Sombor.info

Kritika našeg društva i putokaz ka isceljenju.

Proslavljeni lekar Gabor Mate u svojoj inovativnoj knjizi „Mit o normalnom“, koju je napisao zajedno sa sinom Danijelom, elokventno pokazuje kako i zašto u zapadnim zemljama, koje se diče svojim sistemima zdravstvene zaštite, raste broj hroničnih bolesti i pogoršava se zdravlje stanovništva.

U celom svetu u porastu su mentalne bolesti među adolescentima. Stoga treba da se zapitamo šta je zaista „normalno” kada govorimo o zdravlju.

Tokom četiri decenije kliničkog iskustva dr Mate je uvideo da je rasprostranjeno razumevanje „normalnog” pogrešno jer zanemaruje uticaj trauma i stresa savremenog života na zdravlje našeg tela i uma. Zato nudi novu perspektivu iz koje uspeva da razmrsi uobičajene mitove o razlozima zbog kojih se razboljevamo i poveže tačke između oboljenja pojedinaca i društva u kom je zdrav razum u okomitom padu – a potom daje i vodič za zdravlje i isceljenje.

Mit o normalnom razdvaja majku od bebe već nekoliko minuta nakon rođenja.

Mit o normalnom očekuje od beba i male dece da spavaju sami.

Mit o normalnom kaže da bebe treba da prespavaju noć, što pre.

Mit o normalnom ‘uči’ bebe da spavaju tako što ignoriše njihove potrebe.

Mit o normalnom traži da mala deca nauče da dele pre nego što su na to spremna.

Mit o normalnom obeležava dete kao problematično zato što ne može da sedi i sluša pet školskih časova.

Mit o normalnom izolovao je majke od podrške porodice i “sela” koju je nekad svaka majka imala.

Mit o normalnom kriv je za mentalne i emocionalne probleme koji nastaju zbog preranog razdvajanja deteta od majke, da bu boravilo u grupi s drugom decom.

Mit o normalnom kaže da dečaci ne plaču, a da se devojčice ne ljute.

Mit o normalnom pretpostavlja da je uspeh u školi najvažniji pokazatelj inteligencije i potencijala deteta.

Mit o normalnom na prvo mesto stavlja struktuirano učenje i usmerene aktivnosti, umesto učenja koje je deci zaista potrebno – kroz igru.

Mit o normalnom kaže da je detinjstvo samo priprema za odrasli život.

Mit o normalnom insistira da su deci potrebne kazne i da moraju osećati strah.

Mit o normalnom očekuje da se deca uklope u model koji smo mi odrasli za njih napravili.

Mit o normalnom odbija da razume da je svako dečje ponašanje zapravo komunikacija.

Mit o normalnom uvažava uklapanje umesto kreativnosti.

Mit o normalnom posramljuje one roditelje koji biraju da se ne uklope u narativ društva.

Sve to čini moderno roditeljstvo prepunim paradoksa!

***

Nikad nismo bili više povezani kroz tehnologiju, a nikad više jedni od drugih izolovani, osuđivani i preopterećeni teretom svega što društvo od nas očekuje. Ove takozvane norme koje nam se nameću vrlo često zapravo uopšte nisu ono što je za našu decu i nas same najbolje. One su mnogo češće proizvod nekakve tradicije koju slepo poštujemo ne zapitavši da li nam je ona zaista donela dobro.

Umesto da se to zapitamo, mi sledimo mit o “dobrom” i “normalnom” detetu i onome što treba da bude “dobar” i “normalan” roditelj, a da ni jednog trenutka ne zastanemo i ne zapitamo se – a za čije dobro?

“U ovoj kulturi u kojoj živimo, ono na šta smo se navikli i prihvatili kao normu, uključujući i određene obrasce roditeljstva, niti je zdravo, niti normalno. I to je ono što ja nazivam “Mit o normalnom”, piše dr Gabor Mate.

A u srcu svih ovih mitova jeste zapravo gubitak veze sa našom iskonskom roditeljskom intuicijom. Kada se vratimo intuiciji, kada je oslušnemo, mitovi će pasti kao kula od karata.

Generacijama, hiljadama godina, porodice su se oslanjale na mudrost zajednice, na takozvano selo koje vaspitava, podržava, pruža ruku.

To selo na prvo mesto uvek stavlja dobrobit dece i razumevanje njihovih potreba kroz holističku perspektivu.

“Kad bismo celu ljudsku istoriju mogli da predstavimo na jednom časovniku, do pre samo šest minuta živeli smo u velikim zajednicama, a deca su uvek i svuda, po čitav dan, vreme provodila sa svojim porodicama”, piše dr Gabor Mate.

A danas? Danas, u žurbi koju je doneo moderan život, sela nema.

