Sombor.info

Biće da ima neke magije i povezanosti između činjenica da je u varoši iriškoj u kojoj je osnovana prva srpska čitaonica prosto morao da se rodi, pojavi, šta li, jedan Borislav Mihajlović Mihiz i da se u ovom poduhvatu i nacionalnom pregnuću sledujućem Somboru pojave takvi književni giganti kao što su Velјko Petrović i Miroslav Josić-Višnjić.

Saberi, oduzmi... ispadne da se povezanost, najmanji zajednički sadržalac tih podataka nalazi baš u tim čitaonicama kojima je vihorenje istorije (pre)često oduzimalo pridev „srpska“, pa nekako sledujući čuveni naš inat, urođenu prečansku navadu da se hoće ono što se, eto baš „zauzinat“ i neće u takvim varošima ispile potonji velikani.

Foto: privatna arhiva

I onda dođu potomci, koji, ako već ne raskartaju i u vetar raznesu ono što su im preci stvarali decenijama i vekovima ili u današnje doba, Bože sačuvaj i sakloni, sruše i podignu neku betonsku kutiju pilićarski namenjenu onoj radi-troši-spavaj-radi savremenoj mantri, podvižništvo predaka svedu na prostu formu. Piše svašta, al’ se niko na tarabu ne zaleće, pa tako u Somboru novoveki čitaoničari ovih dana proslaviše tačno 140 godina od izgradnje zdanja srpske čitaonice „Laza Kostić“, koju podigoše dični somborski srpski muževi na polzu narodu i njegovom opismenjavanju i privođenju lepoj književnoj reči. Rekosmo, ovih dana, tačnije 9. decembra, jer su potomci tih dičnih Somboraca omašili jubilej za nekoliko dana, očigledno zaboravivši da je lepo eklektičko zdanje prvi put po svojoj izgradnji lјubitelјima lepe nacionalne reči dveri svoje otvorilo na svečare Svetog Andreja Prvozvanog, koji se u to doba, dakle doba kraja 19. veka, slavio 12. decembra, jedan dan ranije nego li danas.

Kako bilo, tek proteklo je obeležavanje jubileja u svečarskoj atmosferi, podelile se neke zahvalnice, obratili se i visoki gosti veličajući u prigodnim besedama značaj Sprske čitaonice koja nosi ime velikog Laze, somborskog domazeta, srpskog pesničkog tribuna, koji je i sam stolovao kao predsednik devet godina u zdanju podignutom još 1882. godine za svega nekoliko meseci, o čemu se želјni podsećanja na zlatno doba prosperiteta ove varoši najpodrobnije mogu obavestiti na sajtu „Ravnoplov“, ovdašnjeg hroničara varoškog Milana Stepanovića. Podseća Milan da je cigli i malteru, krovu i podrumu zdanja na uglu Glavnog i Solarskog sokaka prethodilo osnivanje Čitaonice srpske još u predrevolucionarnoj 1845. godini, ne bi li se „Somborci iz slovesnog svog dremeža probudili“ kako je tada javlјao somborski dopisnik „Serbskih narodnih novina“ Aleksandar Stojačković, budući srpski povesničar i političar.

Za prvog predsednika izabran je, tada već dobrano ostareli stari somborski paroh Avram Maksimović, sastavlјač prvog srpskog pčelarskog priručnika, štampanog još 1810. godine, koji je, svojevremeno, imao presudnu ulogu u inicijativi za preselјenje Srpske učitelјske škole - Preparandije iz Sentandreje u Sombor 1816. godine. Zbog cele revolucionarne fertutme Ustav somborske Srpske čitaonice odobren je od gradskih vlasti tek u aprilu 1846. godine, a februara 1847. tadašnji austrijski imperator Ferdinand potvrdio je ovaj dokument prema kome je članom čitaonice mogao postati samo onaj građanin čiji su „poštenje, dobrota i pravičnost njegovi osvedočeni“. Kad su već postigli svoj naum, inertni somborski Srbi, brzo su se ohladili od učešća u aktivnijem radu Čitaonice koja se selјakala od zgrade Preparandije, preko palate „In foro“ do takozvane „protine kuće“ na Trgu Svetog Đorđa, te su vreme u njoj daleko više prekraćivali kartanjem nego nacionalnim prosvetnim pregnućem, zbog čega je 1881. pokrenuta i nikada završena istraga.

