Neprijatan zadah iz usta ima svako bar jednom u životu. Može biti prolazan (najčešće nestaje nakon jela, pranja zuba, upotrebe zubnog konca ili vodica za ispiranje) ili trajan (najčešće izazvan metaboličkim poremećajima i određenom vrstom bakterija) kada predstavlja značajan problem koji se javlja kod 20 odsto stanovništva u različitom stepenu izraženosti.
U ovom slučaju, on negativno utiče na psihološko stanje osobe, socijalne i poslovne međuljudske odnose, a vodi povlačenju osobe u sebe i pojavi stresa.
Gotovo svaki četvrti stanovnik Rusije ima neku vrstu lošeg zadaha iz usta – halitozu. Ruski gastroenterolog Fedor Černousov govorio je na Kanalu Rusija 1 koje vrste neprijatnog zadaha postoje i koju bolest može da signalizira loš zadah.
„Kiseli dah može ukazivati na probleme sa želucem. Može biti gastritis, može biti čir na želucu, a može biti i nepotpuno zatvaranje zalistaka između želuca i jednjaka, kada se sadržaj želuca izbacuje u jednjak“, rekao je doktor Černousov, a prenosi ruski portal vesti.ru.
Dah koji miriše na trulu ribu može biti znak problema sa zubima.
„Ako retko posećujete stomatologa i imate uznapredoval karijes, onda može doći do jakog mirisa i neprijatnog ukusa truleži u ustima“, naveo je ovaj stručnjak, dodajući da probleme sa desnima, takođe, ne treba zanemariti.
Miris pokvarenih jaja, kako kaže ovaj gastroenterolog, najčešće ukazuje na bolesti kada hrana stagnira u jednjaku, dok miris amonijaka može ukazivati na cirozu jetre, bolesti bubrega i dijabetes.
„Ako se oseća neki neprijatan miris, onda prvo treba ići kod stomatologa. Ako je sa zubima sve u redu, idite kod otorinolaringologa jer može da bude upala grla, upala sinusa. Ako je i to sve u redu, idite kod gastroenterologa“, poručio je doktor Fedor Černousov.
Ianče, neprijatan zadah iz usta ili kako se stručno zove halitoza je stanje koje uzrokuju brojni faktori: hrana, pušenje, karijes zuba, oboljenja desni, suvoća usta, oboljenja sinusa i disajnih puteva, dijabetes, leukoze, neodgovarajuća oralna higijena, upotreba pojedinih lekova i dr.
Kako sami da prepoznate da li imate loš zadah
Znakovi halitoze mogu biti bele naslage na jeziku, okrugle naslage na nepčanim krajnicima, suva usta, gusta pljuvačka, pečenje jezika, kiseo, gorak ili metalan ukus u ustima, a pre svega osećaj neprijatnog zadaha koji uglavnom registruju drugi ljudi.
Naučnici smatraju da osoba teško može samostalno proceniti postojanje sopstvenog lošeg zadaha zbog adaptacije čula mirisa. Ipak, i osobe sa lošim zadahom mogu lako utvrditi postojanje istog kod druge osobe.
Takođe, mišljenje o tome kada je sopstveni zadah „loš“ je različit od osobe do osobe. Iz ovog razloga najbolje je pitati za mišljenje bliskog člana porodice ili „poverljivog prijatelja“.
Postoji nekoliko popularnih kućnih metoda koje se mogu iskoristiti:
1. liznuti zglob ručja i sačekati da se pljuvačka osuši i pomirisati,
2. plastičnom kašičicom ukloniti naslage sa dorzalne površine jezika, sačekati da se osuše i pomirisati), ali ipak najčešće korišteno i najpouzdanije je mišljenje „poverljivog prijatelja“.
Pojedine materije iz hrane (poput belog luka) se nakon apsorpcije iz digestivnog trakta, putem krvi prenose do pluća i zatim se kroz usta i nos izbacuju u spoljašnju sredinu. Tek kada se uneta materija u potpunosti izgubi iz krvi, nestaje i zadah iz usta.
Kao posledica neadekvatnog održavanja oralne higijene delići hrane ostaju na zubima, desnima i jeziku, pa se stvaraju velike količine bakterija koje svojim truljenjem i vrenjem mogu prouzrokovati veoma neprijatan zadah. Jedan od znakova oboljenja desni je konstantna halitoza ili neprijatan ukus u ustima, a uzročnik je uglavnom plak (lepljiva bezbojna materija prepuna bakterija koja se konstantno stvara na zubima).
Bakterije produkuju otrove koji iritiraju i oštećuju desni, a u poodmakloj fazi bolesti oštećenje se sa desni prenosi i na kost vilice pa zubi gube svoju potporu i započinje njihov gubitak.
Neprijatan zadah može nastati i zbog suvih usta (kserostomije), koja se javlja zbog nedovoljne količine pljuvačke. Suva usta mogu biti posledica upotrebe različitih lekova, oboljenja pljuvačnih žlezda ili stalnog disanja na usta. Halitoza nastaje i zbog infekcije disajnih puteva (nosa, dušnika i pluća), hronične upale sinusa, hroničnog bronhitisa, šećerne bolesti, stomačnih poremećaja, oboljenja jetre ili bubrega.
Saveti za prevenciju
Ostavite pušenje i smanjite konzumiranje kafe i alkoholnih pića
Izbegavajte hranu sa jakim začinima i mirisima
Održavajte vlažnost usne šupljine
Posećujte stomatologa najmanje dva puta godišnje
Kod pranja zuba nemojte se zaustaviti na zubima. Ne zaboravite da pređete četkicom po jeziku, unutrašnjoj strani obraza i po celom zubnom nizu, sa svih strana. Često je dovoljno da očistite jezik, pa da neprijatan zadah sasvim nestane. Na jezik se naseljavaju bakterije i formiraju naslage; isto se dešava s desnima, piše Stetoskop.
Kupite zubni konac. Čišćenje zuba zubnim koncem veoma je značajna i jednostavna navika. Ako koristite samo četkicu, oko 40 % površine zuba ostaje neočišćeno. Stomatolozi preporučuju da se zubni konac koristi jednom dnevno.
