Sombor.info

Bolesti srca vodeći su uzrok smrti, ali kardiolozi ističu da se rizik od kardiovaskularnih bolesti može značajno smanjiti uvođenjem nekoliko jednostavnih navika.

Troje kardiologa – dr Lorel Toft, dr Džej Čadov i dr Rendi Gold – naglašavaju da za vidljive rezultate nije potrebno potpuno menjati ishranu niti trenirati za maraton.

Male, održive promene u svakodnevici mogu vremenom napraviti veliku razliku. Dakle, kardiolozi žele da svi češće radimo sledećih pet stvari, prenosi Index.

Konzumiranje više biljne hrane

Voće, povrće, orašasti plodovi, semenke, mahunarke i integralne žitarice namirnice su koje kardiolozi savetuju da se češće konzumiraju.

„Istraživanja nam i dalje pokazuju da što je naša ishrana bliža biljnoj, to je bolja ne samo za kardiovaskularno zdravlje, već i za zdravlje creva, mozga i opšte zdravlje“, kaže dr Toft za EatingWell.

Ove namirnice obično sadrže manje zasićenih masti i više vlakana, što pomaže u snižavanju holesterola u krvi. Dr Čadov savetuje da se postojećim obrocima jednostavno doda šaka bobičastog voća, orašastih plodova, semenki ili svežeg lisnatog povrća.

Manje sedenja

Sedelački način života povećava rizik od srčanih problema, zbog čega kardiolozi preporučuju više kretanja.

„Vežbanje pomaže jačanju srca snižavanjem krvnog pritiska, smanjenjem LDL (‘lošeg’) holesterola, povećanjem HDL (‘dobrog’) holesterola i smanjenjem upale“, kaže dr Gold. Dr Čadov ističe da je svaka vrsta fizičke aktivnosti korisna za zdravlje srca. Preporučuju male promene poput parkiranja dalje od odredišta ili večernje šetnje.

Negovanje društvenih odnosa

Prema rečima dr Toft, „usamljenost i depresija imaju značajan uticaj na zdravlje srca“. Jedno istraživanje pokazalo je da loši društveni odnosi u srednjem i starijem životnom dobu povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti za 16 odsto.

Ako nedostaje društvene povezanosti, preporučuje se provoditi više vremena s bliskim osobama ili započeti novi hobi. Istraživanja pokazuju da kućni ljubimci mogu štititi od povišenog krvnog pritiska i bolesti srca.

Biranje nezaslađenih napitaka
Konzumacija zaslađenih i veštački zaslađenih napitaka povezana je s većim rizikom od moždanog udara, hipertenzije i koronarne bolesti srca. Smatra se da zaslađeni napici podižu nivo šećera u krvi, što može podstaći upalu i insulinsku rezistenciju.

Dr Gold savetuje davanje prednosti nezaslađenim pićima jer „ograničavanje zaslađenih napitaka može pomoći u sprečavanju insulinske rezistencije i smanjenju rizika od razvoja dijabetesa“. Kao alternativa predlažu se voda, nezaslađena kafa ili čaj.

Prestanak pušenja

Pušenje je značajan faktor rizika za bolesti srca, zbog čega kardiolozi podstiču na prestanak.

„Prestanak pušenja pomaže u smanjenju nakupljanja plaka u arterijama (ateroskleroze), kao i upale, poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od stvaranja ugrušaka“, kaže dr Gold.

Navodi se da se u roku od četiri godine od prestanka pušenja rizik od moždanog udara značajno smanjuje. Iako je potpuni prestanak najbolja opcija, kod dugogodišnjih pušača ponekad je realnije postepeno smanjivati broj cigareta.

PVC stolarija (prozori i vrata) vrlo je praktična i otporna, ali s vremenom može izgubiti svoj beli sjaj. Na površini se najčešće pojavljuju žute mrlje, masnoća i prljavština, naročito oko ručki i rubova koji se često dodiruju rukama.

Umesto agresivnih hemijskih sredstava koja mogu oštetiti plastiku, postoji prirodno i bezbedno rešenje koje verovatno već imaš kod kuće — limun i, po potrebi, malo soli, piše Jutranji.hr.

Zašto PVC stolarija požuti?

Požutela boja nije „samo prljavština“, već je reč i o oksidaciji. To je hemijska reakcija nastala delovanjem UV zraka, vlage, masnih tragova i čestica prašine na površini plastike. Jakim sredstvima za čišćenje često se samo pogorša problem — oni mogu oštetiti gornji sloj PVC stolarije, zbog čega se plastika brže prlja.

