Sombor.info

Neprijatan zadah iz usta ima svako bar jednom u životu. Može biti prolazan (najčešće nestaje nakon jela, pranja zuba, upotrebe zubnog konca ili vodica za ispiranje) ili trajan (najčešće izazvan metaboličkim poremećajima i određenom vrstom bakterija) kada predstavlja značajan problem koji se javlja kod 20 odsto stanovništva u različitom stepenu izraženosti.

U ovom slučaju, on negativno utiče na psihološko stanje osobe, socijalne i poslovne međuljudske odnose, a vodi povlačenju osobe u sebe i pojavi stresa.

Gotovo svaki četvrti stanovnik Rusije ima neku vrstu lošeg zadaha iz usta – halitozu. Ruski gastroenterolog Fedor Černousov govorio je na Kanalu Rusija 1 koje vrste neprijatnog zadaha postoje i koju bolest može da signalizira loš zadah.

„Kiseli dah može ukazivati na probleme sa želucem. Može biti gastritis, može biti čir na želucu, a može biti i nepotpuno zatvaranje zalistaka između želuca i jednjaka, kada se sadržaj želuca izbacuje u jednjak“, rekao je doktor Černousov, a prenosi ruski portal vesti.ru.

Dah koji miriše na trulu ribu može biti znak problema sa zubima.

„Ako retko posećujete stomatologa i imate uznapredoval karijes, onda može doći do jakog mirisa i neprijatnog ukusa truleži u ustima“, naveo je ovaj stručnjak, dodajući da probleme sa desnima, takođe, ne treba zanemariti.

Miris pokvarenih jaja, kako kaže ovaj gastroenterolog, najčešće ukazuje na bolesti kada hrana stagnira u jednjaku, dok miris amonijaka može ukazivati na cirozu jetre, bolesti bubrega i dijabetes.

„Ako se oseća neki neprijatan miris, onda prvo treba ići kod stomatologa. Ako je sa zubima sve u redu, idite kod otorinolaringologa jer može da bude upala grla, upala sinusa. Ako je i to sve u redu, idite kod gastroenterologa“, poručio je doktor Fedor Černousov.

Ianče, neprijatan zadah iz usta ili kako se stručno zove halitoza je stanje koje uzrokuju brojni faktori: hrana, pušenje, karijes zuba, oboljenja desni, suvoća usta, oboljenja sinusa i disajnih puteva, dijabetes, leukoze, neodgovarajuća oralna higijena, upotreba pojedinih lekova i dr.

Kako sami da prepoznate da li imate loš zadah

Znakovi halitoze mogu biti bele naslage na jeziku, okrugle naslage na nepčanim krajnicima, suva usta, gusta pljuvačka, pečenje jezika, kiseo, gorak ili metalan ukus u ustima, a pre svega osećaj neprijatnog zadaha koji uglavnom registruju drugi ljudi.

Naučnici smatraju da osoba teško može samostalno proceniti postojanje sopstvenog lošeg zadaha zbog adaptacije čula mirisa. Ipak, i osobe sa lošim zadahom mogu lako utvrditi postojanje istog kod druge osobe.

Takođe, mišljenje o tome kada je sopstveni zadah „loš“ je različit od osobe do osobe. Iz ovog razloga najbolje je pitati za mišljenje bliskog člana porodice ili „poverljivog prijatelja“.

Postoji nekoliko popularnih kućnih metoda koje se mogu iskoristiti:

1. liznuti zglob ručja i sačekati da se pljuvačka osuši i pomirisati,
2. plastičnom kašičicom ukloniti naslage sa dorzalne površine jezika, sačekati da se osuše i pomirisati), ali ipak najčešće korišteno i najpouzdanije je mišljenje „poverljivog prijatelja“.
Pojedine materije iz hrane (poput belog luka) se nakon apsorpcije iz digestivnog trakta, putem krvi prenose do pluća i zatim se kroz usta i nos izbacuju u spoljašnju sredinu. Tek kada se uneta materija u potpunosti izgubi iz krvi, nestaje i zadah iz usta.

