Sombor vesti

Dok posmatrate dete koje se bezbrižno igra u dvorištu, sklapa kockice u dnevnoj sobi ili juri biciklom po obližnjem parku, možda vam deluje kao da je sve to samo zabava. Ali u toj jednostavnoj, iskrenoj igri krije se mnogo više. Svaki pokret, svaka interakcija i svaka nova igračka pokreću lavinu učenja – bez udžbenika, bez školskih klupa, bez pritiska. Kroz igru dete razvija važne životne veštine koje će ga oblikovati u odraslu osobu.

U nastavku vam otkrivamo pet ključnih stvari koje dete usvaja kroz igru – čak i onda kada vi mislite da se samo zabavlja.

Razvijanje samopouzdanja kroz istraživanje i slobodu

Kada detetu date prostora da istražuje svet oko sebe, vi mu dajete mnogo više od pukog zadovoljstva. Dajete mu priliku da izgradi poverenje u sebe i sopstvene odluke. Uzmimo, na primer, vožnju bicikla – naizgled jednostavna aktivnost, ali ona uči dete kako da prevaziđe strah, kako da balansira, kako da ne odustane kad padne.

Recimo, bicikli za djecu ne predstavljaju samo vid prevoznog sredstva – to je simbol osamostaljivanja i početak puta ka ličnoj nezavisnosti. Kroz ovakve aktivnosti dete uči kako da proceni rizike i donosi odluke, što su ključne veštine za svakodnevni život. Svaki pređeni metar na biciklu jača njegovo samopouzdanje i ostavlja trajan trag u razvoju njegove ličnosti.

Baš u tim trenucima, dok vi možda gledate u telefon ili pijete kafu na klupi dok istražujete SEOmagazin.rs, vaše dete uči koliko može da postigne kada se potrudi. Igra nije pasivna radnja, ona je aktivno građenje slike o sebi. Dečija igra treba da bude lična, slobodna i nestrukturisana kako bi pružila maksimalnu vrednost.

Ono što možda vi vidite kao običan dan u parku, za dete je dan pun izazova, pobeda, neuspeha i napretka. Svaki put kada dete napravi još jedan krug oko igrališta, ono potvrđuje sebi: „Ja to mogu“. I u tome nema ničeg običnog.

Razvijanje socijalnih veština u igri sa drugima

Kada se deca igraju zajedno, više je u pitanju od pukog deljenja igračaka ili pravljenja kula od peska. Igra sa drugom decom stvara osnove za razumevanje pravila društva. Deca uče kako da sarađuju, kako da reše nesuglasice, kako da slušaju druge i kako da izraze svoje mišljenje. U suštini, kroz igru dete postaje društveno biće koje razume i poštuje druge.

Zamislite scenu na igralištu – vaše dete stoji u redu da se spusti niz tobogan. Čeka, gleda drugu decu, prati redosled, možda i pregovara da se zameni sa nekim. To su male životne lekcije koje se ne mogu naučiti iz knjiga. Kroz te interakcije, dete uči empatiju, timski rad, ali i postavljanje granica – sve ono što će mu kasnije biti neophodno u školi, na poslu i u životu uopšte.

Zato ne potcenjujte značaj tih spontanih susreta u parku ili u igraonici. Oni možda izgledaju haotično i bučno, ali su zapravo bogati strukturama koje grade karakter. Igra je prvo društveno ogledalo u kojem dete vidi i sebe i druge.

Razvoj kreativnosti i sposobnosti rešavanja problema

Kreativnost je veština koja se razvija već od malih nogu – i to kroz igru. Dete koje koristi običnu kutiju kao svemirski brod ili jastuke da napravi tvrđavu, ne beži od stvarnosti, već uči da je menja. U tim trenucima, dete ne traži rešenja iz spoljašnjeg sveta, već ih stvara iznutra.

Kada se dete igra slobodno, bilo na otvorenom ili u sobi, ono postaje mali inovator. Umeće da nešto zamisli, pa to pretvori u realnost – bilo da je u pitanju crtanje, slaganje kockica ili igra uloga – razvija deo mozga zadužen za snalaženje i pronalaženje rešenja. Ovo su osnovni principi koji stoje i iza svakog uspešnog preduzetnika, lidera ili naučnika.

Štaviše, kada dete naiđe na prepreku – kocka koja se ne uklapa, kula koja se ruši, prijatelj koji neće da se igra – ono mora da smisli način kako da reaguje. Kroz takve trenutke razvija otpornost i prilagodljivost. I sve to bez stresa, kroz igru koja mu je prirodna i prijatna.

Emocionalna inteligencija i izražavanje osećanja

Igra nije uvek vesela. Poneka d dete napravi pauzu jer je tužno, uznemireno ili besno. Upravo u tim momentima ono uči da prepozna i izrazi svoja osećanja. Kada dete kroz igru imituje mamu, tatu, doktora ili nastavnika, ono zapravo pokušava da razume emocije koje ti ljudi nose.

