Sombor.info

Registarske tablice služe da “indivudualizuju” vozila, ali pojedinim vlasnicima nasumična kombinacija slova i brojeva nije dovoljno individualna.

Zato već godinama unazad pravni propisi dozvoljavaju mogućnost izdavanja personalizovanih tablica, kod kojih vlasnik može da izabere šta će pisati na njima, piše Danas.

Ipak, ta mogućnost podrazumeva i izvesna ograničenja. Prema Pravilniku o registraciji motornih i priključnih vozila vlasnik teškog četvorocikla, odnosno putničkog vozila može po izboru odabrati najmanje tri, a najviše pet slovnih znakova ili kombinaciju brojčanih i slovnih znakova.

Opet, ako se bira kombinacija slova i brojeva, na tablici se moraju nalaziti najmanje dva slova, s tim da to ne mogu biti slova „TX“, „RP“ i „RPE“. Ako se već koristi kombinacija slova i brojeva, između se mora nalaziti znak “-”.

Kako se navodi u pravilniku, značenje izabranih znakova na registarskoj tablici po sadržaju ne sme da bude provokativno, nemoralno, ili suprotno pravnom poretku.

Ova usluga košta znato više od 2.193 dinara koliko košta izdavanje “običnih” tablica. Za personalizovane tablice potrebno je izdvojiti skoro 90 hiljada dinara.

Promocija naslova Ljiljane Banović, biće održana u utorak, 7. novembra 2023. godine, u 18.00 časova, u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ (sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke).

Ljiljana Banović rođena je 11. decembra 1967. godine u Novom Sadu. Školovala se u gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” i na Ekonomskom fakultetu u rodnom gradu. Njena prva knjiga, Svašta nešto - i još ponešto, knjiga dečjih pesama, za koju je recenziju napisao poznati Duško Trifunović, osvojila je nagradu na konkursu Ministarstva kulture i informisanja 2004. godine. Zbirku priča Kapije i 70 razbojnika i roman Vidimo se u prethodnim životima objavila je 2017. godine. Najnoviji roman Ćutanja s Bogom objavila je ove godine u izdanju IK Nova Poetika.

Moderatorka razgovora biće Miljana Zrnić, a domaćin večeri Nataša Turkić.

Ljiljana Banović, Novosađanka, žena bez korena, kako za sebe voli da kaže, rođena je krajem 1967. godine kada je decembar još uvek bio mesec pod snegom. Nije sigurna da li ona voli promene ili promene vole nju tek, kolekcionar je početaka dočim krajeve nikako ne voli da sakuplja i rado ih usput, vetru za leđima, zaboravlja. Da ih vetar slučajno ponovo po svetu ne razduva.

Izdala je 8 knjiga od kojih je prva, zbirka dečjih pesmica, objavljena pod recenzijom dragog Duška Trifunovića. Tiraž je otkupljen od strane Ministarstva kulture i distribuiran u biblioteke širom Srbije. Jedan primerak nalazi se i u našoj Biblioteci u Somboru.

Kada su joj deca odrasla, izdaje prvi roman za mame, koji rado čitaju i tate ali i tinejdžeri. VIDIMO SE U PRETHODNIM ŽIVOTIMA brzo je doživeo drugo izdanje. Potom objavljuje zbirku kratkih priča i blog postova KAPIJE I 70 RAZBOJNIKA gde su razbojnici svi oni divni likovi, vile i viljenjaci koji nam preskaču kapije bile one otvorene ili zatvorene. Kapije su, naravno međa između dva sveta: spoljnjeg i onog mekog, unutrašnjeg kojeg pokušavamo da sačuvamo od oštrih pogleda i reči.

Usledile su 4 knjižice za decu, a potom i najnoviji roman ĆUTANJA SA BOGOM u kom se bavi gubitkom roditelja, ali gde otkriva i da se ljubav smrću ne završava. Samo se menja njen oblik i kanali komunikacije.

