Sombor.info

Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor bio je domaćin „Regionalnog susreta obrazovanja“, događaja koji je okupio predstavnike osnovnih i srednjih škola, Predškolske ustanove, Školske uprave, Pedagoškog fakulteta, sindikata u obrazovanju, Društva učitelјa, kao i goste iz Mađarske.

Prisutne je ispred Centra za stručno usavršavanje pozdravio direktor Milan Stakić koji je predstavio rad ove ustanove, a ispred lokalne samouprave, prijatan boravak i uspešan rad učesnicima, poželeo je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković koji je naglasio da je Sombor svoju veličinu gradio i izgradio na obrazovnoj baštini, koja prema značaju prevazilazi njegove granice i ucrtava Sombor među gradove koji su gradili i izgradili intelektualnu Srbiju.
Učesnici „Regionalnog susreta obrazovanja“ danas su u Velikoj sali zgrade „Županije“ imali priliku da čuju predavanje publiciste Milana Stepanovića „Tradicija prosvetnih ustanova Grada Sombora“, sa prevodom na mađarski jezik dr Atile Pfajfera; specijalistkinja didaktičko – metodičkih nauka nastave informatike Andreja Tomić vodila je panel – diskusiju na temu „Identifikacija talentovanih učenika“, prof. dr Saša Bošnjak vodio je panel – diskusiju na temu „Značaj zajedničkih nastupa pred fondovima EU“, a dr Magdolna Tratniek održala je prezentaciju Erasmus projekta „Oktopus“.

Direktor Centara za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor Milan Stakić ovom prilikom uručio je zahvalnice gradonačelniku Sombora Antoniu Ratkoviću, načelniku Zapadnobačkog upravnog okruga Goranu Nonkoviću, načelniku Odelјenja za obrazovanje Goranu Todoriću i dr Magdolni Tratniek.

Da se ne lažemo - kada imamo psa, imamo i dosta obaveza. Bez obzira na to, nama ne pada teško da brinemo o našim najboljim četvoronožnim prijateljima. Potrebno je redovno izvođenje, povremeni veterinarski pregledi, ali i praćenje ponašanja psa - kako bismo mogli na vreme da uočimo neke promene. Neke od njih mogu biti i uporno kijanje, ali i pojava koja se naziva obrnutno kijanje. O čemu je reč i kako to tretirati pročitajte u nastavku.

Šta je obrnuto (povratno) kijanje kod pasa

Obrnuto kijanje, poznato još i kao povratno kijanje, je pojava koja se najčešće viđa kod pasa. Kao što im i samo ime kaže, reč je i kijanju koje je obrnuto, što znači da psi umesto da izbacuju vazduh kao kod “običnog” kijanja, oni ustvari uvlače vazduh kroz nos.

Kako to sve izgleda? U toku povratnog kijanja, psi stoje uspravno, izdužuju glavu i vrat, povlače usne i i uvlače vazduh kroz nos, uz karakterističan prateći zvuk. Ovo se ponavlja nekoliko puta, a posle 10-ak sekundi kijanje je gotovo.

Pseće uši i sve njihove tajne: Čulo sluha, ili nešto više?

Obrnuto kijanje ćete prepoznati baš po tome što se uvlači vazduh umesto izbacuje, i to kroz nos. To je razlika u odnosu na regularno kijanje.

Zbog čega se javlja obrnuto kijanje kod pasa

Iako obrnuto kijanje kod pasa (u najmanju ruku) deluje malo čudno, nije prevelik razlog za brigu. Ono se, kao i obično kijanje, javlja usled neke nadraženosti iz gornjih disajnih puteva, a u pokušaju da se taj određeni iritant izbaci. Istu svrhu ima i kašljanje.

Kod povratnog kijanja najčešće se javlja usled iritacije nazofarinksa. Reč je o prostoru koji se nalazi iza nosne šupljine i iznad mekog nepca.

