Sombor.info

Organizacija dečijeg rođendana na prvi pogled deluje kao nešto što bi trebalo da bude jednostavno. U praksi to često izgleda drugačije. Pozivnice, torta, hrana, broj gostiju, raspored sedenja i zabava za decu lako pretvore jedan lep plan u niz obaveza koje roditeljima oduzmu mnogo vremena i energije. Upravo zato sve više porodica u Somboru traži način da ceo proces učini lakšim i preglednijim.

Manje obaveza za roditelje

Jedan od glavnih razloga zbog kojih se roditelji odlučuju za igraonicu jeste to što ne moraju sami da pripremaju prostor i razmišljaju o svakom detalju. Kod kućne proslave često je potrebno unapred srediti stan ili dvorište, organizovati gde će deca biti, gde će sedeti odrasli i kako će sve izgledati kada gosti odu. Posle toga sledi i sređivanje.

U igraonici je veliki deo tog posla već rešen. Prostor je pripremljen za decu, a roditelji imaju manje stvari o kojima moraju da razmišljaju. Mnogima upravo to bude presudno kada biraju gde će organizovati rođendan.

Deci je zabavnije kada imaju prostor za igru

Na rođendanu je najvažnije da se deca osećaju opušteno i da imaju gde da se igraju. Kada je proslava u igraonici, sam prostor već postaje deo zabave. Tobogani, penjalice, prostori za igru i sadržaji prilagođeni uzrastu pomažu da deca budu aktivna i zaokupljena.

Kod kuće roditelji često moraju dodatno da smišljaju kako da zabave grupu dece različitog uzrasta. U igraonici je to mnogo jednostavnije, jer je ambijent već prilagođen dečijoj igri i druženju.

Manje stresa oko vremena i prostora

Vreme je faktor koji se često potceni. Proslava napolju može delovati kao lepa ideja, ali dovoljna je kiša ili nagla promena vremena da planovi postanu neizvesni. U zatvorenom prostoru roditelji nemaju tu vrstu brige, što je posebno važno u periodima godine kada vreme ume brzo da se promeni.

Pored toga, nije svako u mogućnosti da kod kuće organizuje proslavu za veći broj dece i odraslih. Igraonica zato za mnoge porodice nije samo praktična opcija, već i realnije rešenje.

Roditeljima je važno da sve bude pregledno

Danas roditelji više ne donose odluku samo na osnovu jedne preporuke. I dalje im mnogo znači kada čuju tuđe iskustvo, ali žele i sami da provere osnovne informacije pre nego što se odluče. Zanima ih kakav je prostor, za koji uzrast je namenjen, koliko dece može da primi i šta sve obuhvata proslava.

Zato mnogi roditelji pre konačne odluke najpre pregledaju igraonice u Somboru, uporede osnovne informacije i tek onda odlučuju koga će kontaktirati. Takav pristup štedi vreme i pomaže im da lakše suze izbor.

Igraonica više nije rezervna opcija

Nekada se na proslavu u igraonici često gledalo kao na rešenje kada kod kuće nema dovoljno prostora. Danas je situacija drugačija. Za mnoge roditelje igraonica je postala prvi izbor upravo zato što donosi više praktičnosti, više reda i manje stresa oko organizacije.

To ne znači da je kućna proslava loš izbor. Za neke porodice ona će i dalje biti najlepša i najprirodnija opcija. Ipak, sve veći broj roditelja u Somboru bira igraonicu zato što im omogućava da se više posvete detetu i gostima, a manje logistici.

Kada je rođendan lepši i za decu i za roditelje

Na kraju, većina roditelja želi isto. Da dete ima lep rođendan, da se gosti prijatno osećaju i da ceo dan ne prođe u žurbi i nervozi. Upravo zato se igraonica sve češće pokazuje kao izbor koji odgovara i deci i odraslima.

Kada su deca zaokupljena igrom, prostor prilagođen proslavi, a organizacija jednostavnija, roditeljima ostaje više prostora da uživaju u trenutku. A to je često i najvažniji deo svakog dečijeg rođendana.

Alergijska oboljenja predstavljaju najčešće zdravstvene probleme današnjice. Skoro četvrtina svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti.

