Sombor.info

DNV Gradnja iz Sombora planira gradnju višeporodičnog stambeno-poslovnog objekta spratnosti P+5.

Navodi se to u potvrđenom urbanističkom projektu koji je izradio Atelje 34, a u kojem se navodi da se parcela prema Planu generalne regulacije na prostoru MZ "Stara Selenča", "Selenča" i "Nova Selenča" u Somboru, nalazi u bloku 82G koji je namenjen višeporodičnom stanovanju.

- U prizemlju objekta planirana su dva lokala (prodavnice mešovite robe) i dva stana (jedan trosoban i jedan dvosoban), dok su na ostalim etažama planirani stanovi (ukupan broj stanova u objektu je 27). Ulazi u lokale su orijentisani prema Ulici Slaviše Vajnera Čiče. Ulaz u stambeni deo objekta orijentisan je ka dvorištu - dodaje se u UP.

Planirana višeporodična stambeno-poslovna zgrada smeštena je u središnjem delu parcele, udaljena 5 m od regulacione linije RL1 prema Ulici Slaviše Vajnera Čiče-

Ukupna razvijena bruto površina objekta je 2.384 m2. Predviđeno 30 parking mjesta.

Slobodne površine parcele koje nisu pod objektom planirane su kao manipulativne kolske i pešačke površine, parking, površine pod zelenilom, prostor predviđen za smeštaj kontejnera i zaštitni trotoar oko objekta.

Izvor: eKapija

U nedelju 11. decembra u Crnoj Gori održano je drugo izdanje Bokeškog polumaratona. Deonica od 21 kilometra trčala se od Tivta do Kotora. Učešće na ovoj sve interesantnijoj trci uzelo je 1.200 učesnika iz 26. zemalja. Polumaraton između dva crnogorska grada istrčale su i članice Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" Sombor - Vesna Bjelan koja je istrčala drugo mesto u svojoj starosnoj kategoriji i Jelena Stanimirović.

Isti dan, ali u Novom Sadu na Sunčanom keju održano je jubilarno deseto izdanje Reciklažnog maratona kojim se spušta "zavesa" na trkačku sezonu u ovoj godini.

Najtežu atletsku disciplinu - maraton u dužini od 42 kilometra istrčali su Somaratonci - Nedeljko Katić i Damir Milankov, dok je upola kraću polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra istrčao Zoran Nikolić.

U nedavnom saopštenju OŠ “Žarko Zrenjanin”, povodom vršnjačkog nasilja počinjenog u ovoj školi, navodi se da je u pitanju nasilje “trećeg nivoa”, koji je definisan kao najviši stepen nasilja.

-Nasilni događaj se jeste odigrao i predstavlja nasilje trećeg nivoa, te je kao takav i procesuiran sa svim elementima koje podrazumevaju Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, te Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, navodi se, uz ostalo, u saopštenju direktorice OŠ “Žarko Zrenjanin” Jasne Pavićević, izdatom povodom pomenutog vršnjačkog nasilja koje se dogodilo u okviru učeničke igre bizarnog naziva “Jasenovac”.

ŠTA ZAPRAVO ZNAČI NASILJE TREĆEG NIVOA?

Prosvetne vlasti pojašnjavaju da je treći nivo, zapravo, najviši stepen nasilja. U prethodnoj školskoj godini Ministarstvu prosvete prijavljeno je 710 situacija nasilja trećeg nivoa, dok je od početka ove školske godine bilo 75 takvih prijava.

-Kada govorimo o vršnjačkom nasilju bez obzira na vrste (fizičko, digitalno, seksualno, psihičko, socijalno) nasilje se razvrstava u tri nivoa, od kojih zavise i procedure postupanja. Prvi i drugi nivo se rešavaju u okviru škole, dok je za treći nivo nasilja, osim direktora i tima za zaštitu, potrebno uključiti i druge institucije – Centar za socijalni rad, zdravstvene ustanove, policiju i druge organizacije i službe. Koji nivo nasilja je u pitanju procenjuje Tim za zaštitu od nasilja koji ima svaka škola, navodi se u Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

Na ovom nivou obavezni su vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama učenika, kao i pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka i izricanje mere, u skladu sa zakonom.

-Kada su izvršioci nasilja učenici starosti do 14 godina protiv kojih se ne može podneti prekršajna ili krivična prijava, niti pokrenuti prekršajni i krivični postupak, na ovom uzrastu se isključivo primenjuju mere iz nadležnosti obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite. U radu sa učenikom do 14 godina roditelj ima obavezu da se uključi u pojačan, odnosno po intenzitetu primeren potrebama učenika vaspitni rad, navodi se u ovom Pravilniku.

JAVNOST TRAŽI ODGOVORE

U apatinskoj osnovnoj školi se, potvrđeno je, dogodilo vršnjačko nasilje trećeg nivoa.

