Sombor.info

Nakon što je prošle godine opremljena i započela sa radom Jedinica za moždani udar na Odeljenju za neurologiju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, od 6. avgusta, u sklopu odeljenja, započinje sa radom kabinet za dupleks ultrazvuk cervikalnih arterija za sve bolničke pacijente za koje se ukaže potreba za ovim vidom dijagnostike, saopštili su u somborskoj bolnici.

Kako navode, ovom je prethodila nabavka ultrazvučnog kolor – dopler aparata opremljenog sa linearnom multifrekventnom sondom kao i dodatna edukacija lekara, specijaliste neurologije, iz oblasti „Primene ultrazvuka u neurologiji“.

“Značaj zbrinjavanja pacijenata na Odeljenju za neurologiju je u ranoj detekciji faktora koji mogu biti uzrok moždanog udara a što će odrediti način lečenja. Primena ove metode značajno će olakšati i ubrzati rad posebno iz razloga jer je Odeljenje dislocirano od Službe za radiologiju”, zaključuju u Opštoj bolnici Sombor.

Izvor: RAdio Apatin

U Dunavu kod Vukovara (Hrvatska) prekjuče popodne pronađeno je telo žene. Identifikacijom od strane članova njene porodice, utvrđeno je da se radi o M.O. (64) iz Apatina.

Telo je, nakon uviđaja, prevezeno u vukovarsku bolnicu gde je obavljena obdukcija, u čijem nalazu stoji da nisu utvrđeni elementi krivičnog dela.

-Nesrećna žena je, najverovatnije, izvršila samoubistvo skokom u Dunav, dva dana ranije, kada je i prijavljen njen nestanak. Kod Šumske uprave, na obali, su pronađene njene papuče, a prepoznavanjem je utvrđeno da je reč o našoj sugrađanki, navodi naš izvor blizak istrazi.

Izvor: apatinskenovine.rs

Obaveštavamo građane grada Sombora da će u periodu od 17. jula do 20. avgusta 2023. godine preduzeće „Oris“ d.o.o. Sombor i „Ciklonizacija“ AD Novi Sad sprovesti tretman suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlje. Tretman iz vazduha sprovodiće se na području zaštitne zone oko naseljenih mesta u priobalju Dunava, dok će tretmanom sa zemlje biti obuhvaćena sva naseljena mesta grada Sombora.

Tretmani će se sprovoditi u danima sa povoljnom meteorološkom situacijom. Iz vazduha, tretman će se sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin, dok će se tretman sa zemlje sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije deltametrin. Upozoravaju se pčelari da su preparati štetni za pčele, te da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fejsbuk i internet stranici preduzeća „Oris“ d.o.o. Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

ISPRED zgrade Gradskog muzeja u Somboru, na zelenom platou, na Trgu republike, u četvrtak, 27. jula u 20 časova, zakazano je otvaranje izložbe "Pokušaji emancipacije - osamdesete: Zoltan Radić, Dragan Rakić, Dragan Pantić", uz muzičke hitove koji su obeležili taj period.

Cilj postavke je da predstavi rad i odnos prema stvarnosti ova tri umetnika tokom 80-tih godina, s naglaskom na njihovu zajedničku umetničku akciju 1984.

Izložbu čine slike, crteži, biografski, filmski i foto materijal, čiji jedan deo se odnosi i na neformalnu grupu Alternativni provincijalni teatar Imago (APTI), koji je osnovala ova trojka.

Dela i dokumentacija pozajmljeni su iz privatnih kolekcija, a autor postavke je Čedomir Janičić, muzejski savetnik istoričar umetnosti.

Izvor: novosti.rs

U Apatinu je održan tradicionalni susret kolekcionara, a među izlagačima je bilo najviše numizmatičara, antikvara i filatelista iz Sombora, Subotice, Bačkog Petrovca, Novog Sada i Beograda, a u okviru ovog susreta održana je i 10. Međunarodna filatelistička izložba. 

“Čovek je prazan duhom, ako nema neki hobi”, kažu kolekcionari, numizmatičari i filatelisti koji se svake godine u julu okupljaju u Apatinu na druženjima i izložbama, gde razmenjuju iskustva i po neke vredne stvari koje prikazuju na izložbama za radoznalu publiku i za one koji žele po nešto i da kupe.

Uz kolekcionare, posetioci su mogli da vide i poštanske markice koje su poslali izlagači iz Evrope.

