Sombor.info

U subotu, 2. avgusta, na bazenu u Kljajićevu održan je prvi Memorijalni turnir u vaterpolu "Filip Zeljković – Celje", u znak sećanja na prerano preminulog mladog sportistu iz Subotice, sina, brata, prijatelja i vaterpolistu koji je svojim talentom i duhom ostavio dubok trag među svima koji su ga poznavali.

Filip Zeljković bio je član reprezentacije Srbije u vaterpolu, sa kojom je kao deo tima do 15 godina osvojio zlatnu medalju na Balkanijadi u Bugarskoj. Tragično je izgubio život, ali kroz sport i zajedništvo, njegova uspomena nastavlja da živi.
Na turniru je učestvovalo šest ekipa: Spartak 93, Spartak 2002, Spartak Veterani, Zeza Beza, Polet i Polet Veterani, a tokom celog dana odigrano je deset uzbudljivih utakmica koje su okupile više desetina vaterpolista različitih generacija. Turnir je sudio Vladimir Dvornić, čime je dodat kvalitet i profesionalizam celokupnom događaju.

Turnir je podržao i Nemanja Andrić, trener vetrpolo kluba Spartak iz Subotice, koji je tom prilikom izjavio: "Filip je znao kako da stoji na golu i u životu! Bio je primer pravog sportiste!"

U ime svog kluba čiji je član nekad bio i Filip, poželeo je svim učesnicima dobru i fer igru, naglašavajući važnost ovakvih događaja u očuvanju uspomena na sportiste koji su svojim životom i karakterom nadahnjivali druge.

Događaj je započeo utakmicom u 9 časova, a završio se večernjim duelima i zajedničkom večerom u 21 čas.

Organizatori su istakli da je cilj turnira da se kroz sport sačuva sećanje na Filipa i da ovaj memorijal postane tradicija koja će svake godine okupljati vaterpoliste i ljubitelje ovog sporta.

Posebna zahvalnost upućena je klubovima VK Spartak Prozivka, VK Polet Sombor, kao i kompaniji Maximalium suplementi na velikoj podršci i doprinosu uspešnoj organizaciji događaja.

Znamo svi za onu staru da se dobra dela isplate. Ali ako ste u Švajcarskoj, tamošnje vlasti će se pobrinuti da to zaista bude tako.

U Švajcarskoj postoji koncept takozvane banke vremena, model u kom ljudi deponuju sate provedene pomažući drugima i kasnije te sate mogu da iskoriste kada njima samima bude potrebna pomoć u starijoj dobi, prenosi Nova.rs.

Na sajtu Good Business pišu kako to funkcioniše.

Šta je banka vremena

Pojedinci pomažu starijim članovima zajednice, na primer, tako što odu u kupovinu za njih, prave im društvo, neguju ih, a zauzvrat zarađuju vremenske kredite. Ti krediti se beleže i kasnije se mogu potrošiti za dobijanje slične pomoći kada ona bude potrebna njima.

Ovaj koncept nije potpuno nov jer slični programi postoje i drugde, često zadovoljavajući potrebe koje prevazilaze negu starijih osoba. Ali ono što ga čini posebno zanimljivim jeste to što tiho rešava izazove tradicionalnog volontiranja.

Ako se dobra volja pretvori u opipljivu sigurnost u budućnosti, volontiranje se više ne posmatra kao isključivo nesebičan čin već kao oblik društvene investicije. Podstiče ljude da razmišljaju dugoročno, da deluju u službi svog budućeg ja, istovremeno gradeći kulturu uzajamnosti umesto čistog dobročinstva.

I eto načina da se današnje dobro delo pretvori u valutu budućnosti.

Zanimljivo je da razmene zasnovane na vremenskoj valuti datiraju još iz ranog 19. veka.

Cincinnati Time Store (1827–1830) bila je prva u nizu maloprodajnih prodavnica gde je rad korišćen kao sredstvo razmene i prethodio je sličnim evropskim pokušajima za gotovo dve decenije.