Ostaje nekoliko otvorenih pitanja koja se provlače u komentarima javnosti:

-Kakav je epilog pomenutog vršnjačkog nasilja?

-Da li se ono moglo preduprediti ili otkriti pre nego je eskaliralo?

-Da li je ceo prostor škole i hale pokriven nadzornim kamerama (ako jeste, precizno se može znati gde i kada se nasilje odvijalo, a i kako, s obzirom da se neke izjave dovode u sumnju),

-Da li, osim roditelja nasilnika (koji se prozivaju kao glavni krivci), ima odgovornosti i pojedinih nastavnika koji su svojim (ne)činjenjem ili neizvršavanjem radnih obaveza doprineli da se ono dogodi ili eskalira i da li će, ukoliko se utvrdi i njihova odgovornost, biti (i kako) sankcionisani?

Izvor: apatinskenovine.rs

JP Putevi Srbije je u toku 2021. godine započelo sa aktivnostima na realizaciji projekta izgradnje brze saobraćajnice na području AP Vojvodine, od graničnog prelaza sa Mađarskom (Bački Breg) do graničnog prelaza sa Rumunijom (Nakovo).

Putevi su u drugoj fazi na teritoriji Grada Sombora, planirai izradu tehničke dokumentacije od ukrštaja sa državnim putem IB 12 za Suboticu na izlazu iz Sombora do administrativne granice opštine Kula. Ukupna dužina ove deonice je 18,123 km. U ovu svrhu, a sa ciljem da se obezbedi zakonski okvir za izradu tehničke dokumentacije JP Putevi Srbije su za navedenu deonicu, započeli istovremenu izradu urbanističkog projekta čiji je obrađivač JKP Prostor iz Sombora.

Prostornim planom Grada Sombora planirane su obilaznice oko grada Sombora, te naseljenog mesta Kljajićevo. Izabrana trasa deonice brze saobraćajnice je objedinila severni deo planirane obilaznice oko Sombora sa obilaznicom oko Kljajićeva.

Deonica je sastavni deo saobraćajnice koja povezuje Republiku Mađarsku od graničnog prelaza (Bački Breg), preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja i Kikinde sa Republikom Rumunijom (kod Nakova), pa zbog trase koja poprečno preseca Vojvodinu praktično povezuje sve putne pravce u Pokrajini.

Privredno društvo MHM-projekt iz Novog Sada je, u okviru izrade urbanističkog projekta za izgradnju državnog puta IB reda na teritoriji grada Sombora-deonica: od ukrštanja sa postojećim državnim putem IB reda broj 12 kod mesta Sombor do administrativne granice sa opštinom Kula kod mesta Kljajićevo, bilo angažovano na istraživanju i definisanju trase brze saobraćajnice i izradilo je projektno tehničku dokumentaciju koja je sastavni deo urbanističkog projekta.

Trasa brze saobraćajnice se pruža po ravničarskom terenu i u horizontalnom i vertikalnom smislu ima vrlo povoljne i blage elemente, čime je usklađena sa okolnim terenom. Brzu saobraćajnicu karakterišu opruženi i horizontalni i vertikalni elementi.

Deonica brze saobraćajne je predviđena za brzinu kretanja vozila od 100km/h.

Predmetna deonica započinje na km 22+725 i predstavlja nastavak trase obrađene prethodno izrađenim urbanističkim projektom koji počinje neposredno nakon graničnog prelaza Srbije sa Mađarskom. Na ovoj deonici nema predviđenih ukrštaja u nivou već su sva ukrštanja sa postojećim putevima projektovani kao denivelisani.

Na projektovanoj trasi brze saobraćajnice projektovano je ukupno 27 putnih objekata, od kojih je 12 propusta, 6 nadvožnjaka, 7 mostova i 2 podvožnjaka.

Duž trase odnosno obe kolovozne trake brze saobraćajnice predviđene su niše za prinudno zaustavljanje vozila u slučaju iznenadne potrebe, na 19 lokacija, kao i prekidi razdelnog pojasa sa ostvarivanjem veze između obe kolovozne trake na 10 lokacija, za slučaj zatvaranja jednog od kolovoza za kanalisano preusmeravanje saobraćajnih tokova na drugi kolovoz.

Kao najpovoljnija lokacija odmorišta, a u skladu sa sadržajem duž trase i planiranim objektima, može se planirati na potezu nakon petlje "Kljajićevo" pa sve naselja Sivac, gde počinje opština Kula (od km 35 do km 40).

Od projektovanih 6 nadvožnjaka pet povezuje atarske puteve i servisne saobraćajnice a jedan je deo petlje Kljajićevo.

Za potrebe izgradnje "brze saobraćajnice" kao i nadvožnjaka iznad nje (radi uspostavljanja komunikacija prekinutih izgradnjom saobraćajnice), planira se eksproprijacija zemljišta u javnu svojinu i administrativni prenos javnog zemljišta.

