Sombor.info

Začini se u kulinarstvu koriste od davnina, najpre kako bi poboljšali miris i ukus jela,dodali boju. Određeni začini imaju značajnu antioksidansnu ulogu, pomažu u poboljšanju varenja, razlaganju hrane, poboljšavanju peristaltiku creva, poboljšavanju diureze, a neki pomažu u smanjenju bolova, šećera ili masnoća u krvi.

Kolika je njjihova važnost, govori i činjenica da su oni postali statusni simbol u mnogim zemljama, a putovanja, i online informacije, nam u našu kuhinju svake godine donesu neke od egzotičnih začina, o kojima smo do skoro jako malo znali - piše portal Biti roditelj.

Zašto se koriste začini u ishrani dece ?

Začini su po svom sastavu proizvodi biljnog i neorganskog porekla, koji u maloj količini daju značajnu promenu arome jela. Roditelji deci uvode začine najpre kako bi poboljšali ukus namirnica i tako povećali zelju deteta da jede, posebno namirnice za koje se smatra da nemaju primamljiv ukus. Drugi razlog je navika samih roditelja koji vole određene začine, u našoj sredini su to najpre luk, so i šećer, koji svoje rutine u ishrani prenose na svoju decu od ranog uzrasta.

Da li je greška rano uvođenje začina u ishranu dece?

Dete kada se prvi put sreće sa namirnicama mora da stekne utisak kakav je stvarni ukus tih namirnica, bez maskiranja sa začinima. Ukus beba i dece je blag, pa nema potrebe ga maskirati, već ga pustiti da se prirodno razvija. Određeni začini mogu biti jaki da dečji stomak, a so i šećer su najprisutniji u svim gotovim proizvodima, pa i bez dodatnog dodavanja, deca su im već poprilično izložena. Ukoliko želite da Vaše dete od malih nogu zavoli određene zdrave namirnice, nemojte im maskirati ukus, već ih pustite da se na njega naviknu. Sa druge strane određeni začini pomažu kod digestivnih problema, pa su i pravi izbor za olakšanje napetosti, bolova u stomaku i dijareje.

Začini u ishrani dece do godinu dana

Upravo najveći izazov za roditelje je upotreba začina pre prve godine. Iako često toga nismo ni svesni, bebe su preko majčinog mleka već u susretu sa određenim začinima koje majka koristi u svojoj ishrani, pa bi majke trebalo da obrate pažnju na činjenicu da se i ukus njihovog mleka, može promeniti zbog začina koje konzumiraju, a beba može biti zbunjena novim ukusom mleka. Iako određeni vodiči kažu da začine možete uvoditi u ishranu Vašeg deteta od šestog meseca, sve Više stručnjaka je saglasno, da ipak treba sačekati osam meseci, pa početi polako i u malim količinama, kao što to činite i sa ostalim namirnicama, a pre uvođenja svakog začina dobro proverite da li je Vaše dete u pravom uzrastu za njega.

Koji su začini dozvoljeni pre navršene prve godine?

Začini koje možete da uvedete bebama do prve godine su peršun, beli luk, bosiljak, vanila, ruzmarin, mirođija, origano, nana i cimet. Đumbir i cimet su odlični za umirenje stomaka i dijareje, dok cimet ima antibakterijska i antigljivična svojstva isto kao i origano. Možete ih dodati uz voće ali i meso na primer piletinu. Nana pomaže kod digestivnih problema, olakšava varenje. Peršun je bogat vitaminom A, C, folnom kiselinom i gvožđem. Mirođija pomaže kod grčeva. Vanila povećava apetit, a pomaže i kod nadutosti, grčeva, ali i povraćanja. Beli luk je koristan protiv bolova u trbuhu ili uhu, a pomaže i u borbi protiv parazita.

So u ishrani dece

Iako najčešće upotrebljavan začin u našim kuhinjama, ona je apsolutno zabranjena za vaše dete dok ne napuni godinu dana. Obratite pažnju na gotove namirnice koje su često bogate ovim začinom. Kuhinjska so ili natrijum hlorid kako joj samo ime kaže, sadrži natrijum koji postoji i u mnogim drugim namirnicama. Upravo sa njim ne bi trebalo preterivati zbog bubrega vaše bebe. Maksimalna količina soli koju beba do jedne godine može da unese je 1g dnevno, dok je od prve do treće godine to 2g. Upravo zbog činjenice da se nalazi i u drugim proizvodima,ali i mnogim gotovim jelima, so kao dodatan začin ne treba davati deci pre prvog rođendana.

Šećer, slatkiš ili nutritivni monstrum

Šećer koji je neophodan za normalno funkcionisanje organizma je glukoza koja se dobija iz mnogih namirnica, pa je dodatak šećera zapravo totalno neopravdan kako kod dece, tako i odraslih. Pored toga što utiče na porast stope gojaznosti, samim tim i na porast metaboličkih disbalansa, šećer utiče na kvarenje zuba, pa ga treba maksimalno izbegavati, najbolje i ne upotrebljavati u ishrani dece. Ne zaboravite da je šećer skriven u mnogim gotovim jelima, kao što su supe, kaše, pa čak i u pekarskim proizvodima.

Začini kod starije dece ?

Mnogi začini mogu biti agresivni za stomak Vaše beba, pa treba sačekati da malo porastu. To su na primer beli i crni biber, ren, sirće, slačica. Oni imaju svoju nutritivnu važnost, ali sa njihovim uvođenjem ne treba žuriti pre drugog rođendana.

Začini mogu biti Vaš saveznik

Ukoliko ih adekvatno čuvate, na suvom i tamnom mestu, dodajete polako i u ograničenim količinama, začini mogu biti korisni u ishrani Vašeg deteta. Ne zaboravite da je Važno da Vaše dete spozna namirnice u njihovom originalnom izdanju, pre nego što počnete da uvodite začine, kao i da uvek obratite pažnju na gotove proizvode, koji su puni ne samo dobrim, već i lošim začinima. Kada uvodite začine, neka to prvo budu začini koji su karakteristični za podneblje na kome živite, pa tek u kasnijem dobu uvodite egzotične začine.

