Sombor.info

Šafran, batat, špargla su sve popularnije biljke na kojima uzgajivači mogu da zarade pravo bogatstvo. Za neke od ovih biljaka cena je i do 40 evra po gramu, a mnogi su razradili biznise koji im donose i do 40.000 evra godišnje.

Šafran je višegodišnja biljka, a začin se dobija iz cveta "Crocus sativus". Smatra se jednim od najskupljih začina na svetu. Šafran je prvo uzgajan u Grčkoj, nakon toga počeo je da se uzgaja i u Evroaziji, a kasnije je donet u delove Severne Amerike, Severne Afrike.

Kako piše Zamedia, u krajinskom selu Tamniču nalaze se polja najskuplje biljke na svetu, šafrana, od kog se pravi najskuplji začin na svetu.

Šafran

Ono što je specifično za ovu biljku jeste da može da dostigne visinu do 30 centimetara, Od cveta šafrana, čija je berba obično u oktobru, pravi se ovaj začin. Nije ni čudo što je začin najskuplji kad je za jedan kilogram potrebno i do 200.000 cvetova koji su izuzetno osetljivi. Kilogram ovog začina košta skoro 40.000 dinara, a jedan gram košta od 30 do 40 evra.

Špargla

Špargla je zeljasta biljka, a od davnina se koristi u narodnoj medicini. Širom sveta se koristi kao zdravo i ukusno povrće. Veruje se da ova biljka potiče sa istoka, odakle je još pre nove ere doneta u Evropu.

Uzgajanjem ove biljke može da se zaradi i do 20.000 evra godišnje. Ova biljka je jedna od retkih koja može da preživi nepovoljne vremenske uslove. Osim toga što je lekovita, vrlo je skupa, a kilogram špargle u Srbiji je potrebno izdvojiti oko 2.000 dinara. Kod nas nema velikih proizvođača ove biljke, sa jednog hektara špargle profitabilnost je od 15.000 do 20.000 evra godišnje, piše Dnevnik.rs.

Batat

Batat, odnosno slatki krompir je tropska biljka koja po svom izgledu najviše podseća na obični krompir, slatkog je ukusa i sadrži dosta proteina. Poreklo batata je iz Srednje i Južne Amerike, a ova vrsta povrća se u poslednje vreme sve više koristi i kod nas.

Sadnja batata obično počinje u maju. Batat se uzgaja iz sadnica. Sadi se na uzvišenim gredicama sa upotrebom baštenske folije. Kilogram ovog povrća u slobodnoj prodaji kod nas košta oko 300 dinara. U Srbiji nema mnogo uzgajivača ovog povrća.

Izvor: blic.rs

Cela Srbija je navijala za mladu Jelenu Stojiljković (21) iz Velikog Gradišta koja boluje od urođene i neizlečive bolesti koja, u prvom redu, napada pluća. Dok je njena mlađa sestra Jovana, koja takođe ima cističnu fibrozu, dobila spasonosni lek pre nekoliko meseci, Jelena je tek pre skoro tri nedelje primila inovativnu terapiju "trikafta". U razgovoru za Nova.rs, nasmejana Jelena kaže da je ponovo oživela i da je zahvalna što je dobila drugu šansu.

U Srbiji ima oko 250 registrovanih pacijenata obolelih od cistične fibroze, retke urođene bolesti koja sa sobom nosi probleme sa plućima, pankreasom, varenjem, gubitkom težine, ali i druge komplikacije poput dijabetesa.

Među njima su i sestre Jelena (21) i Jovana Stojiljković (18) iz Velikog Gradišta. Nova.rs je ranije pisala i apelovala na državu da pomogne starijoj Jeleni koja je bila na listi čekanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što se napokon i dogodilo pre skoro tri nedelje, kada je dobila inovativnu terapiju.

„Mojoj sestri je trebalo tri dana da se podigne, meni malo duže, možda nekih pet dana. Tako da sam u petak primila lek, u ponedeljak sam izašla iz bolnice. Bilo m ije znatno bolje, a već kroz nedelju dana, kašalj je potpuno nestao i skoro svi simptomi ove grozne bolesti. Zaista imam novi život“, kaže nam ova mlada devojka, zahvalna na drugoj šansi koju je dobila.