Da bismo to preokrenuli, moramo se okrenuti potrebama naše dece i našim roditeljskim instinktima.

Ovo bi moglo da znači stavljanje igre, kao dečje potrebe, ispred plaćenih aktivnosti, prepoznavanje da je svako ponašanje deteta komunikacija, dozvoljavanje detetu da izrazi svoje emocije bez osude (sve dok time nikom ne nanosi bol).

“Povezanost deteta i roditelja najmoćnija je podrška mentalnom zdravlju poznata čovečanstvu”, piše dr Mate.

Zato je vreme da prihvatimo novi narativ

Onaj koji ceni autentičnost, kreativnost i emocionalnu inteligenciju.

Umesto da se tako grčevito borimo da svoju decu smestimo u nekakve kalupe koje smo za njih pripremili još pre nego što su se rodili, hajde da zajedno prigrlimo njihove posebnosti, strasti, izazove koji ih vode.

Time nećemo samo pomoći da zdravije rastu, već ćemo i stvoriti duboku i jaku vezu s njima, koja će biti za čitav život, prenosi Zelena učionica.

Zaslužuješ više od toga - jer sunce sija čak i ako ga ne vidiš.

Ponekad se stvari u životu toliko izvitopere, da je teško videti njegovu poentu. A kada se prepustimo takvoj vrsti beznađa, to ne pogađa samo nas već i ljude oko nas. Beda voli društvo, i to uglavnom zato što joj nikad ne dolaze gosti.

A dozvoliti sebi da budete ogorčeni loše je za vaše zdravlje i budućnost. Tada narušavate unutrašnje resurse sreće i snage, negativan ciklus se samo širi, a negativne stvari vam se stalno događaju jer ste se za njih otvorili i naštelovali.

Ovde su predstavljene uobičajene osobine ljudi sa ciničnim i ogorčenim mentalitetom. A važno je da znate koje osobine treba da izbegnete da i sami ne postanete takva osoba.

Ovo je pet osobina ogorčenih, nesrećnih ljudi.

Osvetoljubivost

Kada ljudi idu kroz život i sa sobom vuku sve načine na koje im je učinjena nepravda, to ne samo da troši energiju i vreme, već zadržava mentalni i emocionalni fokus na negativnim aspektima. Njihov način razmišljanja postaje negativan, usmeren na pogrešne stvari.

Pošto ne možete da promenite ono što se dogodilo, najproduktivniji način delovanja jeste izvući pouku iz te situacije i nastaviti dalje. To rade zdravi, srećni ljudi – ostavljaju prošlost iza sebe i nastavljaju dalje uprkos svim preprekama na putu.

A ogorčeni ljudi drže do ljutnje i osvetoljubivi su. Drže se prošlosti da se ona ne bi ponovila. Ostavljanje stvari u prošlosti ne znači da opraštate ili zaboravljate, to samo znači da ne dopuštate da problem vlada vama.

Traženje pažnje

Beda voli društvo, a da bi dobila „društvo“, ogorčena osoba će izazivati scene i nemire u javnosti. Ogorčeni ljudi koriste dramu kako bi privukli pažnju ili izgradili iluziju poštovanja i empatije kod drugih. Uspevaju samo kada su u centru pažnje.
Ali da biste izbegli da postanete ogorčena, nesrećna osoba, od suštinskog je značaja da dozvolite svojim postupcima i karakteru da govore umesto vas. Energiju koju biste utrošili na sticanje trenutnog priznanja mogli biste bolje da potrošite za negovanje unutrašnjih resursa.

Ljubomora/ zavist

Za ogorčene pojedince, nemaju problema da izraze koliko su ljubomorni na nekog drugog, bilo da je to način na koji ta osoba izgleda ili nešto što ima.
Dok većina ljudi zavidi nekome ili nečemu u jednom trenutku, ipak žele da se podsete na ono što imaju, pogledaju u sebe i pokazuju zahvalnost. Nažalost, ogorčeni ljudi ne funkcionišu na isti način.

Da ne biste postali nesrećna osoba u čijoj blizini drugi ne žele da budu, budite srećni što je ljudima oko vas dobro. Reći da je vaša potreba veća od tuđe nije od koristi nikome. Ako nešto želite, radite na tome da to postignete. Želja i mržnja ne čine ništa da vam pomognu da postignete ciljeve – to samo rađa negativnost u vašem srcu.

Iznurenost/ bezvoljnost

Život može biti grubo iskustvo. Ponekad vam se može činiti da vaša svakodnevica nije ništa više od suđenja za suđenjem, izazova za izazovom, ciklusa podizanja sebe samo da biste ponovo bili srušeni.

Ogorčeni ljudi su iznevereni određenim aspektima života, i umesto da rade na poboljšanju sebe, oni tonu u bezvoljan način razmišljanja.

