Sombor.info

Za one koji nikada nisu imali psa, teško je shvatiti kakva je to ljubav!

Psi pokazuju ljubav sa ljubavlju, odanošću, a mnogi vlasnici vole kada ih njihov krzneni ljubimac poljubi tako što im liže lice.

Međutim, ovo može imati ozbiljne posledice…

Potpuno je pogrešno shvatanje da je pljuvačka pasa čistija od naše, a neki čak tvrde da na nas deluje antibakterijski.

Upravo suprotno!

U ustima psa živi bezbroj bakterija i bacila koji se lizanjem prenose na vas.

Kada uporedite naše bakterije sa psećim, samo 17% njih je isto. To znači da postoji mogućnost da se oko 83 odsto novih bakterija, koje inače nemate, poljupcem prenese na vas.

Ako imate otvorenu ranu ili iritaciju na koži, rizik je još veći.

Ubuduće manje vlažnih poljubaca a više zagrljaja i igranja!

Izvor: likemag

Fizičko kažnjavanje deteta nije pravo rešenje za njegovo vaspitavanje, a ruski psiholog Mihail Labkovski je obbajsnio koje su posledice ovakvog pristupa detetu.

On je u par rečenica objasnio da fizičko kažnjavanje u ranom detinjstvu dosta utiče na njegovu psihu tokom perioda odrastanja.

"Udaranje nije vaspitavanje, to je samo pokazatelj vaše agresije. Nemogućnost vaše samokontrole. Postoje puno bolje i delotvornije metode, a deca najviše uče iz onoga što vide kod svojih roditelja. Molim vas, pronađite snagu u sebi i shvatite da nije u redu da tučete decu. Moguće je da su i vas roditelji tukli u detinjstvu i sigurno se sećate tih batina kao najbolnijeg iskustva iz detinjstva. Važno je da se naglasi da je ovo vrlo ozbiljna i bitna tema o kojoj se danas premalo govori", objasnio je Labkovski i time uputio apel roditeljima da nikad ne koriste fizičko kažnjavanje.

"Kako biste odgajili dete koje ima samopouzdanje, kao roditelji morate da naučite da živite po svojim pravilima. Ljudi koji ne znaju šta zapravo žele, žive u svojevrsnom haosu koji usput prenose na svoju decu, a to nije dobro", dodao je.

Izvor: b92.net

Više od 700.000 građana Srbije nema nijedan svoj zub u vilici, pokazuje istraživanje Instituta "Batut".

Ono što je najgore jeste da krezubost u Srbiji nije više povezana sa životnom dobi, jer sve više mladih ljudi u našoj zemlji, zbog loše oralne higijene i neodlaska kod zubara, ostaje bez svih svojih zuba.

Kao glavni uzrok takvih rezultata, kaže se u saopštenju, koje se poziva na podatak iz istraživanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", izdvajaju se loše navike, a posebno nezdrava ishrana, konzumacija alkohola i duvana.

Stomatolozi preporučuju da briga o zubima kreće i još pre njihovih nicanja, a stomatolog Stefan Knežević ističe da je oralno zdravlje veoma važno za opšte zdravlje.

Da bismo vodili pravilnu oralnu higijenu treba da prvenstveno znamo korektnu primenu osnovnih sredstava za održavanje oralne higijene: četkice, interdentalne četkice i konca. Pomoćna sredstva (paste, rastvori, gelovi..) su tu, kao što im i samo ime kaže, pomoć osnovnim sredstvima u borbi protiv karijesa i parodontopatije.

- Primena konca veoma je bitna u održavanju oralne higijene jer se on koristi za uklanjanje hrane i plaka koji se gomila na zubima i to na onim mestima gde četkice za zube ne mogu da priđu. S obzirom na to da je gomilanje plaka među zubima jedan od osnovnih i primarnih uzroka bolesti poput gingivitisa, zubnog karijesa, pa čak i paradontopatije preporuka je da se konac koristi svakodnevno. Istraživanja kažu da se i do 80% plaka može ukloniti ukoliko koristite upravo ovu metodu čišćenja zuba - rekao je doktor Stefan Knežević.

Kako se manifestuje paradontopatija?

Manifestuje se otokom, crvenilom i krvaranjem desni, a kasnije se pojavljuje i loš zadah. Ukoliko se gingivitis ne leči zapaljenje se širi na kost i vlakna koja vezuju zub za kost, a onda se formiraju parodontalni džepovi - prostori između zuba, kosti i desni. Vremenom dolazi do povlačenja desni, pojavljuje se razmak između zuba, a žvakanje postaje otežano i bolno.

