Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. januar

Švajcarski pristup sticanju bogatstva se vrti oko automatizacije štednje, života ispod svojih mogućnosti, ulaganja u veštine visoke vrednosti, razmišljanja dugoročno i globalno, i diverzifikacije preko banaka i granica. Put do bogatstva je maraton, a Švajcarci ga trče strpljivo i precizno - pitanje je da li je to moguće u Srbiji, ali usvajanjem njihovih strategija mogli bismo ostvariti finansijski uspeh.

Švajcarska je proglašena za najbolju zemlju na svetu treću godinu zaredom, a Srbi koji tamo žive otkrili su šta im se dopada, a šta baš i ne. O standardu govori i podatak da je jedan od 7 odraslih Švajcaraca milioner, kako piše Business Today i skreće pažnju na 7 stvari koje tamo pristup novcu čine drugačijim.

Ublažavanje rizika i maksimiziranje šansi

Švajcarski milioneri razumeju da različite banke imaju različite prednosti i ponude. Na primer, jedna banka može ponuditi bolje stope za ulaganja u nekretnine, dok se druga ističe u međunarodnoj trgovini. Oni koriste jedinstvene prednosti svake banke kako bi maksimizirali mogućnosti i ublažili rizike - piše Nova.rs.

Bez etiketa i besnih automobila

Nećete videti švajcarske milionere kako se razmeću dizajnerskim etiketama ili egzotičnim automobilima. Žive ispod svojih mogućnosti i reinvestiraju razliku. Ne radi se o lišavanju; radi se o odloženom zadovoljstvu. Ovaj disciplinovani pristup omogućava da njihovo bogatstvo stalno raste tokom vremena.

Diverzifikacija

Švajcarski investitori razmišljaju van granica. Diverzifikacija podrazumeva ulaganje u više različitih vrsta investicija radi umanjenja rizika, a oni se diverzifikuju ne samo u imovini, već i u prebivalištu i državljanstvu. Mnogi imaju druge pasoše ili boravište u drugim zemljama, što otvara više finansijskih mogućnosti i poreske optimizacije. Ovaj globalni način razmišljanja povećava njihovu finansijsku sigurnost i potencijal rasta.

Strpljenje i dugoročno razmišljanje

Švajcarski milioneri ne žele planove za brzo bogaćenje. Oni grade generacijsko bogatstvo uz strpljenje i dugoročnu perspektivu. Pravo bogatstvo nije u brzom zarađivanju novca; radi se o održavanju i održivom rastu tokom vremena.

 Iznajmljivanje preko kupovine kuća

Za razliku od SAD, gde 65% odraslih poseduje kuće, samo 41% odraslih Švajcaraca su vlasnici kuća. Švajcarski milenijalci posebno favorizuju iznajmljivanje u odnosu na kupovinu kuća. Novac koji se uštedi tako usmerava se u investicije sa visokim prinosom, omogućavajući im da akumuliraju bogatstvo brže nego putem tradicionalnog posedovanja kuća.

Automatizacija štednje

Švajcarske porodice daju prioritet štednji tako što automatski izdvajaju deo svog prihoda — obično 20-30% — pre nego što potroše na bilo šta drugo. Ovaj disciplinovani pristup obezbeđuje dosledne i značajne uštede tokom vremena.

Ulaganje u veštine

Obrazovanje u Švajcarskoj se ne ceni samo zbog diploma, već i zbog razvoja veština. Švajcarci ulažu 5-10% svog godišnjeg prihoda u lični razvoj, posebno u jezike, tehnologiju i finansijsku pismenost. Ove veštine nude značajne dugoročne koristi.

Sindrom lacertusa, takođe poznat kao sindrom lacertus fibrosus, je stanje koje karakteriše kompresija nervusa medianusa ili okolnih struktura u podlaktici, konkretno u blizini lakta.

Često je povezan sa kompresijom dela nervusa medianusa ispod lacertus fibrosus-a, fibrozne strukture koja se nalazi u podlaktici i povezana je sa tetivom bicepsa.