A u 20. veku Teruko Mizušima (1920–1996), japanska domaćica, autorka, pronalazačica, društvena komentatorka i aktivistkinja, bila je žena kojoj se pripisuje zasluga za osnivanje prve banke vremena na svetu 1973. godine, piše Vikipedija.

Suštinski kao filozofija timebanking zasniva se na pet osnovnih principa:

Svako vredi – svaka osoba ima nešto da ponudi.

Rad nekad nema novčanu cenu – briga, pažnja i zajedništvo prevazilaze materijalnu vrednost.

Uzajamna pomoć – davanje i primanje su jednako važni.

Zajednica je neophodna – društvene mreže i međusobna podrška su osnova funkcionalnog društva.

Poštovanje prema svim ljudima – svako zaslužuje uvažavanje i dostojanstvo.

U svojoj idealnoj formi timebanking gradi osećaj zajedništva.

Članovi ponekad ovo nazivaju povratkom jednostavnijim vremenima, kada je zajednica zaista brinula o svakom svom pojedincu.

Naš slavni glumac danas puni 72 godine, a iza njega je bogata i uspešna karijera.

U svojoj dugoj i bogatoj glumačkoj karijeri, Bogdan Diklić ostvario je više od 150 uloga, nikada nije brojao priznanja, već je bio fokusiran na kvalitet onoga što radi.

„Otprilike u trećem razredu gimnazije sam rešio da ću da pokušam da radim nešto me je privlačilo i što će mi stvarati radost u životu – a to je gluma. Nisam se prevario, iako sam pretpostavljao da je taj posao mukotrpan i nije lak. Sećam se da me je u to vreme tata poslao u apoteku da kupim lek, a ja sam ispred knjižare ugledao pokojnog Fabijana Šovagovića koji je snimao film u Bjelovaru. On je i dan danas jedan od glumaca koji su za mene jako veliki i jedinstveni. Pošto pri sebi nisam imao olovku i papir, otrčao sam do prodavnice i zamolio maminu prijateljicu teta Dragu, koja je bila kasirka, da mi da olovku i papir da bi mi se potpisao Šova“, prisetio se Diklić i dodao:

„Hemijska je bila bordo boje i dugo sam je čuvao, čak je sa mnom ‘nastupila’ u filmu ‘Majstori, majstori’ u sceni kada prosvetni inspektor Miroslav Simić, koga sam tumačio nešto zapisuje. Sećam se da kada sam Šovi dao papir i olovku da mi da autogram, upitao me je šta će mi to. Odgovorio sam da bih i ja možda pokušao da se bavim glumom. Dugo sam tada bio na snimanju i gledao ga. Po završetku snimanja ušao je u prodavnicu stolarskog alata da vidi šta sve ima, jer mu je hobi bila stolarija. Sećam se da mi je tada pružio ruku i rekao: ‘Doviđenja, nadam se budući kolega.’ Desetak godina kasnije nas dvojica smo bili na Pulskom festivalu i vraćajući se u Zagreb, u avionu sam mu spomenuo: ‘E, moj Šove kada bi se ti sećao’, a on se nadovezao: ‘Znam, ispred knjižare…’ Lepa i istinita priča.

Brojni filmovi u kojima je glumio Bogdan Diklić obeležili su našu kinematografiju, a rečenice ili dijalozi izgovoreni u popularnim ostvarenjima i dan danas se spominju u različitim situacijama. Međutim, i ako su pojedine scene postale kultne, Diklić je otkrio da ih ne izgovara u privatnom životu i svakodnevnoj komunikaciji.