Ne samo da u daljem toku zubi počinju da se klate i ispadaju, već parodontalni džepovi predstavljaju i žarišta koja mogu da ugroze i udaljena tkiva i organe, pre svega srčane zaliske, zglobove i mozak.

Glavni uzrok upale desni su bakterije u mekim naslagama koje se lepe na zube i desni. U jednom kubnom milimetru tih naslaga može se naseliti čak 10.000.000 različitih mikroorganizama. Što su zubne naslage deblje, bakterije su opasnije za desni.

Preporučljivo je da se sa higijenom usne duplje krene i pre nicanja prvog mlečnog zubića. Vlažnom sterilnom gazom, neophodno je bebi minimum jednom dnevno ukloniti naslage sa desni i jezika. Sa nicanjem zuba, oko šestog meseca počinje i njihovo “pravo” pranje.

Ishrana treba da bude uravnotežena, sa što manje prostih šećera, raspoređena u 3 glavna obroka i 2 užine. Učestalo unošenje hrane je mnogo štetnije od količine. Treba piti dosta tečnosti tokom dana, a nakon večernjeg pranja zuba i tokom noći se unosi samo voda. Zdravlje usne duplje je bitno i za zdravlje celog organizma.

Bez adekvatne higijene, zdravih navika i redovnih pregleda, bolesti zuba mogu da utiču na zdravlje uopšte.

Bolesti desni mogu zakomplikovati dijabetes i dovesti do gangrenoznog stomatitisa. Upaljene desni znače i povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti;

Oralne bakterije lako mogu uzrokovati infektivni artritis;
Zubne infekcije povećavaju rizik od upale pluća.
Helycobacter pylori koja se taloži u zubnom plaku je povezana sa nastankom kancera pankreasa.

Izvor: sd.rs

Većina gradova i opština u Srbiji je već objavila program i izvođače za doček Nove godine na gradskim trgovima, ali ima mesta gde se ove godine ne organizuje ništa već će se sredstva preusmeriti u humanitarne svrhe.

Željko Joksimović, Jelena Tomašević i Marko Louis glavne su zvezde dočeka na Sava Promenadi u Beogradu.

U „najluđoj noći“ 31. decembra, sa Kule Beograd biće priređen svetlosno-muzički performans, uz vatromet sa najviše zgrade u regionu.

Igra moćnih lasera i osmominutni vatromet, propraćen muzikom specijalno komponovanom za ovu priliku, lepa je scenografija za ulazak u 2023. godinu, dok će odraz svetala na Savi upotpuniti prazničnu noć.

S druge strane, Beograđani i gosti prestonice će Novu godinu građani moći da dočekaju i sa pevačicom Teodorom Džehverović ispred Doma Narodne skupštine.

Osim nje, za doček će u 20 časova nastupati DJ Mike Ride, od 21.00 Zera, 21.45 Gazda Paja, od 22.30 Nući i Vojaž“.

Zajedno sa fondacijom Milana Mladenovića, 30. decembra ispred Muzeja savremene umetnosti biće organizovan koncert na kojem će biti izvedene pesme benda Ekaterina velika.

Za Novu godinu na niškom trgu najverovatnije Haris Džinović i sigurno “gradske snage”

Na centralnom trgu u Nišu u novogodišnjoj noći građane će najverovatnije zabavljati folk pevač Haris Džinović, a nastupiće i “niške snage”.

Niški kulturni centar je tek 14. decembra raspisao javnu nabavku “na koju se zakon ne primenjuje” u kojoj se navodi da će izabrani ponuđač morati da “organizuje nastup samostalnog umetnika Harisa Džinovića na Trgu kralja Milana 31. decembra 2022. i 1. januara 2023, u periodu od 23.30 do 1.30 časova“.

U javnoj nabavci piše da će ovom umetniku biti plaćeni „troškovi dolaska, smeštaja i ishrane“, ali se ne navodi novčani iznos koji će se za tu namenu izdvojiti.

„Plaćanje se vrši 100 odsto avansno do 31. decembra 2022. godine“, navedeno je u tekstu nabavke.

Gradska većnica zadužena za oblast kulture Adriana Anastasov prethodno je kazala lokalnim medijima da će u organizaciji dočeka Nove godine na gradskim ulicama učestvovati i “niške snage”.