Hladnoća tokom zimskog perioda može povećati rizik od srčanih problema, uključujući srčani udar. Do toga dolazi zato što krvni sudovi reaguju na niske temperature sužavanjem, što povećava krvni pritisak i smanjuje cirkulaciju, opterećujući srce.

Srčani udar i hladnoća

Srčani udar ili infarkt miokarda je posledica začepljenja krvnih sudova, najčešće zbog krvnih ugrušaka koji izazivaju nagli prekid dotoka krvi u srce. Lečenje srčanog udara zahteva hitnu pomoć jer telo ne dobija dovoljno kiseonika, a može dovesti i do iznenadne smrti. Hladno vreme može dodatno da optereti srce jer utiče na njegov rad i cirkulaciju. Ljudi sa postojećim kardiovaskularnim oboljenjima su posebno izloženi velikom riziku od srčanog udara tokom hladnog vremena. Kao rezultat toga, nije neuobičajeno da se više slučajeva ozbiljnih srčanih problema javlja tokom zimskih meseci i nižih temperatura, piše Miss7.

Kako hladno vreme utiče na srce?

Švedski istraživači su istraživali vezu između različitih vremenskih uslova i srčanih udara i otkrili da su oni češći u hladnijim danima jer srce mora više da radi da bi zagrejalo telo. Ovako hladno vreme može da utiče na srce i da izazove:

Povećan rad srca
Povećan krvni pritisak
Povećanu potrebu za kiseonikom
Zgušnjavanje krvi, što može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka.

Ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima mogu imati više štetnih efekata od hladnog vremena, uključujući visok krvni pritisak i ukočenje arterija. Svi ovi faktori dodatno opterećuju srce, povećavajući rizik od srčanog udara. Pored toga, respiratorne infekcije su teže i lakše se šire tokom zime, što zauzvrat može izazvati srčani udar, piše Medical NewsToday, a prenosi Danas .

Znaci srčanog udara

Važno je znati kako prepoznati znake srčanog udara. Ako čovek to doživi, potrebna mu je pomoć što je pre moguće kako bi verovatnoća oporavka bila veća. Ozbiljnost srčanog udara može varirati od osobe do osobe, a uobičajeni simptomi srčanog udara mogu uključivati:

Pritisak, stezanje ili bol u grudima
Bol ili nelagodnost koja se širi na rame, ruku, leđa, vrat, vilicu, zube ili ponekad gornji deo stomaka
Hladan znoj
Umor
Gorušica ili loše varenje
Vrtoglavica ili iznenadna vrtoglavica
Mučnina
Kratak dah
Faktori rizika

Pošto je rizik od srčanog udara veći tokom hladnijeg vremena, bolje je izbegavati naporne aktivnosti u to vreme, kao što je čišćenje snega ili hodanje po vlažnom snegu. Faktori rizika za srčani udar i srčana oboljenja mogu uključivati sledeće:

Visok krvni pritisak
Visok holesterol u krvi
Pušenje
Starost
Porodična anamneza
Dijabetes
Gojaznost
Nedostatak redovne fizičke aktivnosti
Visoka konzumacija alkohola
Ishrana sa visokim sadržajem zasićenih masti, trans masti i holesterola.
Međutim, neki faktori rizika mogu imati veći uticaj na to kako hladno vreme utiče na srce od drugih faktora. Na primer, ljudi koji puše ili piju alkohol će imati veći rizik od srčanog udara kada su temperature niske. To je zato što pušenje i alkohol direktno utiču na sužavanje krvnih sudova, što izaziva povećanje krvnog pritiska.

Kako se zaštititi na niskim temperaturama?

Da biste smanjili uticaj hladnih temperatura na vaše srce, trebalo bi da smanjite izlaganje niskim temperaturama, posebno kada padne ispod nule. Ako izađete napolje, postoji nekoliko načina na koje možete da se zaštitite:

Obucite se slojevito i nosite šešir i šal da biste održali telesnu temperaturu.
Izbegavajte ili ograničite konzumaciju alkoholnih pića kada boravite na hladnoći, jer mogu doprineti lažnom osećaju topline.
Redovno pravite pauze od fizičke aktivnosti i ne prenaprezajte telo.
Redovno idite unutra ako dugo provodite vreme napolju.
Konzumirajte tople obroke i tople napitke.
Redovno vežbajte u zatvorenom prostoru kako biste sprečili razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Ostale preventivne mere odnose se na smanjenje respiratornih infekcija tokom zime, pa se vakcinišite protiv pneumokoka i gripa kako biste smanjili rizik od razvoja kardiovaskularnih komplikacija. Takođe, redovno perite ruke, izbegavajte dodirivanje lica i mesta gde ima gužve. Tako, ako imate grip ili prehladu, odmorite se da biste se potpuno oporavili pre nego što ponovo izađete na hladnoću.

Građani koji otplaćuju stambene kredite proteklih dana od svojih banaka dobijaju nove obračune za rate koje plaćaju od januara ove godine.

Narodna banka Srbije je propisala da maksimalna kamatna stopa na stambene zajmove sada ne sme da prekorači pet odsto, što najvećem broju ovih dužnika donosi veće rate. Tek malobrojni mogu da računaju na niže rate – oni su uglavnom kredite za stan podizali posle jula 2022, kada su kamatne stope počele da rastu, piše Danas.

Narodna banka Srbije u decembru 2024. donela je odluku kojom je kamatna stopa na stambene kredite od 1. januara ove godine ograničena na maksimum pet odsto. Ova odluka nadovezala se na prethodnu meru NBS kojom je za najveći broj dužnika po stambenim kreditima kamatna stopa bila ograničena na maksimalnih 4,08 odsto.