Ni traga od bolesti

Jelena navodi da joj se vratio apetit koji je ranije bio diskutabilan, te je zbog nejedenja spala na samo četrdesetak kilograma telesne mase.

„Da, jedem kao nenormalna, imam pet obroka dnevno. Sve mi se jede, sve mi prija, ne mogu da se načudim koliki mi je apetiti. Svima oko mene je neverovatno. Pored toga, konačno spavam šest-sedam sati, koliko je i normalno, a ne po ceo dan. Ranije sam toliko bila iscrpljena, toliko mi je bilo loše, da mi je jedino san pomagao da zaboravim na taj umor i bolove“.

Čim je osetila da je dobro, Jelena je odmah otišla u šetnju. To joj je, kaže, bila želja s obzirom da godinama unazad nije mogla dugo da pešači jer se brzo umarala.

„Prvo sam obišla jedan veliki krug po gradu. Nemam nikakvih problema kada hodam, normalno se penjam uz stepenice, nema ni traga od umora. Vozila sam čak i bicikl, videla sam se sa prijateljicama… Verujte da je i meni čudno. Prosto mi je neverovatno da sam doživela da budem zdrava osoba. Zapravo, ja sam i dalje bolesna, ali je bolest pod kontrolom“, napominje ova mlada devojka.

Dodaje da su doktori bili iznenađeni njenim zdravstvenom stanjem samo nekolik odana nakon što je primila terapiju.

„Ja sam nekoliko nedelja pre nego što sam dobila lek, bila u jako lošem stanju. Kašljala sam, pucalo mi je u grudima, bila sam malaksala… Međutim, nekoliko dana nakon terapije, lekari nisu mogli da veruju šta vide. Govorili su da sam čudo i da su mi nalazi kao kod potpuno zdrave osobe. Ja sam još uvek u neverici da sam dobila lek i da ću ga svakog meseca imati, bez bojazni da će mi opet biti loše. Volela bih da i drugi ljudi koji su na listi čekanja dobiju lek koji će im spasiti život jer život sa cističnom fibrozom je jako težak“, poručuje naša sagovornica.

Podsetimo, mlada Jelena Stojiljković (21) iz Velikog Gradišta koja boluje od cistične fibroze, a o kojoj je Nova.rs nekoliko puta pisala i apelovala na državu da joj pomogne, bila je na listi čekanja za spasonosni lek „trikaftu“.

Da će lek napokon dobiti, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednoj emisiji, rekavši da odluku o terapiji donosi stručna komisija, a ne on, ali da je u međuvremenu razgovarao sa članovima komisije o pomoći ovoj devojci.

Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje istakli su ranije za Nova.rs da lekarska komisija za lečenje retkih bolesti zaseda u utorak 17. oktobra povodom zahteva za odobravanje leka mladoj Jeleni, što se i dogodilo.

Jelena je 20. oktobra konačno dobila spasonosni lek i kako je ispričala, otpočela novi život.

Izvor: n1info.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je 177. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 14. tačaka.

Na 177. sednici, članovi Gradskog veća su utvrdili predlog Odluke o petim izmenama odluke o uređenju grada, koja se odnosi na period zauzeća javne površine za postavlјanje tezgi prilikom prodaje novogodišnjih ukrasa. Period izlaganja i prodaje robe povodom božićnih i novogodišnjih praznika će biti produžen za petnaest dana i trajaće od 1. decembra 2023 do 15. januara 2024. godine. Predlog je dostavilo JKP „Prostor“ Sombor na osnovu podnetog zahteva građana.