Kao posledica neadekvatnog održavanja oralne higijene delići hrane ostaju na zubima, desnima i jeziku, pa se stvaraju velike količine bakterija koje svojim truljenjem i vrenjem mogu prouzrokovati veoma neprijatan zadah. Jedan od znakova oboljenja desni je konstantna halitoza ili neprijatan ukus u ustima, a uzročnik je uglavnom plak (lepljiva bezbojna materija prepuna bakterija koja se konstantno stvara na zubima).

Bakterije produkuju otrove koji iritiraju i oštećuju desni, a u poodmakloj fazi bolesti oštećenje se sa desni prenosi i na kost vilice pa zubi gube svoju potporu i započinje njihov gubitak.

Neprijatan zadah može nastati i zbog suvih usta (kserostomije), koja se javlja zbog nedovoljne količine pljuvačke. Suva usta mogu biti posledica upotrebe različitih lekova, oboljenja pljuvačnih žlezda ili stalnog disanja na usta. Halitoza nastaje i zbog infekcije disajnih puteva (nosa, dušnika i pluća), hronične upale sinusa, hroničnog bronhitisa, šećerne bolesti, stomačnih poremećaja, oboljenja jetre ili bubrega.

Saveti za prevenciju
Ostavite pušenje i smanjite konzumiranje kafe i alkoholnih pića
Izbegavajte hranu sa jakim začinima i mirisima
Održavajte vlažnost usne šupljine
Posećujte stomatologa najmanje dva puta godišnje
Kod pranja zuba nemojte se zaustaviti na zubima. Ne zaboravite da pređete četkicom po jeziku, unutrašnjoj strani obraza i po celom zubnom nizu, sa svih strana. Često je dovoljno da očistite jezik, pa da neprijatan zadah sasvim nestane. Na jezik se naseljavaju bakterije i formiraju naslage; isto se dešava s desnima, piše Stetoskop.
Kupite zubni konac. Čišćenje zuba zubnim koncem veoma je značajna i jednostavna navika. Ako koristite samo četkicu, oko 40 % površine zuba ostaje neočišćeno. Stomatolozi preporučuju da se zubni konac koristi jednom dnevno.

Roditelji u Srbiji ne samo da odbijaju da daju deci MMR, već i vakcinu koja se daje bebama u porodilištima, kao i vitamin K, što nas sve vodi u ozbiljne zdravstvene probleme, i da se epidemija morbila sutra pojavi, niko se iz naše struke ne bi se iznenadio, kaže za Nova.rs pedijatar dr Jelena Mitrović, načelnik Službe pedijatrije Doma zdravlja „Dr Simo Milošević” na Čukarici.

Porazno je što sve manji broj građana veruje lekarima, a većina se okreće antivakcinalnim teorijama, što će nas dovesti u situaciju da se borimo sa epidemijama koje smo iskorenili pre više decenija.

“Svake godine sve je niži obuhvat MMR vakcinom i to je činjenica. U nekom periodu je manji broj dece vakcinisan zbog pandemije kovida, kada su ljudi izbegavali da dolaze u domove zdravlja bez preke potrebe. Međutim, nizak obuhvat vakcinom MMR nastavlja da opada i dalje. Sve je veći broj roditelja koji ne samo da odbijaju da dete primi MMR, već ne dozvoljavaju da se deci daju ni obavezne vakcine u porodilištu. Kada nam dovedu dete na pregled u dom zdravlja, vidimo u otpusnoj listi da nije primilo vakcinu i tada smo u obavezi da šaljemo prijave sanitarnom inspektoru. Takvih prijava je, nažalost, sve više“, objašnjava dr Mitrović.

Mame i tate se plaše za zdravlje svoje dece, a uskraćuju im vakcine koje ih štite.

„U otpusnim listama iz porodilišta vidimo takođe da postoje roditelji koji odbijaju da beba primi čak i vitamin K. Jako je važno apelovati na ljude da decu vakcine štite od najopasnijih oboljenja, a da odbijanje vakcinacije direktno mališane izlaže ozbiljnim virusima. Antivakcinalni lobi je vrlo izražen u pogledu MMR vakcine, ali to nije ništa novo. Oni već godinama lobiraju protiv vakcinacije. Pedijatrima je zato jasno da su roditelji zbunjeni i uplašeni da ne naude svom detetu kada slušaju raznorazne priče. Međutim oni ne shvataju da će detetu mnogo više nauditi ovako, ako ga ne vakcinišu na vreme. Ovo je zaista ogroman problem, kojim treba da se pozabavi čitavo naše drštvo, jer ovim tempom idemo ka ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama. Da se sutra pojave morbile, niko iz pedijatrijske struke se neće iznenaditi, jer je obuhvat nevakcinisane dece veliki, a ako se pojavi epidemija, ta deca biće u problemu i to moramo nekako da sprečimo”, naglašava doktorka Mitrović.