Ali ako se aktivno ne opiremo tom osećanju, možemo izgraditi prirodni otpor pozitivnim očekivanjima.

To što ste umorni ne štiti nikoga, zatvara vas od sveta i njegovih mogućnosti. Biti ciničan stvara okruženje za izazivanje patnje. Zapamtite da je svako očekivanje loše i da svaki novi trenutak ima neiskorišćen potencijal. Ostanite otvoreni za mogućnosti univerzuma i ne gubite nadu u budućnost.

Negativnost

Svako od nas ima moć da manifestuje svoje želje i misli. Ako ostanete fokusirani na negativne elemente i verujete da je to jedina istina, to će postati stvarnost. Ogorčenim ljudima se upravo to dešava. Oni hrane neproduktivne formacije u svom umu i srcu i, kao takve, te formacije rastu i jačaju.
A svaka energija koju date negativnim mislima smanjuje mogućnost bilo čemu pozitivnom.
Da ne biste postali nesrećna, ogorčena osoba, zapamtite da dobijate ono što unesete u život, tako da će hranjenje negativnosti dovesti do negativnosti.

Teško je prekinuti ciklus, ali promena počinje u nama.

Priznajte sve ono što je u vama loše i budite zahvalni na poukama. Nasmejte se i pustite. Uvek ostavite mesta za nove i lepe elemente u svom srcu i životu.
Nastojte da okupite istomišljenike koji su fokusirani na lični rast i širenje svoje svesti.

Svako od nas može biti bolji prema planeti, bolji prema porodici, braći i sestrama, bolji prema sebi, piše yourtango.com.

Loš uticaj na imunitet, a time i na zdravlje.

Sanjana Basu, naizgled zdrava odrasla osoba prepričala je svoje iskustvo sa hroničnom prehladom u detinjstvu. Ona je stalno bila bolesna do 12. godine Imala je konstantno kijavicu i kašljala po ceo dan u školi. Roditelji su bili očajni i nastavnici zabrinuti da ostala deca u razredu mogla da se razbole.

Sanjana nije sama u ovom. Mnoga deca imaju slab imunitet. Postoje određene navike koje vaše dete može da razvije kako raste, a koje mogu loše da utiču na imunitet.

Pogledajte kojih 8 navika mogu da naškode imunitetu deteta.

Stalno sede na kauču igrajući igrice ili gledajući tv

Ako je tako, vreme je da ga ohrabrite da se više igra napolju. Neaktivno dete će imati slab imunitet jer će nedostatak aktivnosti stagnirati odbrambeni sistem organizma. Aktivnosti napolju osiguravaju da dete dobije dozu vitamina D, koji jača uminitet.

Nedostatak sna

Manjak sna može znatno da utiče na dečji imunitet. Detetu je potrebno od 10 do 14 sati sna dnevno u zavisnosti od njegovog uzrasta. Ako dete ostaje do kasno uz računar ili pametni telefon time su manje šanse da rano zaspi.

Manje sna izaziva stres koji sprečava da kiseonik slobodno cirkuliše u mozgu. Ovo može da smanji njegov imuni sistem i učini ga podložnijim klicama.

Prekomerna upotreba antibiotika

Kad god požurite kod lekara kada vam je dete bolesno , postoji šansa da vam prepiše antibiotik. Prekomerna upotreba antibiotika možće da dovede do rezistencije na antibiotike kod vašeg mališana. Takođe, slabi i njegov imunitet.

Nedostatak higijene

Ako vaše dete ne praktikuje higijenu, može da izloži svoje telo broju klica što dovodi do smanjenja imunog sistema. Ne pranje ruku pre jela, nepravilno pranje zuba, prljavi i neodsečeni nokti – sve te navike slabe imuni sistem.

Potisnute emocije

Neka deca imaju tendenciju da svoje probleme drže u sebi. A to može negativno da se odrazi na njihovo zdravlje. Stalna zabrinutost što drug ili drugarica ne razgovara u školi , loš rezultat na kontrolnom, mogu da dovedu do smanjenja imuniteta zbog povećanja nivoa stresa.

Nezdrava ishrana

„Vi ste ono što jedete“, glasi stara izreka.

Zdrava ishrana je jedan od načina da se obezbedi bolji munitet. Ako vaše dete redovno jede hranu bogatu aditivima , konzervansima i šećerom, to može negativno da utiče na varenje i povećanje upala u organizmu, što dovodi do slabljenja imuniteta.

Pasivna izloženost duvanskom dimu

Pasivno izlaganje dimu šteti dečjem imunitetu. Deca su podložnija pasivnom pušenju jer im pluća još nisu dobro razvijena. Izloženost pasivnom pušenju utiče na urođeni imunitet deteta pa je veći rizik od dobijanja bronhitisa, astme, pa čak i raka.