Teme poput sudbinskih veza, savladavanja lekcija iz prethodnih života, ponavljanje obrazaca, prevare, izdaje i narušavanje poverenja česta su tema u njenim delima.

„Lako se čita“, „Nisam mogla da ispustim iz ruku“, „Moram pročitati ponovo“, „Salajački humor Balaševića“, „Rani Koeljo“, „Eno mama čita. Plače i smeje se u isto vreme, jako je smešna“ neki su od brojnih komentara koje je primila od čitaoca. Najdraži su joj oni „Kupila bih još jednu drugarici, obavezno mi javite kad izađe sledeća“ ili „Muž mi je rekao – bolje da si sa Banovićkom došla na more, ionako je stalno čitaš.“

Videćemo da li i Somborci dele takvo mišljenje.

Izvor: RTV

Nekretnine nadomak gradova i na planinama dobile su veliku popularnost tokom pandemije, a podaci govore da potražnja za njima i dalje ne jenjava. Iako su se do nedavno najviše tražile kuće i vikendice, struka ukazuje da se ovaj trend menja i da dolazi era drugačijeg tipa smeštaja.

Apartmani hotelskog tipa postaju sve traženiji na planinama tvrde investitori koji se bave gradnjom ovakvih nekretnina, piše Blic biznis. Imajući u vidu da se odmah nakon plasiranja proda većina kapaciteta, procena je da će i budućnosti sigurno rasti potražnja za njima, naročito u planinskim predelima. Praksa pokazuje da zainteresovani kupci nisu samo ljubitelji prirode, već da se ove nekretnine sve više kupuje kao dobra i isplativa investicija.

Kupci menjaju navike: Na planinama žele mir ali i sadržaj

Vrеdnost tržišta vikеndica u Rеpublici Srbiji u 2022. godini jе prema podacima Rеpubličkog gеodеtskog zavoda iznosio 27 miliona еvra, a u Vojvodini - 13 miliona еvra. Međutim, prema podacima iz prvog polugodišta ove godine, broj prodaja ovih nekretnina pao je za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Nevena Martinović, Marketing konsultant projekta "Kosmajski vrtovi" kaže da nije više pitanje izabrati pravu lokaciju već profilisati i upoznati kupce.

- Kupci traže mir nadomak grada, kojima je puno gradske buke, i mnogima ovakve investicije postanu i primarna adresa jer brzo uvide sve benefite stanovanja u prirodi. Upravljanje i održavanje podjednako je važno kao i izbor lokacije i plasiranje nekretnine na tržištu. Investitori treba da budu hrabri i da donose inovacije, i da se prate navike ljudi koje su se definitivno promenile. Postoje ljudi koji žele komercijalne nekretnine ali postoje i kupci kojima to nije na prvom mestu i koji želi nekretninu da prati njegov životni stil - rekla je Nevena na panelu "Investiranje u nekretnine na planinama – isplativost i prednosti ulaganja"

Promena u navikama kupaca, kažu stručnjaci već je očigledna, a interesovanje za planinskim predelima ne vezuje se više samo za sezonu već je konstantno tokom cele godine.

- Ljudi žele da pobegnu iz grada na vikend ili kad god imaju slobodno vreme i zbog toga raste interesovanje za ovakvim nekretninama a posebno se traži sadržaj koji mi razvijamo. Iako to još uvek nije na nivou kao što je u Evropi ali mislim da će to u budućnosti biti na najvišem nivou - kaže Miloš Nedić, osnivač i direktor na projektu modernih smeštajnih jedinica.

On objašnjava da su da su do nedavno na planinama bile vrlo aktuelne vikendice, ali je način života doneo i novi trend.