U poslednje 2-3 decenije tri puta se povećala pojava alergijskih stanja, a verovatno će se tendencija rasta nastaviti sa akcentom na dečju populaciju. Procena stručnjaka je da će do 2050. godine svako drugo dete biti alergično. Samim tim se alergija s pravom naziva epidemijom 21. veka, piše za Stetoskop dr Mirjana Živanović.

Alergija i atopija

Alergija predstavlja preterani imunološki odgovor na strani antigen bez obzira na mehanizam. Atopija je nasledna predispozicija – sklonost organizma za razvoj alergijske reakcije.

Kako nastaje alergijska reakcija?
Alergijska reakcija je posredovana IgE antitelima na uobičajene faktore spoljašnje sredine i može se podeliti na rani i kasni tip u odnosu na vreme unošenja alergena i pojavu alergijske inflamacije. Manifestacije alergijske reakcije su lokalne i sistemske u zavisnosti od puta ulaska alergena (inhalatorni, nutritivni). Anafilaksa je najteži oblik alergijske reakcije, a pored inhalatornih i nutritivnih alergena mogu je izazvati i lekovi, venomi insekata i neke hemijske supstance.

Alergeni - najčešći izazivači alergija kod dece

Najčešći inhalatorni alergeni su:

• grinje i poleni drveća,
• trava i korova,
• kao i epitel životinja.

Najčešći nutritivni alergeni su:

• kravlje mleko,
• jaja,
• kikiriki,
• pš. brašno,
• soja,
• koštunjavo voće,
• riba i ostali morski plodovi.

Kakva će biti ekspresija simptoma zavisi od načina unosa, vrste i količine alergena.

Najčešće alergijske bolesti kod dece

Najčešće alergijske bolesti su:

• alergijski rinitis i alergijska astma,
• atopijski dermatitis i nutritivna alergija posebno u ranom detinjstvu,
• kao i polen-hrana alergijski sindrom.

Postavljanje dijagnoze

Za postavljanje dijagnoze alergijskih bolesti prvo se radi kožno testiranje (SPT i PPT), a zatim i određivanje nivoa spec. IgE u krvi. Treba naglasiti da je anamneza, kako lična tako i porodična, veoma značajna u planiranju dijagnostičkih procedura.

Atopy Patch Test (APT)

Pored pomenutih dijagnostičkih procedura postoji i Atopi patch test ili APT – epikutani test na najčešće nutritivne alergene. To je određivanje kasnog tipa reakcije nakon 48 i 72 sata. To je kasna kožna reakcija na nutritivne, pa i inhalatorne alergene, te je osetljiviji test u odnosu na Prick i RAST (spec. IgE), posebno u evaluaciji preosetljivosti na hranu u ranoj životnoj dobi.

Kako se izvodi patch test?

Tokom izvođenja testa alergeni se primenjuju okluzivnom tehnikom. Preporučeno trajanje okluzije je 48 sati, zatim se radi I očitavanje, a nakon 72 sata i II očitavanje. Bitno je da koža bude netretirana, neozleđena na mestu aplikacije alergena. Optimalna koncentracija alergena je 5000 PNU (protein nitrogen units) po gramu u vazelinu. Radi se u gornjem delu leđa.

Kako izgleda pozitivan nalaz?

Ključni elementi za pozitivnost testa jesu: prisustvo eritema, broj i distribucija papula, induracija kože. Stvaranje papula i induracija kože su najkorisniji parametri pozitivne reakcije na hranu posebno kad se istovremeno javljaju, a visoko je specifična induracija van granica primene alergena.

Patch test - tumačenje rezultata

Umereni eritem je visokospecifičan, ali manje pouzdan znak i kao solitarni nije dovoljan za potvrdu dijagnoze. Kombinacija više od 7 papula sa induracijom kože je 100% specifična i dokaz je alergije na hranu. Prisustvo jednog znaka ima značajnost 47-88%; kombinacija dva znaka 86-100%, a sva tri znaka 100% specifičnosti.

Na koje namirnice se test najčešće radi?

Test se najčešće radi na mleko, jaja, ribu, soju, razne vrste brašna, koštunjavo voće, kikiriki, susam, ali postoji mogućnost široke palete nutritijenata koji se mogu testirati.

Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom često je svakodnevni izazov.

Ipak, stručnjaci ističu da jednostavna navika, poput desetominutne šetnje nakon doručka, može značajno da doprinese snižavanju nivoa šećera u krvi već na početku dana.

Vežbanje odmah nakon obroka je toliko efikasno da Američki koledž sportske medicine preporučuje da ljudi sa dijabetesom tipa 2 zakažu vežbanje posle obroka, a ne pre. Stručnjaci za dijabetes potvrđuju da je čak i 10 minuta dovoljno da napravi značajnu razliku, sve dok započnete šetnju odmah nakon jela, piše EatingWell.

Kako šetnja posle doručka utiče na šećer u krvi

Nakon obroka, nivo šećera u krvi prirodno raste. „Kratka šetnja posle doručka pomaže u ublažavanju naglog skoka šećera u krvi jer se glukoza odmah koristi za energiju, umesto da se zadržava u krvi“, objašnjava Rebeka Jaspan, registrovani dijetetičar i sertifikovani edukator za dijabetes. Aktivnim mišićima je potrebna glukoza, pa je brzo koriste, što rezultira manjim porastom šećera u krvi, prenosi Index.hr.

Međutim, vreme je ključno. Jedna studija je pokazala da desetominutna šetnja odmah nakon konzumiranja ugljenih hidrata dovodi do manjih skokova glukoze i nižeg prosečnog nivoa šećera u krvi nego čekanje od pola sata i hodanje tri puta duže.

Pomaže telu da efikasnije koristi insulin

„Kod ljudi sa dijabetesom, telo ili ne reaguje dobro na insulin ili ga ne proizvodi dovoljno“, kaže Ejmi Kimberlen, portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku. „Ali kada ljudi sa dijabetesom redovno vežbaju, njihove ćelije postaju osetljivije na insulin.“

Šetnja posle doručka radi poboljšanja osetljivosti na insulin mora postati svakodnevna navika. „Osetljivost na insulin se postepeno poboljšava“, kaže Loren Planket, registrovani dijetetičar. Iako vežbanje može poboljšati osetljivost na insulin do 24 sata, efekti nakon toga nestaju.

„Što se češće bavimo aerobnim aktivnostima, čak i na kratko, veća je verovatnoća da ćemo videti poboljšanja osetljivosti na insulin“, objašnjava Planket.

Pojačava crevne bakterije koje pomažu u regulisanju šećera u krvi

Svakodnevna šetnja posle doručka takođe može indirektno pomoći u regulisanju šećera u krvi.

„Nedavna istraživanja sugerišu da vežbanje može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi kod ljudi sa dijabetesom utičući na crevnu mikrobiotu“, kaže Kimberlen.

Jedan mehanizam je kroz sposobnost korisnih crevnih bakterija da proizvode antiinflamatorna jedinjenja koja se nazivaju masne kiseline kratkog lanca. Ova jedinjenja poboljšavaju energetski metabolizam, što dovodi do efikasnijeg korišćenja glukoze i bolje osetljivosti na insulin.

Smanjuje stres

Lako je pretpostaviti da je visok šećer u krvi isključivo povezan sa ishranom, ali Američko udruženje za dijabetes kaže da stres takođe može povećati nivo šećera u krvi.

„Stres povećava nivoe hormona stresa kortizola i adrenalina, pripremajući telo za ‘borbu ili beg’“, kaže Jaspan. Kao odgovor, telo signalizira jetri da oslobodi uskladištenu glukozu u krvotok kako bi obezbedilo energiju, iako to zapravo nije potrebno.

Dobra vest je da jutarnja šetnja može pomoći. „Hodanje umerenim tempom pomaže u smanjenju nivoa hormona stresa, posebno kortizola“, kaže Jaspan. Pored toga što pomažete u snižavanju šećera u krvi, započećete dan na mirniji i opušteniji način.

Tokom vrelih letnjih noći, kada temperature ostaju visoke i nakon zalaska sunca, san može postati pravi izazov. Ipak, stručnjaci otkrivaju jednostavan trik koji može rashladiti spavaću sobu za manje od pet minuta, bez ikakvih dodatnih troškova.