Anatomija koja je uključena u sindrom lacertusa

Kako objašnjava prof. dr Dušan Marić, ortoped i dečiji hirurg, lacertus fibrosus je fibrozna struktura koja je formirana od tetive biceps brachi mišića. Nalazi se u prednjem delu podlaktice, prelazeći preko nervusa medianusa u nivou lakta.

Nervus medianus prolazi kroz podlakticu, pruža motornu i senzornu inervaciju delovima šake i podlaktice.

Kada lacertus fibrosus vrši kompresiju na nervus medianus, može izazvati simptome slične sindromu karpalnog kanala ili drugim sindromima kompresije nerava.

Simptomi sindroma lacertusa:
Bol – obično u podlaktici, posebno u blizini lakta, a ponekad se širi do ručnog zgloba ili šake.

Osećaj trnjenja – čest simptom kompresije nervusa medianusa, koji se oseća u prstima ili određenim delovima šake.

Slabost – teškoće u obavljanju pojedinih pokreta šake ili prstiju (npr. hvatanje predmeta).

Bol pri određenim pokretima – simptomi se mogu pogoršati pri savijanju lakta ili prilikom ponovljanih pokreta podlaktice.

Poremećaj senzibiliteta – smanjenje osećaja (hipestezija) ili abnormali osećaji (parestezija) u delovima inervisanim od strane nervusa medianusa (npr. palac, kažiprst i deo srednjeg prsta).

Uzroci nastanka sidroma lacetrusa

Preopterećenje ili ponovljeni stres – aktivnosti koje uključuju intenzivnu ili ponovljenu upotrebu ruke ili lakta, kao što su dizanje tegova, bacanje ili određeni fizički poslovi, mogu doprineti razvoju ovog stanja.

Trauma ili povreda – direktna trauma ili povreda lakta ili podlaktice može oštetiti ili kompresovati strukture u tom području, što dovodi do sindroma lacertusa.

Anatomske varijacije – neki pojedinci mogu imati anatomske varijacije koje im povećavaju rizik za nastanak kompresije nerava.

Upala – stanja poput tendinitisa ili tenosinovitisa oko lakta ili tetive bicepsa mogu doprineti kompresiji nerva.

Dijagnoza i lečenje sindroma lacetrusa

Klinički pregled – doktor će proceniti simptome, pitati o aktivnostima koje mogu pogoršati simptome i odraditi provokacione testove koji ukazuju na kompresiju nerva.

Imidžing – u nekim slučajevima, metode poput ultrazvuka ili magnetne rezonance mogu se koristiti za procenu strukture lacertus fibrosus-a i nervusa medianusa.

Elektrodiagnostičko testiranje – elektromioneurografija (EMNG) može se obaviti kako bi se procenila funkcija nervusa medianusa i utvrdio stepen kompresije.

Kada je u pitanju lečenje postoje dva osnovna pristupa a to su konzervativni i hirurški. Konzervativni pristup obuhvata:

Mirovanje – izbegavanjem aktivnosti koje pogoršavaju stanje može se smanjiti upala i kompresija.

Fizikalna terapija – vežbe istezanja i vežbe jačanja snage mogu pomoći u ublažavanju pritiska na nerv i poboljšati funkcionalni status.

Ortoze – u nekim slučajevima, nošenje udlage ili steznika može pomoći u smanjenju kompresije nervusa medianusa.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) – mogu pomoći u smanjenju bola i upale.

Kortikosteroidne injekcije – u nekim slučajevima, kortikosteroidne injekcije mogu se koristiti za smanjenje upale oko nerva.

Ako konzervativno lečenje ne dovede do poboljšanja stanja ili ako su simptomi jako izraženi, može se razmotriti hirurško lečenje. Postupak obično uključuje oslobađanje ili podelu lacertus fibrosus-a kako bi se oslobodio pritisak sa nervusa medianusa.