“Osim večernjeg, biće i dnevnog programa za decu i odrasle i oni će trajati više dana. Program će početi 24. decembra i biće organizovan svakog dana od 12 do 20 časova. U obeležavanje novogodišnjih dana biće uključeni niški bendovi, udruženja, didžejevi, dečiji horovi, plesne grupe”, rekla je ona.

Anastasov je kazala da će se učesnici i satnica novogodišnjeg koncerta na trgu, kao i novogodišnjih dnevnih događaja objaviti sledeće sedmice.

Zrenjanin grad otvorenog srca za Novu godinu

U novogodišnjoj noći na gradskom trgu u Zrenjaninu od 22.30 počinje koncert domaćih grupa Francuska sobarica, Uroš i nejaki, Jimi Hendrix tribute band Elecrtic Universe.

Tačno u ponoć sve koji se odluče da Novu 2023. godinu dočekaju na otvorenom očekuje upečatljiv vatromet a proslava se održava u organizaciji grada Zrenjanina, Turističke organizacije grada Zrenjanina, Kulturnog centra Zrenjanina i Kancelarije za mlade.

Sve je zapravo počelo na Trgu slobode u Zrenjaninu 15. decembra, gde se održava tradicionalna manifestacija “Novogodišnja čarolija – Grad otvorenog srca”, sa prigodnim programom povodom novogodišnjih praznika.

Na trgu će, kako najavljuju, biti postavljeno pet gorionika sa drvenim panjevima za sedenje a sama proslava počinje u petak, 30. decembra, u 17 časova.

Tada će se održati Humanitarni dečiji Novogodišnji vašar i sportsko plesni izazova.

Od 20 časova počinje program za mlade u organizaciji Kancelarije za mlade s nastupom DJ izvođača i plesnih grupa.

Proslava se nastavlja 31. decembra tačno u podne, kada počinje Novogodišnji program “Grad otvorenog srca”, a nastupaju Gradski dečiji hor, Gimnastičko plesni klub “Free Dance”, Centar za kreativno odrastanje mladih i Kulturno-umetnička društva.

Program će biti upotpunjen izložbom kućnih ljubimaca, a svi mališani na trgu biće počašćeni paketićima i slatkišima koje će im podeliti Deda Mraz.

Novi Pazar nastavlja tradiciju, novac za doček Nove godine ide deci bez roditelja

Organizovanog dočeka Nove godine, uz pevače i muzički program, neće ni ove godine biti u Novom Pazaru jer je lokalna samouprava odlučila da novac preusmeri na decu bez roditelja.

Ovakvu odluku Gradska uprava, na predlog gradonačelnika Nihata Biševca, prvi put je donela 2016. godine, a praksu Novog Pazara ubrzo su sledili i drugi gradovi širom Srbije.

Tačan broj dece koja će i ove godine dobiti pomoć iz gradske kase još uvek nije poznat, kao ni iznos sredstava koje će biti izdvojen za tu namenu.

Užice: Bez novogodišnjeg javnog slavlja

Kao i prethodnih godina, u Užicu ni ove godine neće biti javnog novogodišnjeg slavlja, jer će mnogi Užičani poslednju noć ove godine provesti na obližnjem Zlatiboru.

„U Užicu se neće organizovati nikakav program 31. decembra, niti 1. januara. Moguće je da će 2. januara na Trgu partizana biti određeni program, ali još uvek o tome nemamo preciznih informacija“, kazao je za Danas Dragoljub Stojadinović, zamenik gradonačelnice Užica.

On je objasnio da se u Užicu ne organizuju takva slavlja, zbog bilizine Zatibora gde mnogi Užičani odlaze radi dočeka, zbog procene da bi malo njih prisustvovalo javnim slavlju ukoliko bi se organizvalo na užičkom trgu.

Zlatibor: Novogodšinje slavlje na Kraljevom trgu

Po tradiciji, na Zlatiboru se organizuje raznovrstan novogodišnji program na Kraljevom trgu, uz muzičke koncerte, bogatu dekorativnu i multimedijalnu rasvetu samog jezera i vatromet.

Javni doček su pripremili Opština Čajetina i Turistička organizacija Zlatibor, a programi počinju u 21 čas.
Tako će 31. decembra, nastupiti Beogradski sindikat, potom Danica Crnogorčević, a u ponoć će, uz vatromet, zasvirati trubački orkestar Dejana Jevđića.

Naredne večeri, 1. januara, goste će zabavljati Indira Radić i Leksington bend.