Kako prirodnim putem očistiti PVC stolariju

Presecite sveži limun i iscedite oko 1–2 kašike soka.
Umočite sunđer ili krpu u limunov sok.
Nanesite direktno na požutele delove PVC stolarije.
Ostavite da deluje oko 5 minuta — limunska kiselina počinje da razgrađuje masnoću i oksidirane čestice.
Obrišite krpom od mikrofibera, a potom vlažnom krpom uklonite ostatke soka.
Rezultat je odmah vidljiv — površina postaje svetlija i sjajnija, bez jakih mirisa ili oštećenja plastike.

Ako su prozori bili izloženi masnoći, kuhinjskoj pari ili duvanskom dimu, sam limun možda neće biti dovoljan. U tom slučaju koristi se i so kao prirodni abraziv:

Pomešajte 1 kašika limunovog soka i prstohvat (oko ½ čajne kašičice) fine soli.
Nanesite smesu na tvrdokorne mrlje.
Ostavite 3–5 minuta, pa nežno kružnim pokretima istrljajte krpom od mikrofibera.
So mehanički uklanja tvrdokornu prljavštinu, a limun otapa masnoću, tako da zajedno čine efikasnu i nežnu kombinaciju.

Prednosti ovog prirodnog čišćenja

Ne oštećuje plastiku — nema promene boje, matiranja ili tragova.
Bezbedno za dom — nema otrovnih isparenja ni potrebe za rukavicama.
Ekonomično — limun i so su često već u kuhinji.
Ekološki prihvatljivo — ne koristi agresivne hemikalije.
Brzo i efikasno — pogodno kako za redovno održavanje, tako i za generalno čišćenje.

Saveti za dugotrajniji sjaj

Prebrišite prozore jednom mesečno nežnom kombinacijom limuna i vode.
Izbegavajte sredstva sa amonijakom ili alkoholom, jer mogu nagristi površinu.
Nakon čišćenja, obavezno osušite PVC suvom krpom — to sprečava zadržavanje vlage.
Limunov sok može se koristiti i za čišćenje kvaka, plastičnih roletni i aparata sa belim kućištem.

Slučaj o tome da li su Instagram i Jutjub naštetili mentalnom zdravlju žene kroz zavisnost dizajna aplikacija počelo je pred sudom Kalifornije.

Dvadesetogodišnja žena, identifikovana kao K.G.M, podnela je tužbu protiv Mete, matične kompanije Fejsbuka i Instagrama, kao i Alfabetove podružnice Gugla, koji je vlasnik Jutjuba, preneo je Rojters.

Prema sudskim izveštajima, K.G.M. kaže da ju je privlačan dizajn platformi učinio zavisnom od njih u ranoj mladosti. Ona tvrdi da su aplikacije podstakle njenu depresiju i suicidne misli i traži da tehnološke kompanije za to budu odgovorne.

Presuda protiv tehnoloških kompanija mogla bi da otvori put za slične slučajeve na državnom sudu i poljulja dugogodišnju pravnu odbranu te industrije u Sjedinjenim Američkim Državama od tvrdnji o šteti nanetoj korisnicima, ocenjuje Rojters.

Gugl, Meta, TikTok i Snep suočavaju se sa hiljadama sličnih tužbi u Kaliforniji.

Očekuje se da će izvršni direktor Mete Mark Zakerberg biti pozvan kao svedok na suđenju, koje će verovatno trajati do marta.

Advokati K.G.M. žele da dokažu da su kompanije bile nemarne u dizajnu aplikacija i da nisu upozorile javnost na rizike i da su platforme bile značajan faktor u njenim problemima.

Ako u tome uspeju, porota će razmotriti da li da joj dosudi odštetu za bol i patnju, a mogla bi da izrekne i kaznenu odštetu.

TikTok i Snep su postigli nagodbu sa K.G.M. pre suđenja, navodi Rojters.

Prvo pomračenje Sunca ove godine, prstenastog tipa poznato kao "vatreni prsten", biće vidljivo u utorak iznad Antarktika.

Delimično pomračenje moćiće da se vidi sa krajnjih delova Čilea i Argentine, kao i iz pojedinih oblasti jugoistočne Afrike, uključujući Madagaskar, Lesoto i Južnu Afriku.

Prstenasto pomračenje nastaje kada se Sunce, Mesec i Zemlja poravnaju, ali je Mesec u tom trenutku dalje od Zemlje u svojoj orbiti, pa ne prekriva potpuno Sunce, ostavljajući vidljivu tanku svetlosnu traku, preneo je AP.

Astronom Džo Lama iz opservatorije "Louel" je rekao da će "pingvini imati sjajan spektakl", dok je astrofizičarka Emili Rajs sa Gradskog univerziteta u Njujorku navela da je reč o "prelepoj podudarnosti između veličine i udaljenosti Meseca i Sunca".

