Sombor vesti

Znate li da imamo mnogo više toga zajedničkog sa kvascem nego što bi se moglo pomisliti, a još više toga možemo da naučimo iz ovog divnog mikroorganizma.

Kvasac može da nam pomogne da se prehranimo, kao i da učinimo svet održivijim, a možda čak i da otkrijemo čudesa svemirskih putovanja.

1. Kvasac je gljivica

Kvasac nije bakterija ili virus. To je gljivica.

2. Postoji više od 2.000 vrsta

Sada postoji više od 2.000 dokumentovanih vrsta kvasca, prema referentnom sajtu Theieast.org. Većina pripada tipu Ascomicota. Mnogi regioni planete nisu uzorkovani za kvasce, a broj vrsta kvasca širom sveta mogao bi da bude čak 200.000.

3. Kvasac je svuda

Kvasac čini otprilike 1% svih gljivica na zemlji, a gljivice predstavljaju otprilike 2,2% ukupne biomase na planeti. Poređenja radi, to je više od svih životinja na zemlji. I mnogo više od svih ljudi (0,01%).

4. Kvasci su mnogo stariji od nas

Naučnici veruju da je prvi kvasac nastao pre nekoliko stotina miliona godina.

5. Kvasac može da preživi skoro svuda

Kvasac može da preživi na temperaturama od -2 do 45 °C, što ga čini izuzetno otpornim. Bogat je hranljivim materijama – proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, ključnim za zdravlje organizma.

Sadrži visokokvalitetne, 100% biljne proteine sa svih devet esencijalnih amino-kiselina, koje telo ne može samo da proizvede. Dijetalna vlakna iz kvasca podržavaju zdravlje creva, osećaj sitosti i crevnu mikrofloru.

Kvasac je odličan izvor vitamina B kompleksa, koji pomažu u pretvaranju hrane u energiju, podržavaju nervni sistem i smanjuju umor. Sadrži tijamin (B1), riboflavin (B2), nijacin, piridoksin (B6), folnu kiselinu (B9) i vitamin B12 – posebno važan za vegane i vegetarijance.

Minerali poput fosfora i cinka doprinose zdravlju kostiju, zuba, kože, kose i noktiju. Kvasac ne sadrži holesterol, ima malo zasićenih masti i pogodan je za biljnu ishranu. U svom aktivnom obliku deluje probiotski, podržavajući zdravu crevnu floru.

6. Više ličimo na kvasac, nego na biljke

Iako se čoveku čini da je bliži biljkama, naučnici su pomoću računarske filogenetike, upoređujući eukariote, otkrili da su kvasci bliži ljudima nego biljkama.

Procenjuje se da je poslednji zajednički predak čoveka i kvasca živeo pre oko milijardu godina, a mi još uvek delimo veliki deo našeg genetskog materijala. Ljudski genom sadrži oko 20.000 gena koji kodiraju proteine, dok ih genom kvasca ima oko 6.000. Parno poređenje gena između vrsta otkriva 2.100 ortoloških grupa, koje predstavljaju 2.300 gena kvasca i 3.900 ljudskih gena.

7. Ljudi koriste kvasac unazad milion godina

Stara izreka kaže da je „pas čovekov najbolji prijatelj“, ali možda bi trebalo da kažemo da je „kvasac čovekov najbolji prijatelj“.

Kako navodi jedno novo istraživanje, do korišćenja organizama za fermentaciju moglo je da dođe već pre milion godina kada su rani čovekovi preci verovatno fermentirali voće koristeći kvasac.

Najraniji poznati zapisi o kvascu koji su korišćeni u tradicionalne svrhe, poput pečenja hleba, potiču iz drevnog Egipta i Kine.

Upotreba kvasca u proizvodnji piva i proizvodnji vina zabeležena je u Sumeriji, Vaviloniji i današnjoj Gruziji oko 6000 godina pre nove ere.

8. Kvasac je neophodan za aromu vina

Istraživači sada veruju da su različiti kvasci koji se koriste u proizvodnji vina ili direktno odgovorni ili pak služe kao mehanizam za oslobađanje za gotovo osamdeset procenata svih aromatičnih jedinjenja koja možemo da omirišemo u vinu.

9. Kvasac čini svet održivijim

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i goriva kao što su bioetanol, biodizel, ekološka vazduhoplovna goriva i biogas moguća je korišćenjem kvasca i fermentacije.