Gradsko veće je utvrdilo predlog Odluke o prihvatanju prenosa prava svojine Republike Srbije u svojinu Grada Sombora, ugostitelјskog objekta koji se nalazi na parceli broj 440/2 Sombor 1, u parku Ivo Lola Ribar u Somboru. Grad Sombor je podržao ideju Radivoja Bukvića da snimi film „Antitalenti“, u sklopu kojeg bi se navedeni objekat koristio kao jedna od lokacija snimanja. Za sam grad koji se ponosi svojim kulturnim nasleđem, statusom multikulturalne sredine i koji je u prethodnim godinama bio okrenut podršci umetnika i kreiranju sadržaja koji promovišu grad, stanovnike i istoriju grada, odabir ove lokacije za snimanje filma bi bio od značaja za Grad Sombor. Predmetni objekat bi se u budućnosti koristio kao objekat kulture i istim bi upravlјao Gradski muzej grada Sombora u saradnji sa Kulturnim centrom „Laza Kostić“ Sombor.

Odlukom članova Gradskog veća, raspisan je Javni poziv za izbor korisnika za dodelu subvencija – energetskih vaučera za nabavku ogrevnog drveta – tvrdi lišćari za socijalno ugrožena lica na teritoriji grada Sombora. Sa dobijenim vaučerima, građani će vršiti nabavku ogrevnog drveta kod privrednog subjekta izabranog na osnovu Javne nabavke za nabavku ogrevnog drveta. Rok važenja vaučera je mesec dana od dana izdavanja, a vrednost subvencije iznosi dva kubna metra po utvrđenim cenama. Zahtev za ostvarivanje energetskog vaučera – subvencije se podnosi u Centru za pružanje usluga socijalne zaštite iz nadležnosti grada Sombora. Javni poziv se raspisuje u svrhu materijalne podrške licima kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranje uslova za zadovolјavanje osnovnih životnih potreba. Na Javni poziv mogu da se prijave lica koja imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora, čiji ukupni mesečni prihod, umanjen za poreze i doprinose, po članu domaćinstva ne prelazi 20.000 dinara i koja prethodno nisu koristila jednokratnu novčanu pomoć za nabavku ogreva u 2023. godini.

Predstavljanje zbornika „Opsednute vedrine Dušana Radića” u Gradskoj biblioteci “Karlo Bijelicki” Sombor (sala Dečjeg odeljenja), biće održano u sredu, 15. novembra 2023. godine, u 18.00 časova.

Dušan Radić rođen je u Somboru 1929. godine, a preminuo u Beogradu 2010. godine, bio je srpski kompozitor, profesor i redovni član SANU. Ovom prilikom somborskoj publici biće predstavljen zbornik sa muzikološkog skupa posvećenog životu i stvaralaštvu velikog srpskog kompozitora. Skup je priređen 2021. godine u organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ iz Novog Sada, u saradnji sa Muzikološkim institutom SANU iz Beograda.

U programu učestvuju: prof. dr Ira Prodanov, muzikološkinja, profesorka Akademije umetnosti, dr Aleksandra Đurić Bosnić, koordinatorka simpozijuma i Borislav Hložan, publicista i muzički pisac.

Izvor: RTV

Povodom obeležavanja Dana prosvetnih radnika, Grad Sombor je juče u Velikoj sali Skupštine grada Sombora, priredio svečanost na kojoj su dodelјena priznanja „Avram Mrazović“ istaknutim pojedincima koji su svojim trudom i želјom, radili na unapređenju obrazovanja mlađih generacija u Preškolskoj ustanovi, osnovnim i srednjim školama sa teritorije Grada Sombora. Ispred Grada, svečanosti su prisustvovali gradonačelnik, Antonio Ratković, zamenica gradonačelnika, Ljilјana Tica, gradska većnica za kulturu i obrazovanje, Anita Stojakov, načelnica Školske uprave Sombor, Milana Minarski i načelnik Odelјenja za obrazovanje, Goran Todorić.

Na predlog nadležne Komisije, Gradsko veće donelo je Odluku da Priznanje „Avram Mrazović“ u kategoriji predškolskog vaspitanja i obrazovanja za 2023. godinu dobije Mirjana Lončar, vaspitačica u objektu Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ „Lalice“ u Staparu. U kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja, priznanje je dobila Tanja Ogrizović, profesorka razredne nastave u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Somboru. Kada je reč o srednjoškolskom obrazovanju, prestižna nagrada je pripala Radetu Raoniću, profesoru mehanike u Srednjoj tehničkoj školi.