Potencijalni uzroci mogu biti alergije, infekcije, strano telo, paraziti (nosne grinje), anatomske nepravilnosti ili čak tumorske mase.

Šta da uradite kod obrnutog kijanja

Ukoliko želite da ubrzate čitav proces, možete držati nozdrve vašeg psa zatvorene na sekund, i blago masirati grlo psa da biste umirili kijanje. Takođe, možete i blago dunuti u lice psa, što će podstaći psa da guta, što obično zaustavi nalet kijanja.

Ono što takođe pomaže je da izvedete psa na svež vazduh ili da mu pričate, i tako ga umirite glasom.

Obrnuto kijanje kod pasa samo po sebi nije opasno, jer je reč o izbacivanju “stranog tela”, međutim ukoliko se kijanje nastavlja, potrebno je odrediti uzrok i potražiti adekvatnu terapiju.

Mnogi psi ne zahtevaju specijalnu terapiju, međutim može se prepisati antihistaminik, ako je problem hroničan i u vezi sa alergijama. Ono što je potrebno uraditi je da se razmotri u kakvoj sredini pas provodi vreme. Moguće je da ga iritiraju parfemi, sredstva za čišćenje, prašina iz tepiha - oni se najčešće spominju kao uzročnici.

Kod pojave povratnog kijanja najbolje je da pratite stanje, pa ukoliko se ono pogorša, ili primetite da pas oseća bol, obavezno kontaktirate odabranog veterinara.

U potrazi ste za proizvodima za negu i zdravlje psa? Posetite našu online prodavnicu i pronađite sve što vam je potrebno! Naručite jednostavno, u samo nekoliko klikova, a mi ćemo vam artikle poslati direktno na vašu adresu. Više volite kupovinu uživo? Posetite naš pet shop na Vračaru. Vidimo se tamo!

Izvor: apetit.rs

Na internetu se tokom protekle godine pojavio čitav niz zlonamernih programa čiji je glavni cilj da unište sve podatke na uređaju žrtve.

Stručnjaci za sajber bezbednost otkrili su čak devet „porodica” takozvanih viper malvara (zlonamernih programa koji brišu sve podatke sa uređaja), a u poslednjih nedelju dana otkrivena su još dva sa redefinisanim ciljem – dubinsko brisanje podataka na računaru žrtve.

Tokom godina su se pojavljivali različiti zlonamerni programi, ali stručnjaci tvrde da su najnoviji posebno opasni.

Istraživači iz kompanije „Check Point Research“ objavili su detalje o ranije neotkrivenom malveru, koji su nazvali „Azov“, i opisali ga kao efikasan, brz malver koji trajno briše sve podatke. Kako su objasnili, Azov briše podatke u blokovima od 666 bajtova tako što preko njih piše nasumične podatke, što onemogućava oporavak izbrisanih podataka.

Nakon što je potpuno uništio podatke na računaru, Azov prikazuje poruku koja na prvi pogled izgleda kao još jedna u nizu poruka ransomvara. Ali u poruci su zapravo navedeni razlozi Kremlja za rat u Ukrajini, zajedno sa pretnjom upotrebom nuklearnog oružja. U poruci se kao autor tih reči pogrešno navodi poznati analitičar malvera iz Poljske.

Iako su stručnjaci za sajber bezbednost u početku sumnjali da iza ovog zlonamernog programa stoje hakeri početnici, pažljivijim ispitivanjem otkrili su da je Azov zapravo prilično sofisticiran program koji je virus u svom korenu (zbog čega menja dokumente) i koji otvara „zadnja vrata“ “ za instaliranje dodatnog zlonamernog programa koji zatim napada sistem. Pored toga, koristi i druge tehnike da otežava otkrivanje i uklanjanje.

Detaljna analiza Azova je otkrila da koristi veoma napredne tehnike koje se mogu naći u udžbenicima za sajber bezbednost i alatima za sajber kriminal. Azov ransomver će sigurno smetati stručnjacima više od prosečnog malvera, upozorava Jiri Vinopal iz „Check Pointa“, prenosi Zimo.dnevnik.hr.