Na ovogodišnjim susretima u ponudi su bili razni antikviteti, slike, staro oružje Prvog i Drugog svetskog rata, knjige, značke, gramofonske ploče, kao i retka literatura.

Izvor: RTV

Objavljena lista najpopularnijih imena u prošloj godini – Sofija i Luka pobednici.

U Srbiji se u 2022. godini devojčicama najčešće davalo ime Sofija, dok je najviše dečaka dobilo ime Luka, pokazuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku.

Pored imena Sofija, najčešća imena za devojčice u prethodnoj godini bila su i: Dunja, Mila, Teodora, Sara, Una, Nađa, Milica, Helena i Maša.

Dečacima su se, pored imena Luka, najčešće davala imena: Lazar, Vasilije, Bogdan, Vuk, Stefan, Aleksa, Vukan, Mihajlo, Pavle.

Značenje imena Sofija

Sofija je žensko ime grčkog porekla. Potiče od grčke reči Σοφία (Sophía), što znači „mudrost“, „znanje“, „veština“. Naziv filozofija ima isti koren reči. U Ohridu se nalazi crkva Svete Sofije, za koju se pretpostavlja da je nastala u 10. veku, što govori i o starosti ovog imena.Ime se koristi u Srbiji, Hrvatskoj, Litvaniji i Letoniji.

Značenje imena Luka

Luka je muško ime grčkog porekla. Potiče od grčke reči „luks“ što znači „svetlost, svetleći“. Ovim imenom se često označavao žitelj Lucanije, oblasti u Italiji. Ime Luka je u kategorij najstarijih i najpopularnijih imena u svetu. Na Balkanu, u Austriji i Nemačkoj je veoma često poslednjih 10 godina. Ali ne nosie ga samo ljudi. Samo u Bosni i Hercegovini postoji šest sela koja nose naziv Luka. Sličan je slučaj i sa Hrvatskom i Srbijom. U nazivima mesta, sela još ga pronalazimo u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. U Kongu postoji čak i rijeka Luka.

Izvor: danas.rs

Jovana Tomić (21) iz Šapca studira Učiteljski fakultet u Beogradu. Uspešno je završila drugu godinu, što bi se reklo - očistila je sve ispite, pa je pomislila kako bi mogla da radi preko leta, da zaradi nešto para, pa da ode na more. Razmišljala je šta da radi - da bude promoter, hostesa, šankerka ili da deli letke, radi u igraonici, a možda i da bere borovnice ili šljive u rodnom mestu. A onda ju je cimerkina sestra pitala da joj čuva dete nedelju dana, na šta je Jovana rado pristala i za to dobila "finu platu". Tako je i došla na ideju da ponudi usluge čuvanja dece, a onda se, blago rečeno, dogodio šok - u jednom danu Jovanu je pozvalo čak četiri porodice s pitanjem kada bi mogla da dođe na razgovor za posao.

„Pozdrav. Ako je nekoj porodici potrebna pomoć oko čuvanja deteta/dece dok su roditelji na poslu, pišite mi. Ja sam studentkinja Učiteljskog fakulteta, imam iskustva sa decom (radila sam u igraonicama, čuvala sestrinu decu). Ne bih da imam obavezu oko spremanja obroka, ali ako je roditeljima lakše, nije problem, dogovorićemo se. Čuvala bih klince starije od godinu dana. Nema fiksne cene, sve se dogovaramo“.

Ovako je glasio oglas studentkinje Učiteljskog fakulteta Jovane Tomić koja je odlučila da na mesec dana radi kao bebisiterka, kako bi zaradila novac i otišla na more.

Iako je isprva mislila da radi kao hostesa ili trgovac u jednom butiku i to preko Omladinske zadruge, Jovana se predomislila u trenutku kada ju je cimerkina sestra pitala da joj čuva decu nedelju dana.

„Sestra moje cimerke je tražila ženu koja bi joj čuvala klince od pet i sedam godina i onda joj je cimerka rekla da sam završila sa fakultetom za ou godinu i da bih verovatno mogla. Pristala sam, naravno, nisam imala predstavu koliko bi to koštalo, ali je žena bila i više nego korektna. Mislim da mi je dala više para nego što je trebalo“, priznaje Jovana.

Jovana je čuvala dečake pet dana, a jedino je trebalo da im pripremi doručak, dok je majka dečaka spremala ručak dan ranije.