Prognoza sindroma lacetrusa

Uz adekvatno lečenje, kod većine pacijenata dođe do uklanjanja simptoma i vrate se svojim normalnim aktivnostima. Međutim, ako se ne leči, stanje može dovesti do hroničnog bola, oštećenja nerava ili gubitka funkcije pogođene šake i podlaktice.

Hirurško lečenje obično je efikasno u ublažavanju simptoma, iako oporavak može potrajati, a fizička terapija može biti potrebna za optimalni oporavak.

Sindrom lacertusa je stanje koje izaziva kompresiju nervusa medianusa u podlaktici, često povezano sa strukturom lacertus fibrosus u nivou lakta.

„Rana dijagnoza i adekvatno lečenje, koje može uključivati konzervativne ili hirurške pristupe, važni su za uspešan oporavak i prevenciju dugoročnog oštećenja nerva. Ako sumnjate da imate sindrom lacertusa, preporučuje se da se konsultujete sa lekarom radi temeljne procene i formiranja plana lečenja,“ poručuje dr Marić za Stetoskop.Info.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavile su zajednički izveštaj u kome se rangiraju najčešće virusne bolesti koje se prenose hranom.

Ovaj izveštaj je zasnovan na mikrobiološkoj proceni rizika, a rezultati pokazuju da je norovirus glavni uzrok bolesti koje se prenose hranom.

Prema izveštaju zajedničkog sastanka stručnjaka za procenu mikrobiološkog rizika (JEMRA), objavljenom u decembru 2024, norovirus izaziva 125 miliona slučajeva bolesti koje se prenose hranom širom sveta i odgovoran je za oko 35.000 smrtnih slučajeva godišnje.

Iako je uglavnom povezan sa hranom koja je spremna za jelo, smrznutim bobicama i školjkama, norovirus se može širiti kroz lanac ishrane.

Najčešći simptomi ovog virusa su dijareja, povraćanje, mučnina i bol u stomaku, ali se mogu javiti i dodatni simptomi kao što su groznica, glavobolja i bolovi u telu.

Ljudi koji su u najvećem riziku su deca mlađa od pet godina, starije osobe i oni sa oslabljenim imunološkim sistemom, koji mogu širiti virus u dužem vremenskom periodu.

Zbog svoje izuzetne zaraznosti, norovirus izaziva brojne pojave bolesti koje je teško kontrolisati, s obzirom da čak i minimalna kontaminacija može dovesti do velikih epidemija. U SAD, norovirus izaziva oko 2.500 slučajeva izbijanja bolesti koje se prenose hranom svake godine, što čini 58 odsto svih bolesti koje se prenose hranom u zemlji, prenosi Direktno.rs.

Drugi virus koji se nalazi na listi najčešćih uzroka smrtonosnih bolesti koje se prenose hranom je hepatitis A.

Prema izveštaju, hepatitis A izaziva oko 14 miliona slučajeva bolesti koje se prenose hranom i odgovoran je za 28.000 smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.

Prenos hepatitisa A je takođe povezan sa globalnom trgovinom hranom, sa najčešćim izvorima infekcije uključujući školjke, smrznuto bobičasto voće i hranu spremnu za jelo.

Zanimljivo je da postoje značajne regionalne razlike u učestalosti slučajeva hepatitisa A koji se pripisuju hrani, što zavisi od prevalencije bolesti u određenim oblastima i upotrebe vakcina.

Zbog toga je važno povećati usklađenost sa međunarodnim standardima, kao što su dobra poljoprivredna i higijenska praksa, kako bi se smanjio globalni prenos ovog virusa.

Na trećem mestu je hepatitis E, virus koji je jedinstven među virusima koji se prenose hranom jer je zoonoza, što znači da se prenosi sa životinja na ljude.

Glavni nosioci hepatitisa E su mnoge životinje, posebno svinje, koje mogu biti asimptomatski prenosioci.