Podsetimo, obuhvat vakcinacije dece protiv morbila, zaušaka i rubeole (MMR vakcinom) prošle godine je u Novom Sadu dostigao poražavajuć, rekordno niski i nikada gori nivo za populaciju – samo 24 odsto, što znači da je tek svako četvrto dete u gradu dobilo ovu vakcinu, koja sprečava vraćanje bolesti koje su pobeđene upravo zahvaljujući imunizaciji.

Novosadski lekari apeluju da se uspostavi sistem koji neće dovesti do nove epidemije bolesti, odnosno do pobede antivakserskih pokreta nad savremenom medicinom.

“Roditelji su zbunjeni, zabrinuti i uplašeni zbog antivakserskog lobija koji je toliko pričao protiv MMR vakcine i to priča godinama. Krenulo je od Engleske, jedan hirurg je objavio u časopisu Lanset nepovoljnu kritiku za MMR, tvrdeći da ona izaziva autizam. Kasnije je to opovrgnuto brojnim studijama, ali i dalje se ta priča provlači među ljudima, tako da roditelji naše male pacijente, u uzrastu od 12 do 14 meseci, kada bi trebali da dobiju vakcinu, ne vakcinišu. Bojeći se autizma, odlažu vakcinu dok dete ne progovori i ne prohoda. Tako da je, nažalost, odziv veoma mali u periodu kada bi deca trebala da prime vakcinu, svega 30 odsto, a trebalo bi da bude 95 odsto. Do četvrte godine, kada dete progovori i prohoda i kada vide da je dete zdravo, onda se javljaju za vakcinaciju“, objašnjava Galina Gavanski, pedijatar iz Doma zdravlja „Novi Sad“.

Prema njenim rečima, roditelji nisu antivakseri već su samo uplašeni i zabrinuti.

„Pozivamo i objašnjavamo zbog čega je važna ta vakcina i za njih i za njihovu decu. Deca do četvrte godine prime tu vakcinu, tada imamo obuhvat 92 odsto, što je još uvek malo. Nisu svi roditelji protiv vakcine, oni su samo uplašeni i naš je zadatak da ih ohrabrimo“, kaže ona.

Kako u svom novom godišnjem izveštaju o zdravstvenom stanju građana Novog Sada navode novosadski lekari, stručnjaci i epidemiolozi Instituta za javno zdravlje Vojvodine, obuhvat imunizacijom je opao zbog jačanja antivakcinalnog lobija, nedoslednog odgovora nadležnih na javne istupe antivaksera, lažnih kontraindikacija, neusklađenosti zakona u vezi sa imunizacijom i zakona iz nadležnosti ministarstva prosvete i zakona o pravima pacijenata, kao i zbog sve prisutnijeg problema osipanja kadra koji je prethodno osposobljen za efikasno sprovođenje imunizacije i zamene lekarima koji nisu edukovani i više su podložni širenju teorija zavere.

Problem je i u činjenici da pojedini pedijatri ne posvećuju dovoljno vremena roditeljima koji su u dilemi zbog vakcinacije dece, a manjkava je i inspekcija koja bi trebalo da kontroliše imunizaciju.

Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele, kombinovanom MMR vakcinom, na teritoriji Republike Srbije u 2021. godini sprovedena je sa obuhvatom od 74,8 odsto, dok je u 2020. godini bila 78,1 odsto. Analiza postignutog obuhvata MMR vakcinacijom po okruzima pokazuje da potrebni obuhvat od 95 odsto, koji sprečava povaju epidemije, nije postignut ni 2021. ni u jednom okrugu, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega tri od ukupno 25 okruga, stoji u izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Opštine sa najnižim obuhvatom MMR vakcine u centralnoj Srbiji su 2021. bile Vladičin Han (33,8%) i Surdulica (42,7%), a u Vojvodini Novi Sad (24,4%).

Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti predviđena je i imunizacija propuštenih godišta MMR vakcinom, pri čemu je tokom 2021. godine broj osoba vakcinisanih prvom dozom iznosio 5.416, broj osoba revakcinisanih drugom dozom 2,072, dok je samo 313 osoba potpuno vakcinisano sa dve doze MMR vakcine, stoji u izveštaju „Batuta“.

MMR vakcina se daje protiv morbila, rubeole i zaušaka i ako se dete ne vakciniše u, za to predviđenom uzrastu, postoji opasnost da dobije jednu od tih bolesti. To su sve zarazne bolesti protiv kojih nema leka i postoji mogućnost ozbiljnih komplikacija, od upale pluća do upale mozga.

Izvor: nova.rs

Adventski kalendar je poseban kalendar koji služi za računanje preostalog vremena do Božića. U Bezdanu je nastao je neobični adventski kalendar koji dane do Božića odbrojava potragom i odgonetanjem.

Stanovnici Bezdana dane do Božića provode tragajući za posebno ukrašenim prozorima. Od 1. do 24. decembra ovi prozori kriju brojeve. Potrebno je odgonetnuti zagonetku i na taj način otkriti u kojoj ulici se nalazi sledeći adventski prozor.

„Meni se to veoma sviđa, baš zato što deca traže brojeve na prozoru i ne vise na telefonima u kući. Ja tražim te brojeve i ponekad tražim pomoć rodtelja ako ne znam da rešim zagonetku“, priznaje Lara Orban iz Bezdana.

Nakon što je prozor pronađen, potrebno je uslikati selfi ispred njega. Cilj je da se svi druže i da se probudi duh praznika.

„Osvojio sam medenjak. Idem tako često sa drugarima, nekad sam. I mama mi pomaže oko zagonetke da rešim nekad“, kaže Stojan Savić.

Zagonetke se svaki dan objavljuju na Fejsbuk stranici Udruženja „Mostovi Bezdana“. Neke su lakše, neke teže, ali oni koji žive u Bezdanu tačno znaju koje su ulice u pitanju.

„Ideja je od jedne naše prijateljice, ona je isto član našeg udruženja. Ona je to videla negde u inostranstvu i pokušali smo i mi da realizujemo. Zagonetke zadajemo, deca to odgonetaju“,objašnjava Stela Savić iz Udruženja građana „Mostovi Bezdana“.

„Uspeli smo animirati decu da izađu na ulice i svaki dan traže numerisan prozor i shodno tome osvajaju različite nagrade“, dodaje Nikola Čutura, član Udruženja.

Po otkrivanju svih prozora i dolasku Božića, oni najuspešniji biće nagrađeni.

Izvor: RTS

Vlast u Somboru treba da odustane od angažovanja Zorice Brunclik u programu dočeka Nove godine na gradskom trgu, poručuje lokalni odbor Pokreta za preokret.

Kako navode, umesto nje bi trebalo da nastupaju amaterske grupe i kulturno umetnička društva sa područja Sombora, a da se planirani novac upotrebi za pomoć socijalno ugroženim porodicama sa decom, posebno sa ogrevom.

U saopštenju navoda da Zorica Brunclik nije doprinela Somboru ni na polju kulture, ni na bilo koji drugi način, te da ne postoji razlog za njen nastup na Trgu Svetog trojstva, koji će biti plaćen novcem građana Sombora.

"Građane Sombora za taj nastup niko nije pitao. Umesto novca koji će dobiti Zorica Brunclik, za koji ne znamo koliki je, građanima Sombora bi bilo važnije da se od njihovog novca obezbedi pomoć socijalno ugroženima. U sred sveopšte krize i kontinuiranog skoka cena, nužno je čuvati svaki dinar. Ovakvo rasipništvo SNS vlasti u Somboru je cinizam i smejanje građanima u lice", dodaje se u saopštenju.

