Vladimir Radusinović Radule, širom bivše Jugoslavije poznat kao Radule, gitarista i jedan od frontmena najpoznatijeg novosadskog benda Ateist rep, priča o prvih 35 godina ovog uzbudljivog muzičkog sastava.
Ateisti preskaču već ozbiljne jubileje, ali prže neumanjenim intenzitetom gde god stignu. Ne biraju ni prostore ni prilike.
Iako je pored svog matičnog benda Radule svirao i u drugim kultnim sastavima poput Mitesersa, Bonebreakera i Protektora, osećaj je da trenutno učestvuje u nikad više sastava, projekata, klapa i bandi.
Naš današnji sagovornik odavno je odlučio da ne nastavi porodičan biznis u servisu karburatora svog oca i to će se pokazati kao jedan od bitniji događaja za novosadsku, a posle i širu alternativnu muzičku scenu.
U braku je sa olimpijskom šampionkom Aleksandrom Sanjom Ivošev sa kojom ima tri sina, od kojih sa dvojicom svira. Uhvatili smo ga nakon decembarskih gigova po Hrvatskoj.
* Vratili ste se sa nastupa u Zagrebu i Splitu, kako je bilo?
– Pa kako bi bilo nego predobro, svirali smo u omiljenim nam prostorima, Močvari i Kocki, pred puno dragih nam ljudi.
* U Zagrebu ste svirali na humanitarnom koncertu za SAWA fest. Kako ti gledaš na to da se u nikada lošijim odnosima zemalja zemalja bivše Jugoslavije nakon rata, pre svega Srbije, Hrvatske i BiH, trenutno na regionalnoj pank i HC sceni odvija jedno široko izbavljenje festivala iz Županje kojeg je uništilo nevreme? Svira se od Kraljeva, preko Sarajeva do Pule kako bi im se pomoglo, ali o tome se malo zna.
– To je sasvim prirodno i normalno za ljude koji shvataju da su granice među ljudima nametnute veštačke tvorevine. SAWA festival je jedan od onih koji svake godine okupe puno, mahom mladih, ljudi sa prostora Balkana i šire, ne samo nazovi „regije“. Ono što ga izdvaja od većine je to što je jedan od retkih koji se odlikuje „uradi sam“ etikom i ne nudi komercijalne sadržaje, samofinansirajući je i zavisi od donacija, a ne od budžeta i sponzora i kao takav je postao prepoznat kao jedan od dragulja nezavisne alternativne kulturne scene. Nakon nevremena, koje je za malo potpuno uništilo sve sa čime su organizatori raspolagali što se opreme tiče, dobio je zasluženu pažnju i pomoć i svi koji smo u tome učestvovali kroz koncerte i benefit žurke. Nadamo se da će SAWA uspešno prevazići sve i nastaviti dalje istim žarom.
* Hoće li ti DIY mehuri slobode preživeti u ovim sve komplikovanijim vremenima?
– Nema nam druge. Nije ovo prvi ni jedini put da je vreme, politička i ekonomska situacija i svašta još loše i da teško može biti gore, a može. Valja sačuvati moral, solidarnost i saosećajnost, to važi za celokupnu svetsku situaciju, a ne samo na DIY kulturu.
* Glavna proslava 35 godina benda biće u Hali 2 Novosadskog sajma 6. aprila. Kako doživljavaš Atheist rap od te prve svirke u Kapiji pa danas?
– Atheist Rap je sazrevao svih ovih godina paralelno sa nama i od puke jednokratne lokalne zajebancije došao do afirmacije na bitno širim prostorima. Hala 2 je jedna od stanica na tom putu sazrevanja koje ćemo se, čini mi se, rado sećati i za desetak godina, svirali na krovu sveta ili u nekoj dragoj „rupi“.
* Koji bi posebne momente izdvojio kada se osvrneš na ovih prvih 35 godina?