Stručnjaci upozoravaju da je direktno gledanje u Sunce opasno čak i tokom pomračenja i da su potrebne specijalne naočare u skladu sa standardom ISO 12312-2, dok obične naočare za sunce i dvogled ne pružaju adekvatnu zaštitu.

Sledeće potpuno pomračenje Sunca očekuje se u avgustu i biće vidljivo iznad Grenlanda, Islanda, Španije, Rusije i dela Portugala, dok će delimično biti uočljivo u delovima Evrope, Afrike i Severne Amerike.

Javno – komunalno preduzeće “Naš dom” obaveštava građane opštine Apatin, korisnike komunalnih usluga, da će se u ponedeljak i utorak (16. i 17. februara), vršiti odvoz komunalnog otpada za domaćinstva i privredne subjekte kontinuirano po redovnom rasporedu - piše Radio Apatin.

U toku je Javni poziv za izbor članova Radne grupe za analizu stanja javnog gradskog zelenila i utvrđivanje predloga mera za revitalizaciju gradskog zelenila Grada Sombora.

Osoba koja ima želju da učestvuje u radu ovog radnog tela treba da ispunjava sledeće uslove:

– da ima mesto prebivališta na teritoriji Grada Sombora;

– da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu u zvanju diplomirani inženjer šumarstva, diplomirani inženjer arhitekture, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture, diplomirani ekolog, diplomirani analitičar zaštite životne sredine, diplomirani inženjer zaštite životne sredine i diplomirani inženjer poljoprivrede;

– da ima najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, a koje je povezano sa temom Javnog poziva.

Više o načinu prijave možete da pogledate na sledećem linku:

https://www.sombor.rs/aktuelnosti/javni-pozivi/dopunu-javnog-poziva-za-izbor-clanova-za-analizu-stanja-javnog-gradskog-zelenila-i-utvrdjivanje-predloga-mera-za-revitalizaciju-gradskog-zelenila-grada-sombora

Da li imate sindrom odloženog života? Neretko, ljudi žrtvuju svoju sadašnjost zarad budućnosti koja se možda nikada neće dogoditi.

Niko ne donosi lako važne životne odluke, neki ljudi teže od drugih uživaju i napreduju, a sindrom odloženog života može da ih zaglavi i spreči da žive život koji ima smisla. Neretko, ljudi žrtvuju svoju sadašnjost zarad budućnosti koja se možda nikada neće dogoditi.

Psiholog Kurt V Ela bavi se izazovima tokom životnog ciklusa, radio je sa ljudima koji tek počinju svoje životno putovanje, ali i sa onima koji su na kraju puta. I nije iznenađen time da mnogi ljudi žale na kraju svog života - teško je reći zbogom sa nedovršenim ciljevima i neostvarenim snovima.

On kaže da je većina žaljenja, prema intervjuima sa ljudima na kraju života, obično povezana sa onim stvarima koje nisu uradlli u životu, pa čak i ako one koje su uradili nisu uspele, piše dr Ela za Psychology Today.

"Naoružan tim znanjem, radim sa svojim mlađim odraslim pacijentima kako bih im pomogao da jasnije identifikuju svoje ciljeve i uklone psihološke prepreke koje ometaju njihove akcije pre nego što se pretvore u žaljenje. Za neke ljude, to je kao da žive život na čekanju", kaže dr Ela.

On kaže da jednim nejasnim fenomenom može da se objasni zašto bi to moglo biti tako. Sindrom odloženog života nije dijagnoza ili poremećaj mentalnog zdravlja. To je način života u kojem se nečija sadašnjost u suštini žrtvuje na račun buduće sreće koja se možda nikada neće dogoditi. I razlikuje se od odloženog zadovoljstva - kao što je odlaganje trošenja kako bi se uštedelo za kuću. U tom slučaju, cilj je jasan, a ishod ima razumne šanse da se dogodi uz pravilno planiranje. Kod sindroma odloženog života - nagrada nikada ne dolazi.

Dr Ela kaže da vam sledeća pitanja mogu pomoći da razumete ovaj fenomen. A ako se borite sa njim, njegovi predlozi vam mogu pomoći da preduzmete mere kako biste ga prepoznali i prevazišli.

Zašto ljudi odlažu život?

Postoji mnogo odgovora na to pitanje, uključujući jednostavno odugovlačenje - nerealna životna očekivanja,strah od neuspeha ili sukobe oko toga da li ste uspešniji od vršnjaka ili roditelja. Dr Ela kaže da to često u početku deluje logično. Možda je to mlada žena koja odlaže vezu dok se njena karijera ne uspostavi. Ili je to možda par koji godinama razmišlja o preseljenju u drugu državu. Kako vreme prolazi, postaje jasno da se manje radi o planiranju budućnosti, a više o psihološkim sukobima oko nje.

