Sombor.info

UG "Bunjevačko kolo" organizuje "Veliko somborsko bunjevačko prelo" u  subotu, 1. februara sa početkom u 19.30h u svečanoj sali Galea na kom će nastupiti Zvonko Bogdan.

Uz vojvođanskog barda, Zvonka Bogdana, sviraće najbolji vojvođanski tamburaši!

Somborska biblioteka "Karlo Bijelicki" objavila je spisak knjiga koje su Somborci najviše pozajmljivali tokom protekle godine.

Najčitanije knjige u toku 2024. godine na Pozajmnom odelјenju za odrasle:

• Nisam kriva - Jelena Bačić Alimpić
• Češlјugar - Dona Tart
• Sedam sestara - Lusinda Rajli
• Moć Ljubavi - Gordana Blanuša
• Pariz - Edvard Raderfurd
• Slamar - Vladimir Vujinović
• Tamo gde rakovi pevaju - Delija Ovens
• Semper idem - Đorđe Lebović
• Kradlјivica jagoda - Dzoana Haris
• Slučaj Vinča - Goran Milašinović

Najčitanije knjige i slikovnice na Dečjem odelјenju:

• Hajduci - Branislav Nušić
• Agi i Ema - Igor Kolarov
• Doživlјaji mačka Toše - Branko Ćopić
• Moj deka je bio trešnja - Anđela Naneti
• Pipi Duga Čarapa - Astrid Lindgren
• Orlovi rano lete - Branko Ćopić
• Bela griva - Rene Gijo
• Od čitanja se raste - Jasminka Petrović
• Marvel – velika knjiga priča
• Pepelјuga - Aleksandar Popović

Najčitanije slikovnice:

• Kad je lјuta, veverica ne sluša - Tatjana Gjurković i Tea Knežević
• Zbunjeno majmunče - Džulija Donaldson
• Puž morem skita na repu kita - Džulija Donaldson
• Kad je lјuta, macu boli stomak - Tatjana Gjurković i Tea Knežević
• Posle kiše dolazi duga - Grupa autora

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 23. januara, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta napominju da je trenutno period kada su rezerve krvi drastično smanjene, te pozivaju sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Četvrta naprijateljska ofanziva ili Bitka na Neretvi započela je 20.januara 1943.godine. Partizani su ofanzivom u dolini Neretve tokom februara nanijeli teške gubitke Italijanima, nakon čega su početkom marta izvršili proboj iz osovinskog obruča, rasturivši četničke snage.

U okviru bitke na Neretvi vođene su borbe za Prozor, Jablanicu, Konjic, Gornji Vakuf i druga mjesta. Narodnooslobodilačka vojska je povela ofanzivu u dolini Neretve kako bi osujetila njemačko-italijansku operaciju Weiss, pokrenutu sa namjerom okruženja i uništenja Bihaćke republike i glavnine ustaničkih snaga u Jugoslaviji. U prvoj fazi Vajs I, januara 1943. godine, udružene snage Osovine su napale prostranu slobodnu teritoriju, poznatu kao Bihaćka republika, dok je Glavna operativna grupa NOVJ započela prodor od Bihaća ka Mostaru.

Nakon teških gubitaka na Neretvi, koje je posebno pretrpjela divizija Murđe, italijanska komanda je pozvala četnike i Njemce u pomoć. Četnički vođa Mihailović je, uz pomoć Italijana, postavio "mišolovku" u kanjonu Neretve sa namjerom da dokrajči partizane. Četničke snage su brojale oko 12.000 i zaposjele sve visove sa lijeve strane Neretve, tako da su partizani bili sa svih strana opkoljeni u dolini rijeke. U gotovo beznadežnom položaju, oni napadaju Njemce kod Vakufa, Italijane kod Prozora, te Italijane, Nijemce, ustaše i četnike u kod Konjica, nakon čega prelaze rijeku kod Jablanice.

Uprkos teškim gubicima, partizani su sačuvali znatne snage, osigurali sigurnost Vrhovnom štabu, spasili svoje ranjenike, te nastavili sa borbama.

I pored zamašne podrške fašističke Italije, četničke snage na Neretvi su potpuno razbijene. Partizani su osovinsko okruženje razbili na sektoru što su ga držali četnici, potukli ih u nizu uzastopnih bitaka i potisnuli u Sandžak i Crnu Goru. Nakon ovoga počinje opadanje Mihailovićevog četničkog pokreta i gubitak savezničke podrške.