– Mislim da je to što smo takvi kakvi smo upravo zato što smo uvek živeli to što radimo i što i danas, kada smo većinom u sredini šeste decenije života, nalazimo snage da sa istim žarom sviramo na velikim binama i po klubovima raznih veličina. A tome su doprinele pesme koje su od nastanka benda bile zanimljive ljudima poput nas. Prva dva albuma su nas proslavila, treći je već posedovao gorčinu „odrastanja“, ostali su bili „zreliji“ uz neophodnu dozu zajebancije i tako je i danas, samo se izbor neobrađenih tema sužava, pa su nam pauze između albuma duže.
* Poznat si i po svom studiju „Socijala“ koji je održavao u životu dobar deo alternativne scene. Šta se sa tim dešava?
– Socijala i dalje postoji, samo je lokacija drugačija i sam ambijent nije poput onoga dok se studio nalazio na Pejićevim salašima, ne može više da se snima 24/7. Ateisti tu imaju probe, kad napravimo nešto snimimo singlić, povremeno uleti neka banda na snimanje, nije prometno kao nekada, ali je ok. Pošto smo se preselili par nedelja pre korone desilo se to da su nam u periodu karantina dva od tri (trećeg čekamo da se pridruži) klinca prosvirali u Socijali. Trenutno Branko i ja finiširamo album našeg dvojca „Jesus, Rashiid!?“, mlađani „Wrishlas“, dva Nebojše i Tadija, se spremaju da snime sve što su do sada napravili, a Ateisti će uskoro snimiti par novih pesama…
* U odličnom intervjuu koji si radio sa drugom Stevanom Gojkovim, pomenuo si kako nisi ni znao da tvoj najstariji sin Branko svira gitaru, vešto je to skrivao. Danas je sa tobom u Ateistima, a pomenuo si i vaš samostalni projekat. Kako prolazite kroz te granice između roditeljstva i drugara iz benda?
– Pitanje i za mene i za njega… Mislim (i nadam se) da uspevam da nađem balans između tih uloga roditelj/gari. Do pre dve godine nisam ni pomišljao da bi stvari mogle krenuti u tom smeru i imam povremeno utisak kao da sam nekako zaglavio pri odlasku sa ovog sveta i da je ovo samo neki odjavni fleš i neka moja fantazija pred gašenje, pri čemu odlazim zadovoljan i spokojan.Trenutno mi se čini da sam po tom pitanju jebeni srećnik kao retko ko. Sa Brankom sam u četiri, pet, šest bendova/projekata, sa Necom u jednom, a obojica imaju i bendove bez mene. Gitare i bubnjevi se drndaju maltene kadgod nekom dune. Imam kome da prenesem iskustvo koje imam, a u isto vreme podsticaj da ne stanem i da ima još puno toga ispred nas.
* Osećaj je da ste Tustinom smrću i gašenjem KUD Idijota preuzeli tu štefetu „najvećeg alternativnog benda“ Jugoslavije. Vidite li na horizontu nekakve naslednike? Obično ne propuštaš svirke, sigurno si upućen šta se dešava na sceni.
– Gde ja stadoh – ti produži… Da pojasnim, nisu u pitanju „veličine“ hijerarhijskog tipa, mi smo svi saborci u borbi protiv gluposti, zatupljenosti, nejednakosti, rata i manipulacija, dodaj još puno toga, a za ljubav, jednakost, poštovanje i u krajnjoj liniji – život. Nismo večni, ali ideja je trajala i pre i trajaće i posle našeg vremena i trenutno izgleda da smo mi nosioci te „štafete“, a u stvari nas uvek ima puno više od jednog, ali su neki više, a neki manje primetni širim krugovima. Ne mogu da izdvojim posebno nekoga jer volim, poštujem i cenim stvarno pregršt toliko različitih, a po meni jednako bitnih bendova. Ono što je najbitnije je stasavanje novih generacija svesnih globalnog i lokalnog stanja i nemirenja sa istim.
* Posle EPK i milionskih ulaganja između ostalog u infrastrukturu, nekako se desilo da ljubitelji alternativnog zvuka u Novom Sadu nemaju baš prostora za svirke. Nema više Društvenog centra, Doma B612, a očekuje nas i gašenje CK13. Životi bendova često se vežu uz neke prostore, recimo ako spomenemo „Žutu kuću“ setićemo se i Ateist repa.