Emocionalna inteligencija se ne razvija u tišini – razvija se kroz igru, izražavanje i razgovor. Kada dete kaže da je lutka bolesna ili da je zmaj ljut, to je njegova projekcija sopstvenih osećanja. A kada vi kao roditelj to primetite i postavite pitanje: „Zašto je zmaj ljut?“ – vi mu pomažete da razume i imenuje ono što oseća.

U tom trenutku, igra postaje lekovita. Ona više nije samo razonoda, već alat za emocionalno sazrevanje. Deca koja kroz igru nauče da izraze emocije, kasnije lakše komuniciraju, imaju stabilnije odnose i bolje razumeju i sebe i druge.

Naučiti da prepoznaš tugu ili bes nije lako, ali ako dete to usvoji rano, imaće veliku prednost.

Sledeći put kada vaše dete počne da se igra, umesto da kažete: „Samo se igra“, pokušajte da u tome vidite ceo svet učenja koji se upravo odvija pred vašim očima. Igra je najprirodniji oblik učenja, i kada je detetu dozvoljena sloboda da istražuje, stvara i povezuje se, vi mu omogućavate razvoj u najširem mogućem smislu.

Dajte detetu vreme da se igra – i posmatrajte kako postaje ono što jeste.

Izvor: bitiroditelj.com

Izložba “Otisci” umetnice Ružice Popović će trajati od 8. maja do 14. juna u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor.
Otvaranje izložbe će biti 8. maja u 19:00h

O izložbi

Serija radova slikarke Ružice Popović pod nazivom „Otisci“ za temu uzima ljudsku figuru, fokusirajući se prevashodno na portret. Autorka se, povedena ovim klasičnim likovnim motivom, nedvosmisleno bavi čovekom, nudeći svoj doživljaj. Čovek, odnosno njegov portret i figura, u ovim delima svedeni su na osnovne prepoznatljive anatomske elemente. Izvirući iz tamne pozadine, a istovremeno bivajući približene površini slike, figure stvaraju utisak svojevrsne skučenosti, ali i neposrednosti prilikom sagledavanja.

Gust nanos boje i izražen gest predstavljaju osvrt na, ali i nastavak evropske tradicije ekspresionizma u slikarstvu. Uz to, kolorit u kojem je, od provejavanja pa do obilatog korišćenja, prisutna ružičasta boja, sugeriše karnalno u čoveku. Ta telesnost, ili bolje rečeno propadljivost iste, pojačana je slikarskom pastom. Ona se u postupku Ružice Popović transformiše u talog tela, njegov privremeni ostatak. Zagasite zelene i plave nijanse uz ružičastu doprinose utisku propadanja, dovodeći do zaključka da se autorka čovekom kao motivom bavi sa aspekta njegove smrtnosti. Macabre motiv je pojačan pomenutom klaustrofobijom portreta čvrsto omeđenih formatom, praveći daleku asocijaciju na ranohrišćanske katakombe.

Važno je uočiti da ova serija radova nije utemeljena u barokni motiv memento mori. Slike Ružice Popović, nisu podsetnik na kratkotrajnost života, već konstatacija o konačnosti istog. „Otisci“ kao naslov ukazuju na to. Prikazane figure, svojom asocijativnošću na funerarni ambijent i svojim karnalnim utiskom zasnovanim na koloritu i pastuoznim nanosima, samo su otisak nekadašnjeg stanja čoveka. Da li je reč o prikazu unutrašnjih stanja likova ili je direktna referenca na motiv smrti? Odgovor ćemo možda saznati u daljem stvaralaštvu ove autorke.

Iako se ova tema u prvi mah može učiniti mračnom, ona sa sobom nepobitno nosi i element svetla. Konstatacija tame podrazumeva konstataciju svetla, isto kao što konstatacija smrti podrazumeva prethodno konstataciju života. A ako bi se ovi radovi sagledali kroz prizmu referencijalnosti na paleohrišćanske katakombe, onda se tematski „svetlo kontrastira s tamom, ali ne u smislu da jedno drugo potiru nego s ciljem da se stvori jedinstvo kojim će se postići maksimalni estetski efekat“.