„Ne, ne koristim, ali neki moji prijatelji, koji jako vole te filmove i to ne zato što je njihov prijatelj igrao u njima, ponekad koriste. Ima filmova u kojima su neke baš moje rečenice. Recimo u ‘Nacionalnoj klasi’: ‘A sada malo ona’, pa onda u ‘Maratoncima’ čuvena ‘Koliko može da razvije’. Sećam se da sam Bori predložio da kada u ‘Maratoncima’… govori rečenicu: ‘Ponovo radi bioskop’ da je ponovi nekoliko puta. To su moje dodate rečenice u tekstovima“, ispričao je glumac, koji osim čuvene bordo olovke ima još neke svoje predmete koje je koristio u filmu Gorana Markovića “Majstori, majstori”, kao na primer matursko odelo.

„Jeste i ne znam šta se kasnije desilo sa njim. Bila je kao revizit i moja akten-tašna koju mi je majka kupila za rođendan. Stvarno ne znam odakle joj ideja da mi to kupi za rođendan jer nikada je nisam koristio sem za snimanje ovog filma. To joj je bila jedina svrha“, rekao je Bogdan, prenosi „Blic„.

Bogdan Diklić se već 48 godina bavi glumom, a kako kaže, privatno je veoma stidljiva osoba. Kako je ispričao, nije uspeo da u svakoj ulozi uradi ono što je nameravao. Međutim, u “Martoncima…” je uspeo da istera sve što je zamislio.

„Svi smo uživali dok smo snimali film jer smo imali svest o tome da radimo nešto što će biti dobro ali niko od nas nije imao svest da će to toliko da traje. Pored scenarija ‘Nacionalne klase’ i ovaj je bio pun ‘dopisivanja olovkama’. Nažalost, dokaze nemam, jer su se ti papiri sa scenariom negde izgubili“, ispričao je Bogdan Diklić.

Protiv Z.M. (51) biće podneta krivična prijava u redovnom postupku zbog postojanje sumnje da se u dužem vremenskom periodu nelegalno bavio odgajanjem pasa i njihovom prodajom putem društvenih mreža u Srbiji i u zemljama Evropske unije, stičući na taj način protivpravnu imovinsku korist, saopštila je danas Policijska uprava u Zrenjaninu.

Kako se navodi u saopštenju, Z. M. se tereti da je izvršio krivično delo neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, a protiv njega će krivičnu prijavu zajedno podneti Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije - Službe za suzbijanje kriminala, Policijske uprave u Zrenjaninu i Odseka za veterinu, u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u tom gradu.

Pretresom stana, kao i drugih prostorija koje osumnjičeni koristi, pronađeno je 13 odraslih skupocenih pasa i 11 štenaca, koji su privremeno oduzeti i stavljeni pod kontrolu, a čija se vrednost procenjuje oko 3,5 miliona dinara.

U stanu osumnjičenog policija je pronašla i više iskorišćenih bočica vakcina, veterinarskih lekova, čip za čipovanje pasa i aplikator za aplikovanje za čipove koje isključivo može posedovati i koristiti specijalista doktor Veterinarske medicine, sa posebnom dozvolom, blanko pasoši za pse, mobilni telefoni, kao i dokumentacija koja ukazuje na međunarodnu prodaju pasa u Srbiji i zemljama Evropske unije u prethodnom periodu - piše RTV.

"Ovom akcijom pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, presekli su još jedan lanac organizovane nelegalne trgovine i zlostavljanja životinja na državnom i međunarodnom nivou. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova nastavljaju intenzivan rad na sprečavanju i otkrivanju krivičnih dela iz oblasti ekološkog kriminala i apeluju na građane da prijavljuju sve slučajeve ekološkog kriminala", poručili su iz MUP-a u Zrenjaninu.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. avgust

Nova pravila o transparentnosti za modele opšte namene veštačke inteligencije (AI), poput ChatGPT-a i Geminija, stupila su na snagu u Evropskoj uniji.

Prema novim pravilima, programeri moraju da otkriju kako njihovi modeli funkcionišu i koji podaci su korišćeni za obuku, preneo je francuski "Mond".