Iz tog razloga – zbog porasta kamatne stope sa 4,08 na pet odsto – najveći broj dužika će sada plaćati veće rate.

Ako je za utehu – te rate će ipak biti niže od onih koje bi im banke zaračunale da ovog ograničenja kamata nema.

Primera radi, šestomesečni 6M euribor za koji većina banaka vezuje svoju kamatnu stopu na stambene kredite, sada je na nivou od 2,68 odsto. Kada se na to doda zarada banke koja se kreće od 2,5 do tri odsto, dobija se kamatna stopa koja premašuje pet procenata.

Kome rate padaju

Ipak, postoje i oni, doduše malobrojni, koji su se (više) obradovali ovoj meri NBS zato što će im rate – pasti.

To su uglavnom građani zaduženi posle 31. jula 2022. i za koje nije važila mera od maksimalnih 4,08 odsto kamate po privremenoj (prethodnoj) meri NBS, već su banke morale do kraja 2024. godine da im rate obračunavaju po inicijalnoj kamatnoj stopi – onoj po kojoj su sklopili ugovor o stambenom kreditu (pod uslovom da je ta stopa bila veća od 4,08 odsto – u suprotnom se primenjivalo ograničenje od 4,08 procenata).

A ta stopa umela je da premaši i pet procenata, pogotovo za građane koji su kredite uzimali tokom 2023. godine.

Sa umanjenjem kamatne stope na pet procenata – pala im je i visina rate.

Tri kredita – tri računice

Na primeru tri stambena kredita, jasno je da rate rastu dužnicima koji su ugovore sklopili 2018. i 2019. godine. Njima je kamatna stopa sa lanjskih 4,08 odsto porasla na sadašnjih pet procenata.

To je, u slučaju rate kredita iz 2018. od 202 evra, dužniku donelo povećanje od gotovo 12 evra mesečno, dok je u slučaju rate kredita iz 2019. od 285 evra, dužniku iz džepa uzelo dodatnih gotovo 28 evra.

Treći je slučaj dužnika koji je stambeni kredit podigao tek pre dve godine – u januaru 2023.

Ovaj dužnik je tokom cele 2024. rate plaćao po stopi od 5,386 odsto, a sada mu je kamata pala na pet procenata, što mu je ratu sa 314 evra smanjilo za 11 evra.

Banke u obaveštenjima navode da će, u slučaju da ugovorena kamatna stopa po konkretnom kreditu pri usklađivanju tokom godine bude niža od pet odsto (ako, na primer, padne euribor), u obračunu primeniti tu nižu stopu.

“Ako banka u navedenom periodu, a na ugovoreni dan usklađivanja visine promenljive nominalne kamatne stope u skladu sa ugovorom o stambenom kreditu utvrdi da je ugovorena nominalna kamatna stopa niža od pet odsto na godišnjem nivou, primeniće se niža kamatna stopa”, stoji u dopisu jedne od banaka iz naših primera.

Šta je sa keš kreditima

Po novom ograničenju, promenljiva kamatna stopa u 2025. godini kod ugovora o kreditu „ne može se primeniti u vrednosti većoj od 14,75 odsto za kredite u dinarima, odnosno od 7,05 odsto za kredite u dinarima indeksirane u stranoj valuti i kredite u stranoj valuti“, stoji u odluci NBS.

Ovo ograničenje uglavnom nije donelo promene za dužnike, pošto su kamatne stope na gotovinske i potrošačke kredite na tržištu kod najvećeg broja banaka već ispod tog nivoa, pa je takve kredite bilo lako i refinansirati ukoliko su ugovori zaključeni po fiksnim, a višim stopama.

Kreditne kartice

Na kreditne kartice maksimalna kamatna stopa trenutno je 17,75 odsto.

I ona je ograničena po odluci NBS, ali nije fiksna.

Naime, po odluci NBS, kamatna stopa „kod ugovora o kreditnoj kartici u trenutku njegovog zaključenja ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate uvećane za četiri procentna poena“.

Stopa zatezne kamate trenutno je 13,75 odsto, pa je stopa na kreditne kartice sada maksimum 17,75 odsto.

Ako se promeni zatezna kamatna stopa (koja se računa kao referentna kamantna stopa čiju vrednost utvrđuje NBS plus osam procentnih poena što je trenutno 5,75+8), promeniće se i maksimalna kamatna stopa na kreditne kartice.

Dozvoljeni minusi

Maksimalna kamatna stopa na dozvoljene, ali i nedozvoljene minuse po tekućim računima, trenutno je ograničena na 19,75 odsto.

Ova kamatna stopa se računa po sličnom principu kao maksimalna kamatna stopa na dug po kreditnim karticama: stopa zakonske zatezne kamate uvećana za šest procentnih poena.

U današnje vreme uloga web sajtova u uspehu i širenju vašeg poslovanja je ključna.

Zato postavimo ono čuveno pitanje:

Da li je mojoj firmi potreban web sajt?

Ovo pitanje postavljaju sebi posebno firme koje misle da im sajt nije potreban. Da li vam je potrebna web adresa zavisi od različitih faktora, kao što su:

• Vaši poslovni ciljevi
• Vaša ciljna publika ili ko su vaši klijenti
• Konkurencija

Web adresa je vaš digitalni izlaz koji ne samo da predstavlja vaše proizvode i usluge, već i uspostavlja onlajn prisustvo vašeg brenda i vašeg poslovanja uopšte. Morate imati na umu da vaši korisnici gotovo sigurno pretražuju proizvode ili usluge koje nudite putem weba ili raznih drugih onlajn kanala (npr. društvenih mreža). Ako vaša kompanija nema web stranicu, možete izgubiti značajan deo potencijalnih kupaca, jer oni jednostavno neće doći kod vas.