10. NASA je poslala kvasac u svemir

Kao što ste videli gore, imamo mnogo više zajedničkog sa kvascem nego što se misli, u toj meri da su naučnici odlučili da kvasac pošalju u svemir kao zamenu za ljudske ćelije, da bi proučavali kako reaguje na zračenje. Naučnici veruju da će proučavanjem tih rezultata imati bolju predstavu o tome kakve bi posledice po ljude bile tokom dužih svemirskih putovanja.

Naučnici NASA stavili su soj Saccharomices cerevisiae u kasetu za letenje u NASA misiji BioSentinel. NASA smatra S. cerevisiae optimalnom zamenom za ljudske ćelije jer popravlja oštećenja DNK, što je jedna od glavnih posledica zračenja, na sličan način kao što to rade ljudske ćelije.

Izvor: zena.blic.rs

Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju od 36. godine.

Odustajanje od ovih loših navika u ranom odraslom dobu i srednjim godinama može sprečiti godine kasnijeg lošeg zdravlja, prema studiji koja je pratila ljude više od 30 godina.

Pušenje uzrokuje kancer pluća i probleme sa srcem i disanjem, dok su nedostatak vežbanja i previše alkohola povezani sa problemima kao što su kancer, moždani udar, srčani udar i prerana smrt.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Annals of Medicine“, stručnjaci sa finskih univerziteta otkrili su da ljudi već od 36 godina pokazuju znake loših zdravstvenih izbora.

Tim je pratio 326 ljudi kada su imali 27 godina, a zatim ponovo kada su imali 36, 42, 50 i 61 godinu.

Mentalno zdravlje ljudi procenjeno je kroz ankete o simptomima depresije i psihološkom blagostanju, a fizičko zdravlje merenjem metaboličkog rizika na osnovu krvnog pritiska, obima struka i nivoa šećera u krvi, holesterola i drugih masti u krvi.

Takođe je od ljudi zatraženo da ocene svoje zdravlje tokom prethodne godine.

Depresivni simptomi i opšte psihološko blagostanje mereni su na skali od 1 do 4; samoprocena zdravlja merena je na skali od 1 do 5; a metabolički rizik je ocenjivan od 0 do 5.

U svakoj vremenskoj tački procenjena su tri rizična ponašanja – pušenje, prekomerno pijenje alkohola i fizička neaktivnost (vežbanje manje od jednom nedeljno).

Rezultati studije su pokazali da ako su ljudi imali sve tri nezdrave navike u datom trenutku, njihovo mentalno i fizičko zdravlje je bilo gore nego da ih nisu imali.

Konkretno, depresivni simptomi su se povećali za 0,1 poen, metabolički rizik je povećan za 0,53 poena, psihološko blagostanje je smanjeno za 0,1 poen, a samoprocena zdravlja je smanjena za 0,45 poena.

Dugoročno prisustvo sva tri nezdrava ponašanja bilo je još snažnije povezano sa lošim zdravljem.

Depresivni simptomi su se povećali za 0,38 poena, metabolički rizik je povećan za 1,49 poena, psihološko blagostanje je smanjeno za 0,14 poena, a samoprocena zdravlja je smanjena za 0,45 poena.

Dr Tija Kekalajnen, naučnica koja je radila na studiji, rekla je:

„Nezarazne bolesti poput srčanih oboljenja i raka uzrokuju skoro tri četvrtine smrtnih slučajeva širom sveta. Međutim, vođenjem zdravog načina života pojedinac može smanjiti rizik od razvoja ovih bolesti i smanjiti šanse za preranu smrt.“

I dodala:

„Naši nalazi ističu važnost što ranijeg prekidanja rizičnih zdravstvenih ponašanja, kao što su pušenje, prekomerno pijenje i fizička neaktivnost, kako bi se sprečila šteta koju ona uzrokuju tokom godina, a koja kulminira lošim mentalnim i fizičkim zdravljem kasnije u životu. Međutim, nikada nije kasno za promenu navika. Usvajanje zdravijih navika u srednjim godinama takođe ima koristi u starijoj dobi.“

Naučnici su napisali da „nalazi ove studije ukazuju na to da su asocijacije uglavnom slične tokom vremena od 36. do 61. godine“.

„Dakle, kumulativna povezanost ranijih rizičnih ponašanja postoji već u 36. godini života, ne samo u kasnijim fazama srednjeg doba“, dodali su oni.

Izvor: n1info.rs

Prethodno oprano lisnato povrće u kesama, poput zelene salate ili spanaća, može delovati kao dobar izbor ako pokušavate da se se hranite zdravo. Međutim, nije baš tako…

Verovatno kupujete određene namirnice zbog praktičnosti, kako biste uštedeli vreme prilikom pripreme obroka.