Bitka na Neretvi je bila ne samo vojni, već i težak politički poraz četnika. Draža Mihailović, koji je do tada u savezničkim zemljama slovio za borca protiv okupatora, naglo je izgubio prestiž, a istina o saradnji četnika sa silama osovine sve je više prodirala u međunarodnu javnost. S druge strane, partizani su nakon ovoga postali priznata saveznička ratujuća strana, a britanska vojna misija uskoro je stigla u Vrhovni štab NOVJ.

Izvor: FB PAOR

U Srbiji je u 2024. godini falsifikovano ukupno 3.840 komada novčanica, od čega je 1.697 komada falsifikovanih novčanica u dinarima i 2.143 komada falsifikovanih novčanica efektivnog stranog novca, objavila je Narodna banka Srbije.

Vrednost otkivenih falsifikata bila je 26,12 miliona dinara, koliko iznosi nominalna dinarska protivvrednost falsifikata svih valuta, najveći udeo su imali evri (21,26 miliona dinara), zatim dinari (tri miliona), američki dolari (1,7 miliona) i nemačke marke u iznosu od 95.824 dinara.

Najviše falsifikovanih novčanica u dinarima je apoena od 2.000 dinara (1.260), zatim slede novčanice od 1.000 (190) i 500 dinara (168).

Kako u Srbiji peru novac? Oslobađajuća presuda za 132 ljudi, vrednost imovine osuđenih skoro 17 miliona evra

Tokom 2024. godine, otkriveno je 1.848 komada falsifikovanih novčanica evra, od čega su najviše falsifikovane novčanice od 50 (838) i 100 evra (431).

Otkriveno je i 292 komada falsifikata američkih dolara, od kojih je 135 komada apoena 100 američkih dolara, dok je otkriveno i tri komada falsifikovanih nemačkih maraka i to apoena od 100, 500 i 1.000 maraka.

Odavno i mnogi naučnici tvrde da malo alkohola pospešuje zdravlje. Ali, to nije tačno, nego se studije rade pogrešno, kažu drugi naučnici.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Nemačko društvo za ishranu su jednoglasni: preporučuju da se alkohol uopšte ne pije. Tvrde da ne postoji bezopasna količina alkohola.

Dugo su čak i neki naučnici verovali da umerena konzumacija alkohola može biti dobra za zdravlje i da štiti od srčanog i moždanog udara ili dijabetesa tipa 2.

Tim Stokvel, bivši direktor Kanadskog instituta za istraživanje konzumacije supstanci na Univerzitetu Viktorija, tvrdi da je razlog takvim tvrdnjama pre svega u načinu na koji su ta istraživanja sprovedena - piše Direktno.

Raširen alkoholizam u Nemačkoj

Više od 1,4 miliona ljudi u Nemačkoj nalazi se na medicinskom lečenju zbog zavisnosti od alkohola. To proizlazi iz analize Instituta za istraživanje zdravstvenog sistema osiguravajuće kuće "Barmer".

U analizi su korišćeni podaci osiguranika koji su tokom 2023. godine dobili potvrđenu dijagnozu "Psihički i poremećaji ponašanja uzrokovani alkoholom". Ovi podaci su preneti na ukupnu populaciju, što čini studiju reprezentativnom.

Ukupan broj obolelih bio je 2023. godine nešto niži u odnosu na prethodnu godinu (1,5 miliona). Osobe koje nisu dobile dijagnozu nisu uključene u istraživanje.

- Stvarni broj pogođenih ljudi biće znatno veći - izjavio je predsednik uprave "Barmera" Kristof Štraub.

- Vreme je da se ovoj temi posveti veća pažnja u zdravstvenoj prevenciji.

Prema podacima, više od dve trećine obolelih činili su muškarci. Najviše pogođena grupa bili su ljudi u dobi od 55 do 64 godine. U toj starosnoj grupi 2023. godine dijagnostikovana je zavisnost od alkohola kod oko 293.000 muškaraca i 114.000 žena.

Nejednake grupe

Već kod mladih postoji razlika između grupa koje umereno konzumiraju alkohol i onih koje ga uopšte ne piju, što se tiče njihovih životnih uslova. To su Tim Stokvel i njegove kolege utvrdili u uporednoj studiji.