- Zbog brzog načina života i praktičnosti, sve su aktuelniji apartmani i to hotelskog tipa, odnosno hotel u kome možete kupiti privatni apartman. To je zgodna stvar jer tom prilikom možete uživati u svom sadržaju hotela. Jedina mana je što su ovakvi objekti malo skuplji a sve ostalo su samo prednosti i mislim da će se ovaj moderan koncept razvijati kroz budućnost - kaže Nedić.

Cene kvadrata od 2.000 evra

Imajući u vidu da u apartmanima hotelskog tipa investitor sve potencijalne popravke ali obezbeđivanje sadržaja preuzima na sebe, jedina mana je kako kažu oni koji ih grade njihova cena koja je značajno viša od drugih tipova smeštaja. Ipak, podaci pokazuju da se kupuju i po tim ciframa, a mišljenje struke je da se vrlo brzo pokaže da je ovo isplativa investicija.

Haris Kadić, stručnjak za nekretnine iz Sarajeva ukazuje da se ove nekretnine na planini Jahorina i okolnim planinama kreću od 2.000 evra po kvadratu, dok domaći stručnjaci kažu da je na našim planinama cena jednog kvadratnog metra oko 5.000 evra.

- Sledeća godina ali i sve naredne, nastaviće uzlaznom putanjom u kontekstu i kvaliteta, gradnje i očekivanja kupaca. Zato treba osmisliti dobre projekte, programe i inovacije koje će sigurno biti isplative. Kupci vrlo brzo uvide šta je dobro i održivo a šta lažno, a ova vrsta smeštaja je trend budućnosti - zaključio je Kadić.

Izvor: nekretnine.rs

U prostorijama Galerije „Milan Konjović“ Sombor, svečano je otvorena tematska izložba slika, pastela, akvarela i crteža, koja nosi naziv „Enterijeri Milana Konjovića“. Prikladnim obraćanjem, izložbu je otvorila članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, Anita Stojakov.

„Atelјe je ogledalo umetnika, a Milan Konjović je svoj stvaralački krug započeo i završio u atelјeu svoje kuće. Verujem da možemo zajedno da uživamo u ovim slikama i da kroz njih zamišlјamo neke momente i inspiraciju u kojima su ove slike i nastajale. Izuzetna mi je čast što sam večeras ovde sa vama i što imam priliku da proglasim izložbu otvorenom“, izjavila je gradska većnica Stojakov.

Postavka izložbe obuhvata umetnička dela koja su nastala u atelјeima u kojima je umetnik stvarao u zemlјi i inostranstvu u razdoblјu od 1914. do 1990. godine. Ovom izložbom se obeležava 125 godina od rođenja Milana Konjovića.

Nijedna rasa pasa nije sto odsto hipoalergena, ali prema Američkom kinološkom klubu, postoje određene rase koje ljudi koji su alergični na pse mogu imati.

Ljudi koji pate od alergija obično su alergični na protein koji psi izlučuju kroz kožu, a koji se nalazi i u urinu i pljuvački. Mali psi, koji se manje linjaju, mogu biti savršeni za ljude koji pate od alergija, jer oslobađaju manje alergena.

Pet popularnih rasa mnogi stručnjaci smatraju hipoalergenima:

Kovrdžavi bišon

Kovrdžavi bišoni su radoznali i inteligentni mali psi, koji svojim šarmom mogu osvojiti svakoga.

Lako ih je dresirati jer vole da udovolje svojim vlasnicima, a takođe su savršeni kućni ljubimci za gradski život. Bišoni su pravi veseljaci, koji se odlično slažu sa psima i decom.

Maltezer

Maltezeri su mali psi težine između tri i četiri kilograma, poznati po svom dugom, svilenkastom, belom krznu.

Uprkos svojoj veličini, oni su veoma otporni i prilagodljivi psi, koji se slažu sa ljudima svih uzrasta. Oni mogu biti malo tvrdoglavi, zbog čega ih treba obučiti.

Pudlica

Pudlice su podeljene u tri grupe po veličini, standardne pudlice, minijaturne pudlice i pudlice „igračke“.