Prema mišljenju stručnjaka za bezbednost hrane, prethodno oprano povrće u kesama zapravo nije najsigurnija opcija. Bakterije i kontaminacija su češći nego što mislite kada je reč o ovoj vrsti proizvoda, piše HuffPost.

„Iako potrošači očekuju i praktičnost i sigurnost, realnost je da prethodno oprano povrće u kesama i dalje predstavlja jedan od najrizičnijih artikala u supermarketima, zbog mogućnosti kontaminacije duž čitavog lanca snabdevanja“, kaže Darin Detvjler, profesor politike u oblasti hrane na Northeastern univerzitetu i autor knjige „Bezbednost hrane: prošlost, sadašnjost i budućnost“.

On izbegava da kupuje ovakvo povrće upravo zbog opasnosti od ozbiljne kontaminacije bakterijom E. coli.

„Kada pogledate prethodne epidemije, salate u kesama su često bile glavni uzrok bolesti izazvanih hranom – neke su dovele do hospitalizacije, otkazivanja bubrega (hemolitičko-uremičkog sindroma), pa čak i smrti“, navodi Detvjler.

Mnogi faktori u lancu snabdevanja mogu dovesti do kontaminacije zelenog povrća patogenima poput E. coli, listerije ili salmonele, koji mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

„Lisnato povrće u kesama pere se i obrađuje u velikim količinama, što zapravo omogućava brže širenje patogena“, dodaje Olivia Rozkovski, kuvarica i instruktorka za biljne kulinarske veštine i bezbednost hrane u Institutu za kulinarsko obrazovanje u Njujorku.

Epidemije povezane sa lisnatim povrćem dešavaju se češće nego što biste očekivali, pa je FDA 2020. godine pokrenula akcioni plan za smanjenje različitih sojeva E. coli u lisnatom povrću, a plan je ažuriran 2023. godine.

Na primer, soj Escherichia coli O157:H7, koji proizvodi šiga toksin, često je povezan sa epidemijama izazvanim zelenom salatom i veoma je opasan jer je dovoljna vrlo mala količina da izazove ozbiljnu bolest.

„Ovaj rizik nije teorijski – već je više puta potvrđen u praksi“, kaže Detvjler.

Postoji mogućnost da patogeni dođu u kontakt sa povrćem i nakon što stigne u postrojenja za preradu. Povrće koje kupujete u kesi najčešće dolazi sa više različitih farmi, što otežava praćenje porekla i povećava rizik od kontaminacije.

Lisnato povrće se obrađuje u centralizovanim postrojenjima i potom distribuira – što odgovara proizvođačima, ali ne i potrošačima sa stanovišta bezbednosti hrane.

„Povrće sa različitih farmi se meša, pere i pakuje zajedno, pa jedan zaraženi list može kontaminirati hiljade kesa u više država“, objašnjava Detvjler.

Ako pomislite: „Pa dobro, ja ću oprati svoje prethodno oprano povrće radi dodatne sigurnosti“, razmislite još jednom. Pranje kod kuće ne čini povrće sigurnijim jer voda ne može ukloniti sve patogene, tvrdi Detvjler.

Naprotiv – dodatnim ispiranjem možete uneti nove bakterije koje se nalaze na radnoj površini ili sudoperi.

„Prethodno oprano povrće ne bi trebalo ponovo prati kod kuće jer to može dovesti do kontaminacije ako sudopera, posuđe, oprema ili ruke osobe koja priprema obrok nisu pravilno očišćene i dezinfikovane“, smatra on.

Jedini način da se patogeni pouzdano uklone je termička obrada – toplota ih ubija. Problem sa zelenom salatom je to što se najčešće konzumira sirova, što dodatno otežava smanjenje rizika od bolesti prenesenih hranom, dodaje stručnjak za bezbednost hrane Baker.

Preporuke ako ipak kupujete povrće u kesama

Ako, uprkos svemu, i dalje iz praktičnih razloga kupujete prethodno oprano povrće, stručnjaci savetuju sledeće mere opreza:

– Proverite rok trajanja

– Kupujte samo onoliko koliko planirate da pojedete u narednih dan ili dva.

– Obratite pažnju na svežinu

– Izbegavajte kese koje su vlažne, jer vlažna sredina pogoduje razvoju bakterija.