Postoji i scenario u kom web lokacija nije toliko neophodna. Ako nemate konkurenciju u svom poslu (imate monopol) i imate dovoljno potražnje, onda biste u principu mogli da preživite bez web stranice. Ali za većinu kompanija koje žele da budu kredibilne i imaju za cilj sve bolje poslovanje, web adresa je osnovno sredstvo za postizanje svojih ciljeva.

Koje su prednosti web sajta

Povećanje kredibiliteta i poverenja

Web adresa je često prva tačka kontakta između vašeg preduzeća i potencijalnih kupaca. Služi kao digitalni dokaz legitimnosti i profesionalizma vaše kompanije.

Dobro dizajnirana, informativna web stranica može značajno povećati vaš kredibilitet, olakšavajući potencijalnim klijentima da vam veruju i odluče da rade sa vama. Na svojoj web stranici predstavljate svoju stručnost, dostignuća, šta vaši kupci misle o vama itd. Ni na jednom drugom kanalu osim na vašoj web stranici, nećete moći da se predstavite tako dobro i kvalitetno kao na svojoj web stranici.

Ukratko, dobar i informativan web sajt je izuzetno važan u izgradnji vašeg kredibiliteta i poverenja kod vaših kupaca.

Bolja ekspozicija i veći doseg

Web adresa je bukvalno vaš prozor u svet. Pomoću web sajta rušite geografske barijere, omogućavajući vam da pridobijete klijente izvan lokacije vašeg preduzeća.

Kvalitetna onlajn prezentacija vam omogućava da povećate broj potencijalnih kupaca. Naravno, ovo nije lak proces. Ovde je zgodno uključiti i strategiju SEO optimizacije web stranice kako biste poboljšali vidljivost i rangiranje vaše web stranice na stranici rezultata pretraživača za ključne rečo za koje mislite da bi vaši klijenti trebali da vas pronađu.

Bolja vidljivost i viši rang na stranici rezultata web pretraživača su ključni za privlačenje novih kupaca i ulazak na nova tržišta.

Efikasan marketing i promocija brenda

Vaš web sajt je osnova vaših marketinških kampanja. To je mesto gde možete da kontrolišete sadržaj i da saopštite svoje jedinstvene prednosti potencijalnim klijentima.

Uz kvalitetan sadržaj, atraktivan dizajn i navigaciju web sajta prilagođenu korisniku, možete stvoriti nezaboravno korisničko iskustvo. Vaša web adresa takođe služi kao platforma na kojoj kanališete sve svoje marketinške kampanje.

Takođe možete da integrišete različite marketinške alate i analitiku u svoju web adresu da biste pratili svoj marketinški učinak.

Generisanje potencijalnih kupaca i prodaje

Web stranica može biti važan generator potencijalnih klijenata i, u sledećoj fazi, generisati prodaju.

Pružanjem jasnih poziva na akciju (CTA) odnosno kreiranjem konverzije, kao što su obrasci za upite, pretplate na bilten i opcije kupovine na mreži, možete da pretvorite posetioce u kupce, u slučaju onlajn prodaje ili onlajn prodavnica.

Pri tome preporučujemo korišćenje CRM sistema, koji će povezati vaš sajt sa CRM-om i time olakšati rad vašim prodavcima.

Korisnička podrška

Web adresa nudi različite načine za poboljšanje korisničkog servisa i podrške.

Funkcije kao što su česta pitanja, ćaskanje uživo, sistem za prodaju i obrasci za kontakt mogu klijentima pružiti brzu i efikasnu pomoć. Ovo ne samo da poboljšava korisničko iskustvo, već i smanjuje opterećenje vašeg tima za korisničku podršku, omogućavajući im da se fokusiraju na važnija pitanja i zadatke.

Za korisničku podršku preporučujemo povezivanje web sajta sa CRM sistemom podrške.

Konkurentska prednost

U mnogim industrijama, posedovanje web stranice je osnova poslovanja.

Ako ga nemate, to može dovesti vašu kompaniju u znatno nepovoljniji položaj u odnosu na konkurenciju. Web stranica vam omogućava da se takmičite sa svojim konkurentima. Ako je web stranica pravilno optimizovana (sadržajno i tehnički!) onda će postići bolje rezultate na stranici rezultata web pretraživača, što znači da ćete biti vidljiviji od konkurencije.

To je jedina platforma na kojoj možete istaći svoje jedinstvene prednosti, pokazati svoja dostignuća i držati korak sa trendovima u industriji.

Isplativo marketinško sredstvo

U poređenju sa tradicionalnim metodama oglašavanja, web sajt nudi isplativiji način promocije vašeg poslovanja.

Pomoću digitalnog marketinga možete da dosegnete svoju ciljnu publiku po nižoj ceni, pratite učinak svojih kampanja u realnom vremenu i prilagodite svoje strategije da biste postigli maksimalnu efikasnost. Web adresa je centralno mesto za sve vaše marketinške sadržaje od opisa usluga, proizvoda, vesti, članaka, blogova, prezentacija timova, video zapisa, promotivnih banera, specijalnih ponuda itd.

Onlajn prodavnica

Za preduzeća koja prodaju proizvode ili usluge, web adresa može delovati kao onlajn prodavnica koja je otvorena 24/7.

Na ovaj način osiguravate da je vaša ponuda uvek dostupna, dok istovremeno dajete kupcima još jedan kanal za kupovinu. Uz razne napredne funkcionalnosti, možete osigurati odlično korisničko iskustvo, a ujedno i zaraditi, jer ste proizvod ili uslugu prodali preko internet prodavnice.

Fleksibilnost i kontrola

Posedovanje web stranice vam daje potpunu kontrolu nad vašim prisustvom na mreži.