Nisu dovoljno hidridrani

Iako vašem detetu nije potrebna ista količina vode kao vama, oni i dalje moraju da piju količinu koja je dovoljna za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta. Pravilno varenje pomaže u dobroj apsorpciji hranljivih materija u telu, što dovodi do slabljenja imuniteta.

Voda takođe izbacuje toksine što olakšava telu da se bori protiv klica i infekcija, piše Parentcircle.com.

Tim iz Sombora na sedmom mestu.

Košarkaši Džokera iz Sombora pobedili su u Novom Pazaru istoimenog domaćina sa 93:74 (29:19, 19:21, 26:22, 19:12), u utakmici 15. kola AdmiralBet Košarkaške lige Srbije (KLS).

Ekipu iz Sombora do trijumfa je predvodio Aleksa Brbaklić sa 17 koševa i 12 skokova, a 17 koševa postigao je i njegov saigrač Miloš Nikolić.

Zahari Simons je na 14 koševa dodao i 10 skokova, dok je meč sa 14 koševa završio i Aleksa Stanojević. Matija Milin ubacio je deset koševa za Džoker.

Najbolji kod Pazaraca bio je Marko Gutalj sa 19 poena i sedam skokova, a sledio ga je Altin Islamović sa 15 poena i devet skokova, te Ognjen Miculović sa 12 poena i osam asistencija.

Meč u dvorani Sportske akademije "Douš" pratilo je oko 500 gledalaca.

Džoker je sedmi u AdmiralBet KLS sa osam pobeda i sedam poraza, dok je Novi Pazar na deobi 15. i poslednjeg 16. mesta skorom 4/11.

Novi Pazar u 16. kolu dočekuje Slobodu iz Užica, a Džoker gostuje kraljevačkoj Slogi.

Izvor: sportske.net

Vest dana (a možda i godine) za apatinsku opštinu je da će biti raskinut ugovor sa firmom „Bioneks“, koja je nameravala da u Apatinu izgradi fabriku za reciklažu plastike. Ovo se čulo na kraju 29. sednice SO Apatin na kojoj je razmatrano ukupno 17 tačaka dnevnog reda.

Naime, odgovarajući na odborničko pitanje opozicionog odbornika Perice Popića (NSP) kada će SO Apatin doneti odluku o raskidanju ugovora sa preduzećem “Bioneks” DOO (s obzirom da je već ranije produženi ugovor istekao 18. decembra) predsednica opštine Dubravka Korać je rekla da će „ova tema biti razmatrana na narednoj sednici SO Apatin“, a da će njen predlog definitivno biti da se ugovor raskine „s obzirom da nije ispoštovan od strane investitora i da je prošao rok“.

-Mi smo iz tog razloga tako i koncipirali ugovor, da postoji mogućnost da opština Apatin ne bude oštećena ukoliko se investicija ne realizuje. Građani treba da znaju da 32 miliona dinara od kupovine zemljišta “Bioneksa” ostaje na računu naše opštine. U petak je kod nas u poseti bila delegacija jedne kineske kompanije koja je zainteresovana da kupi 7,5 hektara zemljišta u RTC-u i u slučaju da se ta investicija realizuje, a prilično je izvesno da će se realizovati u Apatinu ili Somboru, mi u tom slučaju ostajemo bez zemljišta za naredne investicije. Mislim da je zaista racionalna odluka da se ovo zemljište vrati opštini Apatin, obzirom da investicija nije realizovana u predviđenom roku, javno je obećala predsednica opštine, što je naišlo na odobravanje većine odbornika.

Današnje zasedanje SO Apatin, u odnosu na sva prethodna, još je po nečem bilo neobično. Naime, nakon višegodišnje prećutne podrške naprednjacima, dogodilo se „buđenje“ uspavanih socijalista.

Na samom početku sednice, Miloš Đerić (SPS) je pokrenuo inicijativu za direktan prenos sednica putem lokalnih medija, navodeći da je i obaveza odbornika da opravdaju svoj rad prema onima koji su ih tu izabrali, a za koji su i plaćeni. NJegov predlog je podržao Perica Popić, podsećajući da je isto to zahtevao više puta tokom prethodnih godina, ali da tada nije imao podršku SPS-a. U diskusiji je učestvovao i odbornik Ištvan Peter (SVM) koji je istakao da je on svojevremeno bio najveći protivnik direktnih prenosa, jer su sednice služile za marketing političkih partija i često se pretvarale u cirkus. Predsednik SO Milan Škrbić je odgovorio da svi oni koji žele prenos mogu da podnesu zahtev 48 sati pre sednice, a većina odbornika će odlučiti o tome da li će taj zahtev biti prihvaćen ili ne.

