Sombor.info

Oko 221.000 građana Srbije od 1. decembra može da očekuje isplatu novih 10.000 dinara pomoći države, najavio je predsednik Aleksandar Vučić. Naime, ova runda državne pomoći leći će na račune svim korisnicima socijalne pomoći, kao i svi, slepi,, dementni, i starijim osobama sa neizlečivim bolestima.

- Po 10.000 dinara korisnicima socijalne pomoći biće isplaćeno oko 1. decembra, a slepim, dementnim, starijim osobama sa neizlečivim bolestima biće takođe isplaćeno po 10.000 dinara, a u pitanju je oko 51.000 korisnika, objasnio je Vučić.

Evo kolike plate i penzije će biti do kraja 2027! Vučić: Da izbije Treći svetski rat, Srbija će imati dovoljno gasa
- To je pomoć licima koja su u stanju socijalne potrebe, rekao je Vučić, koji kaže da njih ima 170.000.

Kako funkcioniše isplata socijalne pomoći?

Od oktobra meseca svi korisnici socijalne pomoći primaju isplate na isti datum. Preciznije 20. oktobra isplaćene su sledeće naknade:

Novčane socijalne pomoći, posebne novčane naknade i dodataka za pomoć i negu drugog lica
Naknade za izdržavanje korisnika na porodičnom smeštaju
Dečiji i roditeljski dodatak
Naknade zarade, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta direktno od strane Ministarstva po novom zakonu
Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta direktno od strane Ministarstva po novom zakonu
Prava iz boračko invalidske zaštite

Izvor: blic.rs

Uvođenje jedne navike je neophodno.

Anksioznost se može lečiti na različite načine, najčešće terapijom ili pojedinim lekovima uz preporuku psihijatra, a koji balansiraju hemijske procese u mozgu.

Međutim, postoje i prirodni načini pomoću kojih možete ublažiti simptome.

Povremena anksioznost je normalna pojava. Međutim, mnogi ljudi sa anksioznim poremećajima često imaju intenzivan, prenaglašen, uporan osećaj zabrinutosti i straha od svakodnevnih situacija. Ova osećanja anksioznosti i panike ometaju svakodnevne aktivnosti, teško ih je kontrolisati, nesrazmerna su stvarnoj opasnosti i mogu trajati dugo, pišu mediji.

Osim medikamenata, psihoterapije i drugih medicinskih tretmana, postoje i prirodni načini na koje možete da ublažiti simptome anksioznosti:

Budite fizički aktivni

Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina i seratonina – neurotransmitera, koji ublažavaju osećaj stresa i napetosti, te poboljšavaju raspoloženje, pa samim tim mogu smanjiti intenzitet anksioznih poremećaja.

Isključite alkohol iz upotrebe

Budući da alkohol može delovati poput sedativa, na početku može ublažiti simptome anksioznosti. Međutim, istraživanja sugerišu da dugotrajna upotreba alkohola može pojačati anksioznost. Hronično konzumiranje alkoholnih pića može narušiti ravnotežu neurotransmitera, koji pozitivno utiču na mentalno zdravlje. Njihov disbalans pojačava intenzitet simptoma anksioznosti.

Izbacite visokostimulativne namirnice iz ishrane

Iz ishrane isključite visokostimulativne namirnice poput onih koje sadrže industrijski šećer, kofein, veću količinu soli, aditive i konzervanse. Nizak nivo šećera u krvi, dehidracija ili hemikalije u prerađenoj hrani, kao što su veštačke arome, veštačke boje i konzervansi, mogu izazvati promene raspoloženja kod pojedinih ljudi. Ishrana sa visokim sadržajem šećera, soli i kofeina takođe može uticati na pojavu anksioznosti.

Izvor: sd.rs

Udruženje „Pacijenti protiv psorijaze – 3P“ juče su u centru Beogradu obeležili Svetski dan psorijaze puštanjem balona i razgovorima sa lekarima o modalitetima lečenja i borbi pacijenata sa ovom teškom bolešću.

Procene zdravstvenih stručnjaka pokazale su da u Srbiji više od 140.000 ljudi pati od ove bolesti.

Veliki broj pacijenata boluje od teškog oblika psorijaze.

Najčešći uzročnici ove bolesti su stresne situacije i i neuredne životne navike, dok je tretiranje ovog stanja moguće uz adekvatne proizvode za lečenje psorijaze.

Predsednik Udruženja pacijenata obolelih od psorijaze „Pacijenti protiv psorijaze – 3P“ Vladimir Kecić pozvao je pacijente da razgovaraju sa dermatologom o svojoj bolesti i mogućnostima lečenja, koje su sada mnogo veće nego pre nekoliko godina.