Gradonačelnik Ratković je uručio dobitnicima priznanja i čestitao na ostvarenim rezultatima i dodao da će Grad nastaviti sa ulaganjem u obrazovanje, kako bi bio na višem i bolјem nivou.

„Danas, na Mitrovdan, koji se u našoj zemlјi slavi kao slava prosvetnih radnika, dan je kada se naš grad odužuje somborskim vaspitačima, učitelјima, nastavnicima i profesorima za neumoran rad. Želim da istaknem da je podizanje kvaliteta obrazovanja u zjaedničkom interesu svih nas i da smo tu svi na istoj strani – i mi koji vodimo grad i vi koji radite u obrazovanju, i da samo zajedničkim naporima možemo da učinimo pomak na bolјe. Pored toga što nam je važno da u školama rade najbolјi, najkompetentniji i najmotivisaniji učitelјi i profesori, veoma je bitno da uslovi u kojima prosvetni radnici rade, a naša deca uče, budu u skladu sa potrebama savremenih trendova. U tu svrhu bih dodao da kontinuirano ulažemo u objekte predškolske ustanove „Vera Gucunja“, tako da je za tu namenu ove godine u gradskoj kasi bilo obezbeđeno pet miliona dinara; za osnovne škole 50 miliona dinara, a za objekte srednjih škola 20 miliona dinara. Želim svima vama da se zahvalim na strplјenju, na uloženoj energiji i radu bez kojih bi i naš trud bio uzaludan i čestitam vam Dan prosvetnih radnika“ izjavio je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Vaspitačica Mirjana Lončar, rođena je 31.03.1983. godine, u Somboru, a stanuje u Bačkom Brestovcu. Potiče iz vredne ratarske porodice Abić i kao najmlađe dete odlučila je da svoj životni put usmeri ka obrazovanju. Udata je za Vladimira i majka je Ilije i Ivane. U Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ je zaposlena od 2005. godine. Radi u Vrtiću „Lalice“ u Staparu osamnaest godina, kao vaspitač s decom predškolskog uzrasta. Osnovnu školu je završila u Staparu u OŠ „Branko Radičević“, nakon čega je završila i srednjoškolsko obrazovanje u Srednjoj školi „Sveti Sava“. Diplomirani vaspitač postaje 2008. godine a Master vaspitač 2021. godine. Predstavnik je Udruženja vaspitača Vojvodine, ispred Predškolske ustanove „Vera Gucunja“. Pohađala je mnogobrojne seminare i obuke i uzela učešća u raznim oblicima usavršavanja. Na stručnim susretima u Vrnjačkoj banji prezentovala je rad pod nazivom „Uklјučenost roditelјa u realizaciji projekta Lalice za bananice“. Sa decom predškolskog uzrasta je učestvovala brojnim tradicionalnim, kulturnim, muzičkim, likovnim i drugim manifestacijama. Pored brojnih priznanja i rada sa decom, značajan doprinos za unapređenje vaspitno-obrazovnog rada ustanove, kao i promovisanje ustanove, dala je kroz učešće sa decom na „Koloniji dečijeg prijatelјstva“ u Somboru.

