Sombor.info

Jedna bara pored Dunava, u vikend naselju Daražifok, kraj Bezdana, postala je prava atrakcija, a razlog je crvena boja kojom je bara obojena već duže vreme. Tako nešto ne pamte ni najstariji vikendaši u tom vikend-naselju....
Crvena bara u Daražifoku dovela je mnoge radoznale ljude, pa je ovo mirno vikend-naselje bez struje postalo ovih dana posećeno mesto.

Crvena bara prirodna je pojava. Nastaje od plivajuće paprati koja živi u simbiozi sa algom i menja boju od zelene do tamno crvene u zavisnosti od količine svetlosti. S obzirom na lepo vreme i visoku temperaturu došlo je do brzog razmnožavanja i prekrivanja cele vodene površine.

Izvor RTV

Grad Sombor dobio je 13 meteo stanica u okviru projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“, koji je podržan kroz Program razvojnog partnerstva (develoPPP.de) Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a koji sprovode Nemačka razvojna saradnja (GIZ), TeleGroup i NALED.

Meteo stanice su postavljene u Somboru, Doroslovu, Staparu, Bačkom Monoštoru, Kolutu, Bačkom Bregu, Rastini, Gakovu, Stanišiću, Čonoplji, Telečkoj i Aleksa Šantiću i povezane su sa AgroLIFE platformom koja je namenjena za efikasnije planiranje poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivredni proizvođači mogu da preuzmu na google prodavnici mobilnu aplikaciju AgroLIFE, besplatno se registruju i putem ovog digitalnog asistenta dobijaće informacije o vremenskim prilikama. Informacije se ažuriraju na svakih sat vremena, a senzori meteo stanica prate temperaturu, vlažnost vazduha i zemljišta, jačinu vetrova, vlažnost lista i količinu padavina u realnom vremenu. Svi prikupljeni podaci biće dostupni poljoprivrednim proizvođačima i do godinu dana unazad. U praćenje je uključeno i zdravstveno stanje kultura na pojedinačnim parcelama i razvoj infekcija koje mogu uticati na kvalitet proizvodnje.

Aplikacija je dostupna i besplatna za sve vlasnike privatnih gazdinstava, kao i zakupce državnog poljoprivrednog zemljišta, a podacima se može pristupiti i preko stranice https://farmer.agrolife.world/. Da biste putem ove stranice pristupili podacima sa meteo stanica za Grad Sombor potrebno je da koristite sledeće pristupne podatke:
Korisničko ime: Sombor
Šifra: meteo
Za više informacija o projektu, AgroLIFE aplikaciji i meteo stanicama potrebno je obratiti se Odeljenju za poljoprivredu i zaštitu životne sredine na telefon 468-106 ili 468-163.
Ukupna vrednost svih 13 meteo stanica sa pratećim softverom (uključujući troškove osiguranja od krađe i razbojništva) iznosi 76.700,00 evra bez PDV odnosno 92.040,00 evra sa PDV-om.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su R. V. (1983) zbog sumnje da je juče, oko 17 časova, u Riđici, izazvao saobraćajnu nezgodu u kojoj je jedna osoba poginula.
Osumnjičeni je, upravljajući automobilom "škoda oktavija", udario šezdesetpetogodišnju ženu koja se biciklom kretala u istom smeru i koja je preminula na licu mesta.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Kao jedna od najčešćih tema koja se poteže kada je put Srbije ka Evropskoj uniji u pitanju, dominira pitanje ekologije. Somborci, posebno osetljivi na svoje zelenilo i ekologiju u prilici su, od pre neki dan, da dodatno porade na zaštiti životne okoline, zahvaljujući još jednom u nizu projekata podržanih od zemlje članice EU, Nemačke.

Naime, zahvaljujući projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja - GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak, Reciklažni centar u Somboru prvi je u Srbiji dobio 150 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu.

Prema rečima Vanje Vlaškalić, pomoćnice direktora za oblast higijene i zaštitu životne sredine ovdašnjeg Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ u čijem okviru radi i Reciklažni centar, u krug ovog JKP je stigao poslednji i kontigent od 50 kontejnera namenjenih prikupljanju isključivo staklene ambalaže. Ovaj zamašni projekat se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini a implementiraju ga NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.

Gradovi Sombor i Niš su jedini koji su prepoznati kroz ovaj pilot projekat. Ovih 150 kontejnera do kraja marta biće postavljeno u gradskim jezgrima, ugostiteljskim objektima, kao i u svih 15 naselja gradskog područja, pojašnjava osnove celog projekta Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Kako naglašavaju svi uključeni u ovaj projekat njegov prevashodni cilj je da se prikupljanje staklene ambalaže poveća za 20 odsto, pri čemu somborski gradonačelnik ističe da je obavezujuće za jedan Zeleni grad da upravo on učini pionirske korake u ovoj oblasti zaštite životne sredine.

