Kada je muziciranje u pitanju, zapad Bačke poznat je pre svega po legendarnim tamburašima, možda se zbog toga često zaboravlјa da je baš iz Sombora, posredstvom Josifa Šlezingera među Srbe stigla truba, a da je ovaj kraj vazda imao virtuoze harmonikaše.
Na toj i takvoj tradiciji Ravangrad i njegova sela i danas imaju odlične muzičare, koji su rado viđeni na svim stranama, a jedan od njih je i Nenad- Coki Ibrahimović iz Gakova, zalјublјenik u harmoniku.
Potvrđuju to brojni merak-slušaoci Cokijevog muziciranja, ali i stručnjaci. Tako je bilo i nedavno na Festivalu pevača, instrumentalista i folklora u Beloj Crkvi. Na ovom takmičenju je Ibrahimović dominirao u kategoriji starijih seniora i osvojio prvu nagradu „Zlatni prsten Srbije“. Nije to Cokiju prvina, dugogodišnji je učesnik te manifestacije i već punu deceniju osvaja jedno od prva tri mesta. I tamošnja publika mu je ove godine dodelila i posebno priznanje za desetogodišnje učešće.
Nenadu je to, kako sam kaže, omilјeni festival, a odsvirao je tri kola - „Balkanska fantazija“, „Zmija“ i „Sevdah“, zahtevne kompozicije koje ištu veliko umeće sticano godinama vežbanja, bilo ono u tišini vlastite kuće ili na nastupima pred javnošću. Iskustva ima, nedavno je obeležio tri decenije sviranja harmonike i 20 godina uspešne karijere, koja je krunisana time što ga po sviranju gotovo svi znaju, ne samo Bačkoj i Vojvodini, već i širom Srbije.
Vlastita kola
Kako Nenad-Coki Ibrahimović kaže, bio je fasciniran virtuoznim kolima Mirolјuba Aranđelovića-Kemiša, pa se i sam odavno bavi komponovanjem.
- Pored kola „Somborka“ napisao sam i „Nenadov merak“, „Svetosavko kolo“, „Med“,“Đurđevdanska igra“, „Moravac“, „Dijamantsko kolo“ i „Zlatni prsti“...- navodi Ibrahimović, ali su njegovu karijeru obeležili brojni nastupi na manifestacijama kojih nema bez dobre muzike i raspoloženja.
- Počeo sam da sviram tek sa 18 godina, mada sam hteo i kao dete da učim, ali nije bilo uslova – priseća se svojih početaka Ibrahimović. – Neka prelomna tačka se desila kada sam sasvim slučajno u somborskoj Robnoj kući kupio prvu kasetu i to Tome Zdravkovića i Branimira Đokića, što se ispostavilo kao sudbinski potez, pošto sam upravo kod Đokića započeo svoje muzičko obrazovanje - ponosno kaže Ibrahimović.
Kod Đokića je Nenad učio tri i po godine i tu negde se rodila i njegova lјubav prema takmičenjima, ali nije prestalo učenje, pošto je nakon toga u Muzičkoj školi „Aco Krnjevac“ proveo tri, a u Muzičkoj školi „Predrag Stojković Srbijanac“ čak šest godina. Kako kaže za uspeh na takmičenjima, pa i estradi pored talenta, potrebni su upornost i jaka volјa, ali pre svega lјubav.
- Harmonika smiruje dušu, sve okreće u pozitivno, na dobro, a pesme koje su lepe su pravo zadovolјstvo za izvođenje – muzička je filozofija harmonikaša iz malenog Gakova onkraj Sombora, koji je na takmičenjima širom zemlјe i regiona čak 72 puta bio prvi i kojem je jedna od najvećih želјa da na mlađe naraštaje prenese svoje bogato znanje.
Izvor: Dnevnik