Načini za prevazilaženje sindroma odloženog života

Svesnost da možda odlažete važne životne odluke jeste dobar početak. Važno je biti iskren prema sebi. Pitajte prijatelje i članove porodice kojima verujete šta misle o vašem procesu donošenja odluka. Oni vas ponekad mogu jasnije videti nego vi sami sebe. Tokom tog procesa važno je biti veran svojim vrednostima jer će drugi imati svoje mišljenje o tome kako bi trebalo da živite svoj život. Cilj nije da tražite spoljnu potvrdu (ili poništenje), već da čvrsto ostanete na svom putu dok istovremeno idete napred.

U Srbiji je u 2025. godini prodato najviše novih putničkih automobila do sada, čak 31.697. Ovaj broj je za oko 14 odsto veći nego 2024. godine, pokazuju podaci Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Generalni sekretar Asocijacije Boris Ćorović kazao je na konferenciji za novinare da je u toku prošle godine udeo automobila koji koriste benzin bio dominantan. Čak 45 odsto svih automobila koji su prodati prošle godine su oni koji koriste benzin, 37 odsto su hibridi, 13,7 odsto onih koji koriste dizel i mali broj onih koji su na električni pogon.

Naspram zemalja Evropske unije, u Srbiji se više koriste automobili na benzin i dizel, dok je dosta manje hibrida - piše Nova ekonomija.

Iako je 2025. godina bila rekordna po pitanju kupovine novih utomobila, Ćorović je kazao da je Srbija u zaostatku sa prodajom novih automobila naspram zemalja regiona ali i ostatka Evrope.

„Kada uporedimo Srbiju sa Slovenijom koja je tri puta manja zemlja i teritorijalno i po broju stanonvnika, dolazimo do podatka da je u toj zemlji prodato 2025. godine 57,6 hiljada novih vozila, a kod nas oko 31,7 hiljada“, kazao je on.

Od svih prodatih novih putničkih automobila u 2025. godini 60 odsto su kupljeni od strane pravnih lica (kao što su na primer kompanije, državne institucije i slično), dok je ostatak kupljen od strane fizičkih lica.

Kada je u pitanju način kupovine automobila, gotovo polovina njih je kupljena gotovinom, a ne na kredit ili lizing.

Među 10 najprodavanijih brendova u Srbiji, prva tri mesta zauzimaju Škoda (7.386 kupljenih automobila), Toyota (3.692) i Renault.

Na četvrtom mestu su Volkswagen, Hyundai, Dacia, BMW, Audi, Citroen i Mercedes.

Kada su u pitanju modeli na prvom mestu su: Škoda octavia (1.815 prodatih automobila), Toyota corolla (1.786), Škoda Kamiq (1.303), Škoda scala (1.052), Toyota yaris cross (836).

„Ono što je posebno važno, među top 10 brendova je i tri premijum brenda. To su MBW, Mercedes i Audi“, dodao je on.

S druge strane, pad u prodaji lakih komercijalnih vozila je uočljiv pad od 15 odsto u prodaji u odnosu na 2024. godinu. Tako je u 2025. godini prodato 5.222 nova laka komercijalna vozila, dok je u 2026. godini bilo prodato 6.168 vozila.

Na prvom mestu po prodaji lakih komercijalnih vozila su Fiat, Volkswagen, Škoda, Opel, Renault, Toyota, Citroen, Ford, Peugeot i Mercedes.

Kada su u pitanju modeli, najprodavaniji je bio Fiat doblo, Škoda fabia, Fiat ducato, Volkswagen caddy, Ford transit…

„Dakle imamo situaciju da je top pet brendova drži čak 45 odsto tržišta novih vozila. I ovde je struktura po tipu goriva bitno drugačija u odnosu na putnička vozila. Učešće dizel je čak 78 odsto, vozila na benzin 10,3 odsto, ostalo su hibridi i električna vozila“, kazao je Ćorović.

U Srbiji se tržište polovnih vozila nije toliko promenilo, podsetio je on, i dodao da se na tržištu i dalje mogu kupiti vozila Euro3 strandarda koja su stara po 25 godina.

Ovakvih vozila, koja su prvi put registrovana, a koja su stara po 25 godina je u Srbiji 2025. godine bilo 147.000, što je rast u odnosu na godinu pre kada ih je bilo 135.000.