Za razliku od društvenih mreža (Facebook, Instagram, TikTok, itd.) gde ste podložni njihovim pravilima i algoritmima, web adresa vam omogućava da predstavite svoje poslovanje tačno onako kako želite. Možete ažurirati sadržaj, promeniti dizajn, dodati novu funkcionalnost itd.

Takođe, razvojem kompanije možete osigurati da vaša web stranica prati razvoj.

Profili na društvenim mrežama nikada ne bi trebalo da budu zamena za web sajt.

Društvene mreže treba da vam služe da preusmerite potencijalne korisnike/kupce sa njih na vašu web stranicu, gde se vrši konverzija!

Šta je zaključak!?

Bez obzira na to što u nekim izuzetnim slučajevima web stranica nije apsolutno neophodna, u Kabi-ju verujemo da je web stranica osnova svake ozbiljne kompanije ili organizacije.

Web stranica je prozor u svet za svaku kompaniju, a svaka ozbiljna kompanija shvata da je ulaganje u razvoj sajta izuzetno važno za uspešno poslovanje. Posedovanje sopstvene web stranice ima mnogo prednosti: od povećanog kredibiliteta, dosezanja novih kupaca, dodatnog kanala prodaje, glavnog marketinškog kanala itd.

Sve ovo nas dovodi do tačke da svoju web adresu treba da posmatrate kao važan deo vaše poslovne strategije.

Stručnjaci savjetuju da se aplikacije preuzimaju isključivo iz zvaničnih prodavnica kako bi se izbegao ovakav scenario.

Lažna aplikacija, pod nazivom "Telegram Premium", koja zapravo ne postoji, postala je alat za hakere koji, nakon što se aplikacija preuzme, mogu da čitaju sve na vašem ekranu, uključujući SMS poruke i podatke s bankovnih kartica.

Ova zlonamerna aplikacija koristi malver poznat kao FireScam kako bi ugrozila korisnike. Iako se reklamira kao poboljšana verzija popularne aplikacije Telegram, koja je slična WhatsAppu i Signalu, "Telegram Premium" je zapravo klon koji nema nikakve veze s originalnom aplikacijom.

Istraživači za sajberbezbednost iz Cyfirma otkrili su ovu aplikaciju na phishing stranicama koje imitiraju RuStore, rusku verziju Google Play prodavnice. Dobra vest je da aplikacija nije dostupna na zvaničnim prodavnicama kao što je Google Play, ali vlasnici Android uređaja koji su skloni preuzimanju aplikacija iz nezvaničnih izvora izloženi su ozbiljnom riziku, piše Sun.

Jednom kada se "Telegram Premium" instalira, aplikacija traži široke dozvole, uključujući nadzor obaveštenja na uređaju, SMS poruka i telefonskih poziva. Od žrtava se potom traži da unesu svoje podatke za prijavu na Telegram, čime hakeri dobijaju pristup njihovom nalogu. Nakon preuzimanja kontrole nad Telegram nalogom, hakeri prenose ukradene podatke na posebne baze podataka. Osim toga, malver prati onlajn transakcije na uređaju, što omogućava hakerima krađu finansijskih podataka.

Hakeri mogu da prate i kopiraju sve što korisnik upiše, uključujući lozinke. Štaviše, malver ima mogućnost presretanja automatski popunjenih podataka, poput lozinki iz menadžera lozinki. Stručnjaci savetuju da se aplikacije preuzimaju isključivo iz zvaničnih prodavnica kako bi se izbegao ovakav scenario. Takođe, potrebno je pažljivo proveriti autentičnost aplikacija, posebno onih koje obećavaju "premium" funkcije koje originalne aplikacije ne nude - piše Večernji.hr.

Prema nekim verovanjima, to je izuzetno poseban znak.

Ako vam se u dvorištu ili na pragu kuće pojavi nepoznata mačka, to ima određeno značenje.

Isto tako, veruje se da mačka koju usvojite štiti porodicu od negativnih uticaja. Ako vam se na pragu pojavi mačka sa mačićima, to znači da će se finansije vaše porodice poboljšati.

U narodu postoji i mišljenje da crna mačka donosi lošu sreću, međutim, to nije tačno.

Crna mačka donosi sreću i mir gde god da se pojavi.

Bela mačka donosi finansijski napredak, a crvena – poslovni uspeh.

Iz ovih razloga nikada nemojte oterati mačku ako vam pokuca na vrata, mazite je i nahranite je i tako ćete privući pozitivnu energiju koju mačke nose, prenosi Espreso.

Izvor: Espreso.rs

U Srbiji su najveći izvor emisija PM 2,5 – termoelektrane na ugalj, pa tek onda slede domaćinstva, poručuju naši vodeći stručnjaci iz oblasti meteorologije, medicine i kompleksnih sistema dr Vladimir Đurđević, prim. dr Elizabet Paunović i dr Suzana Blesić, u jednom objavljenom tekstu.

Novogodišnje praznike u Srbiji obeležio je do sada najgori period zagađenja vazduha ove sezone.

Prekomerno zagađenje, a posebno česticama PM 2,5 koje su najopasnije po naše zdravlje, bilo je zabeleženo na gotovo svim mernim stanicama u zemlji. U određenim gradovima, čestično zagađenje bilo je i do 10 puta veće od dozvoljenih granica, a nezdravi vazduh mogao je i da se vidi i pomiriše.

Zašto se dešavaju ovakve epizode ekstremnog čestičnog zagađenja? Jer oko praznika nije bilo hladnije, niti je postojao neki poseban izvor zagađenja koji je u međuvremenu prestao da emituje.

Zagađenje vazduha koje mere nove stanice sakriveno od građana

Odgovor leži u vremenskim uslovima koji su vladali oko Nove godine: ne samo niske temperature, već i kombinacija povišenog vazdušnog pritiska, nedostatka vetra, kao i povećane relativne vlažnosti vazduha.