Urbanistički projekta će biti izložen na javnoj prezentaciji do 16. decembra.

Izvor: eKapija

Povećana otpornost bakterija, koje uzrokuju infekcije krvi, na lekove, uključujući rezistenciju na antibiotike poslednje linije odbrane, uočena je u prvoj godini pandemije koronavirusa, pokazao je izveštaj Svetske zdravstvene organizacije temeljeno na podacima iz 87 zemalja u 2020. godini.

Prekomerna upotreba antibiotika pomogla je mikrobima da postanu otporni na mnoga lečenja, a u laboratorijama se razvija alarmantno malo novih antibiotika.

Visoki nivoi (iznad 50 posto) otpornosti uočeni su kod bakterija koje obično uzrokuju po život opasne bolničke infekcije krvi, kao što su Klebsiella pneumoniae i Acinetobacter spp, istakli su autori izveštaja.

Te infekcije često zahtevaju lečenje antibioticima „poslednje linije odbrane“, lekovima koji se koriste kada svi drugi antibiotici zakažu.

Otprilike osam posto infekcija krvotoka uzrokovanih Klebsiellom pneumoniae postalo je otporno na ključnu grupu lekova poslednjeg izbora zvanu karbapenemi, navodi se u izveštaju.

Stope antimikrobne rezistencije (AMR) i dalje su vrlo visoke, a antibiotici iz grupe poslednje linije odbrane počinju da gube snagu, rekla je dr Karmen Pesoa-Silva, voditeljka Globalnog sistema praćenja antimikrobne rezistencije Svetske zdravstvene organizacije, na konferenciji za novinare.

Rekla je: „Imamo vrlo male mogućnosti… da odgovorimo na pretnju“.

Dok postoji usklađeni napor da se ograniči neobuzdana upotreba antibiotika, tempo novih istraživanja ostaje otužan.

Trud, troškovi i vreme potrebni za stvaranje antibiotika i dobijanje odobrenja za njegovu prodaju, i ograničeni povrat ulaganja, odvratili su proizvođače lekova od istraživanja, jer takvi lekovi moraju biti jeftini i koristiti se što je moguće manje kako bi se ograničilo razvijanja rezistencije na njih.

Kao rezultat toga, lavovski deo razvoja antibiotika odvija se u nekolicini laboratorija malih biofarmaceutskih kompanija dok se većina njihovih većih partnera usredsređuje na ono što je unosnije.

Samo je nekoliko velikih farmaceutskih kompanija ostalo u tom području – uključujući GSK i Merck – u odnosu na više od 20 u 1980-ima.

Značajna globalna analiza objavljena ranije ove godine otkrila je da je 1,2 miliona ljudi umrlo u 2019. zbog bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike, što AMR čini vodećim uzrokom smrti u svetu u toj grupi, više nego HIV/AIDS ili malarija.

„Politika (u vezi s AMR-om) mora hitno preći s težnji na delovanje“, rekao je Tomas Kueni, glavni direktor Međunarodnog udruženja farmaceutskih proizvođača i udruženja.

Autori izveštaja SZO-a kažu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili razlozi koji stoje iza skoka u AMR-u u posmatranom razdoblju, te u kojoj je meri povezan s češćom upotrebom antibiotika tokom pandemije.

Stope AMR-a takođe je teško analizirati zbog nedovoljno testiranja i slabih laboratorijskih kapaciteta, posebno u zemljama s niskim i srednjim dohotkom, napisali su autori.

Izvor: N1

Novom Uredbom o energetski ugroženom kupcu propisani su kriterijumi koje građani, odnosno domaćinstva, moraju da ispune da bi imali pravo da plaćaju niže račune za struju, gas, ali i daljinsko grejanje. Kada je kriterijum za sticanje statusa energetski ugroženog kupca materijalni položaj - tačno je propisano koliko mogu da iznose maksimalni mesečni prihodi, ali i površina stana, odnosno kuće u kojoj kupac živi. Kriterijum o površini kuće neće se uzimati u obzir za seoska domaćinstva. Status energetski ugorženog kupca takođe mogu da dobiju i građani koji imaju ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i građani kojima je zbog zdravstvenog stanja neophodno svakodnevno korišćenje aparata ili uređaja na struju. Na njih se ne primenjuju odredbe o maksimalnim prihodima i kvadraturi stambene jedinice.

Kada je reč o materijalnom položaju kao kriterijumu za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, prema uredbi se gleda ukupan mesečni prihod domaćinstva, zatim broj članova domaćinstva i imovno stanje.

„Za određivanje ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva uzimaju se u obzir sva primanja i prihodi pojedinca i porodice koji su utvrđeni u skladu sa propisom kojim se uređuju primanja i prihodi koji su od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć“, navodi se u uredbi.