U Vranju bez javnog dočeka Nove godine

Javnog dočeka u Vranju, u smislu održavanja koncerata, neće biti. Biće prednovogodišnji program, a kada ga Organizacioni odbor usvoji, biće objavljen, rekla je za Danas Izabela Savić, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.

Razloge zbog kojih neće biti dočeka na vranjski ulicama većnica Savić „ne zna“.

„Ne bih mogla sada reći razloge, ali takav je generalni stav lokalne samouprave. Ukoliko bude nekih izmena, dobićete informaciju. Dok Organizacioni odbor ne bude doneo odluku, nijedna informacija nije zvanična“, rekla je Savić.

Podsećamo da organizovanog dočeka Nove godine u Vranju nema već nekoliko godina, a da je, u prošlosti, lokalna samouprava sredstva namenjena dočeku na ulicama prosleđivala na račune dece kojoj je, u tim momentima, novac bio neophodan za lečenje.

Kragujevac: Uz „Divlje jagode” i vesele „Mašinu” i „80-e” i tradicionalni vatromet

Od prošle godine, organizoavni doček Nove godine se od Pešačke zone „kod Krsta” izmestio na Đački trg kod Prve gimnazije.

Za novogodišnje koncerte, vatromet i dekorativni rasvetu zadužene su gradske ustanove i firme, tako da Skupština grada neće za tupriliku izdvajati ikakva sredstva iz budžeta.

Ovogodišnji koncert rok bendova na Đaćkom trgu je bukvalno celodnevni. Tačno u podne ispred Prve gimnazije nastupiće kultni gradski klubski bend „Vesele 80-e” koji već godinama u 12 sati 31. decembra svira u Kragujevcu.

Njih će u 13 sati na bini „smeniti” takođe kragujevačka grupa „Vesela mašina” a 21 čas novogodišnje veče „otvoriće” bend „Tribe”.

Nastavljajući sa čvrstim rok zvukom Kragujevčani će u Novu godinu ući sa muzikom „Divljih jagoda” i njihovim neumornim lidrom seadom Lipovačom. Koncert „Divljih jagoda” najvljen je za 23 sata.

Prema rečima Nebojše Jakovljevića, direktora kragujevačkog Doma omladine koji je zadužen za organizaciju novogodišnjih koncerata u Kragujevcu nastupi sva četiri benda košataće 14.000 evra.

– Tradicionalni novogodišnji vatromet će i ove godine biti izveden sa krova zagrade Uprave grada, tačni u ponoć između 31. decembra i 1. januara. Procenjena vrednost nabavke je 625.000 dinara, bez PDV-a i moguće je da će koštati i manje, kaže za Danas Bojan Pavlović, direktor GTO Kragujevac.

Da li će biti javnog dočeka Nove godine u Šapcu: Dok građani pitaju, nadležni “mudro” ćute

U nekim gradovima Srbije, uveliko se znaju imena izvođača koji će uveseljavati građane u najluđoj noći, dok su drugi doneli odluku da ovo ipak “nije pravi trenutak za javna slavlja”.

Da li će biti dočeka Nove godine na trgu u Šapcu, još uvek se ne zna, budući da na ovo pitanje, od nadležnih u gradu, Danas nije dobio odgovor do trenutka objavljivanja teksta. Tako ćemo, dok „neko“ ne donese odluku, morati da pričekamo još malo.

Predsednik Gradskog odbora Zajedno Šabac Velimir Kuzmanović kaže za Danas da je javni doček Nove godine uvek dobra odluka.

– Šabac ima lepo uređen trg, a verujem da je mnogo naših sugrađana koji, posebno u ovoj godini, nisu u mogućnosti sebi da priušte proslavu u restoranu, kaže Kuzmanović.

Kuzmanović napominje da dobro organizovana proslava može da donese dobit, a ne trošak za gradski budžet, mada je, kako kaže, svrha budžeta da, i na ovaj način, popravi kvalitet života svojih sugrađana.

U Novom Sadu manifestacija Doček

Manifestacija Doček, biće organizovana šesti put, 31. decembra i 13. januara, u Novom Sadu.

Kako je tom prilikom istaknuto, kroz spajanje vizuelne i izvođačke umetnosti, slavljenje raznolikosti i stvaralaštva, velike performativne spektakle, atraktivne svetlosne i digitalne forme izraza, kao i multimedijalne događaje, Novi Sad će na spektakularan način ući u novu, 2023. godinu.