Biografija

Ružica Popović je rodjena 2001. godine u Zemunu. Završila je srednju Graficku školu.
Osnovne akademske studije je završila 2023. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u
Beogradu, na odseku primenjeno slikarstvo. Dobitnica je stipendije CEEPUS mreze za
mobilnost studenata kao i stipendije za nadarene studente Ministarstva prosvete fonda za
mlade talente Republike Srbije “Dositeja” . Letnji semestar četvrte godine provela je u
Zagrebu na Akademiji likovnih umjetnosti. Master studije završila 2024. na Akademiji
likovnih umjetnosti u Zagrebu smer slikarstvo u klasi prof.dr.art. Ksenija Turčić.
Obrazovanje:
2023-2024. Akademija likovnih umjetnosti Zagreb, Sveučilište u Zagrebu, smer slikarstvo –
master studije
2019-2023. Fakultet primenjenih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu, modul
primenjeno slikarstvo – osnovne akademske studije
2015-2019. Srednja Graficka škola, smer tehničar za oblikovanje grafičkih proizvoda

Izožbe:

1. Samostalna izložba “Otisci”, Beograd 2025
2. Izložba “BESkrajnost”, Beograd 2025
3. Izložba “Crno-beli svet”, Beograd 2024
4. Izložba “Moj Univerzum”, Beograd 2024
5. Izložba “Venientes”, Zagreb 2024
6. Izložba „Boje u nama”, Zagreb 2024
7. Samostalna izložba „Evo ne znam”, Zagreb 2024
8. Izložba „Pejzadj”, Djurdjevac 2024
9. Izložba „Suva igla”, Užice 2023
10. Izložba „Minijatura 7”, Beograd 2022
11. Izložba „III INTERNATIONAL PRITMAKING EXHIBITION“, Turkish 2022
12. Izložba „Mali format”, Niš 2022.
13. Izložba„ XVIII International Contest of Small Graphics and Exlibris “ Ostrow
Wielkopolski 2022
14. Izložba„Peto bijanale“ Čačak 2022.
15. Izložba „Portret“, Beograd 2022.
16. Izložba „XXIII Prolećni likovni salon“ Velika Plana 2022
17. Izložba ,,30×30“, Novi Sad 2022.
18. Izložba ,,Mini form art“, Beograd 2022.
19. Izložba ,,30×30“, Sremska Mitrovica 2022.
20. Izložba ,,30×30“, Pančevo 2022.
21. Izložba ,,30×30“, Beograd 2022.
22. Izložba ,,30×30“, Zrenjanin 2021.
23. Izložba ,,Mala grafika“, Beograd 2021.
24. Izložba „Portret“, Beograd 2021.
25. Izložba „Mala grafika-Novi Sad“, Novi Sad 2021.
26. Izložba „XXI Bijenale studentskog crteža“, Beograd 2021.
27. Izložba „Suva igla“ Grafički bijenali, Užice 2021.
28. Izložba „Portret“, Beograd 2020.

Izvor: kclazakostic.rs

Krajem januara Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje projekata smanjenja zagađenja vazduha iz individualnih izvora za tekuću godinu. Za ukupan budžet od 130 miliona dinara konkurisalo je 19 gradova i opština, a sredstva su odobrena za 15 lokalnih samouprava.

Opštini Apatin odobreno je 6 miliona dinara, dok će lokalna samouprava učestvovati sa dodatnih 1.200.000 dinara, čime se još jednom potvrđuje posvećenost unapređenju kvaliteta vazduha i zaštiti životne sredine na teritoriji naše opštine.

Ugovor o dodeli sredstava danas je u Ministarstvu zaštite životne sredine potpisala pomoćnica predsednice opštine Apatin za obrazovanje i omladinsku politiku Milka Nikšić.

„Zamena kotlova na fosilna goriva kotlovima na pelet i gas predstavlja jedan od ključnih koraka ka čistijem vazduhu i očuvanju životne sredine. Ekološka svest naših građana se iz godine u godinu budi, a rezultati govore u prilog tome – samo u prethodne tri godine, kroz saradnju sa Ministarstvom zaštite životne sredine, više od 200 domaćinstava na teritoriji opštine Apatin zamenilo je svoje kotlove“, izjavila je Nikšić.

Ona je ovom prilikom zahvalila Ministarstvu zaštite životne sredine na dosadašnjoj uspešnoj saradnji i ukazanom poverenju, naglasivši da će lokalna samouprava i ubuduće činiti sve da građanima omogući pristup ovakvim programima.

Nakon što se izvrši transfer odobrenih sredstava, Opština Apatin će raspisati konkurs za građane, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena putem zvaničnih kanala informisanja.

Izvor: soapatin.org

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 10 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba izgubila život, dve su zadobile teške telesne povrede, a osam je lakše povređeno.

Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je šest, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i zbog nasilničke vožnje po jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba izgubila život, jedna je zadobila teške telesne povrede, a pet je lakše
povređeno. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan vozač, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola dva.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede.

Na području opštine Кula zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Napisano je 107 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata su 523 prekršajna naloga.

Izvor: radiodunav.com

Kućni ljubimci mogu pomoći u smanjenju stresa, snižavanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od ozbiljnih srčanih događaja, poput srčanog i moždanog udara, time što nas podstiču na fizičku aktivnost.