– To su ipak samo „ciglje“ i ako se ima volje naći će se drugi kubici, bitnije je da ima ko da popuni te prostore. Koliko znam tehnike i entuzijazma postoji, naći će se i prostora.
* Jednom prilikom rekao si da ste nastali u vreme kada nam se činilo da će sve otići u nekom dobrom smeru. Što se osetilo i po vašim pesmama. Ipak zlo doba se odužilo. Kako se ti danas osećaš? Šta savetuješ mlade ljude koji sad kreću da grade neke svoje živote?
– Još uvek se ne osećam poraženim, iako sam sve češće umoran i potrošen, mislim da se nikada neću predati i prepustiti. Možda mogu da odustanem od svog života, ali nisam samo ja u pitanju, ni moja deca, porodica, prijatelji, u pitanju je čudo zvano život i budućnost ovog zeleno-plavo-žutog klikera. Savet je da pored sopstvene sagledavaju stvari iz više različitih perspektiva i na osnovu toga donose odluke. Sve na ovoj planeti i u univerzumu uopšte je povezano tananim nitima uzroka i posledica.
* U Srbiji je svaka priča o budućnosti postala pomalo besmislena. Opet smo u borbi za osnovno pravo na izbor, režim kao i devedesetih ne želi da odstupi niti pedalj i opet je doba preloma „na ovu ili onu stranu“. Kako se tebi sve ovo čini i na šta će da ispadne?
– Izbor između govneta i proliva nam muti fokus i oduzima energiju, ali ne može se zanemariti, jer su egzistencijalne stvari u pitanju. Prva što sam osetio 6. oktobra nakon olakšanja je bilo to da sam, nakon čitanja vesti iz sveta, ponovo počeo da se plašim bombe i moguće tragične sudbine planete. Postoji nada se da će razum prevladati, a postoji mogućnost i da neće. Ja znam na kojoj sam strani i zašto.
* Puno svirate po regionu. Koliko se životi u bivšim republikama razlikuju, a koliko je sve slično? Iako se priča o životu u EU ovde relativizuje do krajnosti, kada se pređe već u Hrvatsku oseti se kako je ta zemlja izvukla određene benefite od pomenute zajednice. Nije Danska, ali nije ni Srbija.
– Pa to je oprobani recept autoritarnih režima – zatvori građane u obor, opljačkaj većinu do ivice siromaštva, onemogući im putovanja, kroz zatvorene medije im serviraj da žive u blagostanju i to je to. Ko ne ode van granica ove zemlje taj ne može da vidi da je na Zapadu cena hleba viša, ali je za sve ostale životne potrepštine ili ista ili niža. Imamo najskuplju hranu, gorivo, a među najnižim primanjima smo po glavi stanovnika, nemamo pojma koliko su nas i kod koga zadužili, nemamo proizvodnju skoro ničega, uskoro ćemo uvoziti i zemlju crnicu. Kultura, obrazovanje i zdravstvo su uniženi i upropašteni, a narod zadovoljan.
Ne mogu da krivim nikoga sem kriminalaca na vlasti koji se prema građanima odnose kao seksualni predator prema psihički nezreloj osobi, najblaže rečeno. U komšiluku nije, kao što kažeš, kao u Danskoj, imaju i raznih i velikih problema, ali državni aparat koliko-toliko funkcioniše da ne postoji tolika nejednakost, ne u materijalnom, nego u pravnom smislu. Ovde zakoni ne da nisu isti za sve, nego za neke ne postoje. Privatna policija, privatno tužilaštvo, privatno sudstvo, privatna država.
* Ipak je vreme praznika pa nam za kraj preporuči nešto za čitanje, slušanje i gledanje ovih dana kada smo po kućama?
– Slabo čitam, slušam mahom klince, gledam jebene vesti, voleo bih da je bitno drugačije što se poslednjeg tiče. Preporučio bih, kao i sebi, nešto od Borisa Dežulovića ili slično, koncerte i albume nekih od ranije poznatih i nepoznatih bendova i stand-upove i svakojake druge komedije, politički korektne i nekorektne.
Izvor: danas.rs