Gradsku vlast pitaju koja je to institucija ili komisija odredila baš Zoricu Bruncliku da nastupa za "najluđe veče", iznoseći tvrdnju da je ona "jedan od simbola režima Slobodana Miloševića i Mire Marković".

Izvor: 021.rs

U okviru realizacije projekata participativnog budžetiranja za 2022. godinu završeni su radovi na izgradnji novog parkinga u Doroslovu.

Reč je o parkingu ispred mesnog groblјa, projektu koji su izabrali stanovnici Doroslova u okviru glasanja koje je organizovano 2021. godine. Površina parkinga presvučena je asfaltom, a na njemu se nalaze 32 parking mesta.

Novoizgrađeni parking danas je obišao član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, zajedno sa predstavnicima Mesne zajednice „Doroslovo“.

U Bajinoj Bašti su juče završena 16. Pojedinačna prvenstva Srbije u šahu, koja su se igrala u dve konkurencije: OPEN (muškarci) i žene.

Kako navode u Šahovskom savezu Srbije, kod žena je nova šampionka WGM Irina Čoluškina, koja, iako je u prvom kolu izgubila, u narednih 8 kola napravila je 7 poena i zasluženo osvojila prvo mesto. Na drugom mestu, kako dalje navode, sasvim zasluženo završila je reprezentativka WIM Marina Gajčin sa 6,5 poena, dok je treće mesto osvojila WGM Marija Manakova sa 5 poena i boljim dodatnim kriterijumim od prošlogodišnje šampionke WGM Jovane Erić.

U OPEN konkurenciji prošlogodišnji šampion, GM Velimir Ivić, uspeo je da odbrani titulu i sa 7,5 poena osvoji šampionski pehar. Ovaj uspeh došao je ponajviše zahvaljujući pobedi u 8. kolu, protiv prvog nosioca i direktnog konkurenta GM Aleksandra Inđića koji je sa 7 poena zauzeo drugo mesto.

Zahvaljujući sjajnom finišu (3 pobede u poslednja 3 kola), 3. mesto osvojio je GM Aleksandar Kovačević, sa 6 poena.

Pehare najboljima uručio je Dejan Timotijević, ispred opštine Bajina Bašta i Sportskog saveza opštine Bajina Bašta.

Glavni sudija bio je IA Rade Goljović, zamenik glavnog sudije, IA Lena Miadinović, a direktor prvenstva IO,IA Saša Jevtić.

Izvor: apatinskenovine.rs

U Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u Somboru, 21. decembra biće otvorena izložba „Običan malecki san” autora Milutina Obradovića, s početkom u 19.00 časova. Postavku čini 26 ulјa na platnu.
Milutin Obradović završio je Fakultet likovnih umjetnosti na Cetinju. Samostalno je izlagao u Galeriji Doma Vojske Srbije, Pavilјonu „Cvijeta Zuzorić” u Beogradu, Galeriji „Novi hram” u Sarajevu, Galeriji „Novak” u Ljublјani, Kulturnom centru Kotor, Kulturnom centru Novog Sada….

Častan i dug slikarski život

O njegovim delima istoričar umetnosti Aleksandra Popović je istakla: „Milutin Obradović je, pre svega, umetnik uzbudlјivog likovnog izraza. Nјegova platna u svojoj prirodi nose nešto esencijalno, strasno, eruptivno, jedan eksplozivan karakter sav okrenut iskonskoj energiji života. On prirodu oseća otvorenim čulima. To je fatalna snaga dramatično sabijena na malom prostoru. Pri prvom susretu sa ovim delima jedino što osećate je da ste naleteli na koloristički prasak koji vas je u momentu napao, zauzeo i obuzeo, da se osećate potpuno osvojenim, i pomalo nemoćnim da u sebi primite toliku bojenu silu. Tehnika je složena, likovno znanje bogato i provereno iskustvom. Ovaj umetnik poseduje intelektualnu bistrinu kojom razume svet, ali i odvažnost da se zaleti u najdublјe virove života”.
Iložba traje do 20. januara 2023. godine.