Iako vaš ljubimac možda neće direktno doprineti zdravlju vašeg srca, on može posredno doneti brojne značajne prednosti. Istraživanje iz 2020. godine pokazalo je vezu između posedovanja psa ili mačke:

– nižih nivoa LDL (“lošeg”) holesterola,

– niže stope hipertenzije (povišenog krvnog pritiska)

– niže stope moždanog udara.

Pored toga, Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje posedovanje kućnog ljubimca, naročito psa, kao dobru opciju za one koji žele da smanje rizik od srčanih bolesti.

Dakle, šta se krije iza ove naizgled čudesne moći kućnih ljubimaca?

Kućni ljubimci smanjuju stres i broj otkucaja srca

Nacionalni institut za zdravlje navodi da posedovanje kućnog ljubimca može smanjiti nivo stresa i kortizola — hormona koji telo proizvodi kao odgovor na stres. Povišen kortizol može doprineti povišenom krvnom pritisku i holesterolu.

Imati kućnog ljubimca može biti umirujuće. Studija iz 2020. godine pokazala je da vlasnici ljubimaca imaju niži broj otkucaja srca u poređenju s osobama koje nemaju ljubimce.

Iako se većina istraživanja fokusira na pse i mačke, i druge životinje mogu pomoći u smanjenju stresa. Na primer, samo gledanje riba kako plivaju može biti vrlo opuštajuće, navodi Healthline, a prenosi N1 Zagreb.

Dodatne koristi za mentalno zdravlje koje mogu uticati na zdravlje srca uključuju:

Smanjenje osećaja usamljenosti

Povećanje osećaja svrhe i odgovornosti

Povećanje društvenih interakcija

Kućni ljubimci snižavaju krvni pritisak

Pregled studija iz 2022. godine otkrio je da vlasnici mačaka imaju 42% manji rizik od povišenog krvnog pritiska u odnosu na one koji nemaju ljubimce, dok je kod vlasnika pasa rizik bio 31% manji.

Učinak je bio naročito izražen tokom direktnog kontakta sa ljubimcem, kao što su maženje i milovanje.

Takođe, intenzitet veze s ljubimcem ima ulogu. U jednoj studiji iz 2018. u staračkom domu, stariji ljudi sa povišenim sistolnim pritiskom doživeli su značajno smanjenje pritiska nakon treće seanse s terapijskim psom.

Kućni ljubimci povećavaju fizičku aktivnost

Vlasnici kućnih ljubimaca generalno su fizički aktivniji od onih koji ih nemaju — naročito vlasnici pasa koji redovno šetaju svoje pse.

Studija iz 2017. pokazala je da vlasnici pasa u proseku hodaju 22 minuta duže dnevno nego ljudi bez pasa, uz manje vremena provedenog sedeći.

Dalje, studija iz 2019. otkrila je da vlasnici pasa četiri puta češće ispunjavaju preporuku od 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, što može smanjiti rizik od kardiovaskularne smrti za 22–25%.

Aktivnosti koje možete isprobati sa svojim ljubimcem:

Šetnja po komšiluku

Poseta parku za pse

Izlet na plažu, jezero ili bazen za pse

Organizovanje potrage za poslasticama u dvorištu

Vožnja rolera ili bicikla sa psom na povocu

Vežbanje joge sa psima (tzv. „doga“)

Kućni ljubimci mogu podstaći zdravu ishranu

Osim što podstiču fizičku aktivnost, kućni ljubimci mogu indirektno pomoći i u zdravijoj ishrani.

Studija iz 2019. sugeriše da vlasnici kućnih ljubimaca češće ispunjavaju svoje prehrambene ciljeve. Briga o ishrani ljubimca može motivisati i bolju brigu o sopstvenoj ishrani.

Kućni ljubimci smanjuju rizik od srčanog udara

Meta-analiza više od tri miliona učesnika pokazala je da posedovanje psa smanjuje rizik smrti od srčanog udara za 65%, a od svih kardiovaskularnih događaja za 31%.

Pozitivni efekti uključuju veću fizičku aktivnost, kao i socijalnu i psihološku podršku koju psi pružaju, što može pomoći u oporavku nakon ozbiljnog zdravstvenog događaja.

Da li vrsta ljubimca pravi razliku?

Većina istraživanja o zdravlju srca fokusira se na pse i mačke. Studija iz 2023. zaključila je da je za ljude starije od 65 godina optimalno imati i psa i mačku, dok su osobe između 40 i 64 godine najviše koristi imale od posedovanja mačke.

Ostali kućni ljubimci možda neće direktno doprineti promenama životnog stila koje utiču na zdravlje srca, ali mogu doprineti boljem raspoloženju i smanjenju stresa.

Takođe, određene rase pasa pružaju dodatne koristi. Studija iz 2017. pokazala je da su lovački psi (poput goniča i nemačkih ovčara) najkorisniji za smanjenje rizika od srčanih bolesti.