On je istakao da su na raspolaganju lekovi za lokalnu i sistemsku primenu, uključujući i biološku terapiju za pacijente sa umerenim i teškim oblikom psorijaze.

„Pored dostupnih mogućnosti lečenja, i dalje veliki broj pacijenata nepotrebno pati od ozbiljnih simptoma i znakova psorijaze. Zato je značajno da pacijenti dobiju odgovarajuću terapiju, oslobode se promena na koži, ali i smanje rizik od razvoja drugih oboljenja. Na taj način pacijenti mogu sebi da poboljšaju kvalitet života i nesmetano obavljaju socijalne i profesionalne aktivnosti“, rekao je Kecić.

Izvor: danas.rs

Nik nam otkriva šta se dešava kad te izvuku na Lutriji za zelenu kartu.

Vlada Sjedinjenih Američkih Država svake godine organizuje program pod nazivom „Lutrija za zelenu kartu“, o čemu je nova.rs pisala, preko kojeg u Ameriku godišnje dođe 50.000 ljudi sa svih strana sveta, a u lutriji učestvuje i mnogo ljudi iz Srbije.

Dobijanje zelene karte jedan je od najlakših legalnih načina da postanete američki državljanin – ako vas izvuku – da živite u jednoj od 52 američke države i ostvarite takozvani američki san.

Samo morate da se prijavite na program Stejt departmenta od 4. oktobra, a poslednji rok za prijavu je 7. novembar. Imate još malo vremena da „preko noći“ dobijete šansu za američku vizu.

Svake godine sve više ljudi zna nekoga ko zna nekoga ko je dobio zelenu kartu, a mi smo imali priliku da sretnemo Srbina koji se za zelenu kartu prijavio slučajno i – dobio! Njegova supruga bi rekla da je srećković.

„Izvučen sam na Lutriji za zelenu kartu 2006. godine. Moj najbolji prijatelji i sada kum je jako želeo da emigrira u SAD, pa me je nagovorio da se i ja prijavim kad je on aplicirao. Tada je još sve moralo da se radi peške. Otišli smo po formulare, popunili smo ih i poslali. I ja sam na to bio zaboravio jer mi nije bilo stalo. I izvučen sam. Samo mi je jednog dana stigla koverta u sanduče“, priča nam čovek kog su Amerikanci prozvali Nik.

„I tek tada sam počeo da razmišljam gde bih mogao da idem. Kad te izvuku na ovoj lutriji za određenu kalendarski godinu, imaš šest meseci da odeš od 1. januara te godine. Morao sam da platim takse, uradim neke zdravstvene preglede, bio na razgoovoru u američkoj ambasadi i aplicirao sam za privremenu vizu. Nisam imao nikakve bliže rođake u SAD, tako da je odluka pala da se javim poznaniku mojih prijatelja, čika Mirku, arhitekti koji živi u Šarlotu u Severnoj Karolini“.

Nik je vredan i otvoren čovek, koji je već 2007. počeo da živi u Šarlotu. Pomenuti prijatelj ga je preporučio nekim svojim prijateljima biznismenima i on je, iako tada bez iskustva, počeo da radi u jednoj porodičnoj firmi koja se bavi uramljivanjem i postavljanjem ogledala. Kaže da Amerikanci jako cene zanatlije, te da majstori tamo mogu pristojno da zarade i žive. Tako se Srbin obreo u svom američkom snu.

„Prvih mesec dana bio sam kod tog prijatelja, poneo sam malo ušteđevine, a potom sam iznajmio stan i ubrzo kupio auto na kredit. U Americi bez auta ne možete ništa. Radio sam, učio, usput usavršavao jezik. Uskoro sam našao još jedan posao, radio sam u kafiću za vikend, morao sam da zaradim za kartu do Beograda iako sam bio zadovoljan gotovo svim stvarima“, priča Nik, koji se u Šarlotu družio sa emigrantima iz celog sveta, a ponajmanje sa srpskom dijasporom.

Vratio se jednog decembra, ostao za Novu godinu i tada sreo svoju sadašnju ženu. Uspeli su da održe ljubav na daljinu, a Nik je ostao u Americi taman toliko da ispuni uslov i dobije državljanstvo. Onaj ko osvoji zelenu kartu mora da boravi bar dve godine u kontinuitetu u SAD, te da bar pet godina živi i radi tamo kako bi postao „american citizen“.