Na primer, mlade punoletne osobe koje dnevno popiju čašu vina ili piva prosečno imaju viša primanja, bolji pristup zdravstvenoj nezi, manje invaliditeta i bolje obrazovanje. Sve su to faktori koji doprinose opštem zdravlju.

Osobe koje su u boljoj zdravstvenoj formi i povremeno piju alkohol nisu zdravije zbog te konzumacije, već uprkos njoj. Čašica alkohola koju ponekad konzumiraju nije razlog njihove bolje zdravstvene slike.

Zavaravajući rezultati kod starijih osoba

Kod starijih osoba rezultati istraživanja često još više zavaravaju. Naime, osobe s hroničnim bolestima često potpuno odustaju od alkohola.

U grupu apstinenata često su uključivani i ljudi koji su upravo zbog prethodne prekomerne konzumacije alkohola postali bolesni i sada više ne piju.

Na prvi pogled, čini se da su umereni konzumenti alkohola zdraviji zahvaljujući povremenom ispijanju vina ili šampanjca, ali prava istina leži u njihovom odsustvu osnovnih bolesti, a ne u alkoholu.

Naučne greške

Tim Stokvel navodi da naučnici često ne uzimaju u obzir takozvane ometajuće faktore u svojim istraživanjima. Razlog je što ih nije jednostavno izolovati iz rezultata.

- Mislim da se ovde gotovo uvek radi o nenamernim greškama. Međutim, verujem da postoji i element gde naučnici prave takve greške, a onda su zadovoljni rezultatima - kaže Stokvel.

Osim toga i mediji pokazuju veliki interes za takve rezultate. Uz to, neki naučnici dobijaju finansijsku podršku od industrije alkohola, koja je zainteresovana za što pozitivnije podatke.

Trendovi među mladima

Uprkos mitu o pozitivnom učinku alkohola, među mladima u Nemačkoj već oko 15 godina postoji trend odustajanja od alkohola.

"Suvi januar", dakle potpuna apstinencija od konzumiranja alkohola tokom januara, takođe postaje sve popularniji među mlađim generacijama. Četiri nedelje bez alkohola mogu već imati pozitivan učinak.

Međutim, psihijatar Štefan Gutvinski iz berlinske bolnice Šarite, koji vodi radnu grupu za psihoaktivne supstance, ne veruje da će taj trend potrajati, naročito u Nemačkoj.

- Iako ukupna konzumacija alkohola opada, takozvano "opijanje na eks" odnosno povremena prekomerna konzumacija alkohola, čak je u porastu.

U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara.

U novu godinu dizel je ušao sa cenom od 197 dinara po litru, a benzin od 180 dinara po litru.

Samo tri nedelje kasnije, najnovije cene goriva koje su objavljene u petak, 17. januara, iznose 204 dinara za dizel i 187 dinara za benzin.

Rast cena goriva u Srbiji poklapa se sa rastom cene nafte na berzi, pre svega nafte Brent koja se smatra jednim od najvažnijih standarda u određivanju cena nafte na svetskom tržištu.

Cena Brenta raste od sredine decembra, a naročito je porasla 10. januara sa 76 na 79 dolara po barelu nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele nove sankcije naftnim kompanijama u većinskom ruskom vlasništvu i tankerima koji prevoze rusku naftu, što predstavlja nastavak američke politike kažnjavanja Rusije zbog rata u Ukrajini i smanjenje njenih prihoda za finansiranje rata.

Među kompanijama kojima su uvedene sankcije je i Naftna industrija Srbije (NIS), koja je nedavno obustavila trgovanje njenim akcijama na Beogradskoj berzi do 25. januara.

U međuvremenu cena Brenta premašila je 80 dolara po barelu.

Iako se prema Pravilniku o obračunu prosečne veleprodajne cene naftnih derivata za određivanje cene dizela i benzina u Srbiji gledaju cene na berzi Platts Mediterranean product cargo assessments, rast cena sirove nafte utiče na formiranje cena na Mediteranu, pa tako indirektno i na cene goriva u Srbiji, ukazali su sagovornici Danasa.

„Trenutni rast cena goriva posledica rasta cena nafte od sredine decembra“
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović ukazuje da je trenutni rast cena goriva u Srbiji posledica rasta cene sirove nafte na berzi od sredine decembra prošle godine.

Dodaje da je taj rast uticao i na rast cena dizela i benzina na berzi na Mediteranu, pa tako i na cene goriva u Srbiji.