- Nakon više decenija selјakanja Čitaonice, o Božiću 1881. somborski srpski prvaci okuplјeni u kući Sime Bikara dogovorili su se da podignu stalno čitaoničko zdanje. Sima Bikar je predložio da se kupi posed sa kućom braće Šliser, u samom središtu grada, na uglu Solarskog sokaka i Glavne ulice, u neposrednom susedstvu nešto ranije sagrađene palate Julija Semzea - podseća savremene Somborce Milan Stepanović. - Zemlјište i kuća kuplјeni su od braće Šliser za 7.700 forinti, a istovremeno je čitaonička skupština osnovala sedmočlani „Odbor za zidanje Čitaonice“, na čijem čelu se nalazio Justin Konjović. Odbor je krajem januara 1882. usvojio predlog da čitaoničko zdanje bude podignuto još iste godine. U temelјe je postavlјena povelјa o zidanju. Arhitektonski nacrt načinio je peštanski arhitekta Leopold Decer, a zgradu je, za iznos od 24.000 forinti, sazidao Ferenc Decer, koji je te godine rukovodio i završnim radovima na obnovi i proširenju zgrade Županije.

Prolazila je brojne mene Srpska čitaonica, posleratno joj se ukidao i srpski identitet, dominirali su u njoj i više preferansu nego književnosti skloni čitaoničari, bivala je oronula i obnavlјana, pusta i puna žagora, otimale se o njeno rukovođenje razne struje, ali njen trag u kolektivnom sećanju ovdašnjih Srba nije moglo ništa da izbriše. Za nadati se da i neće.

Izvor: dnevnik.rs

 Predsednik Pokrajinske Vlade, Igor Mirović, uručio je ugovore za dodelu bespovratnih sredstava, a u svrhu infrastrukturnog opremanja industrijsko-poslovnih zona. Ukupna vrednost odobrenih sredstava je 310 miliona dinara, a šest lokalnih samouprava je dobilo ova sredstva. Među ovih šest lokalnih samouprava je i opština Kula, kojoj je namenjeno oko 57 miliona dinara za opremanje Industrijske zone Blok 66 u Kuli. U ime opštine Kula ugovor je preuzeo predsednik opštine, Damjan Milјanić, koji je ovo još jedan vid podrške Pokrajine i Republike Srbije dalјem razvoju i ekonomskom jačanju opštine Kula.

Pedijatar Milivoj Jovančević odgovara koliko je dugo poželjno dojiti dijete te upozorava da u određenoj dobi povezivanje s djetetom isključivo kroz dojenje može biti odraz usporenog emocionalnog razvoja

Pedijatar Milivoj Jovančević kaže da bi dijete, ako bismo ga uspoređivali s drugim sisavcima, trebalo dojiti pet do sedam godina.

„Dojenje je neobično važno i što se tiče biologije, nema razloga da se ne doji dvije, tri, četiri godine. No dojenje nije samo biologija, samo prehrana, nego i važan kanal komunikacije, emocionalnog sazrijevanja i odrastanja djeteta. Ako imate jedno dijete i ono dođe do dobi od godine, godine i pol, ili dvije, i kontinuirano je na vama, dakle cijeli koncept komunikacije majke i djeteta je u stilu majka – mala beba, ili dojenče, a dijete već ima godinu i pol, dvije ili tri, to je onda znak da je ostala prebliska veza, da je dijete ostalo u fazi privrženosti i da nije započet proces separacije, odnosno osamostaljivanja djeteta.

Dakle ako imate komunikaciju tipa majka – mali dječak ili djevojčica, koja povremeno dođe zbog dojenja i maženja, to je potpuno u redu. Jako je ugodno imati dijete na sebi, a i djetetu je jako lijepo biti na prsima, pa ako imate samo jedno dijete, tu se može dogoditi zastoj u emocionalnom sazrijevanju.