„Proverite da li salata izgleda sveže, bez uvelih ili promenjenih delova, jer to može ukazivati na loše skladištenje“, kaže Baker. Takođe, izbegavajte kese sa sluzavim listovima.

Izbegavajte temperaturne oscilacije

Nakon kupovine, nemojte ostavljati povrće da stoji u toplom automobilu, garaži ili na kuhinjskoj radnoj površini.

„Izbegavajte nagle promene temperature jer one izazivaju kondenzaciju i stvaraju vlažno, toplo okruženje pogodno za razvoj bakterija i brže kvarenje“, kaže Rozkovski.

Pravilno skladištite povrće

Zeleno povrće treba držati u frižideru na temperaturi od 4°C ili niže, naglašavaju Detviler i Trout.

Kupujte glavice salate umesto već očišćenog povrća

Kupovina cele glavice salate ili vezice spanaća zahteva dodatni korak pranja i sušenja, ali tako značajno smanjujete rizik od kontaminacije, prenosi Danas.hr.

„Cela glavica ima manju površinu za potencijalnu kontaminaciju u poređenju sa prethodno sečenim i mešanim lisnatim povrćem iz kesa“, kaže Detviler.

Savetuje da ih operete pod hladnom tekućom vodom – bez potapanja – kako biste uklonili prljavštinu, ostatke i potencijalne patogene.

„Operite ih kod kuće neposredno pre konzumacije“, predlaže on.

Oni koji žude za šoljom kafe bez kofeina na visini od deset hiljada metara dobiće "veliku porciju osude" zajedno sa toplim napitkom, upozorila je stjuardesa.

Stjuardese, kao neizostavni deo posade aviona, svakodnevno se sreću sa desetinama, pa čak i stotinama putnika iz različitih delova sveta. Iako im je primarni zadatak da svima pruže jednaku pažnju i bezbednost tokom leta, teško je ne razviti određene utiske, pa čak i mišljenja, o ljudima koje služe.

Dakle, oni koji žude za šoljom kafe bez kofeina na visini od deset hiljada metara dobiće „veliku porciju osude“ zajedno sa toplim napitkom, upozorila je stjuardesa Liana Koj.

„Mislim da svi već znamo da je naručivanje kafe u avionu pomalo upitno. Da li mi kažete da zaista toliko uživate u ukusu te avionske kafe da ste spremni da je popijete, ne zbog potrebe za kofeinom, već isključivo zbog ukusa?“, rekla je Liana u videu koji je objavila na TikToku, piše New York Post.

Bilo da je obična ili bez kofeina, kafa „koja se služi u oblacima je gadna“, prema rečima stjuardesa.

„Činjenica da se rezervoari za vodu koji se koriste za pravljenje kafe retko čiste trebalo bi da vam bude najmanja briga“, rekao je Kevin, bivši stjuard koji je postao komercijalni pilot.

Dodao je da je oduvek imao problem sa načinom na koji su stjuardese morale da čiste posude za kafu i otkrio je da se talog kafe sipa u toalet u avionu, dovodeći posudu u rizik od bakterija prljavog toaleta.

„Pretpostavljam da postoje neke čestice, bakterije, šta god da se vraća direktno u posudu za kafu, a zatim u aparat za kafu“, rekao je Kevin.

Prvi oficir Pol Janovič, veteran pilot kompanije Delta erlajns, naveo je kafu među pet pića koja putnici treba da izbegavaju nakon poletanja.

„Iako bi to moglo biti lepo za one rane jutarnje letove, kofein u kafi će vas dodatno dehidrirati u već dehidrirajućem okruženju kabine“, objasnio je Pol.

Umesto ispijanja kafe, stručnjaci su predložili vodu kao najbolje piće tokom leta.

Nutricionista Luka Valente kaže da „većina ljudi razume da je voda najčešći izbor za putnike u avionu i mnogi biraju da ponesu svoju flašicu vode“.

On je dodao da su sokovi i gazirana voda odlične alternative.

„Volim običnu vodu u avionu. Hidrira i uvek je dobar izbor“, zaključio je Valente.

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pravilna ishrana jedan je od najefikasnijih i najjednostavnijih načina da se poboljša zdravlje srca i smanji rizik od srčanih oboljenja.

CDC pojašnjava da se pod pojmom „srčane bolesti“ podrazumevaju potencijalno fatalna stanja poput koronarne bolesti, aritmija, srčane insuficijencije i infarkta, prenosi Index.