Neki ljudi jednostavno imaju taj magični talenat da vas nasmeju, oraspolože i na trenutak nateraju da zaboravite sve brige.

Ako vam je dan bio haotičan, kafa se već dvaput prosula i ništa ne ide po planu – samo potražite nekog od ovih horoskopskih znakova. Oni znaju da osmeh menja sve i koriste tu moć svakodnevno, piše Index.

Blizanci

Kad se Blizanci pojave, stiže i dobra energija. Njihov smisao za humor, brze dosetke i sposobnost da vas u trenutku uvuku u najzabavnije razgovore čine ih kao hodajućim antidepresivima. Dovoljno je samo nekoliko minuta u njihovom društvu da zaboravite na sve probleme.

Lav

Lavovi ne samo da zrače harizmom, već bez muke podižu atmosferu. Znaju tačno šta da kažu, kako da vas „zagrle“ pogledom i kada da puste onu pesmu koju ste zaboravili da volite. Pored njih, uvek se osećate kao zvezda dana.

Vaga

Vage su tu da vrate ravnotežu i osmeh na lice. Njihova sposobnost da umire situaciju, pronađu prave reči i skuvaju čaj baš onako kako volite čini ih idealnim prijateljima kada vam zatreba nežnost i podrška. Uz njih svet odmah izgleda lepše.

Strelac

Ko će vas bolje oraspoložiti od vašeg ličnog motivacionog govornika – Strelca? Razgovor sa Strelcem uvek je kao da slušate inspirativnu epizodu podkasta – pun vedrine, energije i optimizma. Podsetiće vas da je svaki novi dan nova prilika za uzbuđenje.

Sezona alergija može biti veoma naporna za milione ljudi kada drveće, trava i drugi izvori polena počnu izazivati curenje nosa, svrab očiju, kašalj i kijanje.

Mesto gde živite, na šta ste alergični i vaš stil života mogu u velikoj meri uticati na to koliko će alergije biti ozbiljne. Stručnjaci ističu da klimatske promene dovode do dužih i intenzivnijih sezona alergija, ali takođe naglašavaju da su tretmani za sezonske alergije u poslednjoj deceniji postali znatno efikasniji.

Evo saveta stručnjaka kako da ublažite simptome i lakše uživate u boravku na otvorenom.

Koji poleni izazivaju alergije?

Postoje tri glavne vrste polena koje izazivaju sezonske alergije. U ranim prolećnim mesecima najčešći uzročnik je polen drveća. Kasnije tokom godine, ulogu preuzimaju poleni trava, dok krajem leta i početkom jeseni dominiraju korovi.

Među najčešćim vrstama drveća koje izazivaju alergije su breza, kedar, topola, javor, brest, hrast i orah, prema podacima Američke fondacije za astmu i alergije (AAFA).

Smanjite izloženost polenu

Najefikasniji prvi korak u borbi protiv alergija jeste da izbegavate kontakt sa alergenima. Držite prozore zatvorenim u kući i kolima, čak i kada je vreme lepo.

Kada izlazite napolje, nošenje dugih rukava može pomoći da se polen ne zadrži na koži, čime se smanjuje rizik od alergijskih reakcija, ističe dr Džejms Bejker, alergolog sa Univerziteta Mičigen. Takođe, ovo pruža dodatnu zaštitu od sunca.

Po povratku kući, obavezno se presvucite i istuširajte, kako biste uklonili sav polen – uključujući i onaj iz kose. Ako ne možete svakodnevno prati kosu, pokušajte je zaštititi kačketom ili maramom. Ne idite u krevet u odeći koju ste nosili napolju, jer ćete tako uneti polen u posteljinu.

Stručnjaci takođe preporučuju ispiranje očiju i nosa fiziološkim rastvorom radi uklanjanja čestica polena. Maske koje su nas štitile tokom pandemije mogu pomoći i u sezoni alergija – iako ne štite od simptoma vezanih za oči.

Kako ublažiti simptome alergije

Nazalni sprejevi koji se mogu kupiti bez recepta spadaju među najefikasnije tretmane za sezonske alergije, kažu stručnjaci.

Međutim, većina ljudi ih koristi pogrešno, što može dovesti do iritacije nosne sluzokože, kaže dr Katlin Mejz, alergološkinja sa Univerziteta Augusta u Džordžiji. Ona savetuje da se mlaznica usmeri blago ka uhu, a ne pravo u nos.

Antihistaminici poput Klaritina, Allegre i Zirteka, koji se uzimaju oralno, mogu pomoći, ali njihovo delovanje je sporije u poređenju sa nazalnim sprejevima.

Ako simptomi značajno utiču na kvalitet života – poput poremećaja sna ili teškoća sa koncentracijom na poslu ili u školi – vreme je da razmislite o poseti alergologu i imunoterapiji.