Na današnjoj sednici usvojeni su Predlog Odluke o budžetu opštine Apatin za 2024. godinu, Izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu za ovu godinu, sa izveštajem o utrošenim sredstvima samodoprinosa za period januar - septembar, kao i Predlog Odluke o trećim izmenama i dopunama Odluke o budžetu opštine za ovu godinu.

U periodu januar – septembar ukupni tekući prihodi i primanja ostvareni su sa 69,6 odsto u odnosu na godišnji plan, dok su rashodi i izdaci izvršeni u procentu od 66,3 odsto godišnjeg plana.
U ovoj godini jedini samodoprinos koji je izdvajan bio je onaj od 1 odsto u Apatinu i Prigrevici i oba ističu krajem ove godine. Svi odbornici su bili saglasni da bi izdvajanje na ime ovog samodoprinosa, kojim se pokrivaju roditeljski dodatak za bebe, troškovi sahranjivanja i pomoć teško obolelim sugrađanima, trebalo da se nastavi i dalje.

-Obzirom da zakon više ne prepoznaje samodoprinos, ne možemo da raspišemo referendum za njegovo izglasavanje. Tražimo mogućnost kako to da rešimo, odnosno kako da sve ovo nastavimo da finansiramo iz budžeta, objasnio je predsednik SO Milan Škrbić.

Za prvih devet meseci na ime samodoprinosa od 1 odsto u Apatinu je prikupljeno 25,4 miliona dinara, a utrošeno za odvoz smeća sa groblja 752 hiljade dinara, za roditeljski dodatak za 95 beba 5,5 miliona, za troškove sahranjivanja 158 lica 6 miliona i na ime jednokratne pomoći za 34 obolela lica 708 hiljada dinara. Nerealizovanih sredstava, sa prenetim sredstvima iz prethodne godine, je ostalo 36,8 miliona dinara. Na ime samodoprinosa od 1 odsto u Prigrevici je u prvih devet meseci prikupljeno 4,7 miliona dinara, a utrošeno za sahranjivanje 33 lica 1,1 milion, roditeljski dodatak za 29 beba 1,69 miliona.
Odbornici su na današnjoj sednici usvojili i Odluku o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa za ovu godinu, te Predlog Kadrovskog plana Opštinske uprave i Pravobranilaštva opštine Apatin za 2024. godinu, po kome broj zaposlenih i imenovanih lica ostaje isti kao i ove godine.

Usvojelni su i Predlog Odluke o izradi Plana detaljne regulacije železničke triangle između magistralne pruge br. 110, Subotica – Bogojevo – državna granica – (Erdut) i regionalne pruge br. 207, Novi Sad –Odžaci – Bogojevo u k.o. Sonta, Prve izmene godišnjeg programa poslovanja JP „Dunavska obala“ Apatin za ovu godinu, godišnji program poslovanja za narednu godinu, Srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja za period od 2024. do 2028. godine i Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o radu JP „Dunavska obala“, te Program poslovanja JKP „Naš dom“ Apatin za 2024. godinu i Program poslovanja Javnog preduzeća za upravljanje putevima, planiranje i urbanizam Apatin – u likvidaciji za narednu godinu, u kojoj se očekuje i likvidacija ovog JP, s obzirom da su se stekli svi uslovi za to.

Izvor: apatinskenovine.rs

Salpa je samo jedno od predivnih morskih stvorenja koja žive u morskim dubinama.

Da nije bilo kamere sa kojom su snimljeni, većina nas ne bi ni bila svesna da neka od tih bića izgledaju kao da su van sveta.

Doduše, u moru postoje uslovi koji su znatno drugačiji nego na ostatku Zemlje, tako da su uslovi života zaista kao da ste na drugoj planeti.

Jedno od neobičnih bića, ali u svakom slučaju fascinantnih stvorenja je salp.

Takođe poznat kao morsko grožđe, to je plaštaš koja se kreće skupljanjem, pumpajući vodu kroz svoje želatinozno telo, jedan od najefikasnijih primera mlaznog pogona u životinjskom carstvu.

Salpa odvodi pumpanu vodu kroz svoje unutrašnje filtere za hranjenje, hraneći se fitoplanktonom.

Plaštaši su stvorenja koja žive u svim morima i na različitim dubinama.

Mogu se naći u plićaku, ali i na dubinama od nekoliko hiljada metara.

Oni su vrećastog oblika i žive pričvršćeni za morsko dno ili neku drugu podlogu.

Ima ih i na Jadranu, pa naši ronioci ponekad mogu uživati u pogledu na ovo fascinantno stvorenje.

Izvor: danas.rs

Iako inflacija u Srbiji prema zvaničnim podacima slabi, pa je u novembru iznosila osam odsto, činjenica je da su cene i dalje previsoke i da su uticale na svačiji novčanik. Za mesec dana jedna vrsta mesa poskupela je za čak 10 odsto, ali smo pronašli namirnice koje su i pojeftinile.