Izvor: poliitka.rs

Digitalna asistentkinja MIA nastavlјa sa širenjem spektra informacija koje može da pruži građanima. Od oktobra kroz konverzaciju sa ovim četbotom mogu da se naruče izvodi iz matičnih knjiga i uverenje o državlјanstvu, kao i da se prijave komunalni problemi. Nedavno su uvedene i nove funkcija pa MIA pruža i informacije o administrativnom postupku za roditelјski dodatak, a i privrednici mogu da dođu do određenih informacija u vezi sa uslovima poslovanja u Somboru.

Projektni koordinator NALED-a Stefanos Jokić istakao je da od kako su u pre dva meseca uvedene nove funkcionalnosti preko 7 hilјada građana je komuniciralo sa četbotom Gradske uprave i da je na ovaj način ostvareno preko 14 hilјada različitih konverzacija.

„Cilј projekta jeste da pokaže aktivnu i funkcionalnu primenu četbota na lokalnom nivou, gde će najviše koristi zapravo imati građani kao aktivni korisnici, s obzirom da će dobiti na jedan transparentan i pristupačan način opštinske informacije i određene opštinske usluge. Osim građana koji će imati koristi od jednog ovakvog načina pružanja i dobijanja informacija, sama Gradska uprava će se ovako promovisati kao jedna efikasna i kompetentna administacija, koja je u stanju da pruža kvalitetne informacije i usluge samim građanima“ naglasio je Jokić.

Građani mogu da stupe u kontakt sa digitalnom asistentkinjom MIA putem gradskog sajta ili putem vibera, 24 časa, svakog dana u nedelјi. MIA četbot pruža informacije o postupku za dečiji dodatak, postupku za roditelјski dodatak, kontaktima odelјenja, službi i odseka Gradske uprave, a mogu i da se dobiju izvodi iz matičnih knjiga, uverenje o državlјanstvu, prijavi komunalni problem, pregleda stanje poreskog duga, dobije poresko uverenje, uverenje o izmirenim obavezama po osnovu javnih prihoda, kao i informacije o uslovima poslovanja u Gradu Somboru.

„Grad Sombor je u oktobru 2019. godine započeo realizaciju projekta MIA četbot, zajedno sa kompanijom SAGA, NALED-om i njihovim osnovnim donatorom nemačkim GIZ-om. Ideja koja je tada pokrenuta jeste bila da se građanima pruži mogućnost da na novi način komuniciraju sa Gradskom upravom. Način koji bi bio u toku sa savremenim trendovima to je putem sajta, kao i putem vibera. Ideja jeste bila da građani osnovne usluge koje Gradska uprava pruža mogu da naruče ili dobiju na ovaj način“ rekao je pomoćnik gradonačelnika Branislav Svorcan.

MIA četbot je razvijen u sklopu regionalnog pilot projekta „Unapređenje opštinskih usluga u Srbiji i Bosni i Hercegovini uvođenjem četbot aplikacije“ koji se sprovodi u lokalnim samoupravama Sombor, Šabac, Bijelјina i Laktaši.

 S početkom godine počela je realizacija opštinskog projekta koji je namenjen zapošlјavanju teže zapošlјivih kategorija. Ovaj projekat je lokalna inicijativa za uklјučivanje u tržište rada, a opštinski partner u relizaciji projekta koji je finansiran od strane Nemačke savezne agencije za zapošlјavanje i GIZ-a je MNRO “Plava ptica“. U proteklim mesecima Kulјani koji su obuhvaćeni ovim projektom su prošli kroz stručne obuke, kroz radionice podrške, a mnogi od njih su sada već uveliko na svojim novim radnim mestima.

Ove nedelјe sa radom je počelo novoonsovano socijalno preduzeće u kojem su zaposleni korisnici udruženja “Plava ptica“. Preduzeće u kojem se ovi lјude bave proizvodnjom, de fakto je još jedna jasna poruka koju šalјu udruženje i lokalna samouprava, a to je da niko neće biti zapostavlјen i da će svima biti pružena šansa da se zaposli. Direktor “Plave ptice“, Marko Košutić navodi da je upravo ta poruka i bila vodilјa za realizaciju projekta. Nјih deset je zaposleno kod poznatih poslodavaca, deset je dobilo opremu za rad, a za kraj je njih deset dobilo šansu za rad u socijalnom preduzeću koje se bavi proizvodnjom toalet papira, ubrusa, grnčarijom i tekstilnom proizvodnjom kuhinjskih krpa. Obuka je za sve korisnike završena, te je petoro zaposleno redovno, a pet korisnika koji nisu dovolјno radno sposobni zaposleni su ugovorom o profesionalnoj rehabilitaciji. “Klјučna je činjenica da svi od ovog rada ostvaruju prihod od kojih će moći da se izdržavaju i prestaju da budu korisnici socijalne pomoći.“- ističe Košutić.