Tako, u odnosu na broj članova domaćinstva, ukupan mesečni prihod domaćinstva može biti najviše:

1) za domaćinstva sa jednim članom do 21.074,68 dinara;

2) za domaćinstva sa dva člana do 33.402,13 dinara;

3) za domaćinstva sa tri člana do 45.729,58 dinara;

4) za domaćinstva sa četiri člana do 58.057,03 dinara;

5) za domaćinstva sa pet članova do 70.384,48 dinara;

6) za domaćinstva sa šest članova do 82.711,93 dinara;

7) za domaćinstva sa više od šest članova za svakog dodatnog člana dodaje se: 12.327,45 dinara.

Ovi iznosi usklađivaće se sa inflacijom svakog 1. aprila i 1. oktobra.

Šta znači imovno stanje

Imovno stanje podrazumeva da domaćinstvo ne poseduje drugu stambenu jedinicu osim stambene jedinice maksimalne površine koja odgovara broju članova domaćinstva, a koja je utvrđena zakonom kojim se uređuje stanovanje i održavanje zgrada, uvećane za 10 kvadratnih metara.

Tako je ukupna površina stambene jedinice:

1) za jednočlano domaćinstvo do 40 m²;

2) za dvočlano domaćinstvo do 58 m²;

3) za tročlano domaćinstvo do 66 m²;

4) za četvoročlano domaćinstvo do 74 m²;

5) za petočlano domaćinstvo do 87 m²;

6) za šestočlano i veće domaćinstvo do 96 m².

„Seosko domaćinstvo može imati u svojini jednu stambenu jedinicu i stiče status energetski ugroženog kupca bez obzira na površinu te stambene jedinice“, precizirano je uredbom.

Za njih ne važe uslovi o prihodu i površini

Uredbom je predviđeno da domaćinstvo čiji su članovi ostvarili pravo na novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica stiče status energetski ugroženog kupca po osnovu akta nadležnog organa o stečenom pravu.

Za njih se, da bi steklli status energetski ugroženog kupca, ne primenjuju uslovi o nivou prihoda i kvadraturi prostora u kojem žive.

Zdravstveno stanje

Domaćinstvo na osnovu zdravstvenog stanja stiče status energetski ugroženog kupca, ako član domaćinstva koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, za čiji rad je potrebno napajanje iz elektrodistributivne mreže i kome obustavom isporuke električne energije može biti ugrožen život ili zdravlje.

Za ove građane takođe ne važe propisani kriterijumi o nivou prihoda i površini stambene jedinice u kojoj žive.

Gde se podnosi zahtev

Zahteve za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, po bilo kom od navedenih osnova, podnose domaćinstva organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove socijalne zaštite u mestu prebivališta. Razlika je samo u obrascu koji se podnosi ako je reč o zdravstvenom stanju.

Zahtev se – svi osim onih koji se odnose na zdravlje – podnosi na Obrascu ZEUK1 koji se objavljuje na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove energetike i na internet stranici jedinica lokalne samouprave. Izbeglice i interno raseljena lica zahtev podnose u mestu boravišta u Srbiji, precizira se u uredbi.

Kada je reč o građanima koji ovaj status stiču zbog zdravstvenog stanja, oni zahtev podnose takođe organu jedinice lokalne samouprave, u mestu prebivališta, odnosno boravišta, ali na obrascu ZEUK2, koji se takođe objavljuje na internet stranici Ministarstva energetike i na internet stranici jedinica lokalne samouprave.

Za svaki osnov uredba propisuje tačno određenu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev.

Na osnovu stečenog statusa energetski ugroženog kupca zbog zdravstvenog stanja, domaćinstvo je zaštićeno od obustave isporuke električne energije zbog neizvršenih obaveza iz ugovora o snabdevanju.

Rok za odgovor lokalne samouprave na zahteve je najduže – 30 dana.

Koliki su popusti

Energetski ugroženi kupac stiče pravo na umanjenje mesečne obaveze za električnu energiju, za sve mesece:

(1) za jednočlano domaćinstvo -120 kWh mesečno;

(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo -160 kWh mesečno;

(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 200 kWh mesečno;

(4) za šestočlano i veće domaćinstvo – 250 kWh mesečno;

Kada je reč o prirodnom gasu, umanjenja se primenjuju na račune za mesece januar, februar, mart, oktobar, novembar i decembar:

(1) za jednočlano domaćinstvo – 359 kWh mesečno;

(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 462 kWh mesečno;

(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 616 kWh mesečno;

(4) za šestočlano i veće domaćinstvo – 770 kWh mesečno;

Kod isporučene toplotne energije, umanjenje se primenjuje za svaki mesec za koji se ispostavlja račun:

(1) za jednočlano domaćinstvo, 60% mesečnog računa;

(2) za dvočlano i tročlano domaćinstvo, 50% mesečnog računa;

(3) za četvoročlano i petočlano domaćinstvo, 45% mesečnog računa;

(4) za šestočlano i veće domaćinstvo, 40% mesečnog računa.