Samo u poslednjih mesec dana prijavljeno je više od 17.000 infekcija, što ukazuje da se malver već proširio. Stručnjaci iz ESET-a su prošle nedelje otkrili ranije neviđeni malver „Fantasy“ i alat koji se koristi za provalu u sisteme, koji su nazvali Sandals. Prema njihovim rečima, ovaj malver se širi kroz mrežu izraelske kompanije koja razvija softver za industriju dijamanata. Za samo 150 minuta, malver i alat koji ga prati proširili su se mrežama kompanija u Južnoj Africi, Izraelu i Hong Kongu.

ESET ističe da „Fantasy“ deli deo koda sa zlonamernim softverom Apostol, a povezan je sa iranskom hakerskom grupom Agrius, koja inače deluje na Bliskom istoku.

Izvor: nova.rs

Pre dva dana iz Maksija je ukradena donatorska kutija sa novcem prikupljenim na ime pomoći za lečenje obolelog dečaka Danila Balaća (6).

O krađi je obaveštena policija koja je odmah povela istragu. Sam čin krađe je zabeležen na snimku sa video nadzora, koji će pomoći istrazi mada je, kako saznajemo, lopov bio maskiran.

Povodom ovog sramnog čina oglasio se i Danilov otac Dušan koji je na društvenim mrežama objavio ovu informaciju.

-Hteo bih se zahvaliti svima koji su donirali novac u tu kutiju i ostaje velika žal što novac nije upotrebljen u svrhe za koje je bio i namenjen. Ujedno se zahvaljujem svim ljudima dobre volje koji su donirali i koji još doniraju sredstva za Danila, naveo je tata Dušan i posebno se zahvalio Apatincu Vidanu Jerotijeviću koji je, iako ima tek 16 godina, pre nekoliko dana organizovao humanitarni turnir u futsalu na kom je za malenog Danila prikupljeno 205 hiljada dinara.

Dušan je zamolio sugrađane da ako imaju saznanja o ovoj krađi informacije dostave apatinskoj policiji.

Svi koji žele da pomognu Danilu mogu da pošalju SMS sa brojem 1364 na 3030.

Izvor: apatinskenovine.rs

LC Waikiki otvara prvu prodavnicu u Somboru, u subotu 17.decembar, u 11 časova (Staparski put 47).

Tokom prva dva dana otvaranja, LC Waikiki priprema 3+1 promociju dobrodošlice za svoje kupce. Za kupljena tri artikla LC Waikiki časti četvrtim. Ovo je idealna prilika da obradujete svoje voljene i sebe za predstojeće praznike, uz sjajne cene i veliki izbor artikala.

LC Waikiki je poznat kao brend koji svojim kupcima pruža veliki izbor, pokrivajući sve uzraste. Ovo je prodavnica u kojoj čitava porodica može da se obuče, a kod nas je posebno omiljena zbog svojih modela visokog kvaliteta za najmađe.

Pored bogatog izbora, LC Waikiki je poznat po odličnom odnosu cene i kvaliteta na tržištu.

Grad Sombor dobio je od Pokrajine 95,5 miliona dinara za nastavak infrastrukturnog opremanja Industrijske zone, a ugovor o dodeli sredstava danas je uručen gradonačelniku Sombora Antoniu Ratkoviću.

Ovim sredstvima sufinansiraće se izrada saobraćajnice sa pratećom infrastrukturom u zoni saobraćajnice i javne rasvete u Industrijskoj zoni u Somboru, što će omogućiti bolјu povezanost industrijsko-poslovne zone sa okruženjem, a samim tim i bolјe uslove za unapređenje privrednog kapaciteta.

Sredstva za sufinansiranje infrastrukturnog opremanja industrijsko-poslovnih zona dobilo je šest lokalnih samouprava, a predstavnicima ovih gradova i opština ugovore je svečano uručio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, koji je istakao da će ova ulaganja omogućiti investicije u industrijsko-poslovnim zonama što će značiti i nova radna mesta.