„Asocijacija nije protiv uvoza polovnih automobila, ali je statistika pomalo poražavajuća i brine nas apsekt bezbednosti vozila koja se uvoze ali i ekološki standardi“, kazao je on.

„Uvoženje polovnih automobila koji su stari jeste veliki ekološki izazov. Zabrana uvoza ovakvih vozila nije jedino rešenje koje se predlaže. Možemo da se ugledamo na države EU gde je uvoz ovakvih vozila dozvoljen, ali se koriste različite stimulacije kako vlasnici vozila ne bi više koristili takva vozila ali i kazne. Na primer u nekim zemljama su uvedene visoke ekološke takse za ova vozila ili pak restrikcije po pitanju kretanja ovih vozila“, dodao je Ćorović.

Porast prodaje lakih komercijalnih vozila
Tržište motocikala i skutera prema rečima generalnog sekretara Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova je dostiglo najveće stope rasta u odnosu na putnička i laka komercijalna vozila.

U 2025. godini prodato je 8.876 jedinica novih motocikala i skutera, dok je godinu dana ranije taj broj bio 6.792, što znači da je prodaja porasla za skoro trećinu.

Od ukupnog broja vozila, 56 odsto njih su skuteri, a 44 odsto motocikli.

Kada su u pitanju teški četvorocikli i teški tricikli, tržište ovih vozila je u usponu. U 2024. godini prodato je 1.927 ovakvih vozila dok je godinu kasnije prodato 3.029 vozila.

Blagi pad zaposlenosti u 2025. godini nije dramatičan, ali je signal dubljih problema u strukturi srpske privrede. Kako upozoravaju stručnjaci, zatvaranje subvencionisanih fabrika, rast troškova rada i slabljenje evropske auto-industrije ukazuju da dosadašnji model ekonomskog razvoja dolazi do svojih granica, te da će prerađivačka industrija nastaviti da beleži pad.

Ako se pogledaju podaci o zaposlenosti koje objavljuje Republički zavod za statistiku (RZS) vidimo da je broj zaposlenih u Srbiji opao za 0,2 odsto u 2025. godini.

Iako pad broja zaposlenih nije dramatičan, ono što je zanimljivo jeste promena u strukturi. Naime, zabeleženo je smanjenje zaposlenosti u prerađivačkoj industriji, energetici, poljoprivredi, kao i u većim delovima stručnih i tehničkih delatnosti - piše Danas.

S druge strane, rast zaposlenosti ostvaren je u uslužnim delatnostima, građevinarstvu, u nekim kategorijama trgovine i transporta, kao i u sektoru informacionih usluga i IT delatnostima.

Zvanični podaci pokazuju da je u 2025. godini ukupan broj zaposlenih opao za 887 radnika. Kada se pogleda po sektorima, vidimo da je u prerađivačkoj industriji 11.510 manje zaposlenih nego godinu pre.

Najveće procentualno smanjenje zabeleženo je u industriji proizvodnje kože i predmeta od kože i to za 1.701, odnosno 14,6 odsto. Pored toga, pad od 13,1 odsto zabeležen je u oblasti proizvodnje odevnih predmeta, odnosno u tekstilnoj industriji. U tom sektoru, prema ovim podacima, zabeleženo je 4.189 manje zaposlenih.

Zanimljiva situacija je i u trgovini, gde je broj zaposlenih u maloprodaji čak porastao za 494 zaposlena, uprkos Uredbi o ograničenju marži, zbog koje su, kako se tvrdi, pojedini trgovci zatvarali desetine prodavnica. Međutim, smanjenje od 2.435 zaposlenih zabeleženo je u veleprodaji, što je pad od 2,1 odsto.

Pad od 4.672 zaposlena zabeležen je i u oblasti stručne, naučne i tehničke delatnosti. Drastičniji pad od 7.530 radnika bio je u oblasti arhitektonske i inženjerske delatnosti.

Zanimljivo je i da je ostvaren rast broja od 11.135 zaposlenih u oblasti administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti. Od toga, porast od 7.934 zaposlena odnosi se na zaštitne i istražne delatnosti, gde pripada delatnost fizičkog obezbeđenja, što je skok od 27,3 odsto.

Iako statistika pokazuje određene trendove i ukazuje na pojedine alarmantne indikatore, ne prikazuje uvek realno stanje. Industrija koja je prošle, kao i prethodnih godina, bila na najvećem udaru, jeste automobilska, gde su zatvarane fabrike i ljudi mahom ostajali bez posla.

Prema saopštenju Samostalnog sindikata metalaca Srbija, tokom prošle godine je 12.640 radnika bilo upućeno na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto zarade u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana.