Sombor je 2012. postao prvi grad u Srbiji u kom je uz podršku Fonda za zaštitu životne sredine izgrađen reciklažni centar s dnevnim kapacitetom devet tona u kome se vrši separacija, razvrstavanje različitih vrsta otpada i njegovo pakovanje, podseća Ratković i ujedno dodaje da je napore lokalne samouprave u cilju unapređenja i zaštite životne sredine prepoznalo i nadležno ministarstvo.

Miroslav Kovačić, član Gradskog veća Sombora za komunalnu oblast i investicije ističe da je Sombor ušao u ovaj projekat zahvaljujući činjenici da u ovom gradu već postoji Javno komunalno preduzeće u kojem je već uspostavljen i razrađen sistem sakupljanja ambalažnog otpada. Upravo ova činjenica je pomogla da baš Sombor bude izabran za lokalnu zajednicu u kojoj će se realizovati ovaj pilot projekat, pošto se u njemu već sada godišnje prikupi oko 200 tona staklene ambalaže. Kako kažu ovde, uz novih 150 kontejnera cilj je da se ove količine povećaju za 20 odsto i postigne daleko veća isplativost reciklaže stakla.

Dnevnik.rs

NA području Policijske uprave Sombor,koja pokriva grad Sombor, opštine Apatin, Kula i Odžaci, u minulih sedam dana evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.Jedini na području apatinske opštiine nije bilo saobraćajnih nezgoda,što je za svaku pohvalu.

U odžačkoj opštini bila je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na teritoriji opštine Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Napisano 36 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 346 prekršajnih naloga.

Podjednako zastupljeni uzroci saobraćajnih nezgoda su neprilagođena brzina kretanja, neustupanje prvenstva prolaza i vožnja pod dejstvom alkohola,navode u PU.

I na 8. sednici gradskog parlamenta sve odluke usvojene su velikom većinom glasova, pojedine jednoglasno

Jedan čas rada bilo je dovoljno da u velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije u petak 12. marta bude održana osma sednica Skupštine grada Sombora kojom je predsedavao predsednik Skupštine Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 13 tačaka dnevnog reda

Usvojili su odluku o uniformi, vozilima, plovilima i opremi komunalne milicije kojom se propisuje izgled, oznake i način nošenja uniforme komunalnih milicionara, boja i način označavanja vozila, plovila, kao i oprema Komunalne milicije grada Sombora.

Skupština je takođe usvojila odluke o osnivanju četiri ustanove u oblasti kulture, Galerije „Milan Konjović“, Kulturnog centra „Laza Kostić“, Narodnog pozorišta Sombor i Gradske biblioteka „Karlo Bijelicki“, a osnivačke odluke su donete kako bi lokalni propisi formalno bili usklađeni sa novim zakonskim aktima.

Za vršioca dužnosti Javnog komunalnog preduzeća Energana imenovan je Đurađ Milanović. Ranije je ostavku kako je naveo, iz ličnih razloga podneo dotadašnji direktor Aleksandar Čorak.

Usvojen je i Lokalni akcioni plan za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Gradu Somboru za period 2021 - 2023. godine.

Izvestioci su bili gradski većnici Sava Dojić, Mirosav Kovačić, Darko Smiljanić, načelnica Gradske uprave Helena Roksandić Musulin, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Nevena Rosić, predsednik skupštinskog Odbora za izbor, imenovanja i administroativno-mandatna pitanja Dejan Matijević. I za ovu sednicu ostaje karakteristično usvajanje svih odluka velikom većinom glasvoa (pretežno 52-3) ili jednoglasno.

Novi Radio Sombor

Kako saznajemo u Kuli se pojavio ptičji grip, otkriven kod labuda koji je pronađen u kanalu.

Ptičji grip otkriven je u kanalu Dunav–Tisa–Dunav gde je pronađen uginuli labud. Analizom je utvrđeno da je slučaj uginulog labuda uzrokovan virusom ptičjeg gripa.

Ptičji grip može da pogodi sve vrste ptica, a može da se širi preko zaražene hrane, vode i mesta gde noće, a ljudi virus mogu da raznose preko obuće, opreme i vozila.

nasemesto.rs

Kao i prethodnih nedelja i ovog utorka nam je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin govorila o trenutnoj epidemiološkoj situaciji u našoj opštini.