„Ovim sredstvima obezbedićemo infrastrukturu za postojeće i za nove investitore. U proteklim godinama razvijali smo industrijske zone i danas možemo da kažemo da svaka lokalna samouprava ima potencijal da privuče domaće i strane investitore. Radili smo timski, zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije, i danas – od 165.000 nezaposlenih, koliko ih je bilo pre šest godina – imamo 89.000 nezaposlenih u Vojvodini“, izjavio je Mirović.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković zahvalio se na sredstvima koje je grad Sombor dobio za dalјe opremanje Industrijske zone.

„Ovo je samo nastavak dobre saradnje grada i Pokrajinske vlade, s obzirom da smo i prethodnih godina dobijali sredstva za opremanje Industrijske zone, kako bismo stvorili što bolјe uslove za postojeće, ali i nove investitore, koji će omogućiti otvaranje novih radnih mesta“, istakao je gradonačelnik Ratković.

Novi Dom kulture danas je svečano otvoren u Gradini, a početak rada ovog zdanja zvanično su označili načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić.

Meštani ovog prigradskog naselјa dobili su novi zajednički prostor za svoja okuplјanja i organizovanje različitih aktivnosti, od kulturno-umetničkih manifestacija do stručnih predavanja. Gradina je Dom kulture dobila rednoviranjem zgrade „stare škole“, udruženim snagama stanovnika ovog naselјa i Grada Sombora, koji je prihvatio iniccijativu i uložio sredstva za obnovu.

Radovi su tekli u nekoliko faza, gde je prvo izvršena popravka krova i zamena stolarije, tokom koje su zamenjene krovne letve, vraćen krovni pokrivač, postavlјeni su novi oluci, a dotrajali prozori zamenjeni sa novom PVC stolarijom. Zatim su urađeni građevinsko-zanatski radovi u unutrašnjim prostorijama, instalacije vodovoda i kanalizacije i elektroinstalaterski radovi, a u poslednjoj fazi renoviranja uređena je velika sala, spolјašnja fasada i izrada betonske staze oko objekta.

Građani Srbije koji ispunjavaju uslove za umanjenje računa za struju, gas i toplotnu energiju od sutra, 17. decembra, mogu da podnesu zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, jer na snagu stupa nova uredba kojom su prošireni kriterijumi za olakšice.

Uslovi za sticanje tog statusa su ukupan mesečni prihod domaćinstva, broj članova domaćinstva, imovno stanje, ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica i zdravstveno stanje člana domaćinstva.

Prethodni dug za prirodni gas, električnu ili toplotnu energiju ne isključuje mogućnost sticanja statusa energetski ugroženog kupca.

Status energetski ugroženog kupca mogu da dobiju jednočlana domaćinstva čija ukupna mesečna primanja ne prelaze 21.074 dinara. Za porodice sa dva člana gornja granica prihoda je 33.402, a tročlana ne smeju da premaše 45.729 dinara. Granica prihoda za četvoročlano domaćinstvo je 58.057 dinara.

Za petočlanu porodicu prihodi treba da budu do 70.384 dinara da bi ostvarili to pravo. Za šestočlano domaćinstvo taj limit je 82.711 dinara, a za porodice sa više od šest članova, za svakog dodatnog pojedinca dodaje se 12.327 dinara.

Prema kriterijumu „imovno stanje“, ukupna površina stambene jedinice za jednočlana domaćinstva ne sme da bude veća od 40 kvadrata, a za dvočlana od 58 kvadratnih metara. Maksimalna površina za porodice sa tri člana je do 66, a sa četiri člana do 74 kvadrata. Limit za petočlana domaćinstva je do 87 kvadrata, a za šestočlana i veća do 96 kvadratnih metara.

Pravo na status energetski ugroženog kupca imaju primaoci socijalne pomoći, dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica.