„Moja obaveza je bila da nam spremim doručak, dok bih ručak samo podgrejala. Dečaci su zaista dobri, već su veliki, nikakvih problema nije bilo, čak štaviše, baš nam je bilo zanimljivo. I kada mi je njihova mama platila skoro 500 dinara po satu, a bila sam nekad osam , nekad šest, bila sam šokirana. Rekoh, ako nađem posao bebisiterke na jedan mesec, odoh sigurno na more i to ranije nego što sam planirala“, kaže nam ova studentkinja.

I onda je na društvenim mrežama objavila oglas u kom je ponudila usluge čuvanja dece. Tada je, priznaje, usledio šok – već prvog dana imala je četiri poziva za posao.

„Nisam mogla da verujem. Zaista. Ljudi su, bukvalno, bili očajni, hitno im je trebala pomoć oko dece. Prva žena koja me je pozvala odmah je rekla da dođem već danas na razgovor. Delovalo mi je kao da joj je hitno, a da ne može nikog da pronađe. Onda su se javili drugi roditelji, ispitivali su me preko telefona, pa smo se dogovorili da za tri dana dođem na razgovor. Ipak bih volela da obiđem sve porodice, pa da i sama procenim. Naravno da i oni žele mene da upoznaju i da vide ko im ulazi u kuću i čuva decu, ali nije ni meni svejedno. Danas ima raznih prevara, tako da ćemo cimerka i ja zajedno da idemo na te razgovore, pa se nadam da ću odmah odlučiti, a i da ću se dopasti roditeljima“, priča nam Jovana.

Beograd ili rodni kraj

Kada se završio ispitni rok, Jovana je mislila da spakuje kofer i da se vrati u rodni kraj, pa da do septembra tamo nešto radi.

„U toku je sezona branja borovnica, uskoro će i rane šljive, tako da sam mislila da nešto od toga radim. Bila bih kući, ne bih imala nikakvih troškova i ostao bi mi čisto zarađen novac. S druge strane, u Beogradu mi je teže, iako živim u studentskom domu, ipak preko leta ne radi menza. U sobi nemamo frižider, što znači da bih morala da kupujem gotovu hranu, tako da bi mi sva zarada otišla upravo na hranu. Međutim, kad se neplanirano desio posao bebisiterke gde, između ostalog, i ja doručkujem i ručam sa klincima, shvatila sam da mi je definitivno ovo najbolja opcija, a pritom se sjajno snalazim sa decom. Obožavam decu, zato sam i upisala Učiteljski fakultet. Tako da, planiram da radim mesec dana, koliko god da zaradim, biće dovoljno jer ne plaćam kiriju od sto i više evra pošto živim u domu, tako da vam se za mesec dana javljam iz Grčke sa plaže“, poručuje Jovana.

Iz beogradskog bebi servisa za Nova.rs potvrđuju da je potražnja za bebisiterkama velika, ali da je tako tokom cele godine.

„Članovi porodice imaju specifično radno vreme, rade prve i druge smene, tako da im je potrebna pomoć oko čuvanja dece. Neki misle da je manja potreba za bebisiterkama od septembra, kada se završe odmori i deca krenu u vrtiće i škole, međutim iskustva pokazuju da to nije tako jer su deca često bolesna, a roditelji ne mogu da otvaraju bolovanja, pa im je potrebna podrška i pomoć“, objašnjavaju iz bebi servisa.

Dodaju da se porodice često vežu za bebisiterke, pa ih angažuju i kada dete ide u vrtić, „za svaki slučaj“.

„Bebisiterka je član porodice i onda je ne puštaju tako lako. Tako da je potražnja tokom cele godine, zaista. S druge strane, imam utisak da je preko leta možda malo zatišje u pogledu potražnje jer mnogi ljudi su na odmorima, pa se kombinuju sa bakama i dekama, kako gde može, u skladu sa svojim mogućnostima“, kažu iz servisa.

Izvor: nova.rs

Na obali Dunava, kod Šumske uprave Apatin, danas je pronađena neeksplodirana ručna bomba.

Mesto gde se bomba nalazi obezbeđuju pripadnici Policijske stanice Apatin sve dok ne dođu stručne ekipe iz Beograda zadužene za njeno uništavanje.

Pretpostavlja se da je vlasnik mine želeo da je se reši, ali se umesto u policiju, gde je mogao da je preda bez ikakvih posledica u ovih mesec i više dana, odlučio na neodgovoran i opasan potez - da je ostavi na neobezbeđenom mestu, lako pristupačnom svakom prolazniku i time ih dovede u životnu opasnost. Pukom srećom bomba je na vreme uočena i niko nije stradao.