Leto je sve bliže, a kada skoče temperatue mnogima prave problem tokom noći. Jedna od najneprijatnijih stvari jeste kada zbog vrućine ne možete da zaspite, pa se satima preznojavate i okrećete po krevetu pokušavajući da pronađete makar malo svežine, piše nova.rs.

Većina ljudi u takvim situacijama odmah uključuje ventilator ili klima uređaj ali mnogima smeta buka tokom spavanja, dok dodatni rad uređaja znači i veću potrošnju struje. Osim toga, ventilatori i klima uređaji često podižu prašinu i polen, pa prostorija može da postane zagušljiva.

Džon Loless iz kompanije Best Heating koja se bavi sistemima za grejanje i hlađenje tvrdi da postoji mnogo jednostavnije rešenje za rashlađivanje prostorije tokom noći, a potreban vam je samo jedan običan manji peškir.

„Ako otvorite prozor i okačite vlažan peškir ili čaršav natopljen hladnom vodom ispred njega, prostorija može značajno da se rashladi“, objasnio je.

Kako kaže, topao vazduh koji ulazi spolja prolazi kroz vlažnu tkaninu i pritom se hladi pre nego što uđe u sobu.

Tokom dana sunce zagreva vazduh oko prozora, a toplota se zadržava unutar prostorije. Kada uveče zatvorimo zavese ili roletne, veliki deo te toplote ostaje „zarobljen“ u sobi.

Ovaj trik funkcioniše zbog procesa isparavanja vode. Da bi voda isparila, potrebna joj je energija, a uzima je iz toplote koja se nalazi u okolnom vazduhu.

Na taj način vlažan peškir praktično „izvlači“ toplotu iz vazduha pre nego što on uđe u prostoriju, što može značajno da rashladi spavaću sobu i olakša uspavljivanje

Kako pravilno koristiti trik sa peškirom?

Najpre sipajte hladnu vodu u lavabo ili posudu, pa nakvasite peškir. Važno je da bude vlažan, ali ne potpuno mokar i da iz njega ne curi voda.
Ako je peškir previše natopljen, vazduh neće moći lako da prolazi kroz njega, pa soba može postati sparna i vlažna.
Zatim okačite peškir pored otvorenog prozora kako bi vazduh mogao da prolazi kroz njega. Čak i slab protok vazduha dovoljan je da metoda funkcioniše.
Po želji, vlažan peškir možete okačiti i na vrata sobe kako biste dodatno poboljšali efekat rashlađivanja.
Kada se peškir osuši, dovoljno je samo da ga ponovo nakvasite i soba bi tokom večeri trebalo da bude znatno prijatnija za spavanje, čak i tokom veoma toplih noći.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upravo je upozorio je na grmljavinske nepogode praćene gradom i olujnim vetrom koje se očekuju u sredu i četvrtak u Srbiji.

Kako je istaknuto na sajtu RHMZ grmlјavinske nepogode praćene gradom i olujnim vetrom očekuju se:

• u sredu (10.06.) posle podne, uglavnom u brdsko-planinskim predelima Srbije, kao lokalna pojava
• u toku noći između srede i četvrtka (10/11.06.) u Vojvodini i donjem Podrinju u sklopu nadolazećeg linijskog grmlјavinskog sistema iz Mađarske i Hrvatske
• u četvrtak (11.06.) tokom dana u centralnoj i južnoj Srbiji.
  
  Zbog toga su upaljeni i meteoalarmi i to u većem delu Srbiju narandžaste boje što znači da je vreme opasno. Zbog najavljenog nevremena, RHMZ saopštava da će hitna upozorenje za konkretne lokacije izdavati sat do dva ranije.

Kako se navodi u vremenskoj prognozi RHMZ, već u sredu se, sredinom dana i posle podne, uz lokalni razvoj oblačnosti, očekuje pojava kratkotrajnih plјuskova sa grmlјavinom i gradom, koji će biti češći u brdsko-planinskim predelima. Vetar slab i umeren, različitih smerova, pri plјusku jak.

U toku noći u Vojvodini jače naoblačenje s kišom, plјuskovima, grmlјavinom i lokalnim grmlјavinskim nepogodama sa gradom i olujnim severozapadnim vetrom.