Neki kućni „lekovi“ za alergije, koji se šire na društvenim mrežama ili ih promovišu poznate ličnosti – kao što je konzumacija lokalnog meda radi „navikavanja“ na polen – nisu naučno potkrepljeni.

Dr Šajam Džoši, alergološkinja sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu, ističe da cveće koje oprašuju pčele uglavnom ne proizvodi polen koji se prenosi vazduhom i izaziva alergijske simptome.

Da li se sezona alergija menja?

Zbog klimatskih promena zime su sve blaže, a vegetacione sezone sve duže, što znači da polen duže ostaje u vazduhu i sezona alergija traje duže i intenzivnija je.

U mnogim delovima sveta količina polena obara višedecenijske rekorde. Tako je krajem marta Centar za alergije i astmu iz Atlante izmerio koncentraciju polena od preko 14.000 čestica po kubnom metru vazduha – što se smatra ekstremno visokim nivoom.

Izvor: n1info.rs

Bliži se Prvi maj i mnogi se raduju što će praznik dočekati u prirodi uz neizostavni roštilj. Ali, prilikom izbora mesa trebalo bi biti veoma oprezan, jer nije uvek lako prepoznati koje je sveže i kvalitetno, posebno ako je mleveno. Pored informacija na ambalaži, valjalo bi obratiti pažnju i na izgled.

Kvalitetno meso, posebno ono koje želite da spremite na roštilju, treba da ima malo intramuskularne masti. Prilikom kupovine, birajte ono sa belim prugicama koje podsećaju na vene. Iako mnogi misle da je takvo meso nezdravo, upravo je mast ta koja mu daje puno ukusa, kaže Elizabet Roesike iz Nemačkog poljoprivrednog centra.

Ako se, pak, odlučite da kupite već zapakovano meso, dobro ga pogledajte pre nego što ga stavite u korpu. Ukoliko leži u krvavoj vodi, to je znak da je staro.

Idealna boja zavisi od vrste mesa. Teletina bi trebalo da bude svetla, ali ne bela. Takva bi trebalo da bude i piletina. Boja govedine bi trebalo da bude srednje crvena, ali ne previše tamna, a svinjetina, koja je najukusnija kad je spremamo na roštilju, bledoružičasta. Ukoliko na mesu primetite sivkaste nijanse, nemojte ga kupovati, a ovo pravilo važi i za mleveno meso.

Postoji još jedan trik da brzo i lako proverite da li je upakovano meso još sveže. Kad ga pritisnete prstom, ono mora da se vrati u prvobitno stanje i na mesu ne sme da ostane udubljenje. Takođe, površina mesa mora da bude blistava, prenosi Pun kufer.

Izvor: zena.blic.rs

Hormoni su biološki glasnici koji putuju po celom telu, upravlajući ćelijama i tkivima. Kada nisu u ravnoteži ili ne uspeju da prenesu poruku, to može dovesti do razvoja veoma učestalih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, poremećaji štitne žlezde, rak, osteoporoza i gojaznost i drugih zdravstvenih izazova kao što je neplodnost.

Svetski dan hormona – podizanju svesti o značaju hormona u organizmu

Nakon tri uspešne godine podizanja svesti o važnosti dobrog hormonskog statusa kroz Evropski dan hormona, 24.04.2025. se obeležava prvi Svetski dan hormona. Koncipiran je kao niz aktivnosti usmerenih na infomisanje opšte i stručne javnosti o važnosti hormonskog statusa u postizanju i održavanju dobrog zdravlja, sa fokusom na gojaznost, neoplazme i retke endokrinološke bolesti, te tzv. endokrine disruptore, odnosno spoljašnje faktore koji remete endokrino zdravlje, prenosi Stetoskop.info.

U kojoj meri hormonski disbalans može da utiče na plodnost

Znaci ili simptomi poremećaja hormonske ravnoteže će zavisiti od toga koji hormoni ili žlezde ne funkcionišu ispravno i mogu da budu različiti za svakog pojedinca.

Simptomi poremećaja hormonske ravnoteže, izmedju ostalog uključuju:

Obilne ili neredovne menstruacije, uključujući izostanak menstruacije (amenoreja), zaustavljene menstruacije ili česte menstruacije,smanjen seksualni nagon,neplodnost.

Rana dijagnostika i prevencija

Vrednosti reproduktivnih hormona, kao i hormona štitne žlezde predstavljaju značajan element u proceni uzroka nastanka sterliteta, a bitni su i za lečenje neplodnosti i za ispitivanje i praćenje disfunkcije endokrinog sistema. Takodje, pratimo koncentraciju insulina u cilju postojanja insulinske rezistencije i indeks telesne mase u sklopu procene stepena uhranjenosti.