Tanja Ogrizović je rođena 8. januara 1971. godine, u Somboru, gde je završila Osnovnu školu „Nikola Vukićević“, Srednju školu prosvetne struke i Pedagošku akademiju „Žarko Zrenjanin“ a kasnije i Učitelјski fakultet. Od 7. oktobra 2002. godine, zaposlena je u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Somboru kao nastavnik razredne nastave. Rukovodilac je Stručnog aktiva razredne nastave, rukovodila je timom za inkluziju, razvoj preduzetništva, razvoj klјučnih i međupredmetnih kompetencija, timom za školsko razvojno planiranje, timom za unapređenje kvaliteta rada škole, timom za marketing i kulturne i javne delatnosti škole. Jedna je od osnivača i potpredsednica Udruženja somborskih učitelјa. Snimila je 8 (+2) časova za Javni servis Republike Srbije – RTS i obrazovnu platformu „Planeta“. Snimlјeni časovi čine bazu primera dobre prakse. Od 2014. godine je mentor studentima Pedagoškog fakulteta, koordinator je Okružnih smotri lutkarstva osnovnih škola FLUOŠ, autorka pet festivalskih lutkarskih predstava, deset dramskih tekstova i predstava za decu, učesnik projekta prekogranične saradnje dva grada Sombora i Zgreba, saradnik i organizator „Limenka teatar festa“ i mnogih drugih. Oduvek je želela da bude učitelјica, a posle više od dve decenije i dalјe se raduje radu u prosveti.

Rade Raonić je rođen 17. januara 1960. godine u Srpskom Miletiću. Osnovnu školu je završio u OŠ „21. oktobar“, Srednju tehničku školu „Velјko Vlahović“ u Somboru i Prirodno – matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, na smeru diplomirani mehaničar. Odmah po završetku studija, radio je kao profesor u Srednjoj polјoprivredno-prehrambenoj školi u Somboru, potom i u Školi za osnovno obrazovanje odraslih, a od 1988. godine je profesor stručnih predmeta u Srednjoj tehničkoj školi Sombor. Autor je brojnih udžbenika kao što su: „Mehanika 2 (kinematika i dinamika) za četvorogodišnje tehničke škole“, „Grafički zadaci iz mehanike (kinematika i dinamika) za srednje mašinske škole“, „Tehnička fizika, za prvi razred mašinske škole“ i mnoge druge. Bio je mentor učenicima na Republičkom takmičenju u modelarstvu – na kome je osvojena jedna zlatna medalјa, dve srebrne medalјe i jedna bronzana medalјa (2001). Za svoj dugogodišnji rad nagrađen je Nagradom „Stojan Novaković”, za najbolјi srednjoškolski udžbenik „Mehanika (statika i otpornost materijala)“, Zavod za udžbenike, Beograd (2006); Specijalnom nagradom za seriju udžbenika i priručnika iz mehanike, Zavod za udžbenike, Beograd (2012) i Priznanjem za unapređenje i razvoj Kluba, Aeroklub „Sombor”, Sombor (2013).

Pored priznanja „Avram Mrazović“, uručena je i novčana nagrada u iznosu od 100.000 dinara. Svečani program povodom Dana prosvetnih radnika ulepšali su nastupi studenata Pedagoškog fakulteta i učenika četvrtog razreda OŠ „Avram Mrazović“ Sombor.

Gajić naglasio da je „odliv“ sportskih talenata u veće sredine neminovnost.

 Republički ministar omladine i sporta Zoran Gajić tokom svoje jučerašnje posete somborskim, pre svega borilačkim, klubovima naglasio je neminovnost „odliva“ sportskih talenata u veće sredine.

- Kao i uvek kada sam u Somboru pod utiskom sam da se u ovoj sredini sve čini ne bi li se omogućili što bolјi uslovi za razvoj sportskih talenata, koji neminovno odlaze u takozvane veće klubove, nakon čega često svoju karijeru okrune i učešćem u reprezentacijama naše zemlјe. To je neminovnost koju ne treba posmatrati kao nešto negativno, pošto sistem vrhunskog sporta i jeste oslonjen na princip piramide, u kojem najtalentovaniji i i najuporniji stižu na sam vrh – rekao je Gajić.

Ministar je u Somboru razgovarao sa članovima i rukovodstvima bokserskog kluba „Sombor“, rvačkim klubovima „Radnički“ i „Soko“, džudo kluba „Bačka“ i ostalim klubovima koji neguju borilačke veštine, pri tome ne zaboravlјajući da spomene i druge vrhunske somborske sportiste, među kojima i zasigurno najslavnijeg, košarkaškog asa Nikolu Jokića.