U ovakvim uslovima, ne samo što zagađen vazduh ostaje "zarobljen" u nižim delovima atmosfere, već u atmosferi naglo nastaju nove čestice PM 2,5.

Ove čestice, koje ne nastaju u našim zastarelim kućnim ložištima već svoje poreklo vode od gasova kao što je sumpor-dioksid, ključne su za razumevanje prirode zagađenja vazduha u Srbiji, kao i za razbijanje jednog uvreženog mita o izvorima zagađenja.

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) u svom poslednjem izveštaju za 2023. godinu piše o izvorima čestičnog zagađenja:

"Najznačajniji izvor za suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5 su toplane snage manje od 50 MW i individualna ložišta… Iz ovog sektora potiče 61% svih nacionalnih emisija suspendovanih čestica PM 10 odnosno 77% suspendovanih čestica PM 2,5."

Kako navodi SEPA, za čestice PM 2,5 su posle individualnih ložišta najveći emiteri drumski saobraćaj (10%) i industrija (6%), a "najmanji doprinos ukupnim emisijama suspendovanih čestica (PM 10 i 2,5)… je iz sektora Proizvodnja električne i toplotne energije, od 3-5%."

Drugim rečima, SEPA navodi da su domaćinstva apsolutno dominantni izvor zagađenja PM 2,5 u Srbiji, a da je udeo termoelektrana na ugalj gotovo zanemarljiv.

Zagađenje u Srbiji ALARMANTNO: Čestice uđu duboko u pluća, pa u krv!

Ali ova slika ne prikazuje realnost situacije u Srbiji. Ako se tokom nekog ekstremno zagađenog dana, na primer tokom nedavnih praznika, pitate odakle toliko zagađenje PM 2,5, podaci koje nudi SEPA nisu pravi odgovor.

Kako već godinama pokazuju nezavisna naučna istraživanja iz Srbije i inostranstva, primarni izvor čestica PM 2,5 u Srbiji su termoelektrane na ugalj, a posebno velike termoelektrane kao što su TENT A i B. Koliko se slika koju nudi SEPA razlikuje od aktuelnih stručnih i naučnih saznanja može se videti na ovom grafiku, gde su rezultati SEPA upoređeni sa rezultatima velike međunarodne studije Global Burden of Disease:

U zavisnosti od procena i korišćenih metoda i modela, brojevi se mogu donekle razlikovati u zavisnosti od studije. Primera radi, istraživanje Joint Research Centre daje donekle drugačije procene udela energetike i domaćinstava, ali osnovna poruka je ista: podaci koje nudi SEPA, a koji su u Srbiji postali opšteprihvaćeni u javnosti, ne reflektuju realnu sliku.

Izveštaji o kvalitetu vazduha koje izdaje SEPA zapravo su jedini publikovan izvor podataka koji dolazi do zaključka da su u Srbiji dominantni izvor čestičnog zagađenja (PM2,5) individualna ložišta, a ne termoelektrane na ugalj.

Kao rezultat takvog prikaza, i odgovornost za stanje zagađenja, naročito ekstremnog zagađenja vazduha tokom zimskih meseci, na taj način je prekomerno individualizovana.

Vreme je da se ova informacija, koji je u stručnim krugovima odavno poznata i opšte prihvaćena, prenese i u širu javnost, kao i u zvanične državne dokumente i strategije.

Neophodno je da donosioci odluka i šira javnost bude najbolje moguće i istinito upoznata sa izvorima zagađenja vazduha, a posebno kada je u pitanju zagađenje PM 2,5 koje predstavlja jedno od najvećih zdravstvenih izazova i opasnosti po naše stanovništvo.

Da li to znači da su informacije koje daje SEPA u svojim izveštajima pogrešne?

Informacije o monitoringu kvaliteta vazduha su tačne, ali njihova interpretacija nije.

Kada govori o koncentracijama PM 2,5 SEPA se oslanja na merne stanice koje beleže koncentracije u vazduhu na konkretnim lokalitetima koji su deo mreže monitoringa kvaliteta vazduha.

U pojedinim gradskim područjima svakako da dolazi i povremeno do situacije da su na nekim određenim lokalitetima u određenom periodu individualna ložišta dominantan izvor zagađenja, ali se sistematskom analizom podataka i modelovanjem, kao i procenom zdravstvenih efekata, na godišnjem nivou za teritoriju cele države, dobija potpuno drugačija slika od one koju nam daje SEPA.

Naime, kada govori o izvorima zagađenja, SEPA se oslanja na merenja na samim izvorima zagađenja – znači, ne uzimaju se uzorci čestica koje se onda „prate” do izvora (sasvim razumljivo, jer je to zahtevan i komplikovan proces koji ne može da se radi kontinuirano, ali koji svejedno mora povremeno bar kod najvećih zagađivača da se sprovodi).

Zašto je ovo važno? Zato što kada posmatramo koncentracije zagađujućih čestica u atmosferi postoji razlika između tzv. primarnih i sekundarnih čestica. Primarne su one koje se iz izvora emituju kao čestice, dok su sekundarne one koje se isprva emituju u obliku gasa, a tek kroz posebne hemijske procese u atmosferi postaju čestice.

Sumporni i azotni gasovi su posebno potentni kao izvori sekundarnih čestica PM 2,5.

U zavisnosti od okolnosti (zagađenja, stanja u atmosferi) sekundarne čestice mogu biti i brojnije od primarnih. Samim tim, kao dominantni emiteri sumpornih oksida, termoelektrane u Srbiji su značajan izvor čestica PM 2,5 iako ih ne emituju "direktno" iz dimnjaka, gde bi ih zabeležio monitoring kojim rukovodi SEPA.