Svinjski but poskupeo 10 odsto za mesec dana

Što se tiče mesa, na našem spisku za proveru cena nalazi se nekoliko vrsta – svinjski i juneći but, pileća krilca i file.

Tako kilogram svinjskog buta sada košta 900 dinara, a samo mesec dana ranije, 20. novembra, njegova cena iznosila je 820 dinara, što je poskupljenje od 80 dinara, odnosno 10 odsto.

Interesantno je da je prošog meseca, ova vrsta mesa pojeftinila čak 100 dinara po kilogramu – sa 920 na 820. Ova niža cena ipak, izgleda, nije bila dugog veka.

Kada smo, u julu prošle godine, započeli sa praćenjem cena, svinjski but je koštao 710 dinara po kilogramu.

Juneći but je sledeća vrsta mesa čiju cenu proveravamo, a koja je, i pre nego što je inflacija u Srbiji uzela maha, bilo skupo, ali ona i dalje, već nekoliko meseci stagnira na 1.400 dinara po kilogramu – što je 100 dinara više u odnosu na jul prošle godine, kada smo po prvi put započeli sa praćenjem cena.

Što se tiče pilećeg filea, on takođe mesecima unazad uspeva da odoli poskupljenjima, pa kilogram “stoji” na 820 dinara, mada je pre godinu i četiri meseca, otkako pratimo cenu, ona iznosila 790.

Pileća krilca, jedno od najjeftinijih delova pileta, takođe više nije jeftino kao što je ranije bilo.

U prodavnici koju redovno obilazimo kako bismo pratili ima li novih poskupljenja, kilogram košta 380 dinara, što je isto kao I pre mesec dana, ali je prošlog leta cena bila 29.

Cene osnovnih namirnica i dalje stagniraju, a nešto je i pojeftinilo

Cene brašna dva tipa: T-400 i T-500 su pod kontrolom Vlade, tako da se ne menjaju.

Kilogram brašna T-400 košta 84,76,a T-500 78,65 dinara.

Inače, i ovo je proizvod koji je do kraja godine snižen u okviru akcije “Bolja cena”, ali u marketu u kojem pratimo cene, odabrano je brašno drugog proizvođača da bude sninženo.

Aktuelna cena suncokretovog ulja u pakovanju od jednog litra je 160 dinara – što je jedino pojeftinjenje, i to od 10 dinara, na koju smo naišli u našoj redovnoj mesečnoj “patroli”.

Ovo je još jedan od 36 proizvoda koji spadaju u akciju “Bolja cena”, što znači da će do kraja godine da bude sniženo, ali kako svaka prodavnica bira koje će ulje, odnosno kog proizvođača sniziti, ponovo je odabran drugi brend, ne onaj čije cene pratimo i poredimo.

Što se tiče šećera, kilogram košta isto kao i dosad, 115 dinara, mada je ova namirnica u julu prošle godine koštala 97.

Pakovanje od 10 jaja takođe nije menjalo cenu, pa ovaj proizvod i dalje košta 235 dinara, mada je to svakako više od 210, što je cena iz jula 2023.

Mleko jeftinije jer je država intervenisala

Dugotrajno mleko u pakovanju od jednog litra, sa 2,8 odsto mlečne masti je doskoro koštalo 152 dinara, ali je ono trenutno na akciji „Bolja cena“, pa je cena ovog prozivoda do kraja godine 140 dinara.

Inače, u julu prošle godine, iako nije postojala ova vrsta akcije, mleko je bilo još jeftinije i koštalo je 125 dinara, ali je i tada država imala uticaj na cenu, odnosno propisala je koliko maksimalno može da košta.

Kilogram jogurta od 2,8 odsto mlečne masti već mesecima košta 175 dinara, ali je u julu prošle godine cena bila 135.

Izvor: nova.rs

Udruženje „Somborske niti" organizovalo je prvi put jedinstvenu koloniju starih i zaboravljenih zanata domaće radinosti. Kolonija je posvećena Sofiji Jorgović, koja je sličnim zanatima pre skoro dva veka podučavala devojke u somborskoj školi.

Sofija Jorgović je bila prva učiteljica u Srbiji. Radila je u Somboru u drugoj polovini 19. veka, a između ostalog predavala je ručni rad i vez.Ona je bila i inspiracija Udruženju „Somborske niti" da pokrene koloniju na kojoj će promovisati stare zanate.

„Na ovoj koloniji smo sakupili sedam, osam zanata. Trukovanje, tkanje, vez, zlatovez, pustovanje, pletenje. Sakupili su se i umetnici i zanatlije koji rade neki rad, eto, u slavu Sofije Jorgović, a naravno, sakupili su se tu pored njih i oni koji žele da nauče i da vide kako se to radi", kaže Vanja Car iz Udruženja.