Takva praksa rezultirala je otpuštanjem više od 6.000 radnika, a takav „negativan trend“ nastavlja se i ove godine, upozorili su oni.

Podaci RZS pokazuju i kako se promenila struktura primanja građana u samo godinu dana.

Broj zaposlenih koji su primali do 50.000 dinara mesečno smanjio se sa 18,3 odsto, koliko je bio u septembru 2024. godine, na svega 3,2 u septembru prošle godine. S druge strane, povećao se broj onih koji su u kategoriji primanja između 50.000 i 65.000 dinara sa 21,7 odsto na 25,3.

Postotak zaposlenih povećan je i u gotovo svim ostalim kategorijama gde su primanja veća i idu preko 200.000 dinara. Samo je u kategoriji primanja od 85.000 do 100.000 dinara ostao nepromenjen.

Aleksandra Anić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas pojašnjava da je na tržištu rada došlo do stagnacije u 2025. godini, a da od brojnih faktora zavisi da li će doći do dodatnog pogoršanja.

„I dalje tržište rada Srbije ima ozbiljan problem sa nedostatkom radne snage usled negativnih demografskih trendova i emigracije radno sposobnog stanovništva, tako da bez obzira na rizike koji postoje i koji su sve veći, ne očekuje se veće smanjenje zaposlenosti i rast nezaposlenosti“, navodi ona.

Prema njenim rečima, tražnja za radom se promenila, pogotovu tokom i nakon pandemije.

„Trend je takav da zaposlenost raste u građevinarstvu i uslugama, dok opada u poljoprivredi i industriji. Kada su u pitanju usluge, veliki rast je ostvaren u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima. Ova delatnost obuhvata različite usluge za kojima je tražnja u poslednjih par godina značajnije rasla. Tu spadaju iznajmljivanje i lizing (automobila, motora, kamiona, mašina i opreme i sl.), aktivnosti agencija za zapošljavanje, aktivnosti putničkih agencija i tur-operatora, usluge privatnog obezbeđenja, usluge održavanja objekata i čišćenja, kol centri, kancelarijsko-administrativne uslužne delatnosti, agencija za naplatu potraživanja, usluge pakovanja i slične uslužne delatnosti“, objašnjava Anić.

Ističe da i informisanje i komunikacije beleže konstantno veliki rast broja zaposlenih, te da je za 10 godina taj broj povećan za čak 114 odsto. S druge strane, kako ukazuje, finansijska delatnost i delatnost osiguranja ima 3.800 zaposlenih manje u 2025. u odnosu na 2015. godinu, odnosno osam odsto manje.

„Smanjenje broja zaposlenih u finansijskom sektoru je delimično posledica sve veće dostupnosti finansijskih usluga onlajn, što smanjuje tražnju za radnicima koji imaju fizički kontakt sa klijentima, ali verovatno i usled efekata različitih ograničenja koja je država u poslednje vreme nametnula bankarskom sektoru. Što se tiče industrije, smanjenje broja zaposlenih je posledica zatvaranja fabrika, kao i konstantnog rasta realnih jediničnih troškova rada, koji rastu brže od produktivnosti rada“, navodi Anić.

Naša sagovornica se osvrnula i na sektor građevinarstva.

„Usled ekspanzije tog sektora u dužem vremenskom periodu beležen je rast registrovane zaposlenosti, za 47 odsto u 2025. u odnosu na 2015. godinu. Ipak, usled usporavanja privredne aktivnosti u tom sektoru, primetno je smanjenje broja zaposlenih u građevinarstvu u trećem kvartalu 2025, pre svega, neformalno zaposlenih radnika“, ukazuje ona.

Kada je reč o narednom periodu, Anić veruje da će prerađivačka industrija, finansijski sektor i trgovina potencijalno smanjivati broj zaposlenih.

„Potrebno je da se potpuno promeni naša ekonomska politika. Fiksiran devizni kurs dovodi do toga da plate u evrima rastu koliko i nominalno rastu u dinarima, pa troškovi poslodavaca u evrima konstantno imaju veliki rast. Već duži niz godina ostvarujemo veći realni rast zarada od rasta produktivnosti rada, što stvara pritisak na jedinične troškove rada, pa naši izvozni proizvodi postaju skupi na međunarodnom tržištu“, upozorava.

Prema njenim rečima, potrebno je da se ulaže u produktivne investicije, u novu tehnologiju i opreme, u inovacije, ali i u ljudski kapital.

„U kratkom roku ne mogu da se implementiraju rešenja koja bi trebalo da suštinski ublaže i zaustave negativni trend, pre svega u industriji“, poručuje ona.

Anić objašnjava i razloge za nagli skok zarada, pre svega, onih koji su zarađivali do 50.000 dinara.

