Jedna je od najčešćih slava.
Sveti Nikola u hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. maja (prenos moštiju) i 19. decembra (dan smrti).
Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji, u vremenu kada je oblast prema kulturi bila helenistička. Nikola je bio veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu. Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje.
Od detinjstva Nikola je izučavao Sveto pismo; tokom dana nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Кada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, te ga je njegov stric, arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.
Кada su Nikoli umrli roditelji koji su bili vrlo bogati, on je od svog nasledstva pomagao sirotinju, deleći milostinju i udavajući sirote devojke.
Po smrti njegovog strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, okupili su se da izaberu novog arhiepiskopa. Bio je to Nikola. Potom je nastavio da poučava narod u veri, i u crkvi, i po domovima, na ulici…
živeo je u vreme rimskog cara Dioklecijana koji je organizovao sistematski progon hrišćana širom carstva, pa je Nikola zatvoren u tamnicu. Oslobođen je za vreme Konstantina Velikog.
Priča kaže i da je Sveti Nikola posle obilaska svih svetih mesta unajmio nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a svi napori mornara koji su, po naređenju kapetana, pokušavali da vrate brod, bili su uzaludni. Punim jedrima brod je došao u likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.
Zato se veruje da je Sveti Nikola zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Smatra se i zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.
Episkop Nikola je dugo poživeo i kao malo koji svetac umro prirodnom smrću u starosti, u Miru, 345. godine. Potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada. Godine 1096. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u Bari u Italiji gde se i danas nalaze,
Vremenom je slava posvećena ovom svecu postala jedna od najčešćih, pa se i danas kaže da pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste.
Izvor: nova.rs