Veliki udeo sekundarnih čestica u zagađenju vazduha pokazuju i konkretne studije koje su rađene u Srbiji, kao što je studija objavljena 2020. godine u časopisu Environmental Science and Pollution Report, a koju su vodili istraživači iz više domaćih istraživačkih institucija (Institut za fiziku, Nuklearni institut Vinča, Tehnološko-metalurški fakultet, Fakultet za fizičku hemiju).

Kako je pokazala ova studija, tokom koje su rađene analize sastava i porekla čestica PM 2,5 u okolini Beograda, za 14,5% čestica PM 2,5 krivac je bilo sagorevanje biomase, a izvor 28,8% čestica bili su "sekundarni sulfati". U pitanju je dvostruko veći udeo, a podsećamo da su termoelektrane ubedljivo najveći emiter sumpor dioksida u Republici Srbiji, što potvrđuju i izveštaji koje nudi SEPA, a po kojima su termoelektrane na ugalj izvor oko 92% sumpor-dioksida u našem vazduhu.

Ukratko, izveštaji SEPA "ne vide" veliki udeo čestica PM 2,5 koje nastaju u atmosferi, iz sumpora emitovanog iz naših termoelektrana.

Izvor: Direktno.rs

Na jučerašnjoj sednici Vlada Srbije usvojila je odluku o dodeljivanju subvencionisanih kredita za mlade, koji su potpuno „iznenada“ najavljeni od predsednika Aleksndra Vučića pre samo tri nedelje.

Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, koji se odnosi na državljane Srbije od navršenih 20 do navršenih 35 godina u trenutku podnošenja zahteva za kredit, a kojima država omogućava kupovinu prve nepokretnosti sa samo jedan odsto učešća.

Kako se navodi u saopštenju, za ovaj kredit mogu da apliciraju zaposleni na neodređeno vreme, poljoprivrednici, obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti i samostalni umetnici, dok su zaposleni na određeno vreme dužni da na zahtev obezbede jemstvo člana porodice. Kada je reč o nezaposlenima, oni su dužni da obezbede solidarno jemstvo kreditno sposobnog člana porodice.

Maksimalna vrednost kredita koji može da se podigne je 100.000 evra, a ne postoji ograničenje kada je reč o ceni nepokretnosti ni o ceni kvadrata, po gradovima, navodi se u saopštenju - piše Nova ekonomija.

Obaveze banaka su da klijentima za nepokretnosti do 100.000 evra ponude učešće od jedan odsto i grejs period od godinu dana, ali svaki klijent ima pravo da poveća svoje učešće i da ne koristi grejs period, kao i da prevremeno otplati kredit bez naknade, delimično i u celosti.

Ovim zakonskim rešenjima predviđen je grejs period od godinu dana sa fiksnom kamatnom stopom od 3,5 odsto, subvencija države je dva odsto, kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto. Od druge do šeste godine fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, subvencija države dva odsto, a kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto. Nakon šeste godine kamatna stopa je varijabilna tromesečni ili šestomesečni Euribor plus dva odsto, navode iz Vlade Srbije.

Nova Ekonomija je izvestila da su banke načelno prihvatile da ove kredite uvrste u ponudu, ali ostaje nejasno gde će već ionako preopterećen budžet Srbije uspeti da isplati obaveze, s obzirom da je nedavno u dogovoru sa sindikatima prosvete dogovoreno povećanje njihovih plata. Takođe, jedan deo radnika Elektroprivrede Srbije je u štrajku i zahteva bolje zarade i položaj, dok su poljoprivrednici zajedno sa EPS-om dali svoju podršku studentima u blokadi, jer i njima država godinama unazad duguje novac.

Period otplate ovog kredita je do 40 godina, a najviše do 70. godine života, dok je garancija države 40 odsto do desete godine otplate kredita.

Vlada je i precizirala koje nekretnine mogu da se kreditiraju. Novcem od ovog kredita mogu da se kupe kuća, stan i delovi stambene zgrade koji su namenjeni stanovanju, garaža ili garažno mesto, ukoliko je zajedno sa stanom, kao i zemljište sa građevinskom dozvolom za izgradnju kuće, ali isključivo uknjiženi objekti, bilo da su u starogradnji ili novogradnji. Predmet kupovine mogu da budu i objekti u izgradnji kod kojih banka ili Republika Srbija finansira izgradnju, u okviru projektnog finansiranja te banke, u okviru projektnog finansiranja druge banke (ukoliko je objekat završen više od 60 odsto), gde je Građevinska direkcija Srbije nosilac građevinske dozvole ili u okviru mera podrške države određenim kategorijama fizičkih lica.

Mnogi analitičari su uvođenje jeftinih kredita ocenili kao potencijalni „mito“ upravo za studente koji trenutno blokiraju fakultete u pokušaju da pozovu državu i lokalne političare na odgovornost. Sitemska korupcija u Srbiji je u novembru, prema navodima studenata, ubila 15 osoba na železničkoj stanici u Novom Sadu, nakon što je objekat otvoren kao rekonstruisan. Ekonomisti takođe naglašavaju da budžet Srbije ne može da namiri sve nakadno obećane troškove, jer novca nema.

Studenti su odbacili najavljene kredite te poručili da ostaju pri zahtevima koji se odnose na privođenje krivaca pravdi.

Iako trauma iz detinjstva može uticati na ljude na mnogo načina, terapeuti i psiholozi se slažu da postoje određeni znaci koji su zajednički ljudima sa sličnim borbama.

S obzirom na to da su osobe sa traumom u detinjstvu sklonije psihičkim i fizičkim problemima u odraslom dobu, važno je suočiti se sa posledicama teškog detinjstva kako bi se prekinuo krug.