Ono što nam je trenutno najvažnije, jeste imunizacija naših sugrađana. Mogu reći da za sada ide sve po planu, te da je vakcinisano 4679 građana, od kojih je 1688 i revakcinisano. Na žalost, trend porasta broja obolelih se nastavio, ali nema naglog porasta. Trenutno imamo 75 sugrađana pozitivnih na virus Kovid 19, rekla je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin

Branka Bajić je apelovala na građane da se što savesnije ophode prema sebi i okolini poštujući sve propisane mere.

Praznična euforija povezana sa proslavom Međunarodnog dana žena, 8.marta, bila je odlična prilika za Somborce da posete svoj Gradski muzej u potrazi za prikladnim poklonom majkama, sestrama, suprugama i ostalim pripadnicaama lepšeg pola.

Naime, umesto klasičnih poklona u ovoj ustanovi kulture su mogli da priušte autentičan poklon, odnosno repliku srednjovekovnog srebrnog prstenja po više nego pristupačnim cenama.

Ovi prsteni su nastali kao rezultat projekta „Konzervacija i restauracija prstenja iz srednjovekovne zbirke Gradskog muzeja Sombor” koji je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u 2020. godini, iz oblasti muzejskog nasleđa, a konkretni rezultati projekta predstavljeni su pre nekoliko dana kada je otvorena i izložba posvećena ovom delu aktivnosti Gradskog muzeja.

Predmete je konzervirala Danijela Jovanović, fotografije je izradio Veljko Džikić iz Centralnog instituta za konzervaciju u Beogradu, specijalističke gemološke analize nedestruktivnim metodama identifikacije obavio je dr Zoran Miladinović, dok je rukovodilac projekta bila Viktorija Uzelac, kustos arheolog ovdašnjeg Gradskog muzeja.

I dok se originali brižljivo čuvaju, replike srednjovekovnog nakita iz arheoloških zbirki Gradskog muzeja Sombor, raskošno izvedenih i vešto osmišljenih ornamenta na prstenju, predstavljaju luksuzan suvenir sa porukom srednjovekovne tradicije. Kompletnim konzervatorskim tretmanom obuhvaćeno je više od 70 predmeta (zlato, srebro i bronza) u cilju izlaganja i dalje stručne obrade. Ponovnim obezbeđivanjem fizičke i strukturalne stabilnosti predmeta, omogućeno je bezbedno rukovanje predmetima, što je neophodno za svako stručno istraživanje i prezentaciju arheološkog materijala.

Srednjovekovno prstenje je najbrojnija vrsta nakita u arheološkoj zbirci Gradskog muzeja Sombor, zastupljena primercima od najjednostavnijih formi, preko masivnih komada naglašene profilacije glave i karike, do luksuznih primeraka. Pored prstenja koje može biti idealan poklon ženama, u muzejskoj suvenirnici se mogu videti i kupiti replike muških srednjovekovnih pečatnih prstenova, čije težine variraju u zavisnosti od izlivene serije i obrade. Svi modeli su izrađeni od srebra 925, a u zavisnosti od izrade i težine cene se kreću od više nego popularnih 1.200 pa sve do 7.500 dinara.

Izvor: dnevnik.rs

Početak sezone 2021. godine, kao uostalom i celu prošlu godinu, obeležila je pandemija korona virusa tako da i dalje ne postoje uslovi za održavanje uličnih trka, a određena držvana prvenstva su odložena za drugi deo godine.

Sa druge strane održavanje trejl (planinskih) trka zbog svojih specifičnosti se nastavlja tako da su članovi Atletsko rekreativnog kluba ''Somaraton'' iz Sombora ovogodišnju sezonu započeli na ''Čičak trejlu'' na Višnjici pored Beorada. Na drugom izdanju ove trejl trke učestvovalo je preko tri stotine takmičara. Trkači su imali mogućnos da trče jednu od dve trke i to na 12 kilometara sa 400 metara visinske razlike i 23 kilometra sa 800 metara visinske razlike. Somaraton je imao predstavnike na obe trke: kraću distancu su istrčali Danijel Šokac, Jelena Perenčević, Miroslav Liščević, Ivana Šokac kao i Sanja Vojvodić kojoj je ovo bio debi na trejl trkama. Težu i dužu distancu istrčali su Milica Stojišić , Marina Brbaklić Tepavac i Milan Kovačić Mumba somaratonac sa najviše istrčanih trejl trka.

Somaraton je uz pomoć Srpskog Atleskog Saveza započeo program podrške svojim najuspešnijim članovima u nabavci nove opreme kao preduslova boljih rezultata. Prva među jednakima koja je dobila podršku iz ovog programa je Bojana Marić, bronzana sa državnog prvnestva u ultramaratonu na 50 kilometara u prošloj godini. Program se nastavlja podrškom za sve ostale članove koji u narednom periodu mogu da očekuju pomoć u nabavci neophodne sportske opreme i uspešnom nastavku sezone.