Hepatitis E može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, posebno kod ljudi sa postojećim zdravstvenim stanjem, i može dovesti do teških bolesti kao što su ciroza jetre i neurološka oštećenja.

Pored toga, hepatitis E se može preneti konzumiranjem nedovoljno kuvanih svinjskih proizvoda, kao što su džigerica, sirove kobasice koje sadrže jetru ili krv i jetrene paštete.

Iako ne postoji globalna procena tačnog broja slučajeva hepatitisa E povezanih sa hranom, izveštaj ukazuje na to da su prethodne procene u nekim zemljama bile preniske i da je potrebno bolje razumevanje širenja ovog virusa.

Pored ovih glavnih virusa, brojni drugi virusi kao što su astrovirusi, sapovirusi, enterovirusi, enterični adenovirusi i rotavirusi takođe mogu izazvati bolesti koje se prenose hranom.

Međutim, još uvek nema dovoljno podataka da bi ovi virusi precizno rangirali hranu koja bi mogla biti kontaminirana. Iako je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih ovim virusima manje jasan, njihov potencijal za širenje bolesti ne sme se zanemariti.

Uprkos alarmantnim brojkama, autori izveštaja ističu da bi poboljšani nadzor i bolje izveštavanje mogli značajno da pomognu u smanjenju širenja ovih bolesti.

Komitet stručnjaka preporučuje državama članicama da razviju kapacitete za obuku i metode za otkrivanje virusa u hrani i životnoj sredini.

Takav pristup može proširiti znanja o povezanosti bolesti sa određenim vrstama hrane, podržati analizu rizika i pomoći u smanjenju broja bolesti koje se prenose hranom.

Odgovarajućim globalnim akcijama moguće je smanjiti pretnje koje predstavljaju ove virusne bolesti. Klimatske promene, rast svetske populacije i globalizacija lanaca snabdevanja hranom povećavaju rizike od širenja ovih bolesti.

Zbog toga je ključno preduzeti konkretne korake za smanjenje broja smrtnih slučajeva i sprečavanje daljeg širenja infekcija.

Iako mačke imaju oštar sluh, vid prilagođen pokretu i mraku kao i osetljiv njuh, njihovo čulo ukusa je manje razvijeno nego kod ljudi, pasa i ostalih životinja.

Mačke moraju da jedu proizvode životinjskog porekla kako bi preživele, a njihovo čulo ukusa se razvijalo u skladu s njihovim prehrambenim potrebama.

Shodno tome, mačke nemaju potrebu da jedu ugljene hidrate, kao ni sposobnost prepoznavanja slatkih ukusa jer imaju malo jezičnih papila.
Odrasle osobe imaju oko 9.000 papila, psi oko 1.700, dok mačke imaju 470, piše The Spruce Pets.

Mačke mogu da osete samo malu količinu slatkoće, a nedostaje im receptor za slatkoću koji bi omogućio njihovom mozgu da prepozna taj ukus. Kada je reč o drugim ukusima, mačke imaju izraženu sposobnost prepoznavanja gorkih ukusa zahvaljujući sedam posebno razvijenih receptora što im pomaže u izbegavanju toksina.

Iako imaju manje papila od drugih životinja, mačke dobro razlikuju kiselo, gorko i slano. Ovi ljubimci najviše vole meso i proizvode životinjskog porekla. Male količine voća, mlečnih proizvoda i netoksičnih poslastica, odnosno onih bez čokolade koje nisu štetne, ali ih treba davati retko.

Za većinu ljudi, virus HMPV izaziva simptome slične prehladi, iako baš kao i grip može biti fatalan za neke osetljive grupe.

Kako da znate da li imate prehladu, grip, kovid ili HMP virus?

Ovaj virus ima jedan simptom po kojem se razlikuje od drugih respiratornih bolesti, a to je osip.

Dok svet još uvek pamti pandemiju kovida-19, stručnjaci upozoravaju na porast slučajeva HMP virusa (humani metapneumovirus) u nekoliko azijskih zemalja.