Srbin Nik je u tome uspeo, položio zakletvu predsedniku SAD, u to vreme na toj funkciji je bio Barak Obama. Od samog čina Amerikanci prave prijatan spektakl za pamćenje, novi državljani osim zakletve moraju da polože test iz američke istorije i kulture, kaže naš sagovornik da ga podseća na naše građansko vaspitanje. Dobio je državljanstvo i američku zastavicu. I tada je počelo njegovo buđenje iz lepog američkog sna.

Godine 2012. zbog ljubavi se vratio u Srbiju, gde i danas živi, ali radi za Amerikance. Njegova supruga ne voli američku provinciju, pa o emigraciji ne misle.

Kaže da je njegovo iskustvo vezano za zelenu kartu veoma povoljno, a on ima dvojno državljanstvo koje mu čuva strah. I njegov sin, kao i njegova supruga imaju pravo da u nekom trenutku dobiju američko državljanstvo. Za svaki slučaj.

Ono što je je ovom čoveku doneo boravak u zemlji o kojoj mnogi sanjaju jeste otvorenost i svest da se sve može i da je sve moguće.

Izvor: nova.rs

U subotu 28.10.2023. godine održano je treće izdanje ulične trke u Ečkoj koje je okupilo više od 600 trkača koji su se takmičili na distancama od 5 kilometara, 10 kilometara kao i u štafeti 2 x 5 kilometara.

Svoje nastupe zabeležili su i članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ iz Sombora. Još jednom u nizu najuspešnija je bila Tijana Kabić koja je istrčala treće mesto u generalnom plasmanu u ženskoj konkurenciji. Trku na 5 kilometara istrčao je i Branko Nenadić.

Trku na 10 kilometara istrčali su Suzana Filipović i Danica Grujić Firanj koje su zauzele prva mesta u svojim starosnim kategorijama, dok su druga mesta u svojim kategorijama istčali Vesna Bjelan i Arpad Šarkezi. Trku na 10 kilometara istčali su i Jelena Stanimirović, Nedeljko Katić i Zoran Nikolić. Član ARK ‘’Somaraton’’ Robert Lalić istrčao je drugo mesto kao član mešovite štafete.

Dan kasnije 29.10.23. na Dunavskoj šetnici u Vukovaru sa startom u 9 h održan je 30. Vukovarski "HAMBURG" maraton. Na ovoj trci član ARK Somaraton Damir Milankov uspešno je istrčao 42.195 metara, koji mu je ujedno deseti istrčani maraton ove godine.

U Narodnom pozorištu u Somboru održana je svečana akademija povodom obeležavanja 60. godišnjice od osnivanja odeljenja za urologiju Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović".

Somborska urologija je za svojih 60 godina postojanja ostavila veliki pečat i izdigla somborsku bolnicu na visok nivo kako u Vojvodini i Srbiji tako i u širem regionu.

"Somborsko odeljenje je uvek imalo tendenciju da pomera granice iz oblasti urologije. Prethodni načelnici odeljenja su bili vrlo uspešni u tome i nama je sada na zadatku da to nastavimo i u budućnosti da to unapredimo" rekao je dr Milutin Peruničić, načelnik Urologije opšte bolnice u Somboru.

"Urolozi iz Sombora su godinama unazad bili u samom vrhu jugoslovenske i srpske urologije i danas su prisutni na svim našim sastancima i kongresima gde su uvek imali puno toga da kažu, da iznesu svoje rezultate i da uporeda sa vodećim urolozima u zemlji i regionu diskutuju o aktuelnim urološkim temama. Mi smo kao Srpsko lekarsko društvo srećni da u Somboru, u sekundarnoj bolnici postoji takva urologija", ispričao je prof dr Dragoslav Bašić, Upravnik klinike za urologiju, Klinički centar Niš.

"Veoma su retki mali gradovi koji su, poput Sombora, u stanju takvu jednu malu urologiju, posebno na tom nivou, održati a pogotovo u vreme kada je bila izuzetna konkurencija velikih klinika između Beograda, Zagreba i Sarajeva", kaže nemački urolog dr Tomislav Kalem, Specijalna bolnica Priora.

Na čelu urologije prim. dr sci. Med. Vojislav Smiljanić proveo je 30 godina i to u vreme uvođenja novih operacija, poput mikroinvazivne i laparaskopske operacije.

"Mi smo to počeli da radimo pre 20 godina kada kod nas u Srbiji to niko nije radio i mi smo naše rezultate prezentovali u Beogradu, Rumuniji... Mislimo da smo pokrenuli tu vrstu operacije, a sada to rade mnoge klinike" objasnio je prim. dr sci. med. Vojislav Smiljanić.