U okviru muzičkog dela programa, između ostalih, 31. decembra nastupiće britanski trio „Kosheen“, zatim sastav „Stereo MC’s“, zatim jedan od najvećih i najpopularnijih vokalnih sastava na svetu „Perpetuum Jazzile“, čuveni domaći alternativni bendovi Repetitor, Obojeni program i Monohrom, dok će 13. januara publika imati priliku da čije jednog od najvećih džez pijanista današnjice Tigrana Hamasijana, holandsku muzičku divu iranskog porekla Sevdalizu, indi rok zvezde „Shortparis“, violinistu Lajka Feliksa, Konstraktu i mnoge druge.

Subotica: I ove godine bez dočeka na Trgu, sredstva preusmerena mladima i za lečenje dece

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić doneo je odluku da sredstva iz budžeta grada, u iznosu od 5,9 miliona dinara, opredeljena za proslavu dočeka Nove godine na Gradskom trgu, budu preusmerena mladima i za lečenje dece.

Tako će deo iznosa biti preusmeren za studentske stipendije, čime će biti omogućeno da, pored već dodeljenih 100, bude odobreno dodatnih 38 gradskih stipendija za studente koji su kao rangirani na listi ostvarili 110 bodova, a u Odluci koju je na predlog Komisije doneo gradonačelnik.

Takođe, deo sredstava, iznos od 959.000 dinara, biće usmeren na budžetski Fond za podsticanje razvoja mladih talenata, te će svih 237 učenika i studenata koji su konkurisali i ispunjavaju uslove konkursa dobiti sredstva namenjena usavršavanju i razvoju svog talenta.

Odluka o dodeli sredstava mladim talentima Grada Subotice time je dopunjena sa još 137 mladih talenata kojima će na ovaj način Grad pomoći.

Treći deo sredstava, u iznosu od 500.000 dinara, biće usmeren na račun Fondacije za pomoć pri lečenju teško obolele dece i omladine.

Preko ove Fondacije, Grad je za pomoć u lečenju teško obolele dece i omladine u 2022. godini realizovao do sada 83 molbe.

Izvor: danas.rs

Biće da ima neke magije i povezanosti između činjenica da je u varoši iriškoj u kojoj je osnovana prva srpska čitaonica prosto morao da se rodi, pojavi, šta li, jedan Borislav Mihajlović Mihiz i da se u ovom poduhvatu i nacionalnom pregnuću sledujućem Somboru pojave takvi književni giganti kao što su Velјko Petrović i Miroslav Josić-Višnjić.

Saberi, oduzmi... ispadne da se povezanost, najmanji zajednički sadržalac tih podataka nalazi baš u tim čitaonicama kojima je vihorenje istorije (pre)često oduzimalo pridev „srpska“, pa nekako sledujući čuveni naš inat, urođenu prečansku navadu da se hoće ono što se, eto baš „zauzinat“ i neće u takvim varošima ispile potonji velikani.

Foto: privatna arhiva

I onda dođu potomci, koji, ako već ne raskartaju i u vetar raznesu ono što su im preci stvarali decenijama i vekovima ili u današnje doba, Bože sačuvaj i sakloni, sruše i podignu neku betonsku kutiju pilićarski namenjenu onoj radi-troši-spavaj-radi savremenoj mantri, podvižništvo predaka svedu na prostu formu. Piše svašta, al’ se niko na tarabu ne zaleće, pa tako u Somboru novoveki čitaoničari ovih dana proslaviše tačno 140 godina od izgradnje zdanja srpske čitaonice „Laza Kostić“, koju podigoše dični somborski srpski muževi na polzu narodu i njegovom opismenjavanju i privođenju lepoj književnoj reči. Rekosmo, ovih dana, tačnije 9. decembra, jer su potomci tih dičnih Somboraca omašili jubilej za nekoliko dana, očigledno zaboravivši da je lepo eklektičko zdanje prvi put po svojoj izgradnji lјubitelјima lepe nacionalne reči dveri svoje otvorilo na svečare Svetog Andreja Prvozvanog, koji se u to doba, dakle doba kraja 19. veka, slavio 12. decembra, jedan dan ranije nego li danas.