Kako se računa umanjenje

Obračun umanjenja računa za struju: Utrošeni kilovat-časovi za koje se smanjuje iznos mesečnog računa množe se sa cenom koja važi za višu dnevnu tarifu iz zelene zone za potrošače iz kategorije „široka potrošnja sa dvotarifnim merenjem”, uvećanom za 10 odsto.

Obračun umanjenja računa za gas: Utrošeni kilovat-časovi za koje se smanjuje iznos mesečnog računa množe se sa cenom iz tarife „energent” za potrošače iz grupe domaćinstva koje snabdeva Javno preduzeće Srbijagas (prema njegovom cenovniku), uvećanom za pet odsto.

Obračun umanjenja računa za grejanje: Umanjenje mesečne obaveze za toplotnu energiju iskazuje se procentualnim umanjenjem mesečnog računa.

Koliko važi rešenje

Rešenje o statusu energetski ugroženog kupca, koje se donosi po osnovu zdravstvenog stanja, važi dve godine od dana izdavanja, a potom može da se podnese zahtev o produžetku ukoliko je to neophodno zbog zdravlja.

Kada se ovaj status stekne na osnovu ispunjenih materijalnih uslova o prihodima i imovinskom stanju, rešenje se donosi sa rokom važenja najduže do kraja kalendarske godine.

Kod sticanja statusa po osnovu prava na novčanu socijalnu pomoć i dr. rešenje se donosi sa rokom važenja koji se utvrđuje u kalendarskom mesecu u skladu sa važenjem konkretnog akta.

Prema navodima Ministarstva rudarstva i energetike, uredbom će biti obuhvaćena 191.000 domaćinstava, umesto dosadašnjih 68.000.

„Osim prava na umanjenje mesečnih obaveza plaćanja električne energije i prirodnog gasa, prvi put je omogućeno i umanjenje računa za toplotnu energiju, od 40 odsto do 60 odsto računa u zavisnosti od broja članova domaćinstva“, navelo je ministarstvo.

Status energetski ugroženog kupca, prema ovoj uredbi, mogu da dobiju i oni koji već duguju na ime neplaćenog duga za struju, gas ili toplotnu energiju, tačnije – dospeli dug za ove energente ne isključuje pravo na sticanje statusa.

Izvor: n1info.rs

"Institut vanbračne zajednice možda najbolje oslikava neusklađenost zakonske i podzakonske regulative u našoj zemlji. Vanbračna zajednica je mesto gde prava nisu ista i institut koji pleše po tankoj liniji diskriminacije", kaže za "Blic" pravnica Irena Drča.

Za neke parove stupanje u brak predstavlja krunu ljubavne veze i sa radošću pristupaju ovom činu. Za neke druge brak simbolizuje samo papir, te smatraju da nije neophodno stavljati potpis da bi se započeo zajednički život i stvarala porodica. I jedni i drugi imaju pravo na to, a Ustav Republike Srbije kaže da je vanbračna zajednica izjednačena sa bračnom zajednicom.

Ipak, kako objašnjava pravnica Irena Drča, pored činjenice da je Ustavom i Porodičnim zakonom vanbračna zajednica jednaka bračnoj, u mnogim granama prava ona i dalje vodi bitku sa diskriminacijom.

Pravo na nasleđivanje

- Najveću diskriminaciju vanbračna zajednica trpi na polju naslednog prava jer vanbračni partneri nemaju pravo na nasleđivanje. Ovo je potpuno apsurdno jer osnov za to postoji i do njega se može doći analogijom i pozivanjem na druge propise kojima je ovaj institut uređen jasno i nedvosmisleno - tvrdi Drča.

Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicuFOTO: SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA
Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicu
Kako navodi, u svojoj praksi susrela se sa brojnim problemima na koje nailaze vanbračni partneri u procesu ostvarivanja svojih prava, pre svega prava na nasleđivanje. Upravo na tom primeru vidljiva je neusklađenost zakona, jer nasuprot naslednom pravu, Porodični zakon propisuje da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim tim zakonom.

Pravo na porodičnu penziju

Na polju penzijskog i invalidskog osiguranja 2019. godine dogodile su se izmene kojima je izvršeno usaglašavanje sa odredbama Ustava i vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom zajednicom.

- Proširen je krug lica (članova porodice) koji imaju pravo na porodičnu penziju pa se članom porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava sada smatra i vanbračni partner u skladu sa propisima kojima se uređuju porodični odnosi - pojašnjava pravnica.

Vanbračni partner ima pravo na porodičnu penziju

Prema rečima naše sagovornice, vanbračni partner može da ostvari pravo na porodičnu penziju ukoliko u vanparničnom postupku dokaže da je vanbračna zajednica trajala najmanje tri godine ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno korisnikom prava, ima zajedničko dete. Vanbračni partner će moći da ostvari pravo na porodičnu penziju i ukoliko mu je posle prestanka zajednice života sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.