O zdravlju srca može se brinuti na više načina, ali ishrana je jedan od najvažnijih. Kada je reč o ishrani, često se zanemaruje voće koje može imati izuzetno pozitivan uticaj na srce. Kako prenosi portal Health Digest, Američko udruženje za srce ističe da pažljivim izborom voća možemo telu obezbediti niz korisnih nutrijenata — kao što su vlakna, vitamini, minerali i antioksidansi — a pritom držati unos šećera pod kontrolom.

Stručnjaci su za Health Digest izdvojili deset vrsta voća koje bi trebalo češće konzumirati ako želimo da održimo zdravlje srca. Na listi se nalaze:

Bobičasto voće

Breskve

Lubenica

Grejpfrut

Jabuke

Avokado

Pomorandže

Kivi

Nar

Šljive

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u utorak, 29. aprila, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta napominju da su rezerve krvi i dalje smanjene, te pozivaju sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Policija u Bačkoj Palanci podneće krivičnu prijavu protiv 17-godišnjaka iz Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio dva krivična dela, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i teška krađa.

Sumnja se da je, početkom aprila, on obio frižider ispred jednog kioska i ukrao veću količinu sladoleda.

Pregledom maloletnika, policija je pronašla osam paketića amfetamina.

Po nalogu višeg javnog tužioca protiv njega će biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Izvor: mojnovisad.com

U utorak, 29. aprila, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Kroz dimenzije”, umetnika Damjana Božovića, Aleksandre Đukić i Tamare Jokić, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 23. maja 2025. godine.

Aleksandra Đukić (Beograd, 1997)

Diplomirala 2020. godine u klasi prof. Vesne Knežević na smeru Slikarstvo. Master akademske studije završava na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Dobrice Bisenića. Od 2018. godine radi kao saradnik – volonter kustos u Narodnom muzeju u Beogradu. Član ULUS-a od 2021. godine. Trenutno je na Doktorskim umetničkim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu kod mentora prof. Milivoja Pavlovića. Učestvovala na projektu pravljenja filma „Seljaci“ poljske produkcije „Breakthru Films“ u „DigitalKraft“ studiju na poziciji slikar – animator od 2021. do 2023. Od 2022. stipendista Ministarstva prosvete na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu kao istraživač – pripravnik. Učestvovala je u mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Šest puta izlaže samostalno.

Damjan Božović (Arilje, 1999)

Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu smer Vajarstvo upisuje 2020. godine. Osnovne studije završio je diplomskom izložbom za koju je dobio nagradu ULUPUDS-a za skulptorsko ostvarenje. Od 2021. izlaže na mnogim grupnim izložbama u zemlji. Četiri puta izlaže samostalno, poslednja izložba je realizovana pod nazivom „Zajedno“ u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.

Tamara Jokić (Beograd, 1994)

Osnovne akademske studije pohađala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (2018.) – modul Dizajn, smer Tekstil. Iste godine izlaže prvi put samostalno u Beogradu. Pridružuje se članstvu Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) početkom 2020. Master studije Primenjeno slikarstvo završila je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u septembru 2021. pod nazivom “Koherentnost savremene tapiserije u sferi monumentalnog slikarstva”. Bavi se povezivanjem savremenog tekstila i monumentalnog slikarstva kroz segmente digitalne umetnosti. Njene slike su dela sama za sebe, ali služe i kao skice za dalji rad u tekstilnim instalacijama. U septembru 2022. njen rad je prošao selekciju i bio je deo Bijenala tapiserije u Portugalu („Contextile“ 2022.). Učestvuje u mnogim grupnim izložbama, a poslednja je bila Bijenale tapiserije (Galerija Doma vojske Srbije). Sedam puta izlaže samostalno, od koja je poslednja izložba bila u Galeriji „61-Distrikt“.

Više o izložbi:

Izložba „Kroz dimenzije“ istražuje različite nivoe stvarnosti, unutrašnjih svetova i fizičkih transformacija, koristeći različite umetničke forme i materijale. Umetnici postavljaju pitanja o postojanju, identitetu i odnosu između unutrašnjeg i spoljnog sveta kroz različite dimenzije – od onih koje su vizuelno i fizički prisutne do onih koje se otkrivaju samo kroz refleksije i apstrakcije. Kroz rad sa različitim materijalima i tehnikama, postavlja se pitanje posmatraču da se suoči sa složenošću ljudskih iskustava i svakodnevnog života.