Za naprednije modele, koji nose veće rizike, moraju da se dokumentuju bezbednosne mere.

Ova pravila omogućavaju bolju zaštitu autorskih prava, jer programeri moraju da prijave izvore podataka koje koriste, uključujući i eventualnu automatizaciju prikupljanja podataka sa interneta - piše B92.

Takođe, moraju da se primene mere za zaštitu intelektualne svojine.

Evropsku komisiju 27 država članica moraju da obaveste o tome koji će nacionalni organi biti odgovorni za obezbeđivanje pravilnog sprovođenja propisa.

Kina želi da se osnuje svetska organizacija za AI

Ovaj zakon izaziva napetosti između EU i Sjedinjenih Američkih Država, jer američke kompanije, uključujući Google i Metu, nisu oduševljene regulativama koje bi mogle da uspore razvoj tehnologije AI u Evropi.

Iako je EU izdala kodeks dobre prakse, mnoge velike američke firme se protive zakonima koji ih obavezuju na veći nadzor i odgovornost.

Programeri koji prekrše zakon mogu da budu kažnjeni i do sedam odsto globalnog prihoda.

Zakon uključuje i odredbe za visokorizične sisteme AI u osetljivim sektorima, kao što su obrazovanje, energetska infrastruktura i granična kontrola.

Ako vam je potreban beg od gužve, turista i predvidivih letnjih destinacija – a pritom se ne bojite i ne bežite od zmija – postoji mesto koje vam može pružiti potpuno drugačije iskustvo. Usred Prespanskog jezera, nedaleko od Ohrida i granica sa Grčkom i Albanijom, leži Golem Grad – ostrvo toliko neobično da deluje kao da nije sa ove planete.

Poznat i kao Ostrvo zmija, Golem Grad je pravo malo čudo prirode, ali i istorijska enigma. Zatvoren za javnost sve do 2008. godine, ovo ostrvo veličine svega 20 hektara vekovima je bilo nenaseljeno i prepušteno prirodi. Danas je zaštićeni prirodni rezervat i retka oaza divlje flore i faune, kakva se retko gde može pronaći, ne samo na Balkanu, već i u čitavoj Evropi - piše Danas.

Putopisac i youtuber Robert Dacešin nedavno je posetio Golem Grad i podelio svoje utiske sa ovog neobičnog mesta. „Na ostrvu danas živi oko 7.000 zmija ribarica i više od 2.000 poskoka – to znači oko 100 zmija po hektaru“, kaže Dacešin. Uz njih, svoje mesto pod suncem pronašle su i brojne barske kornjače, ptice i retke biljne vrste, pa nije ni čudo što je Golem Grad zanimljiv istraživačima, biolozima, ali i svim radoznalim avanturistima.

Ostrvo je dugačko svega 750 i široko 450 metara, okruženo liticama i pećinama visokim do 30 metara. Na njegovom vrhu nalazi se plato sa dva brda i ostacima nekadašnjih građevina – uključujući crkvu koja je danas proglašena spomenikom kulture. Arheolozi su ovde pronašli tragove koji ukazuju na to da je ostrvo bilo naseljeno još u antičko vreme.

Do Golem Grada nećete naići slučajno – potrebno je brodom stići iz makedonskog sela Konjsko, a poseta se preporučuje isključivo uz vodiča. Iako se situacija polako menja i ostrvo postaje sve pristupačnije turistima, gužvi za sada nema. Što je, ruku na srce, i razumljivo – nije svako spreman da se suoči sa tolikom količinom zmija na tako malom prostoru.

Upravo zato Golem Grad ostaje tajanstvena, gotovo zaboravljena tačka na mapi Balkana – savršena za one koji letnji odmor ne zamišljaju pod suncobranom, već u potrazi za pričama koje se retko prepričavaju.

Kada većina nas pomisli na šećer, verovatno ne razmišlja o svom seksualnom životu - već o dezertu.