Prema Gajićevim rečima, baš kao što Vlada Srbije radi na infrastrukturi, odnosno sportskim objektima poput nacionalnog i regionalnih fudbalskih stadiona, nacionalnih trenažnih centara za košarku i odbojku, desetinu novih atletskih tartan-staza i natkrivenog atletskog stadiona, somborska lokalna samouprava čini jako puno u obezbeđivanju svih uslova za trening i takmičenje, pre svega mlađih kategorija, ovdašnjih sportista.

- Neću pogrešiti ako kažem da je Sombor jedan od najsportskijih gradova u Srbiji i da bi sistem po kome sam grad obezbeđuje ovakve uslove svojim sportistima mogao da bude uzor i model i za druge sredine – rekao je Gajić, naglašavajući ulogu upravo trenera mlađih kategorija. – Svi mi znamo da je uticaj prvog trenera najjači i da ostavlјa najdublјi trag kod svakog dečaka i devojčice, bilo da se profesionalno ostvare u sportu ili se kasnije u životu posvete nečem drugom. Pored bezgrešne tehnike kojom prvi treneri „opremaju“ mlade sportiste, njima se upravo u tom uzrastu usa?uje i pravilan pristup takmičenju, oporavku, radnoj disciplini, samom životu, pri čemu pozitivno utiče ne samo na razvoj patriotskog duha, već i svih ostalih pozitivnih vrednosti – rekao je Gajić nakon razgovora sa somborskim sportistima i obilaska gradske sportske hale „Mostonga“.

Izvor: dnevnik.rs

S obzirom da se Srbija i dalje nalazi u grupi zemalja sa visokim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice u Evropi, započeta je vakcinacija devojčica i dečaka uzrasta od 9 do 19 godina preporučenom HPV vakcinom u domovima zdravlja o trošku države.

Istovremeno je pokrenuta javnozdravstvena kampanja „Zajedno protiv raka grlića materice – HPV NE” uz podršku Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u okviru koje je planirana realizacija zdravstvenopromotivnih aktivnosti, pre svega edukacije roditelja i staratelja o značaju, efikasnosti i bezbednosti HPV vakcine u osnovnim i srednjim školama.

„S tim u vezi, pozivamo sve roditelje naših učenika, da u sredu 15.11. 2023. godine u višenamenskoj sali u 17 časova prisustvuju predavanju koje će o HPV virusu i imunizaciji održati dr Tatjana Ugarković Trišić i dr Emanuela Ćopić Ceranić“, apelovala je direktorica OŠ „Žarko Zrenjanin“ Apatin Jasna Pavićević.

Odbojkašice CVS Elbrako Tehnolenda pretrpele su četvrti uzastopni poraz u prvenstvu Druge republičke lige Sever. Novajlije u ligi su i ovoga puta naišle na boljeg rivala od sebe. Izgubile su od ekipe Srem 2 (Sremska Mitrovica) koja je slavila maksimalnim ishodom, po setovima (25:23, 25:16, 25:14). Somborke su ostale na začelju tabele, još uvek bez bodova i osvojenog seta. Ovog vikenda su slobodne.

Drugi somborski predstavnik u ovom rangu, Volejstars nakon nedelje dana odmora u subotu, 11. novembra od 15 časova u Gradskoj hali Mostonga ugostiće sastav Vršca. Gošće dolaze u Sombor sa jednim bodom iz prethodna četiri meča. Susret će suditi dvojac Pinter/Obrenović, dok je delegat Đurić.

Kada je u pitanju razvojni tim Volejstarsa, Goks In koji nastupa u prvom Vojvođanskom rangu Sever prošlog vikenda u derbiju kola poražena je na gostovanju u Subotici od drugog tima Spartaka sa 3:0 (25:13, 26:24, 25:16). Trenutno su na četvrtom mestu sa polovičnim učinkom iz četiri meča. Ovog vikenda, tačnije u nedelju, 12. novembra od 16 časova (sala OŠ Dositej Obradović) ugostiće jedno mesto bolje plasiranu Suboticu.