Taj status ima i domaćinstvo čiji član koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a za čiji rad je potrebno napajanje iz elektromreže i kome obustavom isporuke struje može biti ugrožen život ili zdravlje. Domaćinstvo koje ima takvog člana treba da uz zahtev podnese i izveštaj lekara o korišćenju medicinskih aparata, ugovor o snabdevanju i poslednji račun za isporučenu struju.

Energetski ugroženi kupac u toku jedne kalendarske godine može da se opredeli za umanjenje mesečnog računa za korišćenje samo jednog energenta.

Kod električne energije olakšica se primenjuje tokom čitave godine, dok se umanjenje obaveza za gas i toplotnu energiju primenjuje tokom zimskih šest meseci, pa građani u obrascu treba da navedu na koji energent se odnosi zahtev.

Energetski ugroženi kupac stiče pravo na umanjenje mesečne obaveze za određene količine električne energije, za jednočlano domaćinstvo – 120 kWh mesečno, za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 160 kWh mesečno, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 200 kWh mesečno, za šestočlano i veće domaćinstvo – 250 kWh mesečno.

Umanjenje računa za gas za jednočlano domaćinstvo je – 359 kWh mesečno, za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 462 kWh mesečno, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 616 kWh mesečno, za šestočlano i veće domaćinstvo –770 kWh mesečno.

Za toplotnu energiju, za svaki mesec za koji se ispostavlja račun popust je za jednočlano domaćinstvo, 60 odsto mesečnog računa, za dvočlano i tročlano domaćinstvo, 50 odsto mesečnog računa, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo, 45 odsto mesečnog računa, za šestočlano i veće domaćinstvo, 40 odsto mesečnog računa.

Podnosilac navodi i adresu i površinu stambene jedinice i pravni osnov korišćenja. Seosko domaćinstvo može da stekne status ugroženog kupca bez obzira na površinu stana, odnosno kuće. U zahtevu se upisuju i podaci o snabdevaču prirodnog gasa, odnosno električne ili toplotne energije.

U slučaju da podnosilac nema ugovor o snabdevanju nekim od ovih energenata, odnosno ukoliko račun ne glasi na njegovo ime, treba da priloži ugovor, javnu ispravu ili neki drugi dokument kojim se dokazuje po kom pravnom osnovu domaćinstvo boravi u stambenoj jedinici, kao što su ugovor o zakupu stana, odluka suda ili sličan dokument.

Ispunjenost uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca nadležni u gradskoj ili opštinskoj upravi utvrdjuju uvidom u podatke iz službene evidencije i dužni su da u roku od 30 dana odgovore na zahtev. Njihova obaveza je i da podatke o gradjanima koji su stekli ovaj status dostavljaju energetskom snabdevaču svakog meseca.

Zahtev za popust se podnosi na obrascu ZEUK2 koji se objavljuje na internet stranicama Ministarstva energetike i jedinica lokalne samoupravese, a podnosi se odeljenju za socijalna pitanja u opštini ili gradu, prema mestu prebivališta, odnosno boravišta.

Taj dokument sadrži podatke o imenu i prezimenu, jedinstvenom matičnom broju, adresi prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva i članova njegovog domaćinstva.

Novac za podršku energetski ugroženim kupcima obezbedila je država iz budžeta, do sada je to bilo oko 1,3 milijarde dinara, a za sledeću godinu je predvidjeno četiri milijarde jer se računa da će broj ugroženih kupaca sa oko 68.000 domaćinstava porasti na oko 190.000 domaćinstava.

Izvor: Danas

Gradsko kulturno umetničko društvo “Ravangrad” iz Sombora iz običajne zaostavštine somborskih Srba realizovalo je projekat “Somborski Ubrađaj”, a celokuna ideju finansirao je grad Sombor. Da bi mlađe generacije znale šta je somborski ubrađaj, urađena je verna rekonstrukcija ovog običaja “ubrađivanja mlade nakon venčanja” krajem 19. i početkom 20. veka.