Šećer nas u trenutku čini da se osećamo dobro, ali s vremenom, previše šećera može nas lišiti nekih od najintimnijih trenutaka u životu, piše dr Džejmin Brambat za CNN.

Godine 2025, svi pričaju o GLP-1 injekcijama za kontrolu šećera i mršavljenje. Ova nova vrsta lekova pomogla je mnogima da ostvare značajne zdravstvene dobitke — uključujući poboljšanje nivoa šećera u krvi, gubitak težine — pa čak i poboljšanja u seksualnom životu (jer takođe mogu i bolje da spavaju) prenosi N1.

Brambat kaže da njemu nije cilj da umanjim upotrebu GLP-1 lekova ili da kaže da ih ljudi uzimaju bez potrebe (iako neki možda i uzimaju).

Njegov cilj je, kaže, da pokrene širu diskusiju: Šta ako bismo više pažnje posvetili osnovnom uzroku — našoj ljubavi prema šećeru i njegovim posledicama po raspoloženje, metabolizam, seks i još mnogo toga?

Da li vam je šećer u krvi normalan?

Većina ljudi povezuje šećer u krvi sa dijabetesom, ali malo njih zna šta se smatra "normalnim".

Nivo šećera u krvi može se proveriti u realnom vremenu jednostavnim ubodom u prst, pomoću kućnog glukometra ili nosivih uređaja kao što su kontinuirani monitori glukoze (oni uređaji veličine novčića koje možda vidite na nadlaktici), koji pružaju povratne informacije o nivou šećera tokom dana.

Test glukoze na licu mesta daje trenutni uvid, ali postoji jedan laboratorijski test koji pruža kompletnu sliku — hemoglobin A1c.

Šta je hemoglobin A1c i zašto je važan?

Ovaj test krvi meri procenat hemoglobina u krvi koji ima vezan glukoze — dajući vama i vašem lekaru uvid u prosečan šećer u krvi u poslednja dva do tri meseca. Ovo ga čini pouzdanim pokazateljem koliko dobro vaše telo upravlja glukozom tokom vremena.

Prema Američkom udruženju za dijabetes:

• Normalno: A1c ispod 5,7%
• Predijabetes: 5,7% do 6,4%
• Dijabetes: 6,5% ili više

"Kao hirurg, rutinski proveravam A1c pre svake operacije — posebno onih koje uključuju implantate. Povišeni A1c je snažno povezan sa lošim oporavkom, rizikom od infekcija i komplikacijama. Dakle, bez obzira da li je u pitanju urološka operacija ili nešto drugo, kontrola šećera u krvi je važnija nego što ljudi misle," kaže lekar u tekstu na CNN.

Kako povišen šećer u krvi utiče na vaš seksualni život

Seksualno zdravlje retko ko povezuje sa šećerom u krvi, ali hronično povišen šećer može uticati na intimu — kod svih.

Kod muškaraca, visok šećer može oštetiti nerve i krvne sudove važne za erekciju. Vremenom, to se može manifestovati kao erektilna disfunkcija, i to pre nego što muškarac uopšte sazna da ima rizik od dijabetesa. Visok šećer takođe može smanjiti nivo testosterona, što dodatno snižava libido i energiju.

Mnogi pacijenti koji ne idu redovno kod izabranog lekara, dr Brambat kaže da kod njega dolaze zbog problema sa seksualnim funkcionisanjem — da bi kasnije otkrili da im je šećer van kontrole. Za ove pacijente, prvi znak da nešto nije u redu nije bila žeđ, promene u težini ili umor, već, kako kaže - problemi u spavaćoj sobi.

Kod žena, visok šećer može smanjiti protok krvi i izazvati hormonsku neravnotežu, što može uzrokovati suvoću vagine, bolan odnos ili probleme sa orgazmom. Takođe može povećati rizik od učestalih infekcija mokraćnih puteva, što čini intimu bolnom ili manje poželjnom. Mnoge žene se osećaju frustrirano i zbunjeno, pitajući se da li su ove promene posledica starenja, menopauze, stresa ili nečeg drugog. Nizak kvalitet šećera u krvi im obično nije ni na kraj pameti.

