Vojvođani generalno, a pogotovo oni sa severa, uz naravno neizbežne Leskovčane, smatraju se za najveće ljubitelje jako začinjene hrane, a nadasve ljutih delicija, pa je normalno da ovdašnji plastenici i polja sve češće osvanu pod zasadima ljute paprike.
Donedavno je pojam bila horgoška ili leskovačka, ali došla je globalizacija, pa se ljubitelji što više skovila, internacionalnih jedinica koje mere ljutina u nekoj namirnici, okreću karipskim, tropskim papričicama. Takvih ne manjka u ataru Sombora i za „pelcere“ se sve češće javljaju Davoru Demonji, ovdašnjim povrtarima poznatijem kao proizvođač rasada salate, kupusnjača raznih fela i „obične“ paprike iz plastenika, koje je zasnovao sa nekoliko prijatelja.
Veliko iskustvo u gajenju rasada paprike, babura ili „ajvaruša“ Davor je stekao i zahvaljujući globtroterskom duhu bubnjara poznatog somborskog benda „Neozbiljni pesimisti“, jer je svoj deo investicije u plastenike i staklenike imanja na obodu Sombora obezbedio zaradom sa nastupa na kruzerima, koji krstare najtoplijim delom atlanskog i pacifičkog okeana.
- Sve više ljudi se interesuje za egzotične ljute papričica, a pošto tropski i suptropski delovi planete imaju idealne uslove za uzgoj ovih super ljutih papričica, moramo im omogućiti bar slične uslove za uzgoj, pa ih negujemo u grejanom stakleniku - kaže Davor, prema čijim rečima svaka od tih papričica, pored ljutine koju može da izdrži samo okoreli ljubitelj „plamena na nepcima“, daje i posebnu aromu. - Sad smo, pored uzgoja plodova, ušli i u eksperimentalnu priču kreiranja tinktura i soseva od papričica, koji se sve više koriste i u našoj gastronomiji, a dokle ćemo „dobaciti“, videćemo - veli Demonja, koji je sklon eksperimentisanju, pa je sa kolegama svojevremeno započeo i proizvodnju sušenog čeri paradajza u maslinovom ulju, od koje su odustali zbog previše složenih procedura uslovljenih bezbrojnim srpskim propisima vezanim za standardizaciju usklađenu sa EU zakonodavstvom.
Već su imena malih crvenih, žutih i narandžastih paprika, donetih sa toplijih meridijana ilustrativna, jer od „tajlandskog zmaja“, „naga vajpera“ „trinidad škorpiona“ ili „karolina riper“ sigurno se ne može očekivati slatkasti i nepcu ugodan ukus.
- Pa, za razliku od naših ljutih paprika, iz Horgoša, Kupusine, Bezdana ili Leskovca, ove sa Kariba su 20 do 50 puta ljuće, a u našem plasteniku, pored „tajlandskog zmaja“ i „habanere“, ima i onih sa više od milion skovila. Uz ogradu da možda grešim, pošto se neprestano rade neka ukrštanja, tzv. „krosevi“, trenutno svetski rekord drži „karolina riper“ sa preko dva miliona skovila, mada je, po mom mišljenju, „habanera“ sa svojih 200.000- 300.000 skovila više nego dovoljna i za najzagriženijeg ljubitelja ljutog - ubeđen je Davor. - Dok se kod nas paprika smatra za isključivo jednogodišnju biljnu vrstu, na Karibima i tropskom pojasu najčešće su to višegodišnje biljke, pa je i kod nas jedan „zmaj“ već četiri godine u dobroj formi, formirao je pravo drvenasto stablo, pa ako se ne omakne da ga uhvati ledeni vazduh, nadam se da će davati plodove još koju godinu.
Kako kaže ovaj preduzetni mlad čovek, nisu Somborci prvi, a pogotovo jedini u Srbiji imaju ideju o proizvodnji sosova i tinktura đavolski ljutih papričica, ali imaju jednu od, kako se popularno kaže, komparativnih prednosti. Objekte koji mogu da obezbede sve uslove za uzgoj.
- Proizvodnja takvih prerađevina je i u našoj zemlji odavno prerasla običan hobi, ima u Srbiji ljudi koji se više nego ozbiljno bave ovim poslom, ali je preskupo obezbeđivati ovakve mikroklimatske uslove isključivo za uzgoj superljutih papričica, pa smo se, pored redovne proizvodnje rasada uobičajenih povrtarskih kultura, mi lako uključili i u proizvodnju rasada „habanere“, „tajlandskog zmaja“...- pojašnjava Davor, kojem uz njegove kolege ne nedostaje avanturističkog duha ni kada je u pitanju zaštita bilja, koju je i studirao na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.
Naime, poučen iskustvom evropskih zemalja, koje imaju najrazvijeniju poljoprivredu, sa jednim od ovdašnjih biologa, ekipa sa Centrale, prigradskog dela Sombora, na kojem se nalazi i salaš sa njihovim plastenicima i staklenicima, upustila se u eksperimentalnu proizvodnju insekata-predatora koji uništavaju druge insekte štetočine koje napadaju povrće. - Počeli smo oglede sa više od 20 vrsta insekata, domaćih i južnoameričkih, jer mislimo da je to budućnost poljoprivrede. Bio sam u Holandiji i video uživo načine da se smanji upotreba hemije i insekticida na najmanju moguću meru. Za sprečavanje bakterioza već uveliko postoje bezopasna, prirodna sredstva, što nije neka novina ni za naše poljoprivrednike, ali je nama cilj da se insektima borimo protiv insekata - pun je planova Davor, roker sa jakim ratarskim bekgraundom.
Izvor: Dnevnik
