Sombor.info

Ako je suditi po budžetu za 2024. godinu prihodi od roditeljskog dinara za vannastavne aktivnosti srednjoškolaca biće značajno uvećani u odnosu na prethodne godine i iznosiće čak 3,6 milijardi dinara, što praktično znači da će ovi troškovi u velikoj meri uticati na njihove novčanike.

Drugim rečima postoje indicije da će primera radi, ekskurzije ili pak neke sportske ili kulturne aktivnosti biti značajno skuplje nego što su ih do sada plaćali. Da je to izvesno, mnogi roditelji su imali priliku da se uvere na predstavljanju planova za narednu godinu u kojima su na primer, neki troškovi u poređenju sa ovom značajno veći. Ti troškovi sada neće biti više u sferi nagađanja jer će srednjoškolske institucije od 2024. godine uključuju u sistem redovnog budžetskog praćenja i izveštavanja, što do sada nije bila praksa.

Možda zbog toga iznos od 3,6 milijardi dinara koje roditelji treba da "ubace" u budžet od vannastavnih aktivnosti zbunjuje javnost, uključujući i onu stručnu pa i Fiskalni savet. Ta stavka je sastavni deo sredstava od prodaje dobara i usluga srednjih škola i po prvi put ulazi u plan redovnih neporeskih prihoda a tu brigu neće imati porodice osnovaca. Razlog za to je što njihove obrazovne institucije ostaju van sistema redovnog izveštavanja, što bi po dosadašnjoj praksi, moglo da znači da se to izdvajanje neće značajnije uvećavati.

Van sistema ostaju i fakulteti, što praktično znači da o prihodima ali i rashodima nije moguće dobiti mesečne informacije tokom godine već samo u zvaničnom budžetskom planu i po isteku godine u završnom računu. Naravno, pod uslovom da je realno predstavljeno.

Sve u svemu treba da se zna da je plan da redovni neporeski prihodi u 2024. godini budu na nivou od 172 milijarde dinara, što je međugodišnji rast od 27,5 milijardi dinara. U njih spadaju prihodi od imovine, takse,novčane kazne, zarada od prodaje nefinansijske imovine.

Poskupljuje školovanje srednjoškolaca?

Najveći deo ovog povećanja je posledica uključivanja prihoda srednjoškolskih ustanova u sistem redovnog budžetskog izveštavanja a iz plana državnih finansija može se videti da je reč o 22 milijarde dinara. Taj iznos se dobija uvidom u budžetski plan Ministarstvo prosvete, sabiranjem sopstvenih prihoda korisnika državnih para odnosno srednjih škola od 2,7 milijarde, transfera od drugih nivoa vlasti u iznosu od 15 milijardi i roditeljskog dinara za vannastavne aktivnosti od 3,6 milijarde.

Stručnjaci smatraju da je dobro uključivanje institucija srednjeg obrazovanja u redovno praćenje prihoda ali i rashoda. Ipak, rezervu stavljaju upravo u delu vezanom za visinu prihoda iz roditeljskog dinara za vannastavne aktivnosti, za koje procenjuju da su značajno veći nego prethodnih godina, i da mogu da bitno uvećaju troškove školovanja srednjoškolaca. To posebno potencira Fiskalni savet koji u svojoj oceni budžeta za 2024. godini sumnja da se čak radi i o tehničkom propustu.

- Procenjeni iznos od 3,6 milijarde dinara je višestruko veći nego što je po ovom osnovu naplaćivano u prethodim godinama (dok nije bio deo budžetskog plana), što ukazuje na mogućnost tehničkog propusta. S obzirom na to da je unapređenje budžetskog izveštavanja proces koji zahteva vreme imamo razumevanja da se mogu dogoditi i određeni tehnički propusti poput ovog. Naredni korak budžetskog unapređenja bio bi preciznije projektovanje prihoda od roditeljskog dinara, za koji ima osnova da je višestruko manji. U svakom slučaju, u ovom trenutku uključivanje pomenutih prihoda važnije je od procenjivanja iznosa, tim pre što nema uticaj na ukupan budžetski rezultat. Zato smatramo da je iznet budžetski plan kredibilan i zasnovan na principima opreznog i odgovornog budžetiranja - kaže Fiskalni savet.

Naš izvor iz vlade pak navodi da je je računica od 3,6 milijardi dinara napravljena na osnovu procena srednjoškolskih institucija.