Bitno je podvući da rebalans hormona počinje fizičkom aktivnošću koja je esencijalna za hormonsku ravnotežu. Vežbanje 1.5-2.5 sata nedeljno pomaže telu u proizvodnji hormona.

Preporučena je mediteranska ishrana sa puno svežeg voća, povrća i žitarica od celog zrna, dok brzu hranu treba svesti na minimum. U cilju održavanja koncentracije vitamina D, treba uzimati masnu ribu poput lososa i srdele. Može se razmotriti uzimanje dodataka vitamina D kao što je ulje jetre bakalara, naročito tokom jeseni i zime kada je izloženost suncu smanjena. Jogurt, bademi, mahunarke i tamno lisnato povrće pomoći će u zaštiti kostiju i zuba, jer su bogati kalcijumom. Plodovi mora, morske alge, jaja i mlečni proizvodi mogu pomoći u održavanju nivoa joda.

Optimalno je spavati 7 sati u neprekinutom snu uvek u isto vreme, da bi se održala vitalnost i energija. Da bi se neutralisali endokrini disruptori, savetuje se izbegavanje plastične ambalaže, održavanje higijene prostora da bi se eliminisale čestice prašine, selekcija proizvoda za negu i kozmetiku sa idejom da se izbegne kupovina preparata koji sadrži hemikalije kao što su ftalati, parabeni i triklosani.

„Što se pre započne lečenje, pre nastupa subjektivno poboljšanje kvaliteta života i eliminiše se mogućnost nastanka komplikacija endokrinoloških oboljenja”, navodi doc. dr Pandrc.

Insulinska rezistencija i njena veza sa sterilitetom

Sindrom insulinske rezistencije je stanje koje prethodi šećernoj bolesti, potencijalno je reverzibilno i podrazumeva rezistenciju perifernih tkiva, pre svega mišićnog, na dejstvo insulina, koga ima u suvišku.

Taj insulin dovodi do policistične izmene jajnika, što sve smanjuje ovarijalnu rezervu izraženu kroz AM hormon i direktno menja kvalitet ovulacije nagore.

Potrebno je učiniti laboratorijske pretrage u smislu odredjivanja jutarnjih vrednosti šećera i insulina, iz kojih se izračunava HOMA indeks, i ako je veći od 2.7, osoba ima insulinsku rezistenciju.

Potom se propisuje se lek iz klase bivandida koji je potpuno bezbedan u trudnoći, efikasno reguliše insulinsku rezistenciju a istovremeno je i induktor ovulacije, te se postiže korist za pacijentkinju na više polja.

Koliko su hormoni štitaste žlezde važni za reproduktivno zdravlje?

Jedan od efekata nedostatka tiroidnih hormona se odnosi i na polne organe. Ukoliko je prisutna smanjena funkcija štitaste žlezde, pa čak i u latentnoj formi, javlja se nedostatak polnog nagona i neregularni menstrualni ciklusi.

Od skora je poznato da čak i autoimuna bolest štitaste žlezde (Hashimoto tiroiditis) ima uticaj na razvoj ploda, jer su antitela štitaste žlezde nadjena u folikoluarnoj tečnosti embriona. To su mamina antitela i znak su da je mama nekada preležala upalu štitaste žlezde. Uvek će biti povišena kao marker preležena infekcije i imaju sposobnost da prodju kroz placentu u bebinu cirkulaciju. Ako mama u trudnoći ima akutnu upalu štitaste žlezde, ta antitela ostaju samo u maminom telu jer ne prolaze placentu. Zato je neophodno popraviti funkciju štitaste železde pre ulaska u bilo kakvu priču o radjanju, a naročito u proces vantelesne oplodnje.
Da li je moguće zatrudneti uz prisustvo hipotireoze i kako se vodi trudnoća kod takvih pacijentkinja?

Ukoliko pacijentkinja ima hipotireozu, trudnoća je moguća kao biohemijska (povišen beta HCG). To praktično znači da je može doći do spajanja muške i ženske polne ćelije, ali je sledeća faza razvoja ploda (implantacija embriona u zid materice) problematična. U tih pacijentkinja uvodimo supstituciju hormona štitaste žlezde do postizanja vrednosti TSH izmedju 2 i 3. Obzirom da se levotiroksin dozira po kilogramu telesne mase, potrebne su češće kontrole vrednosti TSH, kako odmiče trudnoća i trudnica dobija u telesnoj masi.

U ovih pacijentkinja se, takodje, preporučuje uvodjenje selena kao esencijalnog mikronutrijenta, ključnog u sintezi, aktivaciji i metabolizmu hormona štitne žlezde. Nadoknada selena u toku trudnoće može biti korisna, pogotovo kod trudnica s prisutnim antitelima. Studije pokazuju smanjenje nivoa antitela i smanjenu pojavu nepravilnog rada štitne žlezde u postpartalnom periodu. Neke države Evrope u svojim smernicama navode kao prevenciju postpartalnog hipotiroidizma suplementaciju selenom u dozi 200 µg ujutro u toku trudnoće i 12 meseci nakon porođaja kod žena s pozitivnim nalazom TPO antitela.