Imaju kovrdžavo krzno koje dolazi u raznim bojama. Pudlice su veoma aktivni psi, a takođe se smatraju jednom od najinteligentnijih rasa, zbog čega ih je lako naučiti raznim trikovima.

Šnaucer

Slično pudlama, šnauceri takođe dolaze u tri različite grupe, veliki šnauceri, srednji šnauceri i minijaturni šnauceri.

Sve tri grupe šnaucera su poznate po svojoj inteligenciji i prijateljskoj prirodi, ali srednji i veliki šnauceri zahtevaju iskusnije vlasnike.

Ovi psi su izuzetno aktivni, pa im je potrebno mnogo vežbanja da se otarase viška energije. Osim toga, obuku šnaucera treba započeti što ranije, jer su to veoma tvrdoglavi psi.

Jorkširski terijer

Pre nego što su postali jedni od najpopularnijih kućnih ljubimaca, jorkširski terijeri su korišćeni kao lovci na pacove.

Oni su hrabri i otporni psi, težine oko tri kilograma i savršeni za život u gradovima.

Iako su mali, od vlasnika zahtevaju strpljenje kada ih obučavaju, prenosi Index.hr.

Morate to raditi svake 2 sekunde do dolaska hitne pomoći!

INFARKT je jedan od najčešćih uzroka iznenadne smrti, i to sve češće kod mladih osoba! Glavni uzrok tome je što ljudi ne obraćaju pažnju na signale upozorenja koje im telo šalje, misleći da nije ništa strašno.

Većina ljudi je bespomoćna kada doživi infarkt. Osoba čije srce kuca nepravilno i prestaje da radi, ima samo 10 sekundi pre nego što izgubi svest.

Međutim, možete sebi lako pomoći tako što ćete snažno i neprekidno kašljati. Duboko udahnite svaki put pre kašljanja. Kašalj mora biti dubok i dugotrajan, kao kada iskašljavate šlajm.

Disanje i kašalj morate ponavljati svake dve sekunde bez prestanka dok ne stigne pomoć, ili dok ne osetite da vam srce ponovo kuca u pravilnom ritmu.

Duboko disanje unosi kiseonik u pluća, a pokreti izazvani kašljanjem vrše pritisak na srce i održavaju cirkulaciju. Pritisak na srce pomaže u obnavljanju normalnog ritma. Na taj način žrtve srčanog udara mogu na vreme da stignu do bolnice i prežive napad, prenosi "Krstarica".

Prodaja je već počela, evo kakve su cene.

Nova skijaška sezona se polako sprema, a ski karte su već u prodaji. Ovogodišnji ski pass cenovnik za Kopaonik je već iznervirao skijaše, s obzirom na realno povećanje cena u visini od 25 posto. A šta je sa drugim planinama?

Kopaonik

Za dva dana na stazama najpopularnijeg i najvećeg srpskog ski centra odrasli skijaši će morati da izdvoje 8.510 u periodu od 15. novembra do 16. decembra, ili posle 24. marta, ali 9.120 dinara u sezoni, dok za vreme praznika cena iznosi 9.750 dinara. Za isti vremenski period, cena karte za decu do 12 godina je od 5.880 do 7.130, a seniori će morati manje više isto da plate – od 7500 do 8.510 dinara za dva dana.

Ukoliko ste ljubitelj noćnog skijanja, na pomenute cene ćete morati da dodate još nekoliko stotina dinara kako biste obezbedili ovaj užitak.