- One su zbog inflacije dali procenu da su narasli i troškovi za vannastavne aktivnosti i zato je roditeljski dinar u poređenju sa prethodnim godinama veći. Drugim rečima, resorno ministarstvo prosvete i vlada su se rukovodili njihovim sugestijama vezanim za projekciju prihoda po ovom osnovu - objašnjava naš sagovornik iz Nemanjine 11.

Inače, u neporeske prihode, pored redovnih, spadaju i vanredni i oni od indirektnih korisnika. U prvu grupu spada novac od dobiti javnih agencija i javnih preduzeća kao i dividende, i to u vrednosti od 27 milijardi dinara za 2024. godinu, a u drugu, prihodi od prodaje dobara i usluga i transfera između budžetskih korisnika, i to u iznosu od 47,7 milijardi dinara.

Izvor: blic.rs

U Hajduku iz Splita ga nikada nisu zaboravili, ali većina ostalih klubova bi voleo da se ime Ivana Budinčevića ne pominje.

Budinčević je postao prvak Jugoslavije u sezoni 1978/1979 kada je bio golman Hajduka, ali nikada od fudbala nije zaradio dovoljno novca ili mu taj novac nikada nije isplaćen.

Bio je omiljen među navijačima u Splitu, a bio je jedan od ključnih igrača u pohodu na titulu dok je taj tim vodio Tomislav Ivić. Nakon završetka karijere je upao u finansijke probleme, pa se tri godine kasnije opet aktivirao.

Klubovi su mu ostali dužni, pa se vratio u rodnu Vojvodinu gde i danas živi izuzetno teško i skromno. Navijači Hajduka ga nikada nisu zaboravili, pa su više puta prikupljali novac da mu pomognu.

„Eto, nakon što sam bio profesionalni fudbaler, trgovački putnik, nakon što sam radio u free shopovima, konobarisao, trenirao golmane u subotičkom klubu Bačka, u kasno proleće, leti i u ranu jesen zaradim nešto radeći poljoprivredne poslove: kopam, orem, sijem, sadim, berem, radim kod zemljoradnika bukvalno kao najamna radna snaga. Nemam ni zdravstveno osiguranje, više se i ne javljam na Zavod za zapošljavanje. Nema koristi. Po zanimanju sam stolar, ali nema posla koji ne bih radio. Uzalud mi je“, rekao je Budinčević.

Istakao je da nije znao da pronađe način da dođe do novca koji je zaradio igrajući fudbal.

„Meni su mnogi klubovi ostali dužni, nisam se znao izboriti za svoje. Tu ne mislim na Hajduk koji mi je sve isplatio do zadnjeg dinara, ali ostali su mi dužni ljubljanska Olimpija i vinkovački Dinamo, današnja Cibalija. Jedni i drugi zajedno oko tadašnjih 50.000 nemačkih maraka. Da barem sada imam taj novac…“

Izvor: nova.rs

Bolest, za koju smo mislili da više ne postoji, da je odavno iskorenjena - veliki kašalj, iznenada se vratila i masovno napada decu širom regiona, ali i u Srbiji, gde je najmlađi pacijent bila beba od samo dva meseca. Smanjena stopa vakcinacije među decom, izostajanje sa revakcine, ali i slabljenje imuniteta ljudi i nedovoljno praćenje ovog oboljenja od strane nadležnih službi, dovele su do naglog skoka zaraženih “zaboravljenom” bolešću, koja u najekstremnijim slučajevima, i ako se ne leči na vreme, može da izazove smrtni ishod.

Više od 15 godina Univerzitetska dečja klinika (UDK) u Tiršovoj nije imala pacijenta sa velikim kašljem, sve do septembra 2023, a uzrok je smanjena stopa vakcinacije.

Deca masovno nevakcinisana

“Na sreću deca su dobro, nije bilo nijednog pacijenta sa težim komplikacijama jer su svi dovedeni na vreme. Imali smo prošle nedelje jedno dete sa nešto težim oblikom velikog kašlja ili ‘pertusissa’, a najmlađi pacijent imao je tek nešto više od dva meseca. Do ove jeseni, punih 15 godina nismo imali nijedno inficirano dete. Problem je u vakcinaciji, jer među decom koju smo lečili su ili bebe, koje još nisu stigle da prime tri doze, pa su se u međuvremenu zarazile od mame ili masovno starija deca, koja nisu uopšte vakcinisana ili nisu primila revakcinu, prosto su je preskočili, misleći da im ne treba”, kaže za Nova.rs dr Snežana Rsovac, specijalista pedijatrije i dečje plumologije u ovoj bolnici.