„Minimalna neto zarada u 2024. godini je iznosila oko 47.000 dinara, dok je u 2025. bila oko 55.000 dinara u proseku. Rastom minimalne zarade lica koja su bila ispod 50.000 prešla su u kategoriju preko 50.000. Dodatni razlog je taj što usled nedostatka radnika rastu zarade, pa se smanjuje broj radnika koji pristaju da rade za minimalac“, zaključuje ona.

Ekonomista Nemanja Šormaz ukazuje da pad broja zaposlenih jeste odraz usporavanja ekonomije, do kojeg je došlo pre svega zbog ograničenja u samom modelu rasta za koji se Srbija snažno opredelila pre desetak godina, ali i zbog nedovoljno funkcionalnog tržišnog okruženja.

„Tokom 2025. zabeležen je blago negativan trend. Ako uporedimo poslednje kvartale 2025. i 2024. godine, pad je izraženiji i iznosi oko dva odsto, odnosno oko 22.000 zaposlenih manje. To još uvek nije alarmantno, imajući u vidu da je stopa nezaposlenosti relativno niska u domaćim okvirima iako i dalje visoka u poređenju sa EU, ali jeste jasan signal da sa dosadašnjim pristupom dolazimo do njegovih granica“, upozorava on.

Prema njegovim rečima, indikativno je nekoliko stvari.

„Celokupan pad ostvaren je u pravnim licima, dok su preduzetnici povećali i broj firmi i broj zaposlenih. Dodatno, u Beogradu je broj zaposlenih porastao, što znači da su teret podneli ostali regioni, posebno južna i istočna Srbija. U tim regionima zaposlenost je smanjena za više od 10.000 ljudi, što predstavlja ozbiljan udar na lokalne ekonomije“, objašnjava Šormaz.

On podseća da evropska automobilska industrija već neko vreme prolazi kroz ozbiljnu krizu, a da je Srbija prerađivački sektor u velikoj meri vezala upravo za taj lanac vrednosti – kroz značajne subvencije i aktivnu politiku privlačenja investitora iz tog segmenta.

„Najveći pad zaposlenosti trenutno je upravo u sektorima vezanim za automobilsku i tekstilnu industriju. Razlozi su dvostruki: pad tražnje za evropskim automobilima, ali i činjenica da Srbija postaje relativno skuplja lokacija za radno intenzivne delatnosti“, navodi naš sagovornik.

Dodatni problem je, kako kaže, što su mnoga domaća preduzeća u prethodnoj deceniji svoje poslovanje vezala za velike sisteme poput Leonija ili Gorenja.

„Danas smo u situaciji da desetine domaćih kompanija praktično preko noći ostaju bez ključnih klijenata, bez dovoljno diversifikovanog portfolija i bez adekvatne podrške za prilagođavanje novim uslovima“, ukazuje Šormaz.

On upozorava da najveći rizik i dalje dolazi iz prerađivačke industrije, posebno iz kompanija snažno vezanih za evropsko tržište.

„Iako se očekuje blagi oporavak EU ekonomije, neizvesnost ostaje visoka. Mnoge kompanije su prethodnih godina pokušavale da očuvaju poslovanje smanjujući ili odlažući investicije u modernizaciju, digitalizaciju, automatizaciju i kontrolu kvaliteta. To ih sada čini ranjivijim“, napominje.

Prema njegovom mišljenju, kompanije koje su ostale bez ključnih kupaca – bilo u inostranstvu, bilo među stranim investitorima u Srbiji, zasluživale su mnogo veću i ciljanu podršku države za restrukturiranje i diversifikaciju tržišta.

„Dodatni strateški rizik predstavlja i NIS, sa oko 14.000 zaposlenih u sistemu, ukoliko bi došlo do produžavanja sankcija i produbljivanja krize u tom segmentu energetike“, ukazuje Šormaz.

Kada je reč o skoku najnižih plata, on takođe navodi da je reč o povećanju minimalne zarade.

„Država taj instrument koristi ne samo kao alat socijalne politike i borbe protiv siromaštva, već i kao polugu kojom indirektno podiže nivo zarada na tržištu i njih koristi kao jedan od ključnih pokazatelja uspeha svoje ekonomske politike“, smatra Šormaz.

On pojašnjava da kada se povećaju minimalna zarada i plate u javnom sektoru, gotovo je neizbežno da rastu i zarade u privatnom sektoru, kako bi se održali relativni odnosi i kako bi poslodavci zadržali radnu snagu – naročito u situaciji kada je jedan od ključnih izazova pronalazak i zadržavanje kvalifikovanih kadrova.