Dva sz znaka koji otkrivaju da je neko imao teško detinjstvo:

Preterano su svesni raspoloženja i emocija drugih ljudi

„Hipervigilencija“ je odbrambeni mehanizam za decu iz nestabilnog porodičnog okruženja jer često moraju da posmatraju svoju okolinu kako bi procenili sopstvenu bezbednost i udobnost među ljudima oko sebe.

Bilo da se radi o prepoznavanju raspoloženja svojih roditelja ili razumevanju atmosfere u dnevnoj sobi pre ulaska, nisu se fokusirali na sopstvena osećanja i potrebe.

„Zato se mnogi od nas bore sa socijalnom anksioznošću. Kada smo u grupi ljudi, sva naša energija se troši na prilagođavanje tuđim mislima ili brigu o tome šta drugi misle o nama, umesto da se fokusiramo na sopstveni unutrašnji svet“, rekao je psiholog dr Nikol LePera na TikToku, prenosi Index.hr.

Takođe, kratkoročna društvena tolerancija može biti znak da trauma iz detinjstva još uvek utiče na sposobnost osobe da ostane prisutna tokom interakcije sa drugima.

Muče se sa posvećenošću u romantičnim vezama ili se prebrzo zaljubljuju

Prema mišljenju stručnjaka, traume iz detinjstva se manifestuju i u odnosima čoveka u odraslom dobu. Bilo da se radi o brakovima, dugotrajnim vezama, povremenim ili povremenim vezama, takvi ljudi se bore sa balansiranjem.

Često su odvojeni od sopstvenih emocija, osećanja i potreba, što im otežava pronalaženje ispunjavajućih odnosa ili održavanje zdravih odnosa.

„Definitivni simptom traume iz detinjstva je pokušaj da teška osoba bude dobra prema nama. U odraslom dobu, njihovi odnosi se svode na pokušaj da ta disfunkcionalna, štetna, teška i toksična osoba bude dobra prema njima“, rekao je terapeut za traumatologiju iz detinjstva Patrik Tihan u razgovoru sa dr Ramani na TikTok-u.

S druge strane, neki odbijaju da se potpuno posvete partneru ili vezi, više brinući o očuvanju sopstvenog mira nego da eksperimentišu ili izražavaju svoja osećanja. Ovo ne samo da izaziva izolaciju, već i sprečava ljude da zacele te rane iz detinjstva.

Suočavanje sa traumama iz detinjstva i prepoznavanje njihovih suptilnih efekata na odnose odraslih i emocionalno zdravlje ključno je za prekid ciklusa bola i stvaranje ispunjenijeg života.

Jedan dizajner enterijera je rekao da ih je imao iznad glave celog detinjstva i da je jedva prevazišao tu traumu.

Početkom 2023, spisateljica Morgan Sung, koju Internet zajednica obožava, napisala je na mreži X: „Ponekad se pitam zašto sam iracionalno ljuta, a onda se setim da mi je svetlo upaljeno iznad glave.“

Njen tvit je dobio 4,4 miliona pregleda, napravio je krug na Instagramu i izvukao zilion istomišljenika koji mrze svetlo na plafonu. Zahvaljujući njoj osobe koje ne vole plafonsko osvetljenje su postale određeni tip ličnosti.

I nije da masa ljudi koja se slaže sa njom greši – mnogi dizajneri godinama ne podnose plafonsko svetlo.

Dizajnerka Džena Lajons kaže: „Odbijam da imam bilo kakvo gornje osvetljenje u svojoj kući. Ono stvara senke i ističe bore. Može biti previše svetlo. Usmerava svetlost samo na jedno mesto, za razliku od raspršivanja po prostoriji. I to može učiniti ljude nervoznim.“

U Srbiji gotovo svaka kuća ima plafonjeru ili sijalicu koja neumitno bije s plafona, a popularne su i dalje i neonke koje su obeležile osamdesete i devedesete - piše Nova.rs.

Iz naše vizure gornje osvetljenje nam je potrebno da bismo dobro videli, bilo da čitamo knjigu, učimo, kuvamo ili čistimo. Plus – ako izdajete stan na primer, ne morate kupovati lampe niti da se borite s kablovima. Bez obzira na sve to svetlo na plafonu je sada postalo izuzetno nepopularno. Kako smo došli dotle?

Prvo, moramo da definišemo gornje osvetljenje.

Kada čujete da se ljudi žale na gornje osvetljenje, da li vam dođe da ih pitate: „Dakle, mrziš sunce?“ Ali to nije ono o čemu pričaju. Plafonsko osvetljenje, obično osvetljava samo određene delove prostorije, slično kao reflektor. Tu su i reflektor varijante sa sijalicom koje rade istu stvar, kao i neonke za koje je jedan dizajner rekao da ih je imao iznad glave celog detinjstva i da je jedva prevazišao tu traumu.

Ali šta je sa lusterima i visilicama? Nije baš sve tako crno, zar ne?

Na jednom panelu popularnog brenda rasvete, četvorici panelista, iskusnim dizajnerima, postavljeno je kontroverzno pitanje: Osvetljenje iznad glave — da ili o ne? Skoro uglas, grupa je brzo odgovorila: O da!

Isto tako brzo, su uglas dodali – ali samo sa dimerom. I to je izgleda konsenzus – ako imate gornje svetlo, neka bude prigušeno. Dimer je lako dostupan i ne košta mnogo. S njim možete podesiti seksi atmosferu ili ga pojačati kada dođe vreme za usisavanje. Kada je prijatno vreme, dizajnerka enterijera Heder Spolding kaže da bi svetlo iznad glave trebalo da bude prigušeno na niži nivo od okolnih lampi.

Još jedno brzo rešenje: prebacivanje vaših sijalica sa hladnih na tople može da utiče na doživljaj gornjeg svetla, a većina pametnih LED lampi će vam omogućiti da birate između niza tonova. Dizajnerka sa Long Ajlenda Daniele Čiprut predlaže 2.700k za meko, prijatno osvetljenje.