Sombor.info

Grad Sombor i Sportski centar „Soko“ Sombor, uz tehničku podršku Odbojkaškog saveza Srbije i Odbojkaškog kluba „Sombor“, organizuju turnir u odbojci na pesku. Ovo je deveti put da se u našem gradu organizuje turnir najbolјih „beach volley“ igrača i igračica.

Profesionalni turnir održaće se u periodu od 28. do 30. jula, na Trgu Svetog Trojstva u Somboru, a mečevi će se igrati u toku dana, kao i pod reflektorima, po čemu je ovaj turnir jedinstven u Srbiji.
Zbog najvećeg broja prijavlјenih ekipa do sada, kako navodi Miloš Aleksić, ispred organizatora, u petak, 28. jula, sa početkom u 19.00 časova održaće se kvalifikacioni mečevi, dok će se u naredna dva dana celodnevno održavati mečevi, sa početkom u 10.00 časova.

Finalni mečevi predviđeni su trećeg dana turnira, u nedelјu, 30. jula, te će se od 20.00 časova odigrati meč u ženskoj kategoriji, dok nas od 21.00 čas očekuje finale u muškoj kategoriji, nakon čega sledi proglašenje pobednika, te dodela trofeja.

Takođe, u periodu od 31. jula do 3. avgusta, održaće se i Međunarodni rekreativni turnir koji iz godine u godinu okuplјa veliki broj lјubitelјa odbojke na pesku. Pored domaćih ekipa, na turniru će učestvovati ekipe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Ovom prilikom pozivamo naše sugrađane da dođu, navijaju i budu deo ove sada već tradicionalne sportske manifestacije, koja je svage godine sve više u ekspanziji.

U kompleks Javnog preduzeća “Dunavska obala” u Apatinu juče je uplovila Međunarodna dunavska - TID regata, najveća i najduža rečna regata na svetu, koja startuje svake godine iz nemačkog grada Ingolštata, poslednje nedelje juna, a završava se 6. septembra u rumunskom mestu Sveti Đorđe.

Učesnici ove regate prenoćili su u Apatinu, te danas nastavili svoju plovidbu.

TID regatta, promovišući zdrave stilove života i zaštitu životne sredine, traje 73 dana, na deonici od 2.455 kilometra rekom Dunav. Regata se održava pod pokroviteljstvom Evropske kajakaške asocijacije, dok je organizator kroz Srbiju Odbor za turizam Кajakaškog saveza Srbije. Ovaj Odbor već godinama uspešno sarađuje sa turističkim organizacijama i opštinama u kojima regata staje i kroz koje prolazi, a sve to uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

Izvor: Radio Apatin

Nije prošlo dugo od najave radova na ulici Apatinski put u Prigrevici do trenutka kada se govori o završetku radova. Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać danas se zahvalila i pohvalila izvođače koji su se potrudili da umesto planiranih 35 dana za završetak, već petnaesti dan pričamo o asfaltiranoj ulici.

„Posao je pri kraju, asfaltiranje očekujemo da bude gotovo već u toku sutrašnjeg dana, a nakon toga i da se postavi horizontalna i vertikalna signalizacija“, rekla je Dubravka Korać.

Predsednica naše opštine je najavila i da će po završetku radova u Prigrevici, početi i izgradnja biciklističke staze od Svilojeva do Banje Junaković, a da se do kraja godine očekuje i asfaltiranje puta od ulice Nova do deponije u Apatinu.

Konobara i kuvara u Nemačkoj već godinama nema dovoljno, a situacija je sada postala ekstremno alarmantna, pa su pojedini objekti prinuđeni i da skraćuju radno vreme, zatvaraju određenim danima ili ograničavaju ponudu u jelovniku. Ni srpskom ugostiteljstvu ne cvetaju ruže, pa po svemu sudeći, ni kod nas nije isključen "nemački scenario" - nećete moći da odete u omiljeni kafić ili restoran baš kad god vam se prohte. I ovdašnji ugostitelji muku muče sa radnom snagom, pa su i ovdašnji lanci kafića i restorana bili prinuđeni da zatvaraju pojedine lokale.