Naoblačenje s kišom, plјuskovima i grmlјavinom sa severozapada Srbije u četvrtak (11.06.) će se proširiti i na ostale krajeve uslovlјavajući osetniji pad temperature, ali i lokalne grmlјavinske nepogode - grad i olujni vetar - koje se rano ujutro očekuju u Vojvodini, a kasnije tokom dana i u centralnoj i južnoj Srbiji.

U petak (12.06.) promenlјivo oblačno i vetrovito sa sunčanim intervalima uz prestanak padavina. Kiša se očekuje još ujutro na jugu i jugoistoku Srbije. Duvaće umeren i jak, na istoku povremeno i olujni severozapadni vetar. Dnevne temperature od 20 do 24 °C.

Za dane vikenda i u ponedelјak (13 - 15.06.) sveža jutra uz maksimalne temperature i dalјe ispod proseka - u intervalu od 22 do 26 °C - a promenlјiva oblačnost usloviće prolazno kratkotrajnu kišu ili plјusak, u subotu (13.06.) prvo u Vojvodini, a u nedelјu (14.06.) i u oblastima južnije od Save i Dunava. I dalјe će duvati umeren i jak severozapadni vetar.

Kvasac nije dobar samo za hleb – iskusni baštovani koriste ga i kao prirodnu pomoć za uzgoj paradajza.

Mnogi ljubitelji baštovanstva i dalje se oslanjaju na proverene domaće trikove koji se prenose generacijama. Jedan od njih je i upotreba kvasca u uzgoju paradajza, za koji mnogi tvrde da podstiče rast biljaka i doprinosi bogatijem rodu, piše N1.

Iako na prvi pogled deluje kao još jedan internet trend, reč je o staroj metodi koju su koristile još naše bake. Kvasac podstiče aktivnost mikroorganizama u zemljištu, a oni pomažu razgradnju organske materije i čine određene hranljive sastojke dostupnijim biljkama.

Zašto baštovani koriste kvasac?

Kvasac sadrži žive mikroorganizme koji se u odgovarajućim uslovima aktiviraju i doprinose intenzivnijim procesima u zemljištu. Zahvaljujući tome, biljke mogu lakše da iskoriste hranljive materije koje se već nalaze u zemlji.

Mnogi baštovani primećuju da nakon upotrebe rastvora od kvasca listovi postaju intenzivnije zeleni, a biljke deluju snažnije i zdravije.

Ipak, važno je naglasiti da kvasac nije zamena za đubrivo, već dodatak redovnoj nezi biljaka.

Kako se priprema rastvor od kvasca?

Priprema je jednostavna i ne zahteva skupe sastojke.

Potrebno je:
10 litara mlake vode
10 grama svežeg kvasca ili jedna kašičica suvog kvasca
2 kašike šećera

Kvasac i šećer pomešajte sa vodom i ostavite da odstoji oko dva sata.

Pre upotrebe dobijeni rastvor razblažite sa još 10 litara vode i njime zalijte biljke.

Za jedan struk paradajza dovoljno je oko pola litra pripremljene mešavine.

Greška koju mnogi prave

Stručnjaci upozoravaju da rastvor ne treba sipati na potpuno suvu zemlju.

Ako je zemljište presušeno, biljka može doživeti dodatni stres. Zato se preporučuje da zemlju najpre zalijete običnom vodom, a tek nakon otprilike pola sata primenite rastvor od kvasca.

Koliko često koristiti kvasac?

Kao i kod svih domaćih preparata, važno je ne preterivati.

Rastvor od kvasca preporučuje se najviše dva do tri puta tokom sezone, uz razmak od najmanje dve do tri nedelje između tretmana.

Prečesta upotreba može poremetiti ravnotežu hranljivih materija u zemljištu, pa više ne znači nužno i bolje rezultate.

Dodatni trik - pepeo

Neki baštovani nakon tretmana kvascem dodaju i malu količinu prosejanog pepela.

Pepeo je bogat kalijumom i drugim mineralima koji su paradajzu potrebni za razvoj plodova. Dovoljna je jedna šaka pepela oko biljke dan nakon zalivanja rastvorom od kvasca.

I ovde važi isto pravilo – umerenost je ključ uspeha.