U vreme kada nije bilo ekspanzije antivakserskih pokreta i kada su deca bez izuzetka primala vakcine, nije bilo razloga za strah od ove bolesti.

“Najvažnije je da vakcina za ovu bolest postoji, a roditelji treba da budu svesni koliko je infekcija opasna i da je obavezno da dete primi vakcinu i revakcinu. Takođe, stariji građani bi morali da se vakcinišu jer nemaju više nikakvu zaštitu, pa čak i ako su primili dovoljan broj doza u detinjstvu. Nadležne ustanove, poput Instituta ‘Batut’ bi trebalo bolje da kontrolišu izvore bolesti, da postoji veći obuhvat redovne vakcine, i ako se deca ne vakcinišu na vreme, da o tome da obaveste javnost”, objašnjava doktorka Rsovac.

Oporavak od velikog kašlja dugo traje i iscrpljuje organizam.

“Kašalj može da potraje nedeljama i veoma je iscrpljujući, izaziva kolaps organizma, a kod beba prouzrokuje prekide u disanju zbog nedostatka kiseonika, može da dovede i do otkazivanja rada bubrega. Ukoliko se ne leči na vreme, veliki kašalj može da izazove superinfekciju, utiče na kvalitet života, otežava kretnje. Sećam se da smo davno imali jedan smrtni slučaj usled velikog kašlja. Bila je to beba sa ogromnim brojem leukocita, koji se množe usled prisustva ove bakterije u krvi. U Nemačkoj zato i trudnice dobijaju vakcinu u trećem trimestru, kako bi zaštitile i sebe i plod“, naglašava dr Rsovac, načelnica Odeljenja intenzivne nege u UDK Tiršova

Zaraženi i stariji od 50 godina

Vakcina iz detinjstva nije delotvorna u starijem dobu.

“Manjak vakcinacije kod dece izaziva povratak zaboravljenih, pritajenih bolesti, ali i odrasli se razboljevaju, najčešće u 50. ili 60. godini života kada vakcina koju su primili u mladosti, više nije delotvorna“, kaže za Nova.rs prof. dr Jovan Ranin, infektolog sa Infektivne klinike u Beogradu.

Epidemiolozi, međutim, smatraju da je veliki kašalj uvek bio prisutan, ali smo bili imuni, tačnije zaštićeni od infekcije.

“Nikada ta bolest nije nestala. Uvek je bila tu negde, ali pertusis i parapertusis, se tokom decenija izmenio u odnosu na vakcinu koju smo svi primili. Ranije smo dobijali mrtvu vakcinu koja je bila jača, bolje štitila od infekcije, ali je izazivala neželjena dejstva. Sada, međutim, imamo modernu vakcinu koja nema neželjenih dejstava, ali je i manje efikasna i štiti tek nekoliko godina”, objašnjava za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.

Podsetimo, samo u Beogradu je tokom jeseni registrovano 47 obolelih od pertusisa, velikog kašlja, koji usled komplikacija dovodi do zapaljenja pluća, a nekada i smrti.

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019., tri slučaja 2020., dva slučaja 2021., dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih infekcija, a do novembra 2023. godine ukupno je prijavljeno 47 slučajeva.

Takođe, broj obolelih od velikog kašlja u Hrvatskoj raste iz nedelje u nedelju, a za sada je potvrđeno oko 140 slučajeva među decom, dok je u Bosni i Hercegovni dvomesečna beba preminula usled posledica ove bolesti.

Šta je velki kašalj?

Pertusis ili veliki kašalj, je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis, koja se prenosi kašljanjem i kijanjem, a dijagnostikuje se vađenjem brisa. Nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma, a prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.

“Prvo se javljaju simptomi slični prehladi kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura, blag kašalj i traju do dve nedelje. Potom dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma je i do šest nedelja. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima, dolazi do povlačenja tegoba i oporavka”, objašnjava prim. dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća, koje je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.

“Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma, dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa”, navodi doktorka.

U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo bebe mlađe od 12 meseci, koja su nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane.

Iako je najefikasnija mera prevencije velikog kašlja vakcinacija, uprkos imunizaciji, ova infekcija je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Ona počinje sa navršena dva meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze, sa razmakom od najmanje 4 nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).

Izvor: nova.rs

Radnici Pošte u obustavi rada saopštili su, nakon današnjeg obraćanja v.d. direktora JP Pošta Srbije Zorana Đorđevića, da nikakav dogovor nije postignut. Đorđević je, podsetimo, objavio da će svi zahtevi radnika biti ispunjeni i da očekuje da će obustava rada biti prekinuta odmah.

Nikakav dogovor nije postignut, kako su objasnili, iz razloga što im se niko nije ni obratio u vezi njihovih zahteva, navodi Danas.

„Post pro preduzeće koje v.d. direktor uporno spominje i forsira je ništa drugo nego zloupotreba novčanih sredstava Pošte. Pošta je osnovala to preduzeće, koje, između ostalog, ima samo jednog zaposlenog i po evidenciji APR milionski priliv sredstava, naših para, koje za naše plate nema“, saopštili su radnici u štrajku.

Oni su objasnili da radnici nisu tražili da rade privatno za „sestrinske firme“, nego da im preduzeće u kojem su zaposleni isplati zaradu dostojnu života, koju i zaslužuju.

Svi zainteresovani vlasnici pasa mogu do 1. decembra bez naknade da vakcinišu svoje lјubimce.

Vetrinarska stanica ,, Sombor “d.o.o. već treću godinu na teritoriji grada Sombora i naselјenih mesta, u skladu sa ugovorom skloplјenim sa Gradom Somborom, sprovodi akciju besplatnog čipovanja i vakcinacije vlasničkih pasa.

Pod pokrovitelјstvom Grada Sombora realizuje se i projekat ,,Prevencija besnila i zoonoza” koje prenose psi lutalice, te akcija “Uhvati – steriliši -pusti”.

Projekat je počeo u aprilu 2023.godine i do sada je 88 pasa sterilisano ili kastrirano.

Mera “Uhvati -steriliši-pusti” ima za cilј kontrolu reprodukcije pasa lutalica i napuštenih pasa. U realizaciji ovog programa učestvuju JKP ,,Ćistoća” Sombor zoohigijenska služba, Veterinarski specijalistički institut, Udruženje građana za zaštitu životne sredine i životinja ,,Nјuškice 025″ i Veterinarska stanica ,,Sombor” d.o.o.

Veterinarska stanica ,,Sombor” nalazi se na adresi Staparski put 37.

Radno vreme je svaki radni dan od 8 do 16 časova .

Više informacija može se dobiti na broj telefona : 025 /431-911

1. Povodom raspisanih izbora za narodne poslanike za 17. decembar 2023. godine, izlaže se na uvid građanima deo biračkog spiska za područje grada Sombora, počev od 02.11.2023. godine do 01.12.2023. godine, svakim radnim danom u vremenu od 7,30-15,00 časova i dana 01.12.2023. godine do 24,00 časa.
Deo biračkog spiska izlaže se na taj način, što se putem računarske opreme u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1., u kancelariji broj 2., unošenjem jedinstvenog matičnog broja građanina, omogućava provera da li su upisani u birački spisak i da li su upisani podaci tačni.

2. Obaveštavaju se građani sa teritorije grada Sombora da počev od 02.11.2023. do 01.12.2023. godine mogu zahtevati donošenje rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku, u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1., – kancelarija broj 2., u vremenu od 7,30 do 15,00 časova svakog radnog dana i dana 01.12.2023. godine do 24,00 časa. Uz zahteve se prilažu potrebni dokazi.

3. Obaveštavaju se maloletni državlјani Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji grada Sombora, da do 01.12.2023. godine do 24,00 časa mogu tražiti upis u birački spisak za područje grada Sombora, u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1., – kancelarija broj 2., ako do dana izbora, odnosno na sam dan izbora tj. 17.12.2023. godine steknu punoletstvo.
4. Obaveštavaju se građani da Gradskoj upravi grada Sombora mogu, najkasnije pet dana pre dana zaklјučenja biračkog spiska tj. do 25.11.2023. godine, podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u zemlјi.

5. Obaveštavaju se građani da Gradskoj upravi grada Sombora mogu, najkasnije pet dana pre dana zaklјučenja biračkog spiska tj. do 25.11.2023. godine, podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

6. Obaveštavaju se interno raselјena lica da počev od 02.11.2023. godine do 01.12.2023. godine imaju pravo na upis u birački spisak prema mestu u kome su prijavlјeni sa tim statusom, kao i da mogu zahtevati donošenje rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku, u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1., – kancelarija broj 2., u vremenu od 7,30 do 15,00 časova svakog radnog dana i dana 01.12.2023. godine do 24,00 časa. Uz zahteve se prilažu potrebni dokazi.

7. Od proglašenja izborne liste, pravo na uvid i na podnošenje zahteva za promenu u biračkom spisku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti, po istom postupku po kome to pravo imaju i građani. Uz zahteve se prilažu ovlašćenja i potrebni dokazi.

8. Od zaklјučenju biračkog spiska pa sve do 72 časa pre dana izbora tj. do 13.12.2023. godine, birača u birački spisak upisuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. Zahtev za upis se podnosi neporedno Ministarstvu ili preko Gradske uprave grada Sombora.

Jutros se dogodila teška saobraćajna nesreća u Prigrevici. Stanje učesnika nije poznato. Vozač automobila je sa teškim telesnim povredama prevezen u UC KCV u Novom Sadu.

Uskoro više informacija

Tokom prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile teške, a devet lake telesne povrede, saopštila je ta policijska uprava.
Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je osam vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci tri, a zbog nasilničke vožnje jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške, a devet lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača, dva zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i jedan vozač zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode.

Na području opštine Kula zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, a jedan zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Napisano je 113 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdat 401 prekršajni nalog.

Odlukom Višeg suda u Somboru Andrej G. (23) iz Bezdana osuđen je prvostepenom, nepravosnažnom presudom na kaznu zatvora u trajanju od pet godina zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

On se tereti da je 15. januara, vozeći pod dejstvom alkohola, na Bezdanskom putu automobilom usmrtio Davida Mormera (13), koji je od zadobijenih povreda vrlo brzo preminuo u somborskoj bolnici.

- U kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 15. januara do 2. novembra ove godine. Istom presudom, izrečena mu je i mera zabrane upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od četiri godine, računajući od pravosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u trajanje mere - kažu u Višem sudu u Somboru.

Kako smo tada pisali, David se vraćao od druga, igrali su se poslednjeg dana zimskog raspusta i pred mrak je krenuo kući.

- Navodno su mu drugari rekli da siđe sa bicikla, da ga gura pored puta jer vozila Bezdanskim putem idu jako brzo. On je to i uradio, ali bahatog vozača nije mogao da izbegne - pričale su komšije porodice Mormer.

Andrej G. uhapšen je pet sati posle nesreće i ustanovljen mu je alkohol u krvi, nešto ispod jednog promila, dok je na narkotike bio negativan.

On je uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Kurir.rs/Novosti

Projekat rekonstrukcije Doma kulture u Svetozar Miletiću, čije su uređenje odabrali stanovnici ovog naselјenog mesta u sklopu projekta participativnog budžetiranja, a Grad Sombor u svom finansijskom planu i podržao, uspešno je realizovan. Tim povodom, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Sava Dojić, posetio je Svetozar Miletić i sa predstavnicima Mesne zajednice obišao objekat Doma kulture gde su izvedeni radovi.

U sklopu projekta, urađena je fasada s dvorišne strane zgrade, kao i krečenje unutrašnjih prostorija. Pored toga, sanirana je dotrajala krovna konstrukcija i zamenjen sanitarni čvor. Uz navedene radove, promenjena je i rasveta u zgradi, čime će meštani Svetozar Miletića moći da koriste prostorije Doma kulture u punom kapacitetu i u skladu sa potrebama građana.

„Od 2015. godine, kada je lokalna samouprava Grada Sombora započela projekat participativnog budžetiranja, u kojem se tokom procesa građani glasanjem izjašnjavaju o tome šta bi prioritetno od manjih projekata na uređenju objekata ili javnih prostora trebalo uraditi na teritoriji te Mesne zajednice, sve je značajniji broj građana koji se na ovakav način uklјučuju u razvoj i unapređenje svojih zajednica. Sa ovom praksom nastavićemo i sledeće godine, a trenutno je u toku distribucija letaka sa predlozima za izjašnjavanje građana po mesnim zajednicama i taj proces koji podrazumeva izbor za realizaciju projekata u sledećoj, 2024. budžetskoj godini, izjašnjavanjem putem zaokruživanja predloga sa listića i ubacivanjem u pripremlјene kutije koje su postavlјene u prostorijama mesnih zajednica, trajaće do 20. novembra“, najavio je većnik Dojić tokom razgovora sa predstavnicima Mesne zajednice „Svetozar Miletić“.