Nemačkim restoranima i hotelima trenutno nedostaje više od 65.000 radnika, saopštilo je udruženje ugostitelja Dehoga. Prema istraživanjima koja se sprovodi na mesečnom nivou, manjak zaposlenih je konstantan.

„Savezna agencija za rad prijavila je 33.160 slobodnih radnih mesta u ugostiteljstvu za jun mesec. Međutim, pretpostavljamo da je stvarna potražnja najmanje dvostruko veća, jer mnoge firme više ne prijavljuju svoja slobodna radna mesta“, izjavila je Sandra Varden, stručnjak za tržište rada iz udruženja Dehoga, piše Poslovni dnevnik, a prenosi Telegraf.rs.

Vardenova je ukazala na brojke iz juna 2019. kada je prijavljeno skoro 40.000 slobodnih radnih mesta, dodajući da se gastronomski biznis nosio se sa situacijom kako je umeo.

„Ima objekata koji su zbog manjka zaposlenih prinuđeni da skrate svoje radno vreme, zatvore određenim danima ili ograniče ponudu u jelovniku“, priča ona.

Neki restorani počeli su, navodi, da uvode samoposluživanje.

Dehoga se nada da će se brzo osetiti efekti zakona o stručnoj radnoj snazi iz inostranstva i da će stranci moći lakše do dođu do posla.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Kako je Nova.rs ranije pisala, veliki broj ugostitelja tokom letnje sezone odlazi u inostranstvo na rad.

Miloš Turinski iz kompanije Infostud poslovi ispričao nam je da je u Beogradu velika tražnja ugostitelja, a posebno konobara. Istakao je da Srbija ne može da bude konkurentna sa zemljama u susedstvu koje izlaze na more, poput Crne Gore i Hrvatske – gde odlazi najveći broj srpskih ugostitelja.

Za rad na sezoni, ugostitelji zarade „čist“ novac, jer su im obezbeđeni i smeštaj i hrana. „Srbija jednostavno ne može biti konkurentna, jer nemamo da ponudimo takve uslove“, priča Turinski.

Zapošljavaju se ljudi bez ikakvog iskustva

Udruženja ugostitelja ističu da se sve više ugostiteljskih objekata okreće zapošljavanju ljudi bez ikakvog iskustva u poslu.

Iz udruženja Ugostitelji Beograda pričaju da mladima posao konobara odgovara dok se školuju i studiraju, te da se veliki broj kafića oslanja na mlade.

Sa restoranima je, dodaju, drugačija priča.

„Sve manje kuvara pristaje na uslove koji se nude“, pričaju iz udruženja i dodaju da mladi kuvari već nakon jedne odrađene sezone na primorju traže značajno veće plate.

„Znaju koliko su naučili i znaju koliko mogu da zarade. A nemaju veliku frku za novac – jer im je ostalo od sezone“, kaže predstavnica jednog od udruženja.

„Radne snage nema ni za lek“

„Dva lokala smo prodali, a u jednom koji još uvek nekako izdržava i radi morali smo da zatvorimo kuhinju, pa sada samo služimo piće“, priča Sanja Božić, menadžerka jednog od lanaca ugostiteljskih objekata u Beogradu.

„Radne snage nema ni za lek, plate u ugostiteljsvu nisu dovoljno primamljive, pa mi, a i ostale kolege, zapošljavamo bukvalno koga stignemo“, iskrena je naša sagovornica.

Ona dodaje da se sada masovno zapošljavaju konobari ili kuvari bez ikakvog iskustva.

„Postoje i agencije koje zapošljavaju kuvare i konobare iz Kube ili Šrilanke. Oni su voljni da rade, ali problem je u tome što ne znaju dovoljno jezik“, priča Sanja.