„Trend rasta cene sirove nafte je uspostavljen negde još sredinom decembra, on je bio blag, ali je bio stalan rast i efekti tog rasta se prelivaju sada na cene goriva u Srbiji“, rekao je Mićović za Danas.

Prema njegovim rečima, rast cene nafte koji je usledio nakon toga, tačnije 10. januara kada su uvedene američke sankcije, još se nije prelio na cene goriva u Srbiji.

„Ukoliko cena sirove nafte na berzi naglo krene na dole, to se neće tako osetiti na cene goriva u Srbiji. Međutim, ako trend rasta nafte bude nastavljen u dužem vremenskom periodu onda možemo očekivati dalji rast cena goriva u Srbiji. Nije dovoljno samo nedelju dana skoka cene sirove nafte da se tako brzo odrazi na gorivo u Srbiji“, objasnio je Mićović.

Ukazao je da su sve zemlje u regionu koje kontrolišu cenu goriva, među kojima su Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija, povećale cene.

„Inače, promena visine cene goriva kod nas je bila čak umerenija u odnosu na skok cena dizela i benzina na Mediteranu“, ocenio je Mićović.

„Pravi razlozi povećanja cena goriva u Srbiji nepoznati“

Međutim, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje da pravi razlog povećanja cena goriva u Srbiji zapravo ne može samo da se pripiše rastu cena nafte i naftnih derivata na berzi, jer javnosti nije poznat tačan način obračuna određivanja maksimalne cene goriva koja se svakog petka objavljuje na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

„Cene goriva u Srbiji bi trebalo da se određuju u zavisnosti od visine cena goriva na berzi na Mediteranu. Cene goriva u Srbiji ne zavise direktno od rasta cena sirove nafte, ali zavise indirektno zbog njihovog uticaja na cene na Mediteranu, ali to nije uvek slučaj i ne mora da znači“, objašnjava Atanacković.

Dodaje da je već godinama primetno da Evropi nedostaje dizel i da nema dovoljno kapaciteta da od sirove nafte koju uvozi preradi dizel u dovoljnoj količini, a koji se u nekim periodima godine izuzetno traži.

Zbog toga je manjak ponude dizela u Evropi nekada jedan od glavnih razloga rasta cena ovog naftnog derivata na berzi na Mediteranu, pa čak i kada cena sirove nafte na berzi pada.

Kada je reč o Srbiji, Atanacković dodaje da naša javnost ne zna koji su parametri da bi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine odlučilo, kao poslednji put, da za po tri dinara podigne cenu i dizela i benzina.

„To može biti razlog jer je povećanja i cena goriva na berzi na Mediteranu, ali ne mora da znači. Moguće da je to neka kalkulacija unapred, predviđanjem nekih problema koji bi mogli potencijalno da nastanu zbog američkih sankcija NIS-u“, rekao je Atanacković.

Da li je vreme da država smanji akcize?

U vreme energerske krize, Vlada Srbije je od aprila 2022. godine pa i tokom 2023. godine iz meseca u mesec donosila odluku o smanjenju akciza na gorivo kako bi smanjila pritisak na potrošače.

Vlada Srbije je u tom periodu smanjivala akcize na gorivo za po 10, 15 pa i do 20 odsto.

Zanimljivo je da je cena dizela i benzina u Srbiji trenutno skuplja nego što je bila u decembru 2022. godine kada su na snazi bile niže akcize.

Izvor: Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine

Na primer, cena dizela u Srbiji 30. decembru 2022. godine iznosila je 197 dinara, a benzina 164 dinara.

Portal Danas nedavno je uradio analizu koja je pokazala da građani Srbije odvajaju mesečno nešto više od 10 odsto plate samo za jedan pun rezervoar dizela. Srbija je rekorder u regionu i šire i po tome koliko njeni građani mesečno izdvajaju za punjenje rezervoara u odnosu na mesečna primanja.

Na pitanje da li je sada vreme da država smanji akcize na gorivo s obzirom na to da su dostigle vrednosti iz vremena energetske krize, Atanacković kaže da su „i nož i pogača u rukama vlade“.

Dodaje da će se on kao privrednik uvek zalagati za niže cene, pre svega dizela koji je značajan za privredu i transport.