Može da se koristi i za druge kulture

Rastvor od kvasca ne koristi se samo za paradajz. Na sličan način mnogi ga primenjuju i kod paprike i krastavaca.

Najbolje vreme za zalivanje je rano ujutru ili uveče, kada sunce nije jako. Tako biljke imaju dovoljno vremena da iskoriste vlagu pre nego što ispari.

Iako kvasac ne može da zameni kvalitetno zemljište, kompost i pravilno đubrenje, ostaje jedan od omiljenih prirodnih trikova među baštovanima koji traže jednostavna, pristupačna i proverena rešenja za bogatiji rod i zdraviji vrt.

Ako ste poslednjih meseci na društvenim mrežama naišli na komentar da je neko nekoga „mogovao“, niste jedini koji se pita šta to znači. Reč koja je nastala u internet zajednicama povezanim sa tzv. manosferom danas je ušla u svakodnevni govor mladih, ali sa sobom nosi i pitanja o vrednostima koje promoviše.

Reč koja je naprasno počela sa se koristi svuda, a koristi se opisivanje kada nekoga ili nešto nadmašite ili zasenite nastala je u takozvanoj manosferi. Dok se mnogi pitaju zašto je toliko popularna i da li treba da brinemo o izrazima koji iz toksičnih supkultura prelaze u opštu populaciju, za pripadnike generacija Zed i Alfa, ali i one koji provode mnogo vremena u onlajn prostoru, ova reč postala je uobičajena, piše britanski Gardijan, prenosi RTS.

Poreklo moginga ("mogging") je u manosferi na engleskom govornom području, gde je sve počelo upotrebom glagola izvedenog iz akronima AMOG (alpha male of the group, to jest vođa grupe, dominantan pojedinac). Tako je pre 15-ak godina na mačo forumima „mog“ počelo da se koristi sa značenjem nadmašiti nekoga u smislu seksualne poželjnosti.

Menosfera, šta je?

Menosfera je još jedan izraz koji je nastao relativno skoro, a podrazumeva kolekcija veb lokacija, blogova i onlajn foruma koji promovišu muškost, mizoginiju i protivljenje feminizmu.

Zajednice unutar menosfere, između ostalih, uključuju aktiviste za muška prava, incele (nedobrovoljni celibat), umetnike zavođenja, grupe za prava očeva.

Izraz moging, ističe Gardijan, potom su usvojili influenseri koji se bave izgledom, poput Brejdena Pitersa, poznatog na mrežama kao Clavicular, koji podstiču muškarce da pokušaju da promene svoj izgled, ponekad i na ekstremne načine, kako bi povećali svoju „seksualnu tržišnu vrednost“.

Govoreći o „frejm mogingu“ druge osobe na fotografiji ili u snimku, objašnjavali su varijaciju moginga koja se posebno odnosi na to da mladić treba da bude mišićaviji.

Čak i sada, uz mnogo širu upotrebu termina između ostalog i na ironičan način, on se i dalje obično dovodi u vezu sa izgledom. Na primer, ukoliko neko bolje izgleda od vas na fotografiji, mlađi će često reći da vas ta druga osoba „moguje“ na fotografiji.

Međutim, sve češće moging može značiti nadmašivanje drugih u praktično svemu. Osvajačica zlatne medalje na Olimpijskim igrama, klizačica Alisa Liu rekla je u intervjuu prošle godine da je njena glavna takmičarska strategija bila „da se mogira“, a izraz se može koristiti i kada nekoga prestignete dok hodate ulicom.

Ko je koga mogovao

Toni Torn, direktor odseka za žargon i nove jezike na Kraljevskom koledžu u Londonu, kaže da je mnogo novih žargonskih termina „nedavno došlo iz iste vrste internet kulture koja ima veze sa muškarcima“, pozivajući se na reči simp (neko ko je preterano pažljiv), soy boy (pogrdni izraz za muškarca koji nema stereotipno muške karakteristike) i sigma (neko kul i uspešan).

Torn smatra da je značajno što je moging posebno postao moderan u ovom trenutku: „Ono što implicira – hiperkompetitivna, hiperindividualistička, agresivna sebičnost postala je tzv. mejnstrim ponašanje“.