Ona dodaje da je manjak radne snage naročito izražen sada u jeku sezone, kada mladi masovno odlaze da konobarišu na moru, gde svakako mogu da zarade više novca u kraćem vremenskom periodu. Ipak, ovaj problem nije samo sezonski, potiče još iz vremena korone, kada je ugostiteljsvo postalo nesiguran biznis.

„Dugo nismo mogli da radimo punim kapacitetom, pa su se u vreme pandemije mnogi preorijentisali na neke druge stvari i više se ne vraćaju u kafiće ili restorane“, zaključuje Sanja.

Izvor: nova.rs

Pas Kiki koji je pre šest dana srpskoj porodici nestao u Nea Plagiji u Grčkoj, uspešno je pronađen. Međutim šta se krilo iza misterioznog nestanka ovog psa zaprepastilo je mnoge Srbe.

Unutar grupe "Live from Greece", Ivana je pre šest dana objavila da joj je nestao pas. Tragajući danima za njim po Grčkoj, sa svojom uplakanom decom, polako gubeći nadu da će psa ikada više videti, on je danas pronađen. Međutim, ne u Grčkoj, već u Srbiji.

"Možda te vrate kada vide koliko nedostajemo jedno drugom... Videće ti to u očima": Cela Srbija traga za Ljubičinim psom, neki bi njenu muku da učine još većom, ali je dobrih ljudi ipak mnogo više

"Pronađen Kiki posle šest dana traganja. Hvala svima na pomoći. Svima koji su delili i pomagali u traženju. I na kraju inspektorima u Somboru. Pozdrav od Kikija!", napisala je Ivana u opisu fotografije na kojoj se nalazi ona i pas Kiki.

Potraga za ovim psom nije bila laka. Porodica je objasnila da je Kiki izašao iz dvorišta i u sekundi nestao. Odmah nakon nestanka obišli su celu Plagiju i Flogitu uzduž i popreko, ali od psa nije bilo ni traga ni glasa.

Potraga za psom

Nakon pet dana traganja za njim, uz pomoć raznih grupa na Fejsbuku, azila ali i sopstvenog obilaženja plaža i ulica, Ivana i njena deca počeli su polako da gube nadu, jer im je bilo neverovatno da je pas tek tako nestao i da ga nema baš nigde.

A onda, šestog dana, Ivana je na ovoj Fejsbuk grupi objavila fotografiju sa Kikijem u naručju - bila je to fotografija koja je mnoge oduševila.

Kiki je konačno pronađen. Ako se pitate gde tačno, odgovor je u Srbiji.

Kako je Kiki dospeo iz Grčke u Sombor?

Kako je Ivana objasnila, pas je pronađen, ali u Somboru. Turisti iz Srbije, naišli su na psa, uzeli ga i odveli nazad sa sobom.

Kako je dodala plan turista iz Sombora bio je jeziv.

"Zahvaljujući policiji i inspektorima iz Sombora, Kiki je pronađen! Ljudi iz ovog grada su ga u Grčkoj 'uzeli' i odvezli do Sombora sa namerom da ga voze za Nemačku. Plan im uopšte nije bio da ga vrate. Verovatno su mislili da je grčki pas pa su ga zbog toga odveli u Srbiju kod veterinara a ne u Grčkoj, ali tu su se zeznuli. Mada smo mi i u Grčkoj prijavili, tako da bi se i tamo otkrilo da su ga odveli. Nije bio takmičarski, samo naš porodični što je nama najvrednije. Na kraju bitno je da im plan nije uspeo", rekla je Ivana te dodala da su Kikija proverili veterinari i da je u dobrom stanju.

Dok su se neki pitali, zašto bi jedan pas bio tek tako ukraden, mnogi su odgovorili da se verovatno radilo o kinološkoj mafiji.