Radovi Tamare Jokić se poigravaju sa pojmom niti od one sudbinske do materijalne koja je nosilac njenih radova, autorka prikazuje dinamičnost ljudskog doživljaja. Koristi liniju kao osnovno likovno sredstvo ali sa naglašenom transformativnom osobinom. Njenim savijanjem, izvedenim manipulacijom različitih materijala (žice, bakra, tekstila, izlomljenih cd-a) stvara se utisak površine. Ukrštanje i uvijanje „niti“ pomenutih materijala stvara dinamičnu likovnu situaciju koja asocira na crtež sa izraženim gestom. Njeni radovi postaju prikaz dinamičnosti unutrašnjeg života i stanja koja se menjaju, što je sugerisano raznovrsnim i vrlo nesrodnim materijalima.

Damjanove figure pod nazivom „Zajedno“ prikazuju grupe ljudi koje funkcionišu samo kao integralna celina. Zajedno stoje i opstaju, bez obzira na deformitete koje pojedinačno imaju. Nit koja ih povezuje je upravo u međusobnom opstanku i ravnoteži koju imaju samo kao grupa. Razmišljajući na taj način, Damjan stvara različite varijante ove skulpturalne grupe u raznim metrijalima i dimenzijama. Što se tiče narativnog diskursa, umetnik obrađuje teme koje se bave ljudskim sudbinama – to su nadrealne scene, galerijskih pa do gigantskih dimenzija, u kojima umetnik akcentuje obesmišljavanje humanih vrednosti. Nasuprot toj ideji, spaja različite geometrijske forme i materijale koje po proceni ostavlja u osnovnom obliku, ili odabrane obogaćuje, teksturom i frakturom. U okviru ovih oblika Damjan često kombinuje čelik sa obojenim metalima, pojačavajući na taj način utisak skulpture.

Slike Aleksandre Đukić predstavljaju seriju radova na ogledalu pod nazivom „Zid narcisa“. Ova serija slika nastaje kao deo njenog doktorskog umetničkog istraživanja na temu: „Portret narcisa – Narcis kao simbol, mit i psihološki pojam“. Zid narcisa je završni deo ovog istraživanja gde se umetnica bavi psihologijom narcisa i njegove žrtve, te portretiše ljude u svom okruženju, tražeći odgovor na pitanje: „Ko je zapravo narcis?“. Da li umemo da prepoznamo narcisa u našem okruženju? Zašto uvek mešamo narcisa u kolokvijalnom govoru i one koji to zapravo jesu. Ogledalo kao podloga spaja mit o Narcisu i psihologiju narcisa i tera publiku na preispitivanje i suočavanje. Plava boja kojom su portretisani narcisi simboliše stanje duha i narcisa i žrtve. Refleksija ogledala daje ovoj slikarskoj instalaciji novi život sa svakom promenom prostora i osvetljenja i ubacuje narcise svaki put u novi kontekst. Slike na kružnim ogledalima predstavljaju portale u kojima se ogleda narcis. Izložba „Kroz dimenzije“ vodi posmatrača kroz različite pristupe dimenzijama postojanja, pitanja identiteta, tela, emocija, koja se dekonstruišu kroz tri umetničke forme, sve usmerene ka tome da posmatrač razmišlja o sopstvenom postojanju i mestu u svetu. Ova izložba nije samo vizuelna, već je i poziv na introspekciju i duboko rezmišljanje. Kroz refleksije, prostorne instalacije i stilizovane skulpture, posmatrači se suočavaju sa sopstvenim identitetima, telima, odnosima, ulazeći u različite dimenzije koje postoje unutar i oko nas.

Izvor: kclazakostic.rs

U okviru projekta Ministarstva prosvete pod nazivom „Zdrava hrana svakog dana“, učenicima četvrtog razreda Osnovne škole “Žarko Zrenjanin” Apatin je održano interaktivno predavanje na temu zdrave ishrane i zdravog načina života.

Predavanje je osmišljeno da na zanimljiv način približi učenicima značaj pravilne ishrane, unosa vitamina, minerala i vode, kao i važnost redovne fizičke aktivnosti. Кroz razgovor, pitanja i prezentaciju, učenici ove apatinske osnovne škole su aktivno učestvovali, iznosili mišljenje, postavljali pitanja i delili sopstvena iskustva o tome šta podrazumevaju pod zdravom hranom.

Po završetku predavanja, učenicima je ponuđeno osvežavanje u vidu prirodnog hladno ceđenog voćnog soka i banana, čime je praktično potvrđeno sve ono o čemu su tokom predavanja učili.

Izvor: radiodunav.com