Postupak za utvrđenje postojanja vanbračne zajednice pokreće se podnošenjem predloga nadživelog vanbračnog partnera nadležnom sudu, prema njegovom prebivalištu.

Položaj vanbračnih partnera na polju radnog prava

- Radno pravo je još jedna grana prava (pored naslednog) koja sadrži diskriminatorne i neustavne odredbe kada je u pitanju položaj vanbračnih partnera - bez dileme je Drča.

Kako navodi, to je najuočljivije u okviru plaćenog odsustva (član 77.) i to u slučaju porođaja supruge, slučaju teže bolesti člana uže porodice i u slučaju smrti člana uže porodice.

- Pod članovima uže porodice smatraju se samo bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj. Vanbračni partner se jednostavno ne smatra - objašnjava sagovornica "Blica".

Prema njenim rečima, tako se dolazi u apsurdnu situaciju da zaposleni kome se porodi vanbračna partnerka nema pravo na plaćeno odsustvo jer zakon prepoznaje samo porođaj supruge.

- Da ironija bude još veća, mnogi poslodavci se slepo drže slova zakona (primenjujući copy/paste metodu) čak i onda kada im taj isti zakon daje mogućnost da slovo zakona promene u korist zaposlenih tako što će im priznati veći obim prava ili dozvoliti da prošire krug lica koja mogu ostvariti pravo odnosno po osnovu kojih se pravo može ostvariti - objašnjava pravnica.

To je izvodljivo jer Zakon o radu ostavlja mogućnost poslodavcu da opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi i druge slučajeve u kojima će zaposlenom odobriti odsustvo i širi krug lica – srodnika koji nisu navedeni ovim članom zakona i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.

- Ukoliko poslodavac ne iskoristi ovu mogućnost (a nije u obavezi da to učini) dolazimo u situaciju da zaposleni neće imati prava na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti ili smrti vanbračnog partnera, što je zaista apsurdno, nehumano i diskriminatorno, a iznad svega neustavno - tvrdi Drča.

Na sreću, ima dosta poslodavaca koji i pored restriktivne norme omogućavaju zaposlenima da iskoriste ova prava. Tako u slučaju porođaja vanbračne partnerke i rođenja deteta, mogu npr. kao dokaz dostaviti izvod iz matične knjige rođenih za dete.

Mirovanje radnog odnosa

Postoje još dva člana Zakona o radu koji mogu biti sporni za vanbračne partnere. Prvi se odnosi na mirovanje radnog odnosa (član 79.)

Ovaj član kaže da u slučaju upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, pravo na mirovanje prava i obaveza koje se stiču na radu i po osnovu rada i pravo da se vrati na rad kod poslodavca, pored zaposlenog ima i njegov bračni drug. Vanbračni partner se ne spominje.

Takođe, kako objašnjava Drča, sporna je i isplata naknade troškova pogrebnih usluga (član 119.) zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice, gde se članovima uže porodice smatraju bračni drug i deca zaposlenog. Vanbračni partner je opet izostavljen i obespravljen, smatra.

Posebni kolektivni ugovori

- Kada je reč o posebnim kolektivnim ugovorima može se reći da pojedini predstavljaju svetlu tačku u pravnom mraku "nepriznavanja" vanbračne zajednice. Međutim i oni neujednačeno vrše priznavanje prava na plaćeno odsustvo vanbračnim partnerima. Pojedini ovo pravo priznaju u potpunosti za sve slučajeve, a pojedini samo delimično - pojašnjava naša sagovornica.

Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, propisuje da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju porođaja vanbračnog partnera, koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim. S druge strane, ne priznaje pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice zaposlenog jer je to pravo rezervisano isključivo za bračnog druga, decu, braću, sestre, roditelje, usvojioce, usvojenike i staratelje.

Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje sasvim suprotno od prethodno navedenog, priznaje vanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti i smrti člana uže porodice, ali ne i u slučaju porođaja vanbračne partnerke.

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave priznaje vanbračnim partnerima ovo pravo u potpunosti u svim slučajevima (porođaj, teža bolest i smrt).

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ne priznaje vanbračnim partnerima pravo na plaćeno odsustvo ni u jednom slučaju ali im zato priznaje pravo na solidarnu pomoć, za slučaj: duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog; nabavke medicinsko-tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice; nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice; pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice.

- On vanbračne partnere svrstava u članove uže porodice kad je u pitanju solidarna pomoć ali ne i kada je u pitanju plaćeno odsustvo. Za jedno pravo je vanbračni partner podoban, dok za drugo nije. Isti propis, ista lica, a različita prava - kategorična je Drča.

Kako zaključuje, bez zalaženja u društvene, kulturološke, sociološke i druge razloge ukorenjene u našem narodu u pogledu značaja bračne zajednice, ne sme se zanemariti nepobitna činjenica – da je vanbračna zajednica priznata i proklamovana Ustavom kao jednaka bračnoj zajednici.