Izvor: blic.rs

Obaveštavamo građane grada Sombora da će 28. jula 2023. godine, preduzeće „Oris“ d.o.o. Sombor i „Ciklonizacija“ AD Novi Sad sprovesti tretman suzbijanja odraslih komaraca iz vazduha i sa zemlјe. Tretman iz vazduha i sa zemlјe sprovešće se na području naselјenih mesta Bački Monoštor, Kolut, Bački Breg i Bezdan sa vikend zonom. Tretman će se sprovoditi u skladu sa povolјnom meteorološkom situacijom. Iz vazduha, tretman će se sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije lambda-cihalotrin, dok će se tretman sa zemlјe sprovoditi preparatom na bazi aktivne materije deltametrin.

Upozoravaju se pčelari da su preparati štetni za pčele, te da košnice zatvore ili udalјe najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fejsbuk i internet stranici preduzeća „Oris“ d.o.o. Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

U SOMBORU je održan radni sastanak u okviru projekta „Pružanje psihološke i psihosocijalne podrške porodicama nestalih lica“.

Tema sastanka jeste realizacija izložbe posvećene porodicama nestalih lica, u saradnji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta – Regionalne delegacije u Beogradu, Crvenog krsta Vojvodine, Crvenog krsta Sombor i Grada Sombora, koja je predviđena za jesen.

- Pitanje nestalih osoba pitanje je produžene i nespecifične tuge koja traje već dugi niz godina. Porodice koje su suočene sa ovom situacijom nisu samo izgubile jednog ili više članova, izgubile su mnogo više. One ne mogu da završe proces tugovanja, nisu imale priliku da se oproste od svojih najmilijih, nisu uspele da sahrane posmrtne ostatke. One žive u beskonačno dugom danu žalosti koji traje blizu trideset godina. Žive u iščekivanju i nadi da će dobiti odgovore i da će moći da se oproste od majke, oca, supruga/supruge, sina, ćerke, unuka - ističe gradonačelnik Antonio Ratković.

Ova posebna izložba prikazaće radove članova porodica nestalih lica, koji će kroz oslikane satove simbolično izraziti svoje emocije. Kako su predstavnici Crvenog krsta naveli, oslikani satovi simbolizuju teško vreme čekanja i svojom sadržajnošću i lepotom ilustruju vrednosti vezane za ljudsko dostojanstvo, identitet i sećanje.

Izvor: novosti.rs

Grad Sombor u saradnji sa Javnim komunalnim preduzećem „Čistoća“, uspešno je sproveo akciju saniranja divlјih deponija u naselјenim mestima Kolut, Gakovo i Svetozar Miletić.

Ispred Grada Sombora, sprovedene radove obišao je član Gradskog veća za oblast zaštite životne sredine, Slobodan Stanić, te apelovao na sugrađane da za odlaganje otpada koriste usluge JKP „Čistoća“, kako ne bi stvarali divlјe deponije koje predstavlјaju opasnost, pre svega u pogledu uticaja na zdravlјe.

Polјoprivredna zemlјišta izložena stvaranju divlјih deponija na parcelama pomenutih naselјenih mesta, potpuno su očišćena i sada bezbedna. Član Gradskog veća je istakao da je u toku vršenje pojačanog nadzora na ovim, ali i drugim lokacijama, u cilјu održanja naše životne sredine čistom i bezbednom. Najugroženija mesta od nesavesnog stvaranja divlјih deponija su polјoprivredna zemlјišta, polјski putevi, kanali za navodnjavanje i odvodnjavanje, bunari, te ribnjaci.

Decenijama su dominantne svetske sile imale koristi od velikog broja radno sposobnog stanovništva koje pomaže u ekonomskom rastu. Međutim, svetska demografija se već promenila. Evropa se smanjuje, kao i Kina, a Indija, mnogo mlađa zemlja, ove godine je postala najmnogoljudnija država na svetu. Ali stručnjaci upozoravaju da je to samo početak. Projekcije su pouzdane i oštre - do 2050. godine ljudi stariji od 65 godina činiće skoro 40 odsto stanovništva u nekim delovima istočne Azije i Evrope.