Na koji način gojaznost utiče na hormonalni status i plodnost kod muškaraca i žena?

Masno tkivo predstavlja nezavistan endokrini organ koji produkuje estrogen u suvišku tako da povišen indeks telesne mase značajno se smanjuju i šanse za uspešnost oplodnje, bilo spontane bilo asistirane. Takodje, luči brojne faktore koji remete i funkciju jajnika i sve funkcije materice koje se tiču reprodukcije od ovulacije do samog procesa proizvodnje, transporta oplođene jajne ćelije i implantacije.

U muškaraca, enzim aromataza iz masnih ćelija muški testosteron može da prevede u estrogen, remeteći produkciju sperme koja je preduslov za mušku plodnost.

U lečenju steriliteta i podizanju fertilne sposobnosti u gojaznih osoba se preporučuje se tzv. mediteranska ishrana – sveže voće i povrće, maslinovo ulje, riba i druge namirnice bogate antioksidantima i omega 3 masnim kiselinama. Za žene je posebno važno gvožđe i folna kiselina.

Pravilna ishrana uz redukciju telesne mase za oko sedam odsto u intervalu od 6 meseci, bi trebalo da se sprovodi doživotno. To znači 500 kalorija dnevno manje, nedeljno pola kilograma, mesečno 2 kilograma. Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa:

oko 130g složenih ugljenih hidrata dnevno,

uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje),

prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i

restrikciju zasićenih masti na manje od 7% dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast).

Preporučuju se nezasićene omega 3 i 6 masne kiseline, kojih ima u biljnoj hrani , plavoj ribi (sardela, skuša, tuna, inćuni) te ribi iz hladnih mora (haringa, losos), orašastim plodovima, uz pripremu na hladno cedjenom maslinoviom ulju. Naravno , ukoliko se higijensko-dijetetskim režimom ne postigne zadovljavajuća redukcija telesne težine, razmatra se uvodjenje medikamentozne terapije gojaznosti.

Ključni hormoni koji se prate u procesu dijagnostike steriliteta

U proceni uzroka steriliteta određujemo hormonski status pacijentkinje koji obuhvata sledeće hormone:

estradiol (prati rast folikula) ,
FSH (stimuliše rast folikula i indirektno zadebljanje zida materice),
LH (ukazije na ovulaciju),
progesteron (priprema sluzokožu materice za prihvatanje oplođene jajne ćelije),
prolaktin (može sprečiti mogućnost začeća, neretko prati vrednotsi TSH),
testosteron (vrednosti iznad referentnih za žene mogu biti znak sindroma policističnih jajnika),
TSH (povišen TSH ukazuje na smanjen rad štitaste žlezde),
FT4 ( snižene vrednosti TSH uz visoke nivoe T3 i T4 ukazuju na hipertireozu, i obratno).
Sem navedenog, određujemo indeks insulinske rezistencije i indeks telesne mase. Dobijeni parametri se analiziraju i ukoliko postoje značajna odstupanja, propisuje se medikamentozna terapija.

Savet parovima koji pokušavaju da dobiju dete, a sumnjaju da hormoni mogu biti prepreka

„Potrebno je javiti se svom lekaru ukoliko se javi bilo koji od sledećih simptoma: neobjašnjivo povećanje ili gubitak telesne mase, novoregistrovana osetljivost na hladnoću, promena apetita, pojačana lomljivost kose i noktiju, umor, suva i perutava koža, pojava depresije, pojačano žeđanje, znakovi preuranjenog ili zakasnelog puberteta (izvan raspona 8-13 godina za devojčice i 9-14 godina za dečake) i, specifično za odrasle, gubitak libida, nepravilni menstrualni ciklusi, neplodnost”, naglašava doc. dr Pandrc.

Kako podići svest o važnosti hormonalne ravnoteže

Endokrinološki poremećaji uključuju:

Gojaznost,
Šećernu bolest,
Bolesti štitaste žlezde,
Tumore,
Poremećaje rasta,
Arterijsku hipertenziju,
Osteoporozu,
Neplodnost i seksualnu disfunkciju, kao i brojne retke bolesti.

Ne iznenađuje podatak da će u nekom trenutku života, za više od tri četvrtine stanovništva biti potreban endokrinolog.

Sem individualnih faktora, koji utiču na endokrino zdravlje pojedinca i koji nisu uvek modifikabilni, postoje i opšti tzv. endokrini disruptori kojima smo izloženi putem vazduha, hrane, vode, preko kože, ali i koji se, na žalost, prenose i sa majke na plod.