Kako se tretira visok šećer u krvi

Dijabetes je izuzetno čest — oko 38 miliona Amerikanaca ga ima — a gotovo 1 od 4 toga nije ni svesno, prema Centrima za kontrolu bolesti SAD.

Tradicionalno, lečenje dijabetesa počinje oralnim lekovima poput metformina, koji smanjuje proizvodnju šećera u jetri, navodi lekar. Ostale klase lekova rade drugačije - povećavaju lučenje insulina ili pomažu bubrezima da izbace višak šećera. Ovi lekovi se obično prepisuju u ranijim fazama dijabetesa ili kod blago povišenog A1c.

Injekcije postaju potrebne kada pilule nisu dovoljne. Dugi niz godina, to je značilo dnevne injekcije insulina, koje su mnogima bile naporne, ali neophodne. Insulin mora biti precizno tempiran uz obroke, a doziranje može biti komplikovano. Takođe postoji realan strah od niskog šećera, što neke ljude obeshrabruje da započnu ili ostanu na terapiji.

Prema rečima doktora Brambata, poslednjih godina, GLP-1 lekovi postali su deo rutine za mnoge pacijente. Ovi lekovi - semaglutid, liraglutid, tirzepatid — oponašaju prirodni hormon koji reguliše šećer u krvi, usporava varenje i stvara osećaj sitosti.

Iako su prvobitno razvijeni za lečenje dijabetesa tipa 2, širom sveta su stekli pažnju zbog efekta na mršavljenje. Danas mnogi pacijenti traže ove lekove čak i pre drugih opcija - ne samo radi kontrole šećera, već i zbog želje da oslabe.

Bolja kontrola šećera može poboljšati testosteron

Ovi lekovi takođe mogu pomoći da se normalizuje nivo testosterona kod muškaraca sa gojaznošću ili dijabetesom tipa 2, prema preliminarnom istraživanju predstavljenom na godišnjem sastanku Endokrinološkog društva.

Istraživači su pratili 110 muškaraca koji su koristili GLP-1 injekcije, ali nisu uzimali terapiju testosteronom. Tokom 18 meseci, uz prosečan gubitak težine od 10%, broj muškaraca sa normalnim nivoom testosterona porastao je sa 53% na 77%. Ovaj porast pokazuje da lekovi razvijeni za dijabetes i mršavljenje mogu pozitivno uticati i na hormone kod muškaraca.

Iako istraživanje još nije recenzirano, ovi nalazi se pridružuju sve većem broju dokaza da upravljanje težinom i šećerom ima višestruke koristi — uključujući testosteron, energiju i seksualnu funkciju.

Probajte prvo ovu težu alternativu

Pre nego što odmah posegnete za lekovima, nemojte potceniti moć doslednih promena u načinu života - ne samo za šećer, već za ceo vaš život, piše doktor.

Redovno vežbanje poboljšava osetljivost na insulin, pomaže u mršavljenju, povećava energiju i poboljšava seksualnu funkciju povećanjem protoka krvi i hormonskog balansa. Uravnotežena ishrana - bogata celovitim namirnicama, vlaknima i nemasnim proteinima - stabilizuje šećer i smanjuje upale koje doprinose hroničnim bolestima. Bolji san, manje alkohola i upravljanje stresom takođe igraju važnu ulogu.

Dakle, ako se dvoumite između injekcije i novog režima, možda ovog puta posegnite za sportskom torbom pre nego za špricom, savetuje doktor Brambat. Možda nećete promeniti samo laboratorijske nalaze, već i to kako se osećate u sopstvenoj koži.