Međutim, za razliku od koronavirusa, ovaj virus nije nov. Ljudski metapneumovirus, nazvan HMPV, prvi put se pojavio pre 24 godine, 2001. godine, prisutan jei tokom cele godine.

Neobičan simptom
Dok su uobičajeni simptomi ovog virusa veoma slični gripu (kijanje, kašalj, temperatura), stručnjaci upozoravaju na jedan manje poznat znak – osip na koži.

Prema studiji iz 2013. godine, oko pet do 10 odsto dece zaražene HMP virusom razvije osip na koži.

Šta je HMPV?

Humani metapneumovirus (HMPV) je respiratorni virus koji može izazvati ozbiljne komplikacije kod određenih rizičnih grupa kao što su osobe sa plućnim oboljenjima, imunokompromitovani ljudi, starije osobe i mala deca.

Holandski istraživači koji su proučavali slučajeve HMPV rekli su da je osip na grudima, stomaku, karlici i leđima jedan od najčešćih znakova.

Jedna američka studija je otkrila da je pet do 10 odsto dece sa HMPV-om razvilo osip.

Italijanska studija je takođe otkrila da je osip čest kod ovog virusa. Ostali simptomi uključuju curenje ili začepljen nos, bol u grlu i groznicu koja traje pet dana.

Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu Istočne Anglije, rekao je za „The Conversation“ da je HMPV jedan od uobičajenih respiratornih virusa.

„Čak i nakon detinjstva, možemo očekivati višestruke ponovljene infekcije tokom života. Bolest je prisutna širom sveta, a većina infekcija se javlja tokom zimskih meseci i izaziva bolest koju je veoma teško razlikovati od mnogih drugih respiratornih infekcija“, rekao je Hanter.

Kako je objasnio, većina infekcija su blage bolesti slične prehladi, a ljudi se oporave u roku od dva do pet dana.

„Kod male dece, bolest može biti teža i slična infekciji grudnog koša koju izaziva RSV. HMPV kod dece generalno ne izaziva tako tešku bolest kao RSV i manje je verovatno da će zahtevati prijem u jedinicu intenzivne nege“, naveo je profesor Hanter.

Prema njegovom mišljenju trebalo bih odmah da posetite lekara ako primetite visoku temperaturu, plavičastu kožu, nokte ili usne i/ili otežano disanje.

Nema potrebe za panikom

Iako nema potrebe za panikom, ovaj virus može biti opasan za ljude koji imaju problema sa plućima, oslabljen imunitet, starije osobe ili decu.

Može se razviti upala pluća i čak pogoršati astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), piše The Telegraph.

Profesor Pol Grifin, direktor za zarazne bolesti u „Mater Health Services“ u Brizbejnu, rekao je za Gardijan da to svakako može i izaziva ozbiljne bolesti, pa mislim da je važno da ljudi znaju da postoji.

„Izazov je u tome što u ovom trenutku ne možemo mnogo učiniti osim da edukujemo ljude da smanje prenošenje. Ne postoji vakcina ili antivirusni lekovi, iako su neke vakcine u razvoju“, dodao je profesor.

Većina dece razvija imunitet

„Dobra vest je da većina dece preboli HMPV do pete godine, razvijajući određeni nivo imuniteta. Skoro svako dete će imati najmanje jednu infekciju HMPV-om do svog petog rođendana i možemo očekivati više ponovnih infekcija tokom svog života“, objašnjava profesor Hanter za BBC, dodajući da trenutno nema znakova da bi virus mogao da predstavlja ozbiljniji globalni problem.

Ako primetite neobičan osip sa simptomima sličnim gripu, najbolje je da se konsultujete sa lekarom, bilo da se radi o HMPV-u ili nekoj drugoj bolesti. Poseban oprez se savetuje rizičnim grupama, prenosi Tportal.hr.