Kako bilo, tek proteklo je obeležavanje jubileja u svečarskoj atmosferi, podelile se neke zahvalnice, obratili se i visoki gosti veličajući u prigodnim besedama značaj Sprske čitaonice koja nosi ime velikog Laze, somborskog domazeta, srpskog pesničkog tribuna, koji je i sam stolovao kao predsednik devet godina u zdanju podignutom još 1882. godine za svega nekoliko meseci, o čemu se želјni podsećanja na zlatno doba prosperiteta ove varoši najpodrobnije mogu obavestiti na sajtu „Ravnoplov“, ovdašnjeg hroničara varoškog Milana Stepanovića. Podseća Milan da je cigli i malteru, krovu i podrumu zdanja na uglu Glavnog i Solarskog sokaka prethodilo osnivanje Čitaonice srpske još u predrevolucionarnoj 1845. godini, ne bi li se „Somborci iz slovesnog svog dremeža probudili“ kako je tada javlјao somborski dopisnik „Serbskih narodnih novina“ Aleksandar Stojačković, budući srpski povesničar i političar.

Za prvog predsednika izabran je, tada već dobrano ostareli stari somborski paroh Avram Maksimović, sastavlјač prvog srpskog pčelarskog priručnika, štampanog još 1810. godine, koji je, svojevremeno, imao presudnu ulogu u inicijativi za preselјenje Srpske učitelјske škole - Preparandije iz Sentandreje u Sombor 1816. godine. Zbog cele revolucionarne fertutme Ustav somborske Srpske čitaonice odobren je od gradskih vlasti tek u aprilu 1846. godine, a februara 1847. tadašnji austrijski imperator Ferdinand potvrdio je ovaj dokument prema kome je članom čitaonice mogao postati samo onaj građanin čiji su „poštenje, dobrota i pravičnost njegovi osvedočeni“. Kad su već postigli svoj naum, inertni somborski Srbi, brzo su se ohladili od učešća u aktivnijem radu Čitaonice koja se selјakala od zgrade Preparandije, preko palate „In foro“ do takozvane „protine kuće“ na Trgu Svetog Đorđa, te su vreme u njoj daleko više prekraćivali kartanjem nego nacionalnim prosvetnim pregnućem, zbog čega je 1881. pokrenuta i nikada završena istraga.

- Nakon više decenija selјakanja Čitaonice, o Božiću 1881. somborski srpski prvaci okuplјeni u kući Sime Bikara dogovorili su se da podignu stalno čitaoničko zdanje. Sima Bikar je predložio da se kupi posed sa kućom braće Šliser, u samom središtu grada, na uglu Solarskog sokaka i Glavne ulice, u neposrednom susedstvu nešto ranije sagrađene palate Julija Semzea - podseća savremene Somborce Milan Stepanović. - Zemlјište i kuća kuplјeni su od braće Šliser za 7.700 forinti, a istovremeno je čitaonička skupština osnovala sedmočlani „Odbor za zidanje Čitaonice“, na čijem čelu se nalazio Justin Konjović. Odbor je krajem januara 1882. usvojio predlog da čitaoničko zdanje bude podignuto još iste godine. U temelјe je postavlјena povelјa o zidanju. Arhitektonski nacrt načinio je peštanski arhitekta Leopold Decer, a zgradu je, za iznos od 24.000 forinti, sazidao Ferenc Decer, koji je te godine rukovodio i završnim radovima na obnovi i proširenju zgrade Županije.

Prolazila je brojne mene Srpska čitaonica, posleratno joj se ukidao i srpski identitet, dominirali su u njoj i više preferansu nego književnosti skloni čitaoničari, bivala je oronula i obnavlјana, pusta i puna žagora, otimale se o njeno rukovođenje razne struje, ali njen trag u kolektivnom sećanju ovdašnjih Srba nije moglo ništa da izbriše. Za nadati se da i neće.

Izvor: dnevnik.rs

 Predsednik Pokrajinske Vlade, Igor Mirović, uručio je ugovore za dodelu bespovratnih sredstava, a u svrhu infrastrukturnog opremanja industrijsko-poslovnih zona. Ukupna vrednost odobrenih sredstava je 310 miliona dinara, a šest lokalnih samouprava je dobilo ova sredstva. Među ovih šest lokalnih samouprava je i opština Kula, kojoj je namenjeno oko 57 miliona dinara za opremanje Industrijske zone Blok 66 u Kuli. U ime opštine Kula ugovor je preuzeo predsednik opštine, Damjan Milјanić, koji je ovo još jedan vid podrške Pokrajine i Republike Srbije dalјem razvoju i ekonomskom jačanju opštine Kula.

Pedijatar Milivoj Jovančević odgovara koliko je dugo poželjno dojiti dijete te upozorava da u određenoj dobi povezivanje s djetetom isključivo kroz dojenje može biti odraz usporenog emocionalnog razvoja

Pedijatar Milivoj Jovančević kaže da bi dijete, ako bismo ga uspoređivali s drugim sisavcima, trebalo dojiti pet do sedam godina.