Ako gledate protekla desetljeća, normalno je bilo da žena ima petero, šestero, desetero, dvanaestero djece. Ona je imala mlijeko deset – dvanaest godina i nije bilo neuobičajeno da onaj, možda najstariji, prije nego što krene u školu dođe do mame, malo posiše mlijeka i otrči u školu. Dakle, on je zreo, emocionalno separiran, i tu problema nema. Ako postoji prebliski odnos, to možemo prepoznati ako dijete kad osjati bilo kakvu nelagodu, nešto mu se ne sviđa, sva utjeha uvijek ide na prsa. Dakle nema onih zrelijih obrazaca ponašanja – razgovora, maženja, ljubljenja. Toga nema, sve je u neverbalnoj, tjelesnoj komunikaciji i to nam je znak da nešto nije u redu ako je dijete već u dobi od dvije ili tri godine, pogotovo ako je riječ o dječaku, koji bi se u toj dobi treabo malo više približiti ocu, kako bi počeo učiti muške obrasce ponašanja“, kaže prim. dr. sc. Milivoj Jovančević.

Izvor: bitiroditelj.com

Jedna je od najčešćih slava.

Sveti Nikola u hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. maja (prenos moštiju) i 19. decembra (dan smrti).

Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji, u vremenu kada je oblast prema kulturi bila helenistička. Nikola je bio veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu. Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje.

Od detinjstva Nikola je izučavao Sveto pismo; tokom dana nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Кada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, te ga je njegov stric, arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.

Кada su Nikoli umrli roditelji koji su bili vrlo bogati, on je od svog nasledstva pomagao sirotinju, deleći milostinju i udavajući sirote devojke.
Po smrti njegovog strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, okupili su se da izaberu novog arhiepiskopa. Bio je to Nikola. Potom je nastavio da poučava narod u veri, i u crkvi, i po domovima, na ulici…

živeo je u vreme rimskog cara Dioklecijana koji je organizovao sistematski progon hrišćana širom carstva, pa je Nikola zatvoren u tamnicu. Oslobođen je za vreme Konstantina Velikog.

Priča kaže i da je Sveti Nikola posle obilaska svih svetih mesta unajmio nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a svi napori mornara koji su, po naređenju kapetana, pokušavali da vrate brod, bili su uzaludni. Punim jedrima brod je došao u likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.

Zato se veruje da je Sveti Nikola zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Smatra se i zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.

Episkop Nikola je dugo poživeo i kao malo koji svetac umro prirodnom smrću u starosti, u Miru, 345. godine. Potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada. Godine 1096. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u Bari u Italiji gde se i danas nalaze,

Vremenom je slava posvećena ovom svecu postala jedna od najčešćih, pa se i danas kaže da pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste.

Izvor: nova.rs

U petak, 16. decembra, u Gradskom muzeju Sombor otvorena je 64. klupska izložba i 8. izložba fotografija Zapadnobačkog okruga, u organizaciji Foto kino video kluba „Rada Krstić“ Sombor.

Na 64. konkurs za članove Foto kino video kluba „Rada Rstić pristiglo je 204 fotografija od 29 autora, a 26 autora sa 102 fotografije prijavilo se na konkurs fotografija Zapadnobačkog okruga. Selektor ovogodišnje izložbe je majstor fotografije Geza Lenert, član Umetničkog saveta Foto saveza Srbije.

U kategoriji pojedinačnih fotografija 64. klupske izložbe prva nagrada pripala je Jovanu Đikiću, a u kategoriji kolekcija Ištvanu Viragu. U okviru 8. izložbe fotografija Zapadnobačkog okruga u kategoriji pojedinačnih fotografija prva nagrada pripala je Nataliji Kušnir, a u kategoriji kolekcija Saši Laliću.

Kada je muziciranje u pitanju, zapad Bačke poznat je pre svega po legendarnim tamburašima, možda se zbog toga često zaboravlјa da je baš iz Sombora, posredstvom Josifa Šlezingera među Srbe stigla truba, a da je ovaj kraj vazda imao virtuoze harmonikaše.