Nagle vremenske promene utiču na zdravlje, pogotovu kod ljudi sa hroničnim bolestima. Ko je najugroženiji i koji je savet doktora kada se temperatura naglo menja?

Dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći za N1 kazala je da su protekle noći primili više od 1.900 poziva među kojima su bili pozivi zbog alkoholisanih lica, zatim pacijenata sa visokim pritiskom koji redovnom terapijom nisu uspeli da regulišu stanje pa s tim u vezi i mnogo sumnji u moždani udar, bilo je dosta onih koji su poslati u bolnicu Sveti Sava i dosta pacijenata je zvalo zbog visoke temperature.

Iz prolećnih temperatura opet ulazimo u zimske, za vikend nas čeka i minus pa je doktorka Stefanović objasnila koje su to tegobe koje se prijavljuju.

„Upravo broj poziva koje smo dobili tokom proteklih prolećnih dana govori o tome, a pacijenti najčešće ne mogu da definišu šta im je, jednostavno se osećaju loše. Uvek kada su oscilacije u temperaturi srce nam radi povećanim naporom i zdravi ljudi se osećaju loše. Mnogi su zvali i pitali zašto se osećaju toliko pospano“, kazala je doktorka.

Ona objašnjava da se dešava zapravo ono što treba da se dešava: „Vaš organizam se prilagođava višoj temperaturi i jedino što bi tada trebalo da radite je da ispoštujete svoj organizam. Trebalo bi da legnete da spavate ako ste u mogućnosti. Srce mora da proširi krvne sudove na periferiji kada je visoka temperatura i sada da ih naglo suzi kada temperatura pada. Najviše su ugroženi pacijenti koji već imaju narušeno zdravlje i kardiovaskularni pacijenti. Apel je da shvatite da je srce u povećanom naporu i jedino što vi treba da radite je da ga dodatno ne opterećujete“, zaključuje dr Stefanović - piše danas.rs.

Kerol Alison (76) iz Škotske tokom detinjstva svake nedelje na bankovni račun uplaćivala je svoj džeparac i uspela je ukupno da sakupi 2,5 funte. Posle 60 godina, tokom sređivanja kuće, pronašla je staru bankovnu knjižicu i s njom otišla u banku.

Kerol Alison je detinjstvo provela u Manili na Filipinima, ali je često posećivala baku koja je živela u Edinburgu. Kada je imala šest godina, baka ju je odvela u banku, otvorila joj račun i pokazala kako može da čuva novac, piše BBC.

Alison je zatim svake nedelje ostavljala svoj džeparac u šilinzima. U to vreme u Velikoj Britaniji koristili su se funte, šilinzi i peniji. Jedna funta bila je podeljena na 20 šilinga, a jedan šiling na 12 penija. Alisan je kako su godine prolazile poptuno zaboravila na svoj račun u banci.

Međutim, njena baka je pre smrti pronašla njenu bankovnu knjižicu i vratila joj je. Ipak, Alison je ponovo zaboravila na nju i pronašla je tek mnogo godina kasnije, dok je sređivala kuću. Iz radoznalosti odnela je knjižicu u banku, gde je otkrila da je iznos na računu značajno porastao. Položenih 2,5 funti sada je vredelo 250 funti (oko 300 evra).

„Bila sam presrećna i potajno zahvalna baki kada su mi u banci rekli da na računu imam 250 funti. Pitala – da li je ovo moguće. Kako?“, rekla je Alison. „Rekli su mi da su kamate rasle svih tih godina.“

Alison: Proverite svoje račune

76-godišnjakinja je nakon ovog otkrića pozvala sve da provere svoje stare bankovne račune. Ukoliko su računi u Ujedinjenom Kraljevstvu neaktivni 15 godina, banke novac prebacuju u Fond za povrat (RFL), odakle vlasnici i dalje mogu da povuku svoj novac. Fond je do sada prikupio više od 1,4 milijarde funti (1,7 milijardi evra), a vlasnici su povukli tek nešto manje od desetine.