Sa tačke struke koliko je zapravo važno da se na ovakav način i inkluzijom u vidu rada pošalјe podrška i poruka da smo svi isti direktor “Plave ptice“ navodi: “Jako je važno, s obzirom da su u pitanju lјudi koji su na višegodišnjoj dugotrajnoj rehabilitaciji, a ono što je završetak te rehabilitacije jeste zaposlenje i izlazak iz programa socijalne zaštite. Ljudi koji su počeli da rade ovde izlaze iz tog programa i postaju integrisani građani, a zaposlenje u ovim okolnostima ne pruža samo rad već i kontinuiranu podršku, savetovanje, praćenje njihovog mentalnog i zdravstvenog stanja a to će njih dugotrajno držati u remisiji i funkcionalnom statusu.“

Pogon ovog preduzeća obišao je i predsednik opštine Kula, Damjan Milјanić, koji navodi da su razmevanje i empatija dokaz zrelosti jednog društva, ali ujedno i preduslov podrške. “Opština Kula i “Plava ptica“ na tome rade kontinuirano, i evo ove nedelјe drugi put smo u gostima kod njih. Danas smo u pogonu koji je realizacija jedne saradnje i podrške koja daje novu dimenziju s obzirom da cilј nije samo da se brinemo o korisnicima “Plave ptice“ već je napravlјen korak više. Oni ovde proizvodnjom i radom obezbeđuju sebi primanja, i time su kompletirali sebe kao ličnost. Svime ovim se pokazuje da oni nisu manje vredni ili drugačiji, već da su takođe sposobni da doprinesu i sebi i društvu. Ovaj program je osmišlјen tako da se proizvodnjom u socijalnom preduzeću ostvari i prodaja pod prioritetnim uslovima. Borba za pomoć i podršku svakom građaninu, borba za nova radna mesta svakom građaninu i naše opštine i države je sprovođenje politike Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića.“- navodi Damjan Milјanić.

Jedna od zaposlenih u ovom preduzeću ističe da je više nego zadovolјna i da je primarno zahvalna i direktoru i šefici od kojih je dobila ne samo adekvatnu obuku već i pomoć i razumevanje.

Kada je reč o projektima i idejama koje je u prethodnim godinama sporovodila “Plava ptica“ na čelu sa Markom Košutićem, a uz neumitnu podršku Opštine Kula ne može da se ne govori o podršci, inkluziji, lјubavi i više nego stručnoj odskočnoj dasci za jedan dostojanstven život urpkos bremenu koje nose dijagnoze ovih korisnika.

Načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković, u funkciji komandanta Okružnog štaba za vanredne situacije Zapadnobačkog upravnog okruga, u sredu, 14.12.2022. godine održao je redovnu sednicu.
Sednici su prisustvovali članovi štaba i predstavnici jedinica lokalnih samouprava Zapadnobačkog upravnog okruga, u svojstvu izvestilaca, po tačkama dnevnog reda.

Na sastanku je razmatran i usvojen Predlog godišnjeg plana rada Okružnog štaba za 2023. godinu. Predstavnici jedinica lokalnih samouprava okruga izvestili su prisutne o pripremama za rad zimske službe na teritoriji ZBUO, analizi stanja sistema ranog upozoravanja i javnog uzbunjivanja na teritoriji ZBUO (akustična studija, ispravnost sirena i situacini centri, specijalizovane jedinice CZ za uzbunjivanje), kao i o informacijama o dostignutom stepenu organizovanosti i osposoblјenosti za zaštitu i spasavanje jedinica lokalne samouprave, sa analizom opasnosti od elementarnih nepogoda koje prete na teritoriji njihove nadležnosti (Procene rizika od katastrofa i Planovi ZiS)