„Mislim da država mora ozbiljnije o tome da vodi računa, ne bi trebalo da se dozvoli da cena goriva poraste toliko da postane vidljiv efekat povećanja inflacije i povećanja svih ostalih troškova, zato što to apsolutno zavisi od cena transporta. Takođe, poljoprivrednici su izuzetno zavisni od cene dizela“, ukazao je Atanacković.

I Mićović dodaje da je na državi da odluči o tome, a na naftnim kompanijama da primenjuju takvu odluku.

„Različite zemlje imaju i različite politike akciznog opterećivanja goriva, kod nas jesu najviše akcize u regionu, pa i šire kada su u pitanju naročito dizel i tečni naftni gas, benzin je negde na srednjem nivou“, navodi Mićović.

Ističe da u Zakonu o akcizama postoji odredba koja kaže da u slučaju poremećaja na tržištu Vlada Srbije može da smanji akcize do 20 odsto da bi se umanjio efekat na srpsko tržište.

„Kada će država proceniti da je nastupila ekstremna situacija, nije na nama da komentarišemo, mi to možemo samo da primenjujemo“, zaključio je generalni sekretar UNKS.

Izvor: Danas.rs

Koju hranu ne biste jeli ni pod kojim uslovima jer ste svesni koliko je štetna po vas? Obični ljudi na ovo pitanje možda nemaju odgovor, ali gastroenterolozi su i te kako izričiti.

Svi imamo svoje male grehe u ishrani: velika posuda sladoleda nakon dugog, stresnog dana. Ona konzerva koka-kole sa nekoliko parčića pice u petak uveče. Pljeskavica i pomfrit u novom restoranu kojim su svi oduševljeni… Izreka „sve umereno” postoji s razlogom. Većina lekara i nutricionista zna da će vas potpuno izbegavanje hrane koju volite samo vratiti unazad, zbog čega ćete jesti mnogo više nego što bi trebalo. Ali postoje određene namirnice koje gastroenterolozi – lekari koji su specijalizovani za održavanje zdravlja vaših creva i digestivnog trakta – izbegavaju 99 odsto (a ponekad i 100 odsto) vremena.

Nijedna od ovih namirnica neće vam oduzeti godine života ako ih jedete s vremena na vreme, ali postoje određena hrana koju ovi doktori jako retko jedu jer je zaista loša za creva. Evo šest koje su naveli u intervjuu za Huffington Post.

Proteinske pločice

Proteinske pločice su jedna od onih stvari koje u Srbiji mnogi smatraju jako zdravim i čak su spremni da za njih odvoje i po više stotina dinara. Ipak, da li se isplati? Dok su neke proteinske pločice, poput onih napravljenih od pravog voća i orašastih plodova, bolje od drugih, dr Harmoni Allson, gastroenterolog iz medicinskog centra Tafts, kaže da ih nikada ne jede ako su visoko obrađene. Naročito super-obrađene proteinske pločice mogu dovesti do nadimanja i gasova. „Nikad ne jedem proteinske pločice. One obično visoko sadrže mnogo aditiva koji su štetni“, rekla je ona. „Istu količinu proteina možete dobiti u šoljici mleka, porciji putera od kikirikija, orašastih plodova ili semenki bundeve.

Biftek

Izvinite, ljubitelji crvenog mesa: gastroenterolozi nisu obožavatelji ove hrane. „Izbegavam crveno meso, posebno bifteke i hamburgere“, kaže dr Rizvana Čaudari, gastroenterolog na čuvenom univerzitetu Džons Hopkins. „Crveno meso i prerađeno meso povećavaju rizik od raka debelog creva i polipa debelog creva. Imaju visok sadržaj zasićenih masti, ali ako ćete ih konzumirati, količina koja se konzumira je važna: rizik od raka debelog creva je veći kod onih koji konzumiraju više od 100 grama dnevno.“

Hot dog i druge mesne prerađevine

Malo je ljudi kojima je lako da odbiju par komada mirisne slanine ili viršle, ali dr Rabija de Latur, gastroenterolog i docent medicine na Medicinskom fakultetu Grosman u Njujorku, kloni se prerađenog mesa poput ovih – a nažalost, u to ubraja i mesne nareske. „Crveno i prerađeno meso podrazumeva veći rizik od raka debelog creva“, rekla je ona. „Podaci povezuju uzimanje crvenog i prerađenog mesa četiri ili više puta nedeljno sa čak 20% povećanim rizikom od raka debelog creva.