Kada imućna porodica oženi sina, običaji su, pre jednog veka, nalagali da svekrva daruje snaju ubrađajem – bogato ukrašenim oglavljem – zlatovezom, a oglavlje joj stavlja žena koja nije u srodstvu sa mladoženjinom porodcim. Prvo svečano predstavljanje mladenaca u javnosti bio je čin odlaska u pravoslavnu crkvu.

"Gradsko - kulturno umetničko društvo Ravangrad je rekonstuisalo stari običaj Srba starosedelaca u Somboru i onih iz okolnih sela. Na ovaj korak smo se odlučili, jer je prikazivanje ovog običaja "ubrađivanja mlade“ slabo zastupljeno i nepoznato široj javnosti,“ kaže Slobodan Vukobratović, GKUD "Rangrad" u Somboru.

"Naš zadatak bio je da očuvamo običaje našeg naroda koji žive u Somboru, a to su pored ostalih i srpski Bunjevci. Naša deca se i danas bave foklorom i igrom, a mi veterani i stariji trudimo se da očuvamo našu tradiciju i običaje, “ priča Franja Parčetić, GKUD "Ravangrad" u Somboru.

Nekada je čin ubrađaja značio da se zvanično mlada stavlja u red udatih žena, a ovaj običaj se iz tradicije gubi sredinom 20. veka.

"Radni naziv projekta bio je „Somborski Ubrađaj“ koji je GKUD „Ravangrad“ realizuje uz podršku i finansiranje grada Sombora, a sredstva smo dobili za očuvanje nematerijalne kulturne baštine. Pomogla nam je Srpska pravoslavna crkva, ali i svi naši članovi iz udruženja i drugi građani", kaže Milanka Krstić, GKUD “Ravangrad“ u Somboru.

Kroz filmsku retrospektivu prikazana je tradicija nekadašnjeg života, a kako kažu u “Ravangradu” oni su samo ispunili svoj cilj, a to je očuvanje izvornih pesama, igara i običaja.

Izvor: RTV

Davne 1972. godine u Somboru se gradi sportsko-privredni objekat za održavanje, sportskih manifestacija, sajmova i raznih priredbi. Društvo odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871" iz Sombora kao najstarije društvo u Evropi sredstva sa kojim su tada raspolagali daju za izgradnju Gradske hale "Mostonga" i pokreću sajam Peradarstva u Somboru. Grad Sombor dobija simbol Sajamskog grada i manifestacija iz godine u godinu raste.

Međunarodni sajam peradarstva se tradicionalno punih 50 godina održava poslednjeg vikenda u januaru i sve tako do 2022. godine. Za tri dana trajanja ovu jedinstvenu manifestaciju poseti preko 10.000 posetilaca. Društvo je svake godine delilo deci grada Sombora 5.000 besplatnih ulaznica.

U Septembru mesecu 2022. godine organizacioni odbor se obraća gradskim vlastima za organizaciju Evropske izložbe sitnih životinja u sklopu Somborskog sajma u januru 2023. godine.

Srbija domaćin Evropske izložbe, Grad Sombor i Društvo odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871" iz Sombora organizatori i domaćini najveće manifestacije na Balkanu... a onda...

UPRAVITELJ SPORTSKE HALE "MOSTONGA" SC SOKO šalje dopis kako Sajam više ne može da se održava zbog KK Joker i novog parketa.

PUNIH PEDESET GODINA SOMBOR JE BIO DOMAĆIN I SAJAM SE ODRŽAVAO OD PRVOG DANA U GRADSKOJ HALI, A SADA VIŠE NE MOŽE.

ZAUSTAVIO SAMOVOLJU POJEDINACA PODRŽITE NAŠU PETICIJU DA SAČUVAMO NAJVEĆU MANIFESTACIJU NA BALKANU - stoji u objalvjenom tekstu koji je potpisao DOSŽ " SOMBOR 1871" Sombor.

PETICIJA