Sa odličnim nastupima nastavili su odbojkaši Sombora koji su na gostovanju savladali Maglić 1953 sa 0:3 (11:25, 16:25, 21:25). Trenutno su prvoplasirani tim Prve Vojvođanske lige Istok sa maksimalnih 12 bodova. U nedelju će u Sokolskom domu ugostiti Mladost iz Turije. Ovaj meč je predviđen da se igra od 17 časova.

Izvor: somborsport.org

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima na teritoriji Grada Sombora, povodom državnog praznika "Dana primirj"a u Prvom svetskom ratu, u subotu dana 11.11.2023. godine neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja.

Novim izmenama u radu katastra građanima je ukinut izbor da li će sami da prikupljaju i predaju dokumentaciju ili će da za to potraže pomoć stručnih institucija, budući da će sada upis u katastar morati da ide preko advokata ili geodetskih organizacija, koji će te usluge naplaćivati prema svojim tarifama.

Od subote, 4. oktobra građani Srbije upis u katastar mogu da vrše isključivo digitalnim putem i to uz stručnu podršku advokata ili geodetskih organizacija, što je saopštio Republički geodetski zavod (RGZ), a prenosi Danas.

Ovo je objašnjeno time da će se na ovaj način omogućiti efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika.

Građani više neće biti u mogućnosti da svoje zahteve podnose na šalterima, već će to umesto njih raditi stručna podrška i to preko digitalnih „šaltera“, što je, kako RGZ navodi, prednost jer donosi uštedu vremena i smanjuje mogućnost bilo kakvih nedoumica.

Prednost ovog noviteta, kako su objasnili je i u tome što će građani i njihovi stručni predstavnici imati mogućnost da pristupe predmetu sa bilo koje lokacije bez obzira na vremenske ili geografske odrednice.

Za podnošenje zahteva, građani će na raspolaganju imati 4.000 digitalnih „šaltera“, koji će uvek biti dostupni.

„Novi način sprečava i falsifikovanje starih dokumenata jer se sada isti prenose u digitalni format, a njihovu ispravnost i validnost proveravaju profesionalni korisnici. Digitalni upis u katastar je jedini način da se onemogući manipulacija i intervencija na dokumentima i da se završi sa beskrajnim putevima papira koji dolaze i izlaze iz RGZ-a“, objasnili su iz zavoda.

Međutim, ono što nije objašnjeno ni spomenuto, jeste pitanje koliko će ovaj novi sistem upisa koštati građane.

Podnosioci zahteva će morati da plate profesionalne korisnike da urade taj posao za njih, što iziskuje značajna finansijska sredstva.

Advokatica Marija Pešović za Danas objašnjava da ova vrsta usluga prema novoj advokatskoj tarifi u proseku košta 24.000 dinara.

Ona ističe da je podnošenje zahteva za upis preko profesionalnih korisnika mogućnost koja postoji već neko vreme i da se pokazala kao dobro rešenje.

„Prijem i obrada predmeta u službi teče brže od tradicionalne predaje zahteva na papiru. Profesionalni korisnici pružaju i stručnu pomoć, te se smanjuje mogućnost predaje nepotpunih zahteva i neispravnih dokumenata. Svedoci smo da službe katastra ne postupaju u zakonskim rokovima, često prave greške na teret građana i velike propuste u radu. Iz tog razloga, svaka inovacija koja će rasteretiti službenike u obavljanju posla je korak napred. Digitalizacija državnih servisa je neophodnost u današnje vreme“, smatra Pešović.

Međutim, ona navodi da se, sa druge strane, ovom izmenom primorava pojedinac da angažuje stručnu pomoć i onemogućuju se oni koji to ne žele, da sami ostvare svoje pravo.

„Ukida se mogućnost neposredne komunikacije sa državnim servisom i, takođe, građani neće moći da odluče da li žele da plate stručnu pomoć ili da to obave sami. Univerzalni savet je da se prilikom obavljanja svakog pravnog posla angažuje ili konsultuje stručno lice, ali to bi trebalo da bude pravo izbora“, kaže naša sagovornica.

Analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević za Danas kaže da ova izmena predstavlja užasan udar na budžet građana.