U zabeleženoj istoriji, nijedna zemlja nikada nije bila toliko stara koliko se očekuje da će neke nacije biti.

Kao rezultat toga, predviđaju stručnjaci, za stvari koje mnoge bogate zemlje uzimaju zdravo za gotovo poput penzija, starosnih granica za odlazak u istu ili strogu imigracionu politiku, biće potreban remont da bi bile održive. A današnje bogate zemlje će činiti manji udeo u globalnom BDP-u, smatraju ekonomisti.

Ovo je velika promena za Evropu, Sjedinjene Države, Kinu i druge velike ekonomije, koje imaju najviše radno sposobnih ljudi na svetu. Kada je reč o Srbiji, ona već spada u zemlju sa „pretežno starijim stanovništvom“, piše Njujork tajms. Stoga, naša zemlja je jedna od onih u Evropi u kojoj se do 2050. godine očekuje drastično smanjenje broja radno sposobnog stanovništva, a veliki broj ljudi u penziji. Radne snage će i te kako nedostajati, a na državi je da se suoči sa ovim problemom.

Prema projekcijama UN, u budućnosti, najviše radne snage će biti u južnoj i jugoistočnoj Aziji, Africi i na Bliskom istoku. Stručnjaci smatraju da bi ta promena mogla da preoblikuje ekonomski rast i geopolitičku ravnotežu moći.

U mnogim aspektima, starenje sveta je trijumf razvoja. Ljudi žive duže, zdravije i, kako postaju bogatiji, imaju sve manje dece.

Mogućnosti za mnoge siromašnije zemlje su ogromne. Manje porodice imaju više slobodnog vremena za obrazovanje i ulaganje u svoju decu. Više žena ima tendenciju da uđe u radnu snagu, što doprinosi ekonomskom razvoju.

Bez poslova, puno radno sposobnih ljudi može pre dovesti do nestabilnosti, pre nego do rasta. Čak i kako stare, bogate zemlje će dugo uživati u ekonomskim prednostima i visokom životnom standardu.

„Sve ove promene nikoga ne bi trebale da iznenade“, rekao je Miko Mirskila, direktor Instituta za demografska istraživanja, piše Njujork tajms.

Zemlje sa velikim brojem dece, kao što su Afrika, Azija ili Okeanija, imaće više radnika do 2050. godine.

Kao i u mnogim mladim zemljama, stopa nataliteta u Keniji poslednjih godina je drastično opala. Žene su pre 50 godina rađale u proseku osmoro dece, a pošle godine nešto više od troje. Demografski, Kenija liči na Južnu Koreju sredinom 1970-ih, jer je njena ekonomija imala istorijski uspon, iako stopa nataliteta u toj zemlji opada nešto sporije. Veći deo Južne Azije i Afrike ima sličnu starosnu strukturu.

Međutim, predviđanja sa sobom nose i dozu neizvesnosti, a postoje dokazi da stope fertiliteta u subsaharskim afričkim zemljama opadaju čak i brže od predviđanja UN-a, što znači da bi te afričke zemlje mogle da budu u još boljem položaju 2050. godine.

Ali bez prave politike, ogromna populacija radno sposobnog stanovništva može i da nazaduje umesto da dovede do ekonomskog rasta. Ako veliki broj mladih nema pristup poslu ili obrazovanju, velika nezaposlenost može da ugrozi stabilnost, jer se mladi ljudi onda okreću kriminalnim grupama da bi bolje živeli.

Zemlje u 2050. godini

Na svake dve radno sposobne odrasle osobe u Japanu, trenutno postoji najmanje jedna osoba koja ima 65 godina ili više.

U Južnoj Koreji će 2050. godine biti tri odrasle osobe starosti 65 godina ili više na svaka četiri radno sposobna odrasla lica. Većina najstarijih biće u Aziji i Evropi.