Pržena riba ili piletina u dubokom ulju

Riblji štapići i čiken nagetsi jesu ukusni i svi ih obožavamo, ali ne činimo njima nikakvu uslugu zdravlju creva. „Studije su pokazale da ulje za prženje može negativno da modulira mikrobiom creva, što dovodi do pogoršanja ateroskleroze (nakupljanje masti i drugih supstanci na zidovima arterija)“, objasnio je dr Mahmud Ganum, istraživač mikrobioma i suosnivač farmako brenda BIOHM. Dugoročno, ovo nakupljanje može dovesti do posledica kao što su srčani udari i moždani udari.

Gazirana pića

Ako ste redovan konzument gaziranih pića ili bilo koje druge vrste zaslađenih napitaka, možda je vreme da se odreknete te navike. „Iako jesu užitak za pijenje, ova pića su povezana i sa hroničnim stanjima, kao što su dijabetes i bolesti srca“, rekao je dr Sajmon Si Metjuz, gastroenterolog u Džons Hopkinu i član savetodavnog odbora Vivante Health. „Pored toga, oni su često povezani sa izazivanjem gastrointestinalnih simptoma nadimanja, podrigivanja i refluksa, posebno kada kombinuju sodu i kofein.

Beli hleb

Prema dr Šilpa Grover, direktorki onko-gastroenterološkog programa u odeljenju za gastroenterologiju Ženskoj bolnici u Brigamu, rafinisane žitarice nisu dobre za creva. „Studije koje su procenile obrasce ishrane jasno su pokazale da je visok unos crvenog i prerađenog mesa i rafinisanih žitarica povezan sa povećanim rizikom od divertikulitisa (zapaljenje džepova na sluzokoži debelog creva)“, rekla je ona. „Suprotno onome što se ranije mislilo, orašasti plodovi, kukuruz i kokice nisu povezani sa povećanim rizikom od razvoja divertikuloze ili komplikacija kao što su divertikulitis ili krvarenje.

Ali zdravlje creva nije sve na šta morate da pazite kada je u pitanju ishrana bogata crvenim mesom i rafinisanim žitaricama. „Te iste dijete koje se preporučuju za smanjenje rizika od zdravstvenih stanja kao što su dijabetes, bolest koronarnih arterija i rak, uključujući kolorektalni rak, takođe će verovatno smanjiti rizik od divertikulitisa“, rekla je ona.

Da zaključimo, jedan hot dog neće vas ubiti, ali morate da ga jedete retko i pazite sa čime ga kombinujte. Umesto bele kifle, pokušajte, na primer, da uzmete hleb od celog zrna i kao prilog stavite kiseli kupus, najbolji prijatelj vaših creva. Bićete zahvalni sami sebi.

Izvor: Nova.rs

Svi mi povremeno donosimo odluke koje dovode do neželjenih ishoda.

Loše odluke mogu biti rezultat impulsivnosti, nedostatka informacija ili praćenja pogrešnih prioriteta. Iako nas greške uče vrednim lekcijama, one mogu ostaviti i posledice koje negativno utiču na naš svakodnevni život.

U svetu astrologije postoje znaci za koje se često kaže da imaju tendenciju da donose loše odluke.

Ovan
Ovnovi su poznati po svojoj impulsivnosti i sklonosti da deluju bez previše razmišljanja. Umesto da analiziraju širu sliku,

Oni skaču u prvoj prilici koja im se učini privlačnom, što može da ih odvede u pogrešnom pravcu. Njihova tvrdoglavost dodatno otežava ispravljanje grešaka jer retko priznaju da su pogrešili.

Blizanci
Blizanci se često bore sa donošenjem odluka jer žele da izaberu sve opcije odjednom.

Njihova neodlučnost ih često dovodi u situacije koje nisu najbolje za njih. Kada konačno odluče, na to često utiču trenutne emocije ili mišljenja drugih ljudi, što može dovesti do loših ishoda.

Njihov šarm ponekad uspe da ih izvuče iz nevolje, ali ne uvek.

Strelac
Strelci su večiti optimisti koji veruju da će na kraju sve ispasti dobro, bez obzira na okolnosti.

Njihova želja za avanturom i slobodom često ih tera da rizikuju više nego što bi trebalo. Odluke donose na osnovu entuzijazma, što ih ponekad dovodi do neočekivanih problema.

Iako se lako oporavljaju, posledice njihovih odluka mogu uticati na ljude oko njih.