Izvor: apatinskenovine.rs

„Veliko mi zadovoljstvo i čast što imam priliku da najavim početak 5. Somborskog filmskog festivala i prikazivanja filmova u ovom prelepom gradu, jednom od najlepših u Srbiji poznatom po pesnicima, slikarima, umetnicima, pogotovo što se ove godine održava pod sloganom ‘Za one koji dolaze’. Slogan nas podseća da je manifestacija posvećen mladosti, onome što nas nadahnjuje, onome što dolazi, onome što je naša budućnost“, ovim rečima je Ljiljana Stjepanović poznata srpska glumica, u prepunom Atrijumu Gradske kuće u Somboru, otvorila manifestaciju.

Svečanost otvaranja 5. Somborskog festivala su vodili glumci Žarko Stepanov i Nina Grahovac, nakon čega je održana projekcija debitantskog filma Nine Ognjanović „Ovuda će proći put“, a zatim je prikazano poslednje ostvarenje Mladimira Puriše Đorđevića „Usta puna zemlje“..

„Svežina i aktuelnost 5. izdanja Somborskog filmskog festivala ogleda se u njegovom filmskom repertoaru. U sve četiri programske selekcijama uočićete oznaku koju daju oni koji dolaze – mladi, nesputani mudri, hrabri“, izjavila je Vesna Šašić, direktor Somborskog filmskog festivala i dodala: „Pored filmova za publiku smo pripremili i brojne prateće programe. Oni predstavljaju neku vrstu dopune filmova, njihov komentar, zanimljiv dijalog, kao i mogućnost da letnje dane i večeri Somborci i drugi gosti provedu na lep način.“

Svečanosti otvaranja je prethodilo otvaranje izložbe „Tragovi jednog vremena: Filmski plakat 1970-1979.“, kao i vožnja oldtajmerima, dok je publika tokom večeri mogla da pogleda na drugim lokacijama još neka filmska ostvarenja. U Kabareu Narodnog pozorišta prikazan je film “Usekovanje” reditelja Siniše Cvetića, dok je u Dvorištu Gradskog muzeja održana projekcija filma “Sitne priče” koji potpisuje reditelj Szász Attila.

U naredna četiri dana, tokom trajanja ove međunarodne filmske smotre koja je posvećena kinematografiji Dunavsko-panonske regije, publika će imati priliku da pogleda selekciju filmova u više programskih celina – Glavni program, Selekcija filmova mladih autora, Panorama mađarskog filma i prateći program u okviru koga je i selekcija “Kad bi Sombor bio Holivud”, koju potpisuje selektor Dejan Dabić.

Žiri koji će ocenjivati ostvarenja u Glavnom programu su Dušan Milić, reditelj, scenarista i producent, Ana Vučković Denčić, novinarka, dramaturškinja i književnica, i Tamara Aleksić, glumica. Selekciju filmova mladih autora vrednovaće reditelj Goran Nikolić, glumica Danica Radulović i glumac Nikola Šurbanović.

Drugi dan Festivala biće posvećen promociji knjiga Filmskog centra Srbije: „Srpski film: Pedesete“ Saše Radojevića i „Kritički vodič kroz srpski film 2018-2022.“ Đorđa Bajića i Zorana Jankovića. U večernjim časovima održaće se projekcije filmova: „Dobrodošao kući brate“, „Jahači“, „Ni bez tebe“ i „Kajmak“.

Izvor: nedeljnik.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, u okviru centralne akcije pojačane kontrole saobraćaja, kontrolisali su 1.889 učesnika u saobraćaju, od kojih je 166 sankcionisano zbog nepoštovanja saobraćajnih propisa.

Najviše je otkriveno prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa kako vozača, tako i putnika - 60, dok je iz saobraćaja isključeno 28 vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola, a troje vozača je zadržano do istrežnjenja.

Apelujemo na vozače da budu odgovorni prema sebi i drugima, da poštuju ograničenje brzine i koriste sigurnosni pojas na način na koji je to predvideo proizvođač vozila, da ne voze pod dejstvom alkohola i poštuju sve ostale saobraćajne propise, jer na taj način čuvaju svoj i živote drugih učesnika u saobraćaju.

Izvor: RTV