Izvor: blic.rs

Jutarnja temperatura od 4°C u Negotinu do 12°C u Beogradu i Vršcu, a maksimalna od 10°C u Somboru do 16°C ponegde u centralnim predelima.

Danas u Srbiji toplo za ovo doba godine i pretežno oblačno sa povremenom kišom. Više kiše biće krajem dana. Vetar umeren južni i jugoistočni, u južnom Banatu pojačan, a na severu Vojvodine krajem dana u skretanju na severni. Pritisak ispod normale. Jutarnja temperatura od 4°C u Negotinu do 12°C u Beogradu i Vršcu, a maksimalna od 10°C u Somboru do 16°C ponegde u centralnim predelima. Uveče kiša. Temperatura u 22h od 6°C do 11°C.

U Vojvodini toplo za ovo doba godine i pretežno oblačno sa povremenom kišom. Više kiše biće krajem dana. Vetar umeren južni i jugoistočni, u južnom Banatu pojačan, a na severu Vojvodine krajem dana u skretanju na severni. Pritisak ispod normale. Minimalna jutarnja temperatura od 8°C do 12°C, a maksimalna od 10°C u Somboru do 15°C u Vršcu. Uveče kiša. Temperatura u 22h od 6°C na severu do 11°C na jugu i u padu tokom noći.

U Novom Sadu toplo za ovo doba godine i pretežno oblačno sa kišom. Više kiše biće krajem dana. Vetar umeren južni i jugoistočni. Pritisak ispod normale. Jutarnja temperatura 9°C, a maksimalna do 14°C. Uveče kiša i pad temperature. Temperatura u 22h oko 8°C.

U Subotici oblačno sa kišom. Vetar ujutru jugoistočni, a popodne severni. Pritisak ispod normale. Jutarnja temperatura 8°C, maksimalna do 11°C. Uveče kiša i pad temperature. Temperatura u 22h oko 6°C.

Vreme narednih dana

U nedelju na jugu Srbije toplo za ovo doba godine, a na severu i zapadu Srbije zahlađenje sa kišom koja će preći u susnežicu i sneg do kraja dana. Zato će minimalna temperatura biti na kraju dana, a ne ujutru. Vetar umeren severni i severozapadni. Jutarnja temperatura od 4°C u Negotinu do 12°C u Beogradu i Vršcu, a maksimalna od 3°C na severu do 15°C u Vranju. Uveče na sveru i zapadu susnežica i sneg, a na jugu kiša. Temperatura u 22h od 0°C na severu do 8°C na jugu.

U ponedeljak se zahlađenje širi ka južnim krajevima uz povremen sneg i u nižim predelima. U utorak ujutru mraz, a tokom dana hladno i promenljivo oblačno uz dnevnu temperaturu oko ili malo iznad 0°C. U sredu ujutru mraz uz naoblačenje tokom dana i manji porast temperature.

Izvor: mondo.rs

Ako su iznadprosečne spolјne tepmerature ove kasne jeseni obradovale žitelјe Srbije koji u toj situaciji manje sredstava moraju da izdvoje za grejanje, građevinarima je pružio priliku da produže sezonu i obave daleko više posla, pa samim tim i više zarade.

Na dobitku su u stvari svi, pošto se i sredstva gradskog budžeta u Somboru, koji pune svi poreski obveznici, troše na infrastrukturne projekte i pre rokova.
Tako su ovog decembra u punom pogonu radnici na nekoliko projekata, pa su u najmanjem selu somborskog atara, Rastini, u toku radovi na uređenju prilaza mesnom groblјu. Radovi, koji se inače finansiraju iz gradskog budžeta, obuhvataju uređenje samog prilaza i parkinga, dok se sam prilazni put asfaltira u dužini od 140 centimetara i širini od dva i po metra. Pred samim ulazom u mesno groblјe izgrađen je i novi parking koji sadrži pet mesta za parkiranje, a pripremlјen je i prostor za postavlјanje nove česme.

Novi park u Bloku 82
Radovi ne izostaju ni u Somboru u kome su radnici JKP „Zelenilo“ tokom jesenje sadnje nastavili sa radovima na formiranju novog gradskog parka u Bloku 82. Buduća gradska oaza dopunjena je sadnicama novih vrsta. Novi gradski park poseduje elemente arboretuma i predstavlјa svojevrsnu kolekciju drveća na jednom mestu, na javnoj površini, tako da u istovremeno ispunjava i rekreativnu i edukativnu funkciju na jednom prostoru. Zasađeno je 40 bilјnih vrsta, a ispred svake sadnice postavlјena je i tabla sa naučnim nazivom vrste na latinskom jeziku, kao i sa narodnim nazivom vrste na latiničnom i ćiriličnom pismu. Prethodno, tokom leta, završeni su radovi na izgradnji staza, kako u samom parku, tako i prilaznih, a u planu je da se uređenje parka nastavi na proleće, postavkom novih klupa i ostatkom urbanog mobilijara.