Na toj i takvoj tradiciji Ravangrad i njegova sela i danas imaju odlične muzičare, koji su rado viđeni na svim stranama, a jedan od njih je i Nenad- Coki Ibrahimović iz Gakova, zalјublјenik u harmoniku.
Potvrđuju to brojni merak-slušaoci Cokijevog muziciranja, ali i stručnjaci. Tako je bilo i nedavno na Festivalu pevača, instrumentalista i folklora u Beloj Crkvi. Na ovom takmičenju je Ibrahimović dominirao u kategoriji starijih seniora i osvojio prvu nagradu „Zlatni prsten Srbije“. Nije to Cokiju prvina, dugogodišnji je učesnik te manifestacije i već punu deceniju osvaja jedno od prva tri mesta. I tamošnja publika mu je ove godine dodelila i posebno priznanje za desetogodišnje učešće.
Nenadu je to, kako sam kaže, omilјeni festival, a odsvirao je tri kola - „Balkanska fantazija“, „Zmija“ i „Sevdah“, zahtevne kompozicije koje ištu veliko umeće sticano godinama vežbanja, bilo ono u tišini vlastite kuće ili na nastupima pred javnošću. Iskustva ima, nedavno je obeležio tri decenije sviranja harmonike i 20 godina uspešne karijere, koja je krunisana time što ga po sviranju gotovo svi znaju, ne samo Bačkoj i Vojvodini, već i širom Srbije.

Vlastita kola
Kako Nenad-Coki Ibrahimović kaže, bio je fasciniran virtuoznim kolima Mirolјuba Aranđelovića-Kemiša, pa se i sam odavno bavi komponovanjem.
- Pored kola „Somborka“ napisao sam i „Nenadov merak“, „Svetosavko kolo“, „Med“,“Đurđevdanska igra“, „Moravac“, „Dijamantsko kolo“ i „Zlatni prsti“...- navodi Ibrahimović, ali su njegovu karijeru obeležili brojni nastupi na manifestacijama kojih nema bez dobre muzike i raspoloženja.

- Počeo sam da sviram tek sa 18 godina, mada sam hteo i kao dete da učim, ali nije bilo uslova – priseća se svojih početaka Ibrahimović. – Neka prelomna tačka se desila kada sam sasvim slučajno u somborskoj Robnoj kući kupio prvu kasetu i to Tome Zdravkovića i Branimira Đokića, što se ispostavilo kao sudbinski potez, pošto sam upravo kod Đokića započeo svoje muzičko obrazovanje - ponosno kaže Ibrahimović.
Kod Đokića je Nenad učio tri i po godine i tu negde se rodila i njegova lјubav prema takmičenjima, ali nije prestalo učenje, pošto je nakon toga u Muzičkoj školi „Aco Krnjevac“ proveo tri, a u Muzičkoj školi „Predrag Stojković Srbijanac“ čak šest godina. Kako kaže za uspeh na takmičenjima, pa i estradi pored talenta, potrebni su upornost i jaka volјa, ali pre svega lјubav.
- Harmonika smiruje dušu, sve okreće u pozitivno, na dobro, a pesme koje su lepe su pravo zadovolјstvo za izvođenje – muzička je filozofija harmonikaša iz malenog Gakova onkraj Sombora, koji je na takmičenjima širom zemlјe i regiona čak 72 puta bio prvi i kojem je jedna od najvećih želјa da na mlađe naraštaje prenese svoje bogato znanje.

Izvor: Dnevnik

Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor bio je domaćin „Regionalnog susreta obrazovanja“, događaja koji je okupio predstavnike osnovnih i srednjih škola, Predškolske ustanove, Školske uprave, Pedagoškog fakulteta, sindikata u obrazovanju, Društva učitelјa, kao i goste iz Mađarske.

Prisutne je ispred Centra za stručno usavršavanje pozdravio direktor Milan Stakić koji je predstavio rad ove ustanove, a ispred lokalne samouprave, prijatan boravak i uspešan rad učesnicima, poželeo je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković koji je naglasio da je Sombor svoju veličinu gradio i izgradio na obrazovnoj baštini, koja prema značaju prevazilazi njegove granice i ucrtava Sombor među gradove koji su gradili i izgradili intelektualnu Srbiju.
Učesnici „Regionalnog susreta obrazovanja“ danas su u Velikoj sali zgrade „Županije“ imali priliku da čuju predavanje publiciste Milana Stepanovića „Tradicija prosvetnih ustanova Grada Sombora“, sa prevodom na mađarski jezik dr Atile Pfajfera; specijalistkinja didaktičko – metodičkih nauka nastave informatike Andreja Tomić vodila je panel – diskusiju na temu „Identifikacija talentovanih učenika“, prof. dr Saša Bošnjak vodio je panel – diskusiju na temu „Značaj zajedničkih nastupa pred fondovima EU“, a dr Magdolna Tratniek održala je prezentaciju Erasmus projekta „Oktopus“.