„Verujem da ovakva znanja i veštine trebamo sačuvati. Kada odete u etnografski muzej, onda vidite koliko je zlatovez zapravo bio važan pogotovo u vladarskim porodicama, Srpskim i uopšte kroz istoriju”, dodaje Mirjana Maksimović, učesnica na koloniji.

Ana Ilić Panjković u okviru kolonije predstavlja zanat pod nazivom trukeraj. To je tehnika kojom se uz pomoć paus paira prenosi šema za vez na platno.

„Neke od tih motiva sam ja upotrebila u okviru svoje radionice za dekorativne i upotrebne predmete, kao što su neseseri, lavandice, bedževi, kako bi mladima i danas ljudima u savremenom dobu na neki zanimljiv način približili stare i tradicionalne zanate", rekla je Ana.

„Izrađujemo šare po motivima sa somborskih kapa koje su žene nosile krajem 19. i početkom 20. veka. Zlatovez je tada bio u punom sjaju u ovim krajevima, tako da ovo je prilika da žene koje žele da nauče neke osnove zlatoveza izradi neki predmet koji će čuvati kao uspomenu za budućnost”, istakla je predsednica udruženja „Somborske niti“, Katarina Car.

Sve ovo jeste pokušaj ovih žena da stare zanate i tradicionalne materijale pretvore u nešto savremeno i originalno.

U narednom periodu, očekuje se i katalog sa radovima nastalim na koloniji i želja da ovaj događaj postane tradicija.

Izvor: RTS

Prošlog vikenda u balonu Oranž je završeno ovogodišnje takmičenje SOS Lige budućih šampiona. Ove jeseni klinci su se sastajali tokom šest vikenda. Odigrano je ukupno 116 utakmica, postignuto je 633 pogotka, odnosno 5.46 po meču. Organizatori su objavili tabele po godištima.

U najstarijom (2012) grupi Spektar je prvi sa 13 bodova. AFS (Ravangrad 2018) je drugi sa bodom manje, dok je Oranž treći sa deset bodova.

U generaciji 2013 prvo mesto sa maksimalnim učinkom (pet pobeda) drži AFS (Ravangrad 2018). Identičan učinak, ali u generaciji 2014. godišta drži ekipa Oranža. Internacional je mesto niže sa tri boda manje. Ova ekipa drži prvo mesto u grupi 2015 sa 12 osvojenih bodova. Velika borba je i za drugu poziciju između Oranža, Mladosti iz Apatina i AFS A (Ravangrad 2018).

Sve tri ekipe imaju po 10 bodova. Internacional drži prvo mesto kod generacije 2016. godišta. Drugo i treće mesto dele Žak i Mladost. U grupi početnika Oranž je ubedljiv sa svih osam pobeda. Takmičenje se nastavlja nakon novogodišnjih praznika, tačnije, sredinom januara (13./14.) naredne godine.

Izvor: somborsport.org

Ajnštajn je tačno predvideo da vreme usporava što se brže krećemo, ali da bismo na najspektakularniji način doživeli „dilataciju vremena“, morali bismo da otputujemo u crnu rupu, kaže astrofizičar Kris Lintot, profesor astrofizike na Univerzitetu u Oksfordu.

Jedan od poznatih i zanimljivijih naučnih eksperimenata izveli su 1971. godine fizičari Džozef Hafele i Ričard Kiting. Uzeli su četiri atomska časovnika (koji kasne jedan sekund na svakih 30 miliona godina) i ukrcali se u komercijalni avion na put oko sveta, prvo na zapad, a zatim na istok, pre nego što su se vratili u svoju laboratoriju u Vašingtonu.

Kada su uporedili vreme na svojim pouzdanim časovnicima sa ostalima koji su ostali u laboratoriji, ispostavilo se da se vreme na njima nije poklapalo. Teorija predviđa da su satovi koji su bili na letu, u poređenju sa referentnim satovima u američkoj mornaričkoj opservatoriji, trebalo da izgube 40 ± 23 nanosekunde tokom putovanja na istok, i da bi trebalo da dobiju 275 ± 21 nanosekundu tokom putovanja prema zapadu.

Eksperiment je bio test osnovnog principa Ajnštajnove teorije relativnosti, a to je da vreme nije univerzalno. Što brže putujete, vreme će vam sporije prolaziti. Efekat je mali – uzmite transatlantski let od Londona do Njujorka i vaš sat će zaostati za desetmilioniti deo sekunde za onim koji je ostao na zemlji – ali bez obzira, ipak ćemo stariti delić sporije nego da smo ostali kod kuće. A Hafeleovi i Kitingovi satovi bi to mogli da izmere.