„Ukidanje šaltera nikako nije u redu, RGZ nije privatna ustanova, nisu svi građani u stanju da jure ovlašćene advokate koji imaju digitalni šalter ili ovlašćene geodetske organizacije. Građani moraju da pronađu takvu osobu, da joj plate debelo jer oni naplaćuju po advokatskom tarifniku, a isto tako i geodetske organizacije“, ukazuje ona.

Ona dodaje da će sada kad se napravi neka greška, građani opet morati da plate advokata da to ispravi.

„Ukoliko neko hoće kopiju plana parcele ili informaciju o lokaciji i slično, moraće opet da plati advokata ili drugog stručnog koristnika da mu to obavi“, objašnjava Lazarević.

Oni su ovim potezom, kako kaže naša sagovornica, napravili veliki ustupak advokatima i geodetskim organizacijama, koje su, kako navodi, uglavnom oni i oformili.

„Nemaju svi advokati pristup digitalnom šalteru, a oni koji imaju biće u povlašćenom položaju u odnosu na druge. A to će svakako biti poseban balast za one građane koji žele da kupe ili prodaju neku nekretninu“, smatra Lazarević.

Ljudi koji rade u katastru, kako dodaje, niti su geodete, niti su pravnici.

„Jako mali broj stručnih ljudi radi u RGZ-u, zato i imaju zastoj, pored toga što ih ima malo“, ukazuje Lazarević.

Izvršni sekretar Sindikata „Nezavisnost“ Republičkog geodetskog zavoda Nebojša Pejčinović potvrđuje da je organizacija rada u RGZ-u veoma problematična.

„Da bi se svi ti predmeti koji su stizali rešavali elektronski u roku od pet dana, svi drugi predmeti koji su se predavali morali su da budu na „stend baju“, čime su se probijali rokovi za rešavanje predmeta i u najvećem delu katastara protiv načelnika su podnošene prekršajne prijave jer nisu postupali u zakonu definisanim rokovima. Sada se kroz ove izmene i oni rasterećuju toga, a ti rokovi se prolongiraju“, objašnjava on.

Kako dodaje, nije siguran da li će ovaj novitet pomoći da se smanji broj nerešenih predmeta, ali smatra da je ključni problem u samoj organizaciji rada RGZ-a.

„Broj ukupnih predmeta će nesumnjivo posle ovakvih promena biti u padu, jer je sama procedura da stranka donese svoje dokumente i preda na uknjižbu sada dosta otežana, ali pre svega, sada će biti skuplja. Advokati nemaju nikakvog razloga da rade besplatno nešto što je ranije bio posao državne uprave“, ukazuje Pejčinović.

On naglašava i da se postavlja pitanje koliki su uopšte kapaciteti geodetskih organizacija i da je problem jer nemaju svi advokati pristup digitalnom šalteru.

„Postoje advokati koji su se registrovali, koji su potpisali sporazum kojim se pristupa bazi katastra nepokretnosti i samo oni će moći da obavljaju ovaj posao. Sigurno je broj advokatskih kancelarija koje će imati pristup digitalnom šalteru daleko manji od broja onih kojima ovo pravo nije dostupno“, objašnjava naš sagovornik.

Pejčinović ukazuje da su svi problemi u radu RGZ-a posledica toga što u zavodu nema dovoljno geodeta i pravnika.

„Ipak, u nekoliko poslednjih konkursa koji su sprovedeni, na pozicije gde su nekada radili geodete i pravnici, primljeni su da rade i oni koji imaju drugačije obrazovanje. To govori da se struka polako udaljava iz katastra i da je pod plaštom informatičkog obrazovanja došlo do pada kvaliteta“, navodi on.

Pejčinović ističe da je moguće da će u narednom periodu biti pozitivnih efekata ove promene.

„U ovom trenutku, mi u sindikatu, ne prepoznajemo konkretan rezultat ovih izmena, osim što će dovesti do opravdanog nezadovoljstva građana, kojima se nameću dodati troškovi“, kaže on.