Direktor Centara za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor Milan Stakić ovom prilikom uručio je zahvalnice gradonačelniku Sombora Antoniu Ratkoviću, načelniku Zapadnobačkog upravnog okruga Goranu Nonkoviću, načelniku Odelјenja za obrazovanje Goranu Todoriću i dr Magdolni Tratniek.

Da se ne lažemo - kada imamo psa, imamo i dosta obaveza. Bez obzira na to, nama ne pada teško da brinemo o našim najboljim četvoronožnim prijateljima. Potrebno je redovno izvođenje, povremeni veterinarski pregledi, ali i praćenje ponašanja psa - kako bismo mogli na vreme da uočimo neke promene. Neke od njih mogu biti i uporno kijanje, ali i pojava koja se naziva obrnutno kijanje. O čemu je reč i kako to tretirati pročitajte u nastavku.

Šta je obrnuto (povratno) kijanje kod pasa

Obrnuto kijanje, poznato još i kao povratno kijanje, je pojava koja se najčešće viđa kod pasa. Kao što im i samo ime kaže, reč je i kijanju koje je obrnuto, što znači da psi umesto da izbacuju vazduh kao kod “običnog” kijanja, oni ustvari uvlače vazduh kroz nos.

Kako to sve izgleda? U toku povratnog kijanja, psi stoje uspravno, izdužuju glavu i vrat, povlače usne i i uvlače vazduh kroz nos, uz karakterističan prateći zvuk. Ovo se ponavlja nekoliko puta, a posle 10-ak sekundi kijanje je gotovo.

Pseće uši i sve njihove tajne: Čulo sluha, ili nešto više?

Obrnuto kijanje ćete prepoznati baš po tome što se uvlači vazduh umesto izbacuje, i to kroz nos. To je razlika u odnosu na regularno kijanje.

Zbog čega se javlja obrnuto kijanje kod pasa

Iako obrnuto kijanje kod pasa (u najmanju ruku) deluje malo čudno, nije prevelik razlog za brigu. Ono se, kao i obično kijanje, javlja usled neke nadraženosti iz gornjih disajnih puteva, a u pokušaju da se taj određeni iritant izbaci. Istu svrhu ima i kašljanje.

Kod povratnog kijanja najčešće se javlja usled iritacije nazofarinksa. Reč je o prostoru koji se nalazi iza nosne šupljine i iznad mekog nepca.

Potencijalni uzroci mogu biti alergije, infekcije, strano telo, paraziti (nosne grinje), anatomske nepravilnosti ili čak tumorske mase.

Šta da uradite kod obrnutog kijanja

Ukoliko želite da ubrzate čitav proces, možete držati nozdrve vašeg psa zatvorene na sekund, i blago masirati grlo psa da biste umirili kijanje. Takođe, možete i blago dunuti u lice psa, što će podstaći psa da guta, što obično zaustavi nalet kijanja.

Ono što takođe pomaže je da izvedete psa na svež vazduh ili da mu pričate, i tako ga umirite glasom.

Obrnuto kijanje kod pasa samo po sebi nije opasno, jer je reč o izbacivanju “stranog tela”, međutim ukoliko se kijanje nastavlja, potrebno je odrediti uzrok i potražiti adekvatnu terapiju.

Mnogi psi ne zahtevaju specijalnu terapiju, međutim može se prepisati antihistaminik, ako je problem hroničan i u vezi sa alergijama. Ono što je potrebno uraditi je da se razmotri u kakvoj sredini pas provodi vreme. Moguće je da ga iritiraju parfemi, sredstva za čišćenje, prašina iz tepiha - oni se najčešće spominju kao uzročnici.

Kod pojave povratnog kijanja najbolje je da pratite stanje, pa ukoliko se ono pogorša, ili primetite da pas oseća bol, obavezno kontaktirate odabranog veterinara.

U potrazi ste za proizvodima za negu i zdravlje psa? Posetite našu online prodavnicu i pronađite sve što vam je potrebno! Naručite jednostavno, u samo nekoliko klikova, a mi ćemo vam artikle poslati direktno na vašu adresu. Više volite kupovinu uživo? Posetite naš pet shop na Vračaru. Vidimo se tamo!

Izvor: apetit.rs

Na internetu se tokom protekle godine pojavio čitav niz zlonamernih programa čiji je glavni cilj da unište sve podatke na uređaju žrtve.