Zbog toga je Vil Adolfi, psihoterapeut koji je i sam nekada bio vatreni sledbenik influensera iz manosfere, zabrinut zbog ove reči.

„Mogu da vidim kako je to neka vrsta praktične, čak i zabavne reči, ali ideja moginga pojačava osećaj da postoje određeni ljudi koji će dominirati drugima na osnovu svog fizičkog izgleda i statusa“, objašnjava Adolfi.

Dr Emili Semer, psihijatar britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS) za decu i adolescente, takođe brine zbog „konstantnog osećaja konkurencije“ koji koncepti poput moginga podstiču i popularizuju, posebno kod tinejdžera, koji razvijaju svoje društveno-emocionalne veštine i obično „imaju želju da se uklope i dobiju odobrenje vršnjaka“.

Da li moging doprinosi popularizaciji konstantnog nametanja konkurentnosti?

Osim svega ostalog, dodaje dr Semer, želja da nekoga mogiraš je pomalo podla.

„Mislim da ljudi imaju pravo da budu zabrinuti zbog porasta upotrebe žargona koji potiče iz toksične supkulture“, kaže Torn i napominje da se neke od njegovih kolega lingvista osećaju neprijatno da ga istražuju.

Ipak, kako ističe, moging se udaljio od mesta svog porekla, i mnogi ljudi koji ga sada koriste „skloni su da ga razumeju i smeju mu se, i sami ga koriste, ali ironično“.

Mnoštvo sadržaja o mogingu na društvenim mrežama sada iskazuje nepoštovanje prema ovom izrazu. Pretvaranje onoga što je počelo kao agresivan koncept u nešto veoma glupo ismeva apsurdnost manosfere, potkopava njegov autoritet, navodi Gardijan.

Na Adi Ciganliji je u subotu, 6. juna, održan „Trofej Beograda“ u kajaku, ujedno i prvo kolo Mini kajak i Pionirske lige Srbije, kao i kolo Olimpijskih nada.

Kajak klub „Dunav“ iz Bezdana nastupio je sa podmlađenom ekipom takmičara, ali je i pored brojnih izostanaka ostvario zapažen uspeh osvojivši ukupno 14 medalja.

Izostali su nastupi Žofi Horvat, Anje Loknar i Sebastiana Štauba, koji se pripremaju za Svetsko juniorsko prvenstvo u Kanadi. Zbog opravdanih razloga nisu nastupili ni Vuk Perović, Daniel Kantor i Oliver Bezdan, dok se Mihaela Marija Horvat priprema za Svetsko prvenstvo u dečijem fitnesu.

Mladi kajakaši iz Bezdana osvojili su šest zlatnih, pet srebrnih i tri bronzane medalje. Zlatom su se okitili Lena Kiš u kategoriji MK1 za devojčice od devet godina, Kinga Panda u MK1 za uzrast od 11 godina, tandem Lena Kiš i Sofija Štefko u MK2 za devetogodišnjakinje, Daniel Panda u MK1 za dečake od devet godina, Aleksandar Roža u MK1 za uzrast od deset godina, kao i juniorski dvojac Luka Kolar i Vladimir Čapo.

Srebrne medalje osvojili su Tea Rica, Petra Đanić, Leona Kiš, posada Leona Kiš i Nađa Vučić, kao i Luka Kolar u juniorskoj konkurenciji.

Bronzanim odličjima okitili su se Noa Balić, Emina Bojić i Vladimir Čapo.

Zapažene plasmane ostvarili su i Aleksandar Roža i Levente Nitel, kao i Vukašin Kovačević, koji su zauzeli peta mesta. Andrija Perović i Lea Rica takmičenje su završili na šestoj poziciji, dok je Andrej Roža bio sedmoplasirani.

vojvodinauzivo.rs

Crveni krst Sombor i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine organizuju akciju dobrovoljnog davanja krvi koja će biti održana u četvrtak, 11. juna. Svi koji donacijom krvi žele da pomognu onima kojima je to najpotrebnije, moći će to da urade u periodu od 9 do 13 časova, u Centru za edukaciju Crvenog krsta.

Crveni krst Sombor poziva sve sugrađane starosti od 18 do 65 godina, koji se osećaju zdravim i sposobnim, da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi.