Ima li neke štete od toga da deca veruju u Deda Mraza i kako da na najbezbolniji način dete sazna da je deka sa belom bradom samo fikcija, savetovala je psiholog sa Univerziteta u Teksasu.
Svake godine, roditelji male dece moraju da donesu važnu odluku, čak i važniju od toga koje poklone da kupe ili šta da spremaju od hrane za praznike.
Roditelji moraju ili da se posvete mitu o Deda Mrazu ili da pokušaju da prežive bez njega u kulturi u kojoj je on duboko, a često i strastveno, ugrađen. To je odluka koja izaziva ljutnju i izaziva burne rasprave među ljudima svih uzrasta.
Neki roditelji su zabrinuti da priča o Deda Mrazu predstavlja laganje dece. Za njih to ne samo da se čini neetičkim, već izaziva zabrinutost u vezi sa tim da li će njihova deca izgubiti poverenje u njih kada otkriju istinu. Ipak studije govore drugačije. Oni navode da, u stvari, većina dece pozitivno reaguje na otkriće i da je svako emocionalno uznemirenje izuzetno kratkog veka.
Druga perspektiva je da pričanje svom detetu o Deda Mrazu uopšte ne zahteva laganje – roditelji jednostavno podstiču učešće svoje dece u fantaziji.
Vodeći decu da gledaju crtani „Frozen“ ili čitajući im knjige „Hari Poter“ uključujemo decu u svet mašte. Uz određene izlete u carstvo fantastičnog, koristi mogu opravdati sredstva — poput toga kako otac u filmu „Život je lep“ ubeđuje svog sina da je koncentracioni logor zaista igra u kojoj može da zaradi poene da bi osvojio rezervoar.
Ovo prikrivanje istine spasava život detetu. Roditelji moraju sami da odluče: Da li koristi od pričanja deci o Deda Mrazu nadmašuju potencijalne troškove?
Koje su prednosti?
Istraživanja o prednostima verovanja u Deda Mraza su retka, ali postoje istraživanja koja pokazuju da ima koristi od bujne mašte.
Verovanje u nemoguća bića poput Deda Mraza ili letećih irvasa takođe može da vežba dečje veštine rasuđivanja. Angažovanje granice između mogućeg i nemogućeg je u korenu svih naučnih otkrića i izuma, od aviona do interneta.
Možda najveća korist za kognitivni razvoj dece proizilazi iz otkrića da Deda Mraz nije pravo fizičko biće. Iako roditelji često zamišljaju jedinstveni trenutak kada njihovo dete traži istinu, često postoji duži period tokom kojeg deca postaju sve nesigurnija u postojanje Deda Mraza. Pred kraj ovog perioda, deca mogu zapravo da traže dokaze da potvrde svoje sumnje, ili u nekim slučajevima čak postavljaju sopstvene eksperimente.
„Moja ćerka je ostavila fotoaparat i poruku pored mleka i kolačića, tražeći da se Deda Mraz uslika i ostavi sliku za nju. Preporučujem da, kada roditelji osete da njihova deca počinju da sumnjaju, pomognu im da sami dođu do otkrića“, kazala je Žaklin Vuli, profesor psihologije na Univerzitetu u Teksasu.
Na primer, ako mislite da je vaše dete spremno za istinu, umesto da prikrivate svoj rukopis na poklonima „od Deda Mraza“, koristite svoj rukopis. Upadljivo stavite nekoliko poklona „od Deda Mraza“ ispod jelke prethodne noći. Neka vaše dete bude ponosno što je to shvatilo.
Deca su, ipak, mali naučnici. Nakon otkrića, oni postaju deo sveta odraslih — oni su „u tajni“ — i mogu da izvuku emocionalnu korist tako što će im se dodeliti uloga odraslih u održavanju mita živim za svoju mlađu braću i sestre.
Na kraju, čak i ako nema kognitivne koristi od verovanja ili neverovanja u Deda Mraza, sama činjenica da je zabavno može biti dovoljno dobra.
Izvor: n1info.rs