Stručnjaci za sajber bezbednost otkrili su čak devet „porodica” takozvanih viper malvara (zlonamernih programa koji brišu sve podatke sa uređaja), a u poslednjih nedelju dana otkrivena su još dva sa redefinisanim ciljem – dubinsko brisanje podataka na računaru žrtve.

Tokom godina su se pojavljivali različiti zlonamerni programi, ali stručnjaci tvrde da su najnoviji posebno opasni.

Istraživači iz kompanije „Check Point Research“ objavili su detalje o ranije neotkrivenom malveru, koji su nazvali „Azov“, i opisali ga kao efikasan, brz malver koji trajno briše sve podatke. Kako su objasnili, Azov briše podatke u blokovima od 666 bajtova tako što preko njih piše nasumične podatke, što onemogućava oporavak izbrisanih podataka.

Nakon što je potpuno uništio podatke na računaru, Azov prikazuje poruku koja na prvi pogled izgleda kao još jedna u nizu poruka ransomvara. Ali u poruci su zapravo navedeni razlozi Kremlja za rat u Ukrajini, zajedno sa pretnjom upotrebom nuklearnog oružja. U poruci se kao autor tih reči pogrešno navodi poznati analitičar malvera iz Poljske.

Iako su stručnjaci za sajber bezbednost u početku sumnjali da iza ovog zlonamernog programa stoje hakeri početnici, pažljivijim ispitivanjem otkrili su da je Azov zapravo prilično sofisticiran program koji je virus u svom korenu (zbog čega menja dokumente) i koji otvara „zadnja vrata“ “ za instaliranje dodatnog zlonamernog programa koji zatim napada sistem. Pored toga, koristi i druge tehnike da otežava otkrivanje i uklanjanje.

Detaljna analiza Azova je otkrila da koristi veoma napredne tehnike koje se mogu naći u udžbenicima za sajber bezbednost i alatima za sajber kriminal. Azov ransomver će sigurno smetati stručnjacima više od prosečnog malvera, upozorava Jiri Vinopal iz „Check Pointa“, prenosi Zimo.dnevnik.hr.

Samo u poslednjih mesec dana prijavljeno je više od 17.000 infekcija, što ukazuje da se malver već proširio. Stručnjaci iz ESET-a su prošle nedelje otkrili ranije neviđeni malver „Fantasy“ i alat koji se koristi za provalu u sisteme, koji su nazvali Sandals. Prema njihovim rečima, ovaj malver se širi kroz mrežu izraelske kompanije koja razvija softver za industriju dijamanata. Za samo 150 minuta, malver i alat koji ga prati proširili su se mrežama kompanija u Južnoj Africi, Izraelu i Hong Kongu.

ESET ističe da „Fantasy“ deli deo koda sa zlonamernim softverom Apostol, a povezan je sa iranskom hakerskom grupom Agrius, koja inače deluje na Bliskom istoku.

Izvor: nova.rs

Pre dva dana iz Maksija je ukradena donatorska kutija sa novcem prikupljenim na ime pomoći za lečenje obolelog dečaka Danila Balaća (6).

O krađi je obaveštena policija koja je odmah povela istragu. Sam čin krađe je zabeležen na snimku sa video nadzora, koji će pomoći istrazi mada je, kako saznajemo, lopov bio maskiran.

Povodom ovog sramnog čina oglasio se i Danilov otac Dušan koji je na društvenim mrežama objavio ovu informaciju.

-Hteo bih se zahvaliti svima koji su donirali novac u tu kutiju i ostaje velika žal što novac nije upotrebljen u svrhe za koje je bio i namenjen. Ujedno se zahvaljujem svim ljudima dobre volje koji su donirali i koji još doniraju sredstva za Danila, naveo je tata Dušan i posebno se zahvalio Apatincu Vidanu Jerotijeviću koji je, iako ima tek 16 godina, pre nekoliko dana organizovao humanitarni turnir u futsalu na kom je za malenog Danila prikupljeno 205 hiljada dinara.

Dušan je zamolio sugrađane da ako imaju saznanja o ovoj krađi informacije dostave apatinskoj policiji.

Svi koji žele da pomognu Danilu mogu da pošalju SMS sa brojem 1364 na 3030.

Izvor: apatinskenovine.rs