Za 7 dana zimovanja, SkiPass za odrasle van sezone iznosi 23.250 dinara, 24.130 u sezoni i 25.000 dinara za vreme praznika, odnosno između 25. decembra i 7. januara, kao i periodu od 11. do 17. februara. Za isti broj dana na stazi, deca do 12 godina plaćaju 15.000 u prvih mesec dana od otvaranja skijališta, zatim 15.500 ili 16.000 dinara u pomenutim terminima. Što se tiče seniora, odnosno svi onih koji imaju navršenih 65 godina u trenutku kupovine karte, platiće za jednu nedelju skijanja 18.620 dinara do 16. decembra, odnosno 19.630 nakon toga, ili 20.380 ukoliko dođu na Kopaonik tokom praznične sezone.

Zlatibor

Planina koju mnoge porodice biraju kao sigurnu destinaciju za zimovanje zbog mnoštva aktivnosti koje pruža i za one koji nisu skijaši uvek iznova iznenađuje cenama. Skijalište Tornik iz godine u godinu postaje sve popularnije, i mnogi početnici u ovom sportu biraju upravo ovu lokaciju za svoje prvo spuštanje.

U skladu sa skromnijom ponudom, ski pass je jeftiniji nego na Kopu pa će za dva dana na ski stazi odrasli plaćati 4.880-5.370 dinara, a za sedam dana 12.380-13.500; deca za dva dana 3.500-4.250, za sedam 8.120-8.750, a seniori za dva dana 4.380-4.880, za sedam 10.880-12.120.

Pogledajte ceo cenovnik.

Stara Planina

Jedna od najvećih lepotica u Srbiji, u svakom smislu. Pored toga što je najveća planina u istočnoj Srbiji, njena netaknuta priroda je bajka za sve avanturiste, skijaše, ali i one želje čistog vazduha i divljine. Njen skijaški centar, Babin Zub, koji je predstavlja zaštićen prirodni rezervat, nudi staze za svaki uzrast, a cene ski karata su uglavnom iste kao za Zlatibor.

Izvor: nova.rs

U Domu zdravlja "Dr Đorđe Lazić" u Somboru u subotu i nedelju, 4. i 5. novembra, biće organizovani preventivni pregledi.

Građani će moći uraditi laboratorijske analize-holesterol i trigliceride, EKG, izmere pritisak, puls i saturaciju.

Pacijenti će dobiti rezultate sa kojima će dalje biti upućeni izabranom lekaru.

U okviru ovih pregleda biće moguća i konsultacija s nutricionistom.

Pregledi su od 8 do 16 sati, bez zakazivanja i uputa.

Iz Kulturnog centra "Laza Kostić" obaveštavaju da su karte za 6. i 7. novembar za Monodramu „Dejt“ Sandre Silađev rasprodate!

Novi termini prikazivanja su 2. i 3. decembar od 20.00 časova u Velikoj sali Kulturnog centra.

Karte za nova prikazivanja možete obezbediti od utorka, 7. novembra na Blagajni Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor.

Iz Kulturnog centra "Laza Kostić" napominju da ne primaju rezervacije za ovu predstavu!

U organizaciji Agrobiznis centra za ruralni razvoj i razvoj polјoprivredne proizvodnje i Lokalne akcione grupe „Panonski fijaker“, juče je u Atrijumu Gradske kuće održan izložbeni sajam suhomesnatih proizvoda, gastronomskih proizvoda sa ovih prostora i izložba starih zanata. Manifestaciju je posetio gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković sa saradnicima, koji je razgovarao sa izlagačima i tom prilikom istakao važnost očuvanja autotentičnih proizvoda koji su nezaobilazni potencijal gastronomsko – turističke ponude ovog područja.

Izložbu domaćih suhomesnatih proizvoda i radinosti, pratilo je i takmičenje za najbolјi ukus Sombora, a po oceni žirija, prvo mesto otišlo je u ruke Želјka Milojevića iz Klјajićeva.

Cilј današnje manifestacije je bila promocija lokalnih proizvoda i gastronomskih ukusa Sombora, kako bi se pružila dodatna podrška proizvođačima suhomesnatih i drugih prehrambenih proizvoda i proizvoda domaće radinosti.
Realizaciju ove manifestacije podržali su Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.