Druga teza teorije relativnosti kaže da gravitacija takođe ima uticaj na vreme. Ako se udaljimo od Zemljine gravitacione sile i vreme će se ubrzati. Gravitacija utiče i na naša tela – što znači da nam je glava nešto starija od stopala. Ovaj efekat je neverovatno mali, ali na većim udaljenostima od Zemlje postaje veoma važan. GPS sistem na koji se svi sve više oslanjamo u orijentaciji, sa svojim satelitima na 20.000 kilometara iznad Zemlje, moraju to da uzmu u obzir, kako bi ispravno funkcionisali.

Uprkos ovim pojavama, Zemlja je, na kraju krajeva, mala planeta u velikom Univerzumu. Oko crnih rupa, masivnih objekata čija sila gravitacionog privlačenja je neuporediva sa gravitacijom bilo koje planete, ovi efekti relativiteta su daleko izraženiji.

Da bismo razumeli zašto, treba da zamislimo da padamo u crnu rupu. (Naravno uz pretpostavku da smo u magičnoj svemirskoj letelici koja će nas sačuvati od „špagetifikacije“, koja se dešava svemu što se previše približi crnoj rupi).

Dok padamo, ne bismo primetili nikakvu razliku u vremenu za sebe ili neposredno okruženje. Gledajući na sat ili opipavajući puls, primetili bismo isti stabilan broj otkucaja iz sekunda u sekund dok se približavamo izvesnoj propasti.

Međutim, ako bi nam instrumenti svemirske letelice dozvolili da se osvrnemo i posmatramo Univerzum izvan crne rupe, možda ćemo primetiti nešto čudno – činilo bi nam se da se događaji tamo ubrzavaju. Kada bismo mogli da posmatramo Zemlju kroz teleskop, videli bismo budućnost naše planete i vrsta, kao na ubrzanom filmu.

Ukoliko promenimo perspektivu i zamislimo da smo na svemirskoj stanici koja kruži na bezbednoj udaljenosti od crne rupe i gledamo letelicu kako upada u nju. Ivica crne rupe, kakva jeste, je horizont događaja, tačka kroz koju ne mogu da prođu ni stvari koje putuju brzinom svetlosti. Za očekivati je da bi letelica kada dođe do ove tačke jednostavno nestane.

Međutim, desilo bi se nešto čudnije – ako imamo dovoljno mašte i zamislimo da nam putnici u ovoj letelici mašu, videli bismo gotovo usporeni snimak kako padaju sve dublje u gravitacioni bunar crne rupe.

Sat postavljen na spoljnoj strani njihove letelice radiće sporije u poređenju sa onim koji je instaliran na stanici iz koje posmatramo taj prizor.

Ovaj efekat je iskorišćen u filmu Međuzvezdani (Interstellar), gde astronauti koji su istraživali planetu blizu crne rupe izlaze kako bi pronašli promenjeni Univerzum koji je krenuo dalje bez njih. Kao što film jasno pokazuje, nema smisla pitati se da li je vreme koje prolazi blizu crne rupe ili daleko „tačno“ vreme – relativnost nam govori da tako nešto ne postoji.

Iako ovo nikada nećemo videti spolja, naš osuđeni putnik će na kraju preći horizont događaja crne rupe, granicu iza koje svetlost – ili bilo šta drugo – ne može pobeći. Ovo je tačka bez povratka, a iza nje putnik bi bio primoran ka centru crne rupe. To znači da bi se njihov doživljaj vremena mogao fundamentalno promeniti – i možda bi čak mogli da se kreću napred-nazad u vremenu.

Zašto tako? U našim običnim životima, bezbedno van crne rupe, možemo da se krećemo kako želimo u tri dimenzije prostora, ali moramo neprekidno putovati napred u četvrtoj dimenziji: vremenu. Ali unutar horizonta događaja crne rupe, stvari su unazad. Unutra, astronaut bi bio primoran da neprestano putuje svemirom – ka centru crne rupe – što znači da neki ljudi misle da bi mogli da se kreću u vremenu.

U tom smislu, crna rupa može delovati kao vremenska mašina, omogućavajući svakom dovoljno hrabrom da uđe i da otputuje u vremena mnogo pre nego što su prešli horizont događaja, sve do stvaranja same crne rupe.

Jedina kvaka je u tome što, koliko možemo da zaključimo, ne bi bilo načina da izađemo iz crne rupe, tako da nijedan putnik kroz vreme iz budućnosti ne može iskoristiti ovaj trik da dođe i poseti nas ovde na površini Zemlje. Ali razumevanje onoga što je moguće – i razmišljanje o tome kako crne rupe manipulišu prostorom i vremenom oko sebe – može pružiti fizičarima najpreciznije testove Ajnštajnovih teorija i može dovesti do dubljeg razumevanja šta je tačno ovo što nazivamo vremenom.

Izvor: RTS