„Dojenje je neobično važno i što se tiče biologije, nema razloga da se ne doji dvije, tri, četiri godine. No dojenje nije samo biologija, samo prehrana, nego i važan kanal komunikacije, emocionalnog sazrijevanja i odrastanja djeteta. Ako imate jedno dijete i ono dođe do dobi od godine, godine i pol, ili dvije, i kontinuirano je na vama, dakle cijeli koncept komunikacije majke i djeteta je u stilu majka – mala beba, ili dojenče, a dijete već ima godinu i pol, dvije ili tri, to je onda znak da je ostala prebliska veza, da je dijete ostalo u fazi privrženosti i da nije započet proces separacije, odnosno osamostaljivanja djeteta.

Dakle ako imate komunikaciju tipa majka – mali dječak ili djevojčica, koja povremeno dođe zbog dojenja i maženja, to je potpuno u redu. Jako je ugodno imati dijete na sebi, a i djetetu je jako lijepo biti na prsima, pa ako imate samo jedno dijete, tu se može dogoditi zastoj u emocionalnom sazrijevanju.

Ako gledate protekla desetljeća, normalno je bilo da žena ima petero, šestero, desetero, dvanaestero djece. Ona je imala mlijeko deset – dvanaest godina i nije bilo neuobičajeno da onaj, možda najstariji, prije nego što krene u školu dođe do mame, malo posiše mlijeka i otrči u školu. Dakle, on je zreo, emocionalno separiran, i tu problema nema. Ako postoji prebliski odnos, to možemo prepoznati ako dijete kad osjati bilo kakvu nelagodu, nešto mu se ne sviđa, sva utjeha uvijek ide na prsa. Dakle nema onih zrelijih obrazaca ponašanja – razgovora, maženja, ljubljenja. Toga nema, sve je u neverbalnoj, tjelesnoj komunikaciji i to nam je znak da nešto nije u redu ako je dijete već u dobi od dvije ili tri godine, pogotovo ako je riječ o dječaku, koji bi se u toj dobi treabo malo više približiti ocu, kako bi počeo učiti muške obrasce ponašanja“, kaže prim. dr. sc. Milivoj Jovančević.

Izvor: bitiroditelj.com

Jedna je od najčešćih slava.

Sveti Nikola u hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. maja (prenos moštiju) i 19. decembra (dan smrti).

Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji, u vremenu kada je oblast prema kulturi bila helenistička. Nikola je bio veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu. Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje.

Od detinjstva Nikola je izučavao Sveto pismo; tokom dana nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Кada je odrastao i izučio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, te ga je njegov stric, arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.

Кada su Nikoli umrli roditelji koji su bili vrlo bogati, on je od svog nasledstva pomagao sirotinju, deleći milostinju i udavajući sirote devojke.
Po smrti njegovog strica, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, okupili su se da izaberu novog arhiepiskopa. Bio je to Nikola. Potom je nastavio da poučava narod u veri, i u crkvi, i po domovima, na ulici…

živeo je u vreme rimskog cara Dioklecijana koji je organizovao sistematski progon hrišćana širom carstva, pa je Nikola zatvoren u tamnicu. Oslobođen je za vreme Konstantina Velikog.

Priča kaže i da je Sveti Nikola posle obilaska svih svetih mesta unajmio nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podigao vrlo jak vetar i okrenuo brod u pravcu Likije, a svi napori mornara koji su, po naređenju kapetana, pokušavali da vrate brod, bili su uzaludni. Punim jedrima brod je došao u likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao.

Zato se veruje da je Sveti Nikola zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Smatra se i zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.

Episkop Nikola je dugo poživeo i kao malo koji svetac umro prirodnom smrću u starosti, u Miru, 345. godine. Potom su nekoliko vekova njegove mošti počivale u sabornoj crkvi tog grada. Godine 1096. posmrtni ostaci Svetog Nikole preneti su u Bari u Italiji gde se i danas nalaze,

Vremenom je slava posvećena ovom svecu postala jedna od najčešćih, pa se i danas kaže da pola Srbije slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste.

Izvor: nova.rs

U petak, 16. decembra, u Gradskom muzeju Sombor otvorena je 64. klupska izložba i 8. izložba fotografija Zapadnobačkog okruga, u organizaciji Foto kino video kluba „Rada Krstić“ Sombor.