Jedan čovek je proglasio sebe predsednikom samoproglašene države koja se nalazi u spornom delu zemlje između Hrvatske i Srbije — i dolazi sa zastavom, kabinetom, valutom i gotovo 400 građana, piše Njujork post.

Danijel Džekson je osnovao Slobodnu Republiku Verdis, parče šume manje od 50 hektara duž reke Dunav, piše ovaj medij, a prenosi N1.

To je učinio, kako se navodi, nakon što je otkrio da to područje nije potraživano ni od jedne susedne zemlje zbog tekućeg graničnog spora.

„Verdis je bila ideja koju sam imao kada sam imao 14 godina,“ rekao je Džekson, koji sada ima 20 godina. „U početku je to bio samo eksperiment sa nekoliko drugara. Svi smo sanjali da stvorimo nešto ludo", navodi on, piše NY post.

Džekson je zvanično proglasio nezavisnost republike 30. maja 2019. godine, prenela je novinska agencija SWNS, navodi se u tekstu.

Područje koje je ovaj Britanac prisvojio, poznato na kartama kao „džep tri“, od tada je proglašeno za drugu najmanju zemlju na svetu, odmah iza Vatikana, navodi se u tekstu.

Digitalni dizajner, koji zarađuje za život kreirajući virtuelne svetove na Robloxu, počeo je da oblikuje Verdis u funkcionalnu vladu kada je imao samo 18 godina.

„Počeli smo da ostvarujemo Verdis kada sam imao 18 godina, tako što smo napravili neke zakone i zastavu,“ rekao je. „Sada smo izgradili vladu i imamo odličan kabinet,“ dodao je za NY post.

Zvanični jezici - srpski, hrvatski i engleski

Zvanični jezici Verdisa su engleski, hrvatski i srpski — a zemlja koristi evro kao svoju valutu, piše u tekstu.

Verdis je dostupan isključivo čamcem iz hrvatskog grada Osijeka, iako su pokušaji naseljavanja naišli na ozbiljan otpor.

U oktobru 2023. godine, hrvatska policija je privela nekoliko doseljenika, zajedno sa samim Džeksonom, pre nego što ih je deportovala i njemu izrekla doživotnu zabranu ulaska u zemlju, navodi se u tekstu.

„Deportovali su nas, ali nisu mogli da navedu razlog zašto,“ rekao je Džekson. „Rekli su da predstavljamo pretnju za nacionalnu bezbednost", navodi Njujork post.

Sada, vodeći ono što naziva "vladom u egzilu“, Džekson je optužio hrvatske vlasti da su postavile nadzorne sisteme duž obale njegove zemlje kako bi blokirale pristup iz Srbije, prenosi SWNS, navodi ovaj medi.

„Imali smo mnogo problema sa hrvatskim vlastima, ali želimo da u budućnosti imamo dobar odnos s njima,“ dodao je za NY post.

„Nisu nas prihvatili s dobrodošlicom i bili su agresivni,“ tvrdi on za ovaj medij.

Prema navodima SWNS-a, Džekson sada često putuje u Beograd, u Srbiju, gde, kako kaže, su zvaničnici bili daleko prijemčiviji, navodi se.

"Svaka osoba dobija pasoš"

Svaka osoba dobija pasoš — iako je Džekson upozorio ljude da ga ne koristite za stvarna međunarodna putovanja.

Uprkos tome, neki građani su navodno koristili svoj verdiski pasoš za ulazak u druge zemlje, navodi se u tekstu.

„To je veoma mala zemlja, tako da moramo biti pažljivi koga puštamo unutra,“ rekao je Džekson za SWNS, prenosi Njujork posto.

„Kada je reč o odobravanju ljudi, tražimo veštine koje su u potražnji, kao što su iskustvo u medicini ili radu u policiji", kazao je on, navodi se u tekstu.

Džekson, koji je poreklom iz Australije, rešen je da Verdis učini nečim više od pukog misaonog eksperimenta, prenosi SWNS.