptu u korner. Radnički 1912 je pobedio, a lider Mladost igrala nerešeno 2:2, pa je bodovna razlika umanjena sa 11 na devet razlike. U sledećm kolu Radnički 1912 gostuje Borcu iz Sakula.

Izvort: apa-press.info

NENAD Coki Ibrahimović (50) iz Gakova, kod Sombora, zaljubljenik u harmoniku, nedavno je obeležio tri decenije sviranja i 20 godina uspešne karijere.
Postao je poznat po sviranju ne samo u Bačkoj i Vojvodini, već i širom Srbije.

- Počeo sam da sviram sa nepunih 18 godina. Hteo sam i kao dete da učim, ali se nisu stekli uslovi... Sasvim slučajno sam u robnoj kući u Somboru kupio prvu kasetu i to Tome Zdravkovića i Branimira Đokića. Ni slutio nisam da ću kod njega započeti svoje obrazovanje - ponosno kaže Ibrahimović.

Kod Đokića je učio tri i po godine. Toliko je proveo u Muzičkoj školi "Aco Krnjevac", a u Muzičkoj školi "Predrag Stojković Srbijanac" šest godina.

Ističe da su za uspeh pored talenta, potrebne upornost i jaka volja, ali pre svega ljubav.

Poznat je i po sviranju preko peškira, veštini kojom se malo ko može pohvaliti. Da i to može otkrio je za vreme NATO bombardovanja kada su bila česta isključenja struje.

- Tada sam video da mogu da sviram u mraku. Vežbao sam i po pet-šest sati dnevno.

Harmonika smiruje dušu, sve pokreće u pozitivno, a pesme koje su lepe pravo su zadovoljstvo za izvođenje - priča naš sagovornik.

 Prvi put je nastupio 2001. na Festivalu "Prva harmonika Srbije" u Vršcu, i osvojio drugo mesto, i od tada su se nagrade samo nizale. Na takmičenjima je 72 puta bio prvi, a zauzeo je i treća mesta.

- Nagrade je teško izbrojati, izdvojiti one najvažnije. Ipak su mi najslađe prva nagrada na takmičenju "Prva harmonika Vojvodine" koju sam osvojio 7. aprila 2002. godine, zatim prva nagrada žirija "Kolo Somborka" 2003, gde sam ja bio autor, 2007. godine "Prva harmonika Srbije" u Smederevu, iste godine prva nagrada na "Beogradskom pobedniku", kao i u Italiji 2012. Svaka nagrada ima svoju draž - veli Nenad, čija je želja da na mlađe naraštaje prenese svoje znanje, te bi voleo da mu sviranje bude poziv.

PISANJE
- PORED kola "Somborka", napisao sam i "Nenadov merak", "Svetosavsko kolo", "Med", "Đurđevdanska igra", "Moravac", "Dijamantsko kolo" i "Zlatni prsti". Brojna su gostovanja na lokalnim televizijama, "Somborskom letu", a i učestvovanja na audicijama "Zvezde Granda", "Ja imam talenat"... - kaže Ibrahimović.

Izvor: novosti.rs

U SKUPŠTINI grada Sombora javno je predstavljen nacrt Plana generalne regulacije na prostoru gradskih mesnih zajednica Stara Selenča, Selenča i Nova Selenča.
Rukovodioci tog dokumenta Velinka Nešić i Vesna Đorđević predočile su osnovne karakteristike ovog, kako su ga opisale,najvažnijeg plana generalne regulacije rađenog do sada u ovom gradu, jer obuhvata najatraktivniji prostor na lokacije tri gradske mesne zajednice, odnosno tri Selenče.

Trenutna važeća pravila građenja imaju mnogo nedoumica i mogu da se tumače kako kome odgovara, a sada su u novom planu generalne regulacije pravila jasno određena. Za svaku zonu određena je maksimalna dozvoljena spratnost.

Velinka Nešić je analizirajući postojeće stanje navela da je poslednjih godina započeta urbana transformacija ovog prostora, naročito u široj centralnoj zoni.

- Urbano tkivo koje su činili prizemni porodični stambeni i stambeno-poslovni objekti, načeto je gradnjom više porodičnih stambenih objekata - rekla je Nešićeva.

Prema rečima Vesne Đorđević Janjatović, uočeni su brojni negativni primeri iz prakse, kao što je izgradnja višespratnica na mestima koje ne odgovaraju trenutnim uličnim profilima, što izaziva kolaps u svakom smislu.

Na malim parcelama izgrađene su neprimereno velike zgrade sa malim dvorištima, nedovoljnim brojem parking-mesta i bez zelenila. Kako je rečeno, izgradnjom višeporodičnih objekata ugrožava se funkcionalnost, privatnost i osunčanost porodičnih stambenih objekata koji se nalaze u neposrednoj blizini.

PRIMEDBE GRAĐANA NA PLANOVE

NAREDNI korak ka usvajanju tog dokumenta je javna sednica Komisije za planove Grada Sombora na kojoj će građani moći da obrazlože podnete primedbe. Sednica komisije zakazana je za 11. mart.

Izvor: novosti.rs

Crne masne mrlje koje podsećaju na naftu ili prerađeno ulje, jutros su na Dunavu kod Apatina primetili ugostitelji i ribolovci koji su o tome odmah obavestila opštinsko odeljenje komunalne inspekcije, Vodoprivrednu inspekciju, Vodočuvare za reku Dunav i Ribočuvarsku službu, koje će preduzeti potrebne korake.

Nadležni inspektori su izašli na teren i konstatovali da je voda značajno izmenjena, ali još neutvrđenog sastava. Za Dunav je rečeno da će ukoliko se utvrdi zagađenje ovim slučajem narednih dana baviti policija i tužilaštvo.
Sa jutrošnjom pojavom masnih mrlja evidentan je i neprijatan miris koji podseća na naftu.

Iako za sada nema dokaza o poreklu nepoznate masne materije, sumnja se na pretakanje i šverc naftnim derivatima ali i na kaljužne vode koje se sakupljaju u mašinskim prostorima plovnih objekata, otpad koji nastaje redovnim održavanjem broda.

Izvor: Radio Dunav

NA području Zapadnobačkog okruga, grad Sombor, opštine Apatin, Kula i Odžaci, u poslednje vreme pogoršana je epidemiološka situacije.

Zbog povećanog broja pacijenata u respiratornoj ambulanti Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović" u Somboru,i povećanog broja prijema pacijenata u Kovid odeljenju za plućne bolesti, danas, petak, 5. mart, ponovo je otvareno Kovid infektivno odeljenje.

Odeljenje za plućne bolesti koje je bilo smešteno u zgradi Infektivnog odeljenja je premešteno na aseptičnu hirurgiju (drugi sprat zgrade hirurškog bloka).

Prijemna i redovna pulmološka (grudna) ambulanta u narednom periodu će biti na Odeljenju za prijem, trijažu i zbrinjavanje urgentnih stanja,saopšteno je iz ove zdravstvene ustanove.

Sve službe, odeljenja, dijagnostičke procedure funkcionišu od 1. februara u obimu koji dozvoljava trenutna epidemiološka situacija i raspoloživ kadar,kažu nadležni u bolnici.

Promocija projekta „Konzervacija i restauracija prstenja iz srednjovekovne zbirke Gradskog muzeja Sombor” održana je 3. marta 2021. u Gradskom muzeju Sombor.

Trajno očuvanje nasleđa jedan je od osnovnih uslova prilikom promišljanja o svim slojevima vrednosti kulturnog nasleđa koje su utkane u pamćenje svake društvene zajednice. Tokom istraživanja, rekognosciranja terena i rada na arheološkim iskopavanjima evidentiran je velik broj raznovrsnih kulturnih dobara koja poseduju slojevite vrednosti značajne kako za lokalnu, tako i za širu zajednicu.

Srednjovekovno prstenje je najbrojnija vrsta nakita u arheološkoj zbirci Gradskog muzeja Sombor, zastupljena primercima od najjednostavnijih formi, preko masivnih komada naglašene profilacije glave i karike, do luksuznih primeraka.

Projekat „Konzervacija i restauracija prstenja iz srednjovekovne zbirke Gradskog muzeja Sombor” je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u 2020. godini, oblast muzejsko nasleđe. Kompletnim konzervatorskim tretmanom obuhvaćeno je više od 70 predmeta (zlato, srebro i bronza) u cilju izlaganja i dalje stručne obrade. Ponovnim obezbeđivanjem fizičke i strukturalne stabilnosti predmeta, omogućeno je bezbedno rukovanje predmetima, što je neophodno za svako stručno istraživanje i prezentaciju arheološkog materijala.

Predmete je konzervirala Danijela Jovanović, fotografije je izradio Veljko Džikić (Centralni institut za konzervaciju u Beogradu). Specijalističke gemološke analize nedestruktivnim metodama identifikacije obavio je dr Zoran Miladinović. Rukovodilac projekta je Viktorija Uzelac, kustos arheolog Gradski muzej Sombor.

Replike srednjovekovnog nakita iz arheoloških zbirki Gradskog muzeja Sombor, raskošno izvedenih i vešto osmišljenih ornamenta na prstenju, predstavljaju luksuzan suvenir sa porukom srednjovekovne tradicije. Vidljivi identitet pojedinca obezbedite na vreme u muzejskoj suvenirnici. Težine prstenja variraju u zavisnosti od izlivene serije i obrade, svi modeli su od srebra 925.

NA PODRUČJU somborske Policijske uprave, koja pokriva grad Sombor i tri opštine, minule sedmice evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba poginula, jedna je zadobila teške i pet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.
Na teritoriji grada Sombora evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba poginula i dve su zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U apatinskoj opštini dogodila se jedna saobraćajna nezgoda,a jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Policija je na području opštine Odžaci evidentirala dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške i dve osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač,dok je na području opštine Kula bila jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Napisano 40 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 320 prekršajnih naloga. Kako navode u PU Sombor, najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda su neprilagođena brzina kretanja, neustupanje prvenstva prolaza i neustupanje prvenstva pešaku na obeleženom pešačkom prelazu.