Nešto zapadnije od Rastine, ali u ataru daleko većeg sela, Stanišića, na zadovolјstvo tamošnjih polјoprivrednika ali i svih putnika na ovom saobraćajnom pravcu privode se kraju radovi na izgradnji novog otresišta, koje obavlјaju zaposleni u kompaniji „Yimi komerc” iz susedne Prigrevice. Ovakve mikro investicije, ma koliko se činile nebitne, u stvari su jako značajne pre svega kada je u pitanju bezbednost svih učesnika u saobraćaju, pošto blato izvučeno na asfaltni put predstavlјa veliku opasnost. Otresišta se sastoje iz dva dela od kojih je prvi deo do atarskog puta obložen tucanikom u dužini od 30 metara, dok se drugi deo, čija je dužina dodatnih 40 metara, nadovezuje na tucanički i predstavlјa rebrasto otresište napravlјeno od armiranog betona.
Ukupna dužina ovakvih otresišta, koja su izgrađena ove kasne jeseni i u salaškim naselјima Žarkovac i Rančevo, je 70 metara, dok je širina četiri metra, kako bi se na njemu blata sa točkova mogla osloboditi i najveća polјoprivredna mehanizacija.

Izvor: dnevnik.rs

Srpska čitaonica „Laza Kostić“ svečanom akademijom danas je proslavila jubilej 140-e godišnjice izgradnje čitaoničkog doma i 177 godina neprekidnog rada.

Somborska Čitaonica spada među najstarije institucije kulture u Srbiji, a jedan od njenih predsednika bio je i Laza Kostić, čije danas nosi ime. Vrata ove čitaonice otvorena su svih sedam dana u nedelјi, gde je članovima dostupna dnevna ćirilična štampa i društvene igre, a ovde se organizuju i razne programske aktivnosti: izložbe slika i fotografija, predavanja, radionice, tribine, književni programi i muzičke svečanosti.

Predsednik Upravnog odbora Srpske čitaonice Borislav Avramović ovom prilikom predstavio je planove Čitaonice za naredni period i zahvalio se saradnicima na podršci. „Čitaonica ima, razvija i unapređuje saradnju sa mnogim institucijama, udruženjima i klubovima, od osnivanja do danas“ rekao je Avramović, posebno istakavši međusobnu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvenom opštinom somborskom.

Prisutnima se obratio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je istakao da je zdanje Srpske čitaonice, koje od 1969. godine ima status spomenika kulture, jedno od zdanja zahvalјujući kojima se Sombor naziva gradom bogate kulturne baštine i čuvarem tradicije. „Mi danas možemo da budemo zahvalni onoj grupi viđenijih somborskih Srba: Simi Bikaru, Justinu Konjoviću, Niki Gruiću i drugim gradskim prvacima koji su bili svesni važnosti poštovanja svojih korena, porekla svojih pradedova i neophodnosti očuvanja nacionalnog identiteta kroz negovanje pisma, jezika, vere i običaja“, naglasio je gradonačelnik.

Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicaama Dragana Milošević istakla je da je Srpska čitaonica „Laza Kostić“ institucija čiji značaj premašuje Sombor, Bačku i Vojvodinu, i ima važno mesto u kulturnoj, obrazovnoj i celoj istoriji našeg naroda. „To što mi danas zajedno obeležavamo 140-u godišnjicu tog velikog pregnuća, samo je dokaz velikih dela i potvrda naše obaveze da i sebe, ali i generacije koje dolaze stalno podsećamo da ni ta dela, ali ni oni koji su ih izneli nikada ne smeju da budu zaboravlјeni“ poručila je pokrajinska sekretarka Milošević.

Episkop mohački Damaskin naglasio je da je današnje okuplјanje u čast knjige i svih Somboraca koji su u knjigama i njihovoj saznajnoj moći videli napredak za pojedinca i zajednicu. „Danas smo u prilici da se sa velikom zahvalnošću setimo svih značajnih Somboraca iz redova crkve i redova građanstva, koji su u nastajanje i trajanje Srpske čitaonice i njenih sadržaja utkali nemalu snagu i vreme, entuzijazam i polet“ rekao je episkop Damaskin.

Srpska čitaonica ovom prilikom, uručila je i priznanja pojednicima i institucijama i to: Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Gradu Somboru, Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini somborskoj, Zavičajnom udruženju Srba „Korjeni“ Sombor, Petru Arambašiću – bivšem dugogodišnjem predsedniku Upravnog odbora Srpske čitaonice i počasnom članu i Ministarstvu kulture Republike Srbije.

Kulturno-istorijske i arhitektonske vrednosti Srpske čitaonice predstavila je Jelena Pilipović, pomoćnica direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika, a u okviru svečanog programa nastupili su učenici Muzičke škole „Petar Konjević“.