Tokom 2023. na urološkom odeljenju u Somboru urađeno niz uspešnih zahvata, više od 450 operacija i obnovljena je endoskopska oprema.

Izvor: RTV

Gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković i gradska većnica za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva, Antonija Nađ Kosanović, upriličili su prijem za svetskog šampiona u rvanju za veterane u Diviziji B do 45 godina, Milanu Mariću, koji je osvojio zlatnu medalјu na takmičenju u grčkom gradu Lutraki.

Gradonačelnik Ratković je čestitao Mariću na ostvarenom uspehu i izvanrednim rezultatima koje je ostvario u dosadašnjoj karijeri i poželeo mu puno uspeha u budućim takmičenjima.

Kategorija u kojoj je Milan Marić učestvovao imala je jedanaest takmičara. Na putu do najsjajnijeg odličja, pobedio je Letonca Drozdovsa sa 9:0, zatim je pobedio Jafarova iz Azerbejdžana sa 8:0, a u finalu je savladao Jigabaeva iz Kazahstana rezultatom 9:5.

Kada je veteranski planetarni šampionat u pitanju, Marić je učestvovao šest puta, a svojim znanjem i veštinom, Srbiji je doneo četiri zlatna odličja.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu u saradnji sa Upravom kriminalističke policije, Službom za suzbijanje kriminala i Upravom za tehniku, intenzivnim operativnim radom rasvetlili su seriju teških krađa i uhapsili D. R. (44) iz Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ova krivična dela.

Sumnja se da je on, sinoć na području Kragujevca, provalio u kuću jednog Kragujevčanina, iz koje je ukrao veliku količinu zlatnog nakita, čija se vrednost procenjuje na oko 500.000 evra.

Ukradeni predmeti biće vraćeni vlasniku
Policija je efikasnom i brzom akcijom pronašla osumnjičenog i ukradene predmete koji će biti vraćeni vlasniku.

Takođe, sumnja se da je D. R. u prethodnom periodu na teritoriji Kragujevca, kao i širom Republike Srbije učinio više krivičnih dela teška krađa, tako što je obijao kuće iz kojih je ukrao novac i predmete od vrednosti.

Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

Izvor: blic.rs

Pomoćnik direktora policije general policije Dejan Luković izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon izjave predsednika Republike, a na osnovu naredbe ministra unutrašnjih poslova, preduzeli opsežne mere u petak i subotu u sprečavanju ilegalne migracije.

''Ovom prilikom pronađene su četiri automatske puške, četiri pištolјa, određena količina narkotičkih sredstava. Kontrolisano je 11.200 vozila, 15.600 lica je legitimisano.
Naša policija u ovim akcijama otkrila je i dislocirala 870 migranata na području Subotice, Pirota, Kikinde i Sombora, rečeno je u MUP-u.

Takođe je u akciji je pronađeno 28 mobilnih telefona koji će dalјe biti predmet veštačenja'', naveo je Luković, saopšteno je iz MUP-a. Luković je naglasio da će pripadnici MUP-a dati sve od sebe se situacija razreši i da građani žive što mirnije i sigurnije.

„Hoću da poručim građanima Srbije, a posebno građanima na terirotiji Subotice, Pirota, Sombora i Kikinde da se osećaju bezbrižno i sigurno, da će pripadnici MUP-a dati sve od sebe da se ova situacija razreši i da oni žive što mirnije i što sigurnije“, istakao je je Luković i dodao da građani treba da imaju poverenje u pripadnike Ministarstva unutrašnjeih poslova.

U ovim akcijama učestvuje nekoliko stotina pripadnika MUP - SAJ, Žandarmerije, Interventne jedinice policije, Antiterorističke grupe Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, Uprave granične policije, UKP, Uprave za tehniku, kao i područnih policijskih uprava, sa svom raspoloživom tehnikom.
Akcija se nastavlјa.

Izvor: dnevnik.rs

Policija je u Somboru i okolini uhapsila četiri osobe zbog sumnje da su prodavali narkotike.

MUP navodi da je pronađeno više od 1.800.000 dinara, oko 4.900 evra i 200 dolara koji su, kako se sumnja, stečeni prodajom narkotika.

U stanu i drugim prostorija koje koriste osumnjičeni pronađeno je oko 3,8 kilograma materije i 236 grama praha, za koju se sumnja da su marihuana i kokain, zatim dve vagice, pištolj i municija.

Terete se za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet narkotika i nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Određeno im je zadržavanje do 48 časova i biće privedeni u Tužilaštvo.

Izvor: 021.rs