RFL je nevladina organizacija osnovana 2011. godine, a u nju je uključeno više od 30 banaka i građevinskih društava u Ujedinjenom Kraljevstvu. Izvršni direktor Adrijan Smit izjavio je da deo novca doniraju humanitarnim organizacijama koje se bave decom, finansijskom inkluzijom i društvenim ulaganjima.

„Vodimo računa o novcu koji dajemo u dobrotvorne svrhe, ali moramo uvek imati dovoljno sredstava za isplatu potraživanja“, rekao je Smit. „Važno je da ljudi znaju da njihov novac nije izgubljen i da ga uvek mogu povratiti." - piše Nova.rs

Izbegavajte da ostavite mokar veš u mašini za pranje veša. Svaki put kada perete odeću, stavite je u mašinu za sušenje veša što je pre moguće ili, ako je nemate, okačite veš da se osuši na vazduhu.

Nema ništa bolje od svežeg mirisa čistog veša. Ali ako vaš veš ne izlazi iz mašine za pranje veša tako dobrog mirisa koliko biste želeli, vreme je da promenite rutinu pranja.

Postoji više načina da se to postigne.

Koristite sodu bikarbonu

Soda bikarbona je odlična i za miris vašeg veša. Možete je koristiti kao zamenu za deterdžent za veš ili samo kao dodatak za prijatan miris. Soda bikarbona takođe vam omogućava da koristite manje deterdženta i čini pranje efikasnijim.

Natrijum bikarbonat ili soda bikarbona je prirodna supstanca koja može neutralisati mirise regulacijom pH. Najviše pomaže kada je u pitanju uklanjanje kiselih mirisa poput dima, znoja i povraćanja.

Soda bikarbona takođe upija ulja koja mogu izazvati neprijatne mirise. Da biste uklonili ulja, ostavite sodu bikarbonu na odeći ili vešu jedan dan pre pranja.

Sipajte pola šolje sode bikarbone sa vešom u mašini za pranje. Dodajte deterdžent za veš i pokrenite mašinu kao i obično.

Očistite mašinu za pranje veša

Možda problem uopšte nije u vašem vešu, a neprijatan miris izaziva mašina za pranje veša. Verovali ili ne, mašina za pranje veša je leglo bakterija, pa je i njoj potrebno redovno čišćenje. Ljudi često zaborave da očiste odvod na svojoj mašini za pranje veša.

Buđ se može razviti i u vašoj mašini za pranje veša, najčešće čak i na delovima mašine koji se uopšte ne vide. Deterdžent, omekšivač i vlakna iz vašeg veša takođe se mogu nakupiti u mašini i doprineti neprijatnim mirisima.

Da biste izbegli takav scenario, redovno čistite svoju mašinu za pranje veša i temeljno je čistite svaka tri do četiri meseca. Izbeljivač i belo sirće su vaše tajno oružje kada je u pitanju borba protiv buđi i mirisa. Samo budite sigurni da ih nikada ne mešate jer se može stvoriti opasan hlor.

Operite manje količine veša

Preopterećenje mašine za pranje veša takođe može biti krivo za neprijatan miris. To čak može dovesti do toga da vaš veš ne bude pravilno opran. U tom slučaju probajte sa manjom količinom veša.

Izaberite drugi deterdžent

Sa toliko mnogo deterdženata na tržištu, teško je izabrati pravi. Verujemo da želite kombinaciju prijatnog mirisa i mogućnosti uklanjanja mrlja sa odeće.

Tečni deterdženti su najefikasniji u uklanjanju mrlja, posebno kada je u pitanju uklanjanje ulja sa odeće.

Ne dozvolite da mokra odeća ostane u mašini za pranje veša.

Izbegavajte da ostavite mokar veš u mašini za pranje veša nakon što završite sa pranjem. Svaki put kada perete odeću što pre prebacite u mašinu za sušenje veša ili odmah okačite da se osuši na vazduhu, piše Dom in Vrt, prenosi Net.hr.