Na 64. konkurs za članove Foto kino video kluba „Rada Rstić pristiglo je 204 fotografija od 29 autora, a 26 autora sa 102 fotografije prijavilo se na konkurs fotografija Zapadnobačkog okruga. Selektor ovogodišnje izložbe je majstor fotografije Geza Lenert, član Umetničkog saveta Foto saveza Srbije.

U kategoriji pojedinačnih fotografija 64. klupske izložbe prva nagrada pripala je Jovanu Đikiću, a u kategoriji kolekcija Ištvanu Viragu. U okviru 8. izložbe fotografija Zapadnobačkog okruga u kategoriji pojedinačnih fotografija prva nagrada pripala je Nataliji Kušnir, a u kategoriji kolekcija Saši Laliću.

Kada je muziciranje u pitanju, zapad Bačke poznat je pre svega po legendarnim tamburašima, možda se zbog toga često zaboravlјa da je baš iz Sombora, posredstvom Josifa Šlezingera među Srbe stigla truba, a da je ovaj kraj vazda imao virtuoze harmonikaše.

Na toj i takvoj tradiciji Ravangrad i njegova sela i danas imaju odlične muzičare, koji su rado viđeni na svim stranama, a jedan od njih je i Nenad- Coki Ibrahimović iz Gakova, zalјublјenik u harmoniku.
Potvrđuju to brojni merak-slušaoci Cokijevog muziciranja, ali i stručnjaci. Tako je bilo i nedavno na Festivalu pevača, instrumentalista i folklora u Beloj Crkvi. Na ovom takmičenju je Ibrahimović dominirao u kategoriji starijih seniora i osvojio prvu nagradu „Zlatni prsten Srbije“. Nije to Cokiju prvina, dugogodišnji je učesnik te manifestacije i već punu deceniju osvaja jedno od prva tri mesta. I tamošnja publika mu je ove godine dodelila i posebno priznanje za desetogodišnje učešće.
Nenadu je to, kako sam kaže, omilјeni festival, a odsvirao je tri kola - „Balkanska fantazija“, „Zmija“ i „Sevdah“, zahtevne kompozicije koje ištu veliko umeće sticano godinama vežbanja, bilo ono u tišini vlastite kuće ili na nastupima pred javnošću. Iskustva ima, nedavno je obeležio tri decenije sviranja harmonike i 20 godina uspešne karijere, koja je krunisana time što ga po sviranju gotovo svi znaju, ne samo Bačkoj i Vojvodini, već i širom Srbije.

Vlastita kola
Kako Nenad-Coki Ibrahimović kaže, bio je fasciniran virtuoznim kolima Mirolјuba Aranđelovića-Kemiša, pa se i sam odavno bavi komponovanjem.
- Pored kola „Somborka“ napisao sam i „Nenadov merak“, „Svetosavko kolo“, „Med“,“Đurđevdanska igra“, „Moravac“, „Dijamantsko kolo“ i „Zlatni prsti“...- navodi Ibrahimović, ali su njegovu karijeru obeležili brojni nastupi na manifestacijama kojih nema bez dobre muzike i raspoloženja.

- Počeo sam da sviram tek sa 18 godina, mada sam hteo i kao dete da učim, ali nije bilo uslova – priseća se svojih početaka Ibrahimović. – Neka prelomna tačka se desila kada sam sasvim slučajno u somborskoj Robnoj kući kupio prvu kasetu i to Tome Zdravkovića i Branimira Đokića, što se ispostavilo kao sudbinski potez, pošto sam upravo kod Đokića započeo svoje muzičko obrazovanje - ponosno kaže Ibrahimović.
Kod Đokića je Nenad učio tri i po godine i tu negde se rodila i njegova lјubav prema takmičenjima, ali nije prestalo učenje, pošto je nakon toga u Muzičkoj školi „Aco Krnjevac“ proveo tri, a u Muzičkoj školi „Predrag Stojković Srbijanac“ čak šest godina. Kako kaže za uspeh na takmičenjima, pa i estradi pored talenta, potrebni su upornost i jaka volјa, ali pre svega lјubav.
- Harmonika smiruje dušu, sve okreće u pozitivno, na dobro, a pesme koje su lepe su pravo zadovolјstvo za izvođenje – muzička je filozofija harmonikaša iz malenog Gakova onkraj Sombora, koji je na takmičenjima širom zemlјe i regiona čak 72 puta bio prvi i kojem je jedna od najvećih želјa da na mlađe naraštaje prenese svoje bogato znanje.

Izvor: Dnevnik