„Međutim, iako takva politika podiže nominalnu prosečnu zaradu, ona ne znači automatski proporcionalan rast životnog standarda, što smo i videli u prethodnom periodu. U praksi može doprineti inflacionim pritiscima, ali i smanjenju konkurentnosti privrede, jer rad postaje relativno skuplji u odnosu na inostranu konkurenciju – pa je odlazak postojećih i manji dotok novih stranih direktnih investicija i delimična posledica toga“, zaključuje.

Generalni sekretar Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Nebojša Rajković za Danas navodi da se broj zaposlenih smanjio za 4.700 pretežno zbog prirodnog odliva, jer se broj penzionera tokom 2025. godine povećao za 0,5 odsto, ali i zbog zatvaranja nekoliko „šrafciger“ fabrika na jugu Srbije, velikog zapošljavanja van radnog odnosa i završetka nekoliko kapitalnih projekata.

„Ovakvo smanjenje broja zaposlenih nije neočekivano i može da postane trend koji prati promenu u strukturi realnog sektora gde sve više dominantne postaju visokotehnološke kompanije koje ne zapošljavaju ekstenzivno, veliki broj radnika, već manji broj visoko tehnološki i tehnički obrazovanih radnika“, smatra on.

Veliki uticaj, dodaje, ima i tendencija ukidanja rada zaposlenih u radnom odnosu.

„Sve veći broj kompanija, čak i srednjih preduzeća zapošljava isključivo „fleksibilne“ radnike i radnike preko agencija, što statistički smanjuje broj zaposlenih radnika, jer se oni po važećoj metodologiji ne prikazuju kao zaposleni radnici, iako faktički rade. To nam govori i podatak da se nezaposlenost i dalje smanjuje“, objašnjava.

Rajković podseća da se značajnije smanjio broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji i to za oko 15.000 radnika.

„Radi se pretežno o zatvaranju ili većem smanjenju broja zaposlenih u fabrikama kojima je prestalo pravo na subvencije i druge olakšice i, u manjem delu, fabrikama kojima je značajnije poremećen lanac snabdevanja. U ostalim granama broj zaposlenih stagnira ili je u malom porastu“, pojašnjava.

Prema njegovim rečima, svaki gubitak radnih mesta je zabrinjavajući, naročito kada se radi o prestanku rada fabrika koje zapošljavaju veliki broj radnika sa najnižim kvalifikacijama i posebno u devastiranim sredinama kao što je jug Srbije.

„Južno od Niša prestalo je da radi oko 10.000 zaposlenih što je veliki problem i za radnike i njihove porodice i za lokalne samouprave koje ostaju bez prihoda. Struktura i broj zaposlenih koji su ostali bez posla jasno ukazuje da se radi o ekstenzivnoj proizvodnji, kao što su tekstil, gde je bez posla ostalo oko 5.000 radnika, proizvodnji od drveta 1.400 radnika, kablovi i slično oko 4.000 radnika“, ukazuje on.

Rajković naglašava da je veliki problem što su bez posla ostali radnici nižih kvalifikacija koji teško mogu da ponovo nađu sličan posao.

„S druge strane, to je bilo i očekivano s obzirom da se radilo, pretežno, o špekulativnom kapitalu koji je došao u Srbiju isključivo zbog subvencija i poreskih i drugih olakšica. Čim su beneficije prestale ide se dalje za novim ‘pacijentima’. Problem su i teškoće sa kojima se suočavaju domicilne firme, posebno iz oblasti autoindustrije i poremećaji u lancima snabdevanja. Dobro je što najveće prerađivačke kompanije, kao što su Železara i Bor, ne smanjuju broj zaposlenih“, navodi on.

Ubuduće, kako upozorava, i dalje će najranjivije biti fabrike iz lanaca snabdevanja, pretežno, domicilnih kompanija iz EU, „šrafciger“ fabrike kojima postaje skupa naša radna snaga nižih kvalifikacija, kompanije kojima ističe period u kome su dobijale subvencije za određen broj zaposlenih, kao i deo zaposlenih zbog daljeg povećanja ‘fleksibilnog rada'“, navodi.

Poseban problem, ukazuje, predstavljaju najveći trgovinski lanci gde se značajno smanjuje broj objekata kao u Delezu ili ukidaju čitavi delovi sistema kao u Merkatoru S.

„Može se očekovati i smanjenje broja zaposlenih u bankama na poslovima platnog prometa i poslovima sa građanima koji se masovno digitalizuju. Poseban izazov predstavlja sve veća primena veštačke inteligencije koja može da dovede do revolucionarnih promena u poslovnim potrebama i fundamentalnih promena na tržištu rada“, zaključuje Rajković.