Današnje mlade zemlje nisu jedine u kritičnom trenutku. Transformacija bogatih zemalja tek je počela. Ako te zemlje ne uspeju da se pripreme za sve manji broj radnika, suočiće se sa postepenim padom blagostanja i ekonomske moći.

Predviđa se da će se broj radno sposobnih ljudi u Južnoj Koreji i Italiji, dvema zemljama koje će biti među najstarijim na svetu, do 2050. godine smanjiti za između 10 i 13 miliona. Kina će imati 200 miliona manje radno sposobnih stanovnika.

Velike zemlje sa najvećim udelom stanovništva od 65 ili više godina do 2050. godine biće Južna Koreja, Japan, Italija i Španija.

Da bi se izborile, smatraju stručnjaci, stare bogate zemlje moraće da preispitaju penzije, imigracionu politiku i da isprate kako funkcioniše život starih ljudi.

Ipak, kako piše Njujork Tajms, promena neće doći lako. Više od milion ljudi nedavno je protestovalo u Francuskoj zbog podizanja starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, naglašavajući time tešku politiku prilagođavanja. Strahovi od imigracije podstakli su podršku desničarskim kandidatima širom zapadne i istočne Azije.

„Neka mesta imaju previše starih ljudi, a neka previše mladih ljudi. Naravno, imalo bi smisla da se granice mnogo više otvaraju. A u isto vreme vidimo da je to teško zbog porasta desničarskih pokreta“, rekao je Mirskila.

Problematična tačka su i penzijski sistemi – zemlje sa nižim prihodima teže se nose sa starim stanovništvom.

„U većini zemalja sa nižim prihodima, radnici nisu zaštićeni penzionim sistemom“, rekao je Piter O’Kif, koji vodi Centar za istraživanje starenja Azije. On smatra da ta činjenica nije društveno održiva, „jer ćete za 20 godina imati mnogo veći udeo starijeg stanovništva“.

Zemlje će morati da vide kakav im je model penzionog sistema potreban da bi obezbedile neku vrstu adekvatne finansijske podrške u starosti.

Ipak, neke bogate zemlje se neće suočiti sa tako dubokim promenama, uključujući Sjedinjene Države.

Nešto veće stope fertiliteta i imigracije znače da će Sjedinjene Države i Australija, na primer, biti mlađe od većine drugih bogatih zemalja 2050. godine. Prema projekcijama UN, u Sjedinjenim Državama i u Australiji nešto manje od 24 odsto stanovništva će imati 65 ili više godina 2050. godine, što je daleko više nego danas, ali niže nego u Evropi i istočnoj Aziji, koje će dostići 30 odsto.

Starenje je ogromno dostignuće uprkos svim problemima.

„Uspeli smo da produžimo dužinu života. Smanjili smo preranu smrtnost i došli do stanja u kojem je rađanje dece izbor koji ljudi donose umesto da budu na neki način prisiljeni, odnosno naterani od strane društvenih struktura“, kaže Mirskila.

Ljudi ne samo da žive duže, oni takođe žive zdravije, a visok nivo razvoja starijih zemalja znači da će one još dugo uživati u prosperitetu.

Ali važan je i izbor koji donesu vlade i politike određenih zemalja.

„Kako će društvo izgledati umnogome zavisi od izbora politike i promene ponašanja“, rekao je O’Kif.

Izvor: nova.rs

GRADSKO veće Sombora prihvatilo je Predlog rešenja o obrazovanju Komisije za procenu štete i potreba na građevinskim objektima i poljoprivrednim zemljištima nakon elementarnih i drugih nepogoda, u danima 13. i 21. jula.

Svi građani koji su pretrpeli štete nastale usled vremenkih neprilika, informacije mogu priložiti u mesnim zajednicama, u zgradi Županije, Trg cara Uroša 1, u kancelariji br. 154, kao putem kontakt telefona 066/833-1-202, 025